Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

МИЛЕН М. НИКОЛИЂ.

теља познавајући, за званије учитељско сасвим неспособан, заиста надати не можемо“, каже на крају свога извештаја Теодоровић. Али он се није само на томе задржао. Он је Солара разрепшо унитељске дужности. Кад је кнез Милош чуо шта је Теодоровић учинио, оштро га је прекорео. 72 ) Он му је писао „да је сасвим неучтиво и безчовечно стара и фамилиом обтврећена човека у невреме лишити службе, а без сваке друте мане, само за неку неспособност“. Сем тога он нема право да смењује учитеље, већ само да их надзирава и упућује. Отуда његово решење о смењивању Томе Солара Кнез не признаје, него му чак наређује да Солара опет врати за учитеља оне школе у којој је и био. „А у напредак, поручује му он, не чините никакве промене у учитељима школа београдских без мог питања и знања, предмети учебни у њима остављају се вашем расположенију, учитељи остају на мом расмотрениију“.

Одиста ови београдски учитељи били су оскудне спреме. Имали су само основну школу. Солар се бавио и трговином, а држао је и препане. Михаило Ресничанин био је и 1829 године учитељ у Београду. Тада је, по његовој замисли, прослављен Св. Сава у београдској основној школи. То је најранија прослава Св. Саве у Србији. Звашгчно она је заведена тек 1840 године. Том приликом Ресничанин је одржао говор: „Слово архиепископу Сави, просветитељу сербском", у коме је захвалио и Београдском обштеству на његову старању о „добром васпитаниЈУ јуности“.

Да ли Ресничанин или који друти, тек београдски учитељи са ђацима носили су сваке године о Божићу „вертеп“, обилазили утледне куће и примали за то награду. У списку расхода Београдског кнежевог конака стоји да је 26 децембра 1832 „учитељу и ђаком са фертепом о Божићу“ дато 30 гроша.' 3 )

Под утицајем Вука Ст. Карацића покренута је 1830 годЈше мисао у Србији да се оснује једна стручна школа која би земљи спремала чиновнике. Вук је нашао и човека који би тај посао могао са успехом да обавља. То је био Димитрије Исаиловић, прсфесор учитељске школе у Сомбору. Ујесен 1830 Исаиловић је већ био у Србији. Из Београда 19 јануара 1831 извештава Цветко Рајовић кнеза Милоша да је Исаггловића наместио у опредељену кућу и да је по његову предлогу наредио „да се начине астали, клупе и проче потребе“. У највећој соби, где ће се деца учити, не може више стати од 24 ученика. Стога моли Кнеза за упутство колико ће деце бити за школу изабрано и да ли треба да нареди родитељима ученика са егране „да