Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

сами постарају се својој деци за квартир и препитаније“. Кнез је одговорио да ће „настављеније у призренију деце за већу школу у Београду позније дати, почем зданије с нужним асталима, столицама и клупама буде снабдевено". 74 ) Без неког нарочитог прописа, Исаиловић је са нешто деце из основне школе почео, како Вук Ст. Караџић каже, „тобожњу велику школу сам, како је знао и тео“. ТТТкола је у званичној преписци добила назив Виша школа. 7 °)

Виша школа у Београду имала је још у почетку да се бори са многим тешкоћама. Пре свега њој се није поклањала ни од Кнеза ни од власти довољна пажња. Затим, она је наишла на неразумевање код осталог света. Родитељи су нерадо давали децу у њу. Морала је власт да их натерује на то. Цветко Рајозић јавља Кнезу 13 маја 1831 да му је професор Исаиловић предао списак ученика који су од школе изостали. Он је позвао њихове родитеље и по Кнежеву налогу спроводи их њему у Крагујевац. Децу је послао у школу. Родитељи се, каже, изговарају да су због сиротиње бшш принуђени да децу задрже код куће. Капетану остружничком Николи Станковићу писао је да свога сина пошаље у школу, па додаје у загради као разлог што је Станковић дете задржао од школег „Мислим да се боји да-се не преучи“. 76 )

Међу првим ученицима Више школе били су и Кнежеви синови Милан и Михаило. Они су остали у школи до 30 јануара 1832, па су после продужили школовање у двору у Пожаревцу. Сретен Поповић записао је да је школа у Бесграду била „у оној старој кући до школе богослсвске у којој калуђери живе“. 77 )

По Исаиловићевој замисли, школовање у Вишој школи имало је да траје гри године. Према томе он је и направио распоред предмета. Њих је он сам предавао. Али, и поред труда који је улагао, у школи успеха није било. Исаиловић је морао ван школе да предаје Милошевој деци француски и немачки језик, и то је после постало њего-в најглавнији посао, „а велика школа остане као узгредница". Једном је морао са кнежевићима неколико дана да проведе у Крагујевцу, и школа је остала сама. Због тога, после испита који је одржан у јесен 1831, „деца не пређу у другу школу него и ове године почну учити оно исто што су и лане учили“. У другој школској години, око Ускрса, Исаиловић је отишао у Пожаревац, а Виша школа добила је друтог наставника, Атанасија Теодоровића. Испит те године одржан је 5 септембра. Кнез је наредио да се испит обави