Beograd u slici i reči

употреби већ y пајближем времену. Осим тога je вск свргаено y начелу да ce зида кеј од железничке станице до тврђавс дуж Cane сј едне стране, и: ду ж Дунава с другс стране. После тога изградиће ce антрпоти. У скоро he ce u канализација Београда спровести. По источљачки, био je и Београд једна од најрђавије калдрмисаних вароши. И y томе погледу поћићс иа бод.е. Безброј радника заузето јс сад тгравл,ељем добре, равне и практичне калдрме, која ћо пешацима и колима добро доћи. Као што Вим није постао за један дан, тако ce и једна варошнеможе калдрмисати за кратко времо. Међутим je Београд већ на путу да буде иу калдрми раван сајевропским варошима. Осим тога има Београд y блиској будућности да изврши још једну вслику задаку и ои је на путу да ту задаћу са усиехом сврши. Варош he ce, наиме, регулисати. I Гаралелно са регулисањем иде рушеље (демолирање) знатиог дела старог Бсограда, где ће понићи читав пиз нових зграда и палата. У томе послу he варош и држава заједнички делати. Знатан број државних надлештва, па и пека Министарства налазе ce y кућама под закуп. Држава плаћа годишње до 1 милион динара кирије за така надлоштва. Уз то су ти локалитети непрактични и тескобпи. Даклеосим више стотина приватних кука, вал.а градити и зграде за државна надлештва. За министарства, скупштину, знатан број школских зграда, Музеј и Библиотекс вал.а зидати зграде, јер су те установе или смештене y дворанама Вслике Школе или су им досадашње зграде рђаве. Све he поћи на бол,е y хоме догледу. И општина и држава сложили су со да од Београда y најближим деценијама, ■— a ако буде погодио времс за миран развитак вароши, већ и за неколико година, начине колико лепу толику и угледну јевропску варош. Београд стоји данас на прагу пове ере свога развитка. Услова за то има, вол.е, срестава и сиаге такође, те ће пројектоване грађевине neh занајближих 20 година, бити довршсне. Ми y духу воћ глсдамо слику престопице Србије после 20 година и верујомо да ho ce Србија, када со посхојећи пројекти и изврше, моћи поносити својом лепом и модорном престоницом. Са добре воље и епергијо могу ce ове лепо намере извршити, иамеравапе грађевине саградити и онда јс Веоград y будућности готов, из рушевина развио ce нови живот, нова дивна метропола, којој he ce дивити и Србија и мностранство.

partant d’un côté de la gare jusqu’ à la forteresse le long du Save, de l’autre côté le long du Danube. Л ces quais seront joints les entrepôts. Belgrade aura aussi un de ces jours une canalisation complète. De même que toutes les villes de l’Orient, le pavage de Belgrade était un des plus mauvais. Mais ici aussi on travaille pour y remédier. Toute une légion d’ouvriers est occupée à repaver la capitale de la Serbie et de fournir aux passants et voitures un pavage acceptable. De même que Rome ne fut pas bâtie en un jour, de même ne peut on pas repaver une ville en un jour. Mais Belgrade sera dans quelques jours en état de concourir avec toute ville européenne, pour ce qui concerne son pavage. Un autre grand devoir que la ville a à remplir, et qu’elle s’efforce en effet d’exécuter, est la régularisation de la ville. Main en main avec l’exécution de ce projet va naturellement le démolissage de toute une rangée du vieux-Belgrade, qui est ensuite remplacé par de belles maisons et de grands palais. Ici l’Etat est forcé d’aider la ville, car nous voyons une grande quantité de bureaux et ministères dans des maisons louées. Le gouvernement paie à peu près un million de francs par an de loyer. Et ces bureaux sont pour la plupart trop petits. Par conséquent il faut bâtir eu dehors d’une grande quantité de maisons particulières aussi des ministères, une Skupstina, des écoles. Les musées et bibliothèques ont besoin de maispns particulières, étant jusqu’ à présent répartis dans diverses salles de l’université. Et tout ceci se fera et bientôt encore. La ville et l’Etat se sont associés pour faire de Belgrade dans les dix ans qui suivront, peutêtre plutôt, si tout va bien, une ville de l’Occident des plus belles. Belgrade est aujourd’hui devant un grand changement dans son organisation. Tout est déjà en train, la volonté y est, de même que l’argent nécessaire et les ouvriers, c’est pour cela que nous pouvons espérer voir Belgrade changer complètement de vue en les 20 ans qui suivent. Nous nous représentons la capitale telle qu’elle sera et croyons pouvoir assurer, que si tous les travaux projetés seront exécutés, que la Serbie pourra être fière do sa capitale qui sera alors des plus modernes. Avec un peu de bonne volonté et d’énergie, on pourra très bien exécuter les plans, mis en vue ainsi qu’exécuter les bâtiments projetés, et si tout cela se fait, alors nous aurons le vrai Belgrade de l’avenir, la nouvelle métropole sera sortie des cendres de l’ancienne et aura rempli la mission qu’elle doit tant à son propre pays qu’à l’étranger.

lamos vildgitdst. Mind a kettôt nemsokdra dtadjdk a közhaszndlatnak. El van mdr liatdrozva a rakodo part kiépitése is a pdlyaudvartél a vdrig a Szâva és a Dana hosszdban. Ez épîtkezésekhez fog csatlakozni a kôzraktarak és a csatorndzat épltése. Belgrddnak, valôsâgos keleti médra, egészeu a legùjabb idôkig igen rossz volt a kövezete. E téren is vdltozds fog bedllani. A munkdsok legiéja dolgozik most azon, hogy a gyalogosoknak és a kocsiknak tisztességes, egyenletes trachit kövezetet rakjon. Mint Romdt nom épitették egy napon, azonképen egy vdrost sein lebet egy nap alatt kikövezni. De nomsokdra kovczet tekintetében is versenyezni fog Belgrad az europai vdrosokkal. A szerb fôvdrosnak egy mds feladata is lesz legközelebb. A vdrost ugyanis szabdlyozni akarjdk. Ezzel pdrlmzamosan kell tôrtérténnie a Duna szabdlyozdsdnak ; a régi Belgrad egy részét le fogjdk rombolui s helyükbe modem hdzakat és palotdkat épitenek. Az dllam és a vdros kczct fogva dolgoznak a vdros szépitésén. Az dllam a különbözö helyiségekért évcnkint egy niilliö frank bért fizet a bivatalos helyiségekért. De azért a belyiségek szükek és alkalmatlanok. A sbk szdz magdnbdzou kivül tebat a szükséges bivatali helyiségeket is fol kell épiteni. Nagyon hidnyosan vannak még elhelyezve: a miniszteriumok, a skupstina, az iskoldk nagy része, a mùzeumok, konyvtdrak, melyek egyes fôiskoldk termeibe vannak összezsüfolva Mindezen a bajon legközelebb segiteni akarnak. Ha a vdrosnak meg lesz adva a nyugodt fejlodés lebetôsége, a jövö évtizedben elôkelô fôvdrossa lesz dtépitve. Az akarat és az eszközök meg vannak erre. A most tervezett nagy épületek hûsz esztendo alatt mind elkészülhetnek. Szerbia, lia mind e tervek megvalosulnak, bûsz év mulva különösen bûszke lebet majd fôvdrosdra. Akkor be fog tcljesedni jôvôje, mely a mult romjain épült fol s a kis vârosbol virâgzé metropolist teremt, melyct meg fog bdmuliii nemcsak az orszag, de az egész külfôld.

züglioh ihrer Beleuchtung, einen rentablen Salto-Mortale machen, in dem an die Stelle der bisherigen primitiven Petroleum-Beleuchtung, die so ziemlich Alles zu wünschen übrig liess die elektrische Beleuchtung tritt. Beides, Tramway und elektrische Beleuchtung, dürften schon in der allernächsten Zeit dem allgemeinen Verkehr übergeben werden. Ausserdem sind die Quaibauten, die sich einerseits von dem Bahnhof bis zur Festung längst der Save, anderseits längs der Donau erstrecken sollen, eine beschlossene Sache. An diese Bauten schliesst sich dann die Erbauung von Entrepôts. Auch eine Kanalisation wird Belgrad in der allernächsten Zeit erhalten. In echt orientalischer Weise, war Belgrad bis heute eine der schlechtest gepflasterten Städte. Auch auf diesem Gebiete soll es nun anders und besser werden. Eine Legion von Arbeitern ist augenblicklich damit beschäftigt für Fussgänger und Wagen in Belgrad ein menschenwürdiges Dasein zu schaffen durch Herstellung eines guten,ebenen Trachitpflasters. Wie Rom nicht in einem Tage erbaut wurde, so kann eine Stadt nicht in kurzer Zeit gepflastert werden. Allein Belgrad ist auf dem besten Wege es demnächst in puncto Pflaster mit jeder europäischen Stadt aufnehmen zu können. Noch eine grosse Aufgabe hat die Landeshauptstadt Belgrad in der nächsten Zeit zu erfüllen, und sie ist auf dem besten Wege diese Aufgabe mit Erfolg durchzuführen. Die Stadt soll nämlich reguliert werden. Parallel mit dieser Regulierung geht dieDemolirung eines grossen Theiles Alt-Belgrads und an dessen Stelle die Erbauung einer ganzen Reihe von Häusern und Palästen. Hier haben Stadt und Staat Hand in Hand zu gehen. Eine grosse Anzahl staatlicher Aemter, so die Ministerien sind in gemietheten Häusern untergebracht, Ungefähr eine Million Francs beträgt die Summe, die der Staat jährlich Miethzins für AmtsJocalitäten bezahlt. Dabei sind diese Localitäten unpraktisch untergebracht und ungenügend. Es erübrigt daher ausser Hunderten von Privathäusern, noch zu erbauen : die Ministerien, die neue Skupstina, eine beträchtliche Anzahl Schulgebäude, Museen und Bibliotheken müssen untergebracht werden, sie alle sind schlecht und recht in einzelne Säle der Hochschule eingepfercht. Und AIT dies soll nun bald anders und besser werden. Stadt und Staat haben sich vereinigt, um aus Belgrad in den nächsten Decennien, vielleicht, wenn dej; Stadt eine ruhige, friedliche Fortentwickelung gegönnt sein wird, schon in den nächsten Jahren eine ebenso schöne, als vornehme westeuropäische Stadt zu machen. Belgrad steht heute an der Schwelle einer neuen Aera seiner Entwickelung. Die Anläufe dazu sind vorhanden, der Wille ebenfalls, ebenso die Mittel und die Kräfte, und so dürften die bisher projektirten Bauten in den nächsten 20 Jahren vollendet sein. Uns schwebt im Geiste das Bild der Landeshauptstadt Serbiens nach 20 Jahren vor und wir denken, Serbien wird, wenn alle die Projekte, wie sie existiren, durchgeführt werden, mit Fug und Recht stolz sein können auf seine schöne, moderne Hauptstadt. Mit ein klein wenig gutem Willen und Energie können die vorhandenen schönen Pläne verwirklicht, die' geplanten Bauten zu Ende geführt werden, dann hat sich das Belgrad der Zukunft verwirklicht, aus den Ruinen ist neues Leben erblüht und die Metropole des Landes, wird sich einer Ehrenschuld entledigt haben, dem eigenen Lande sowohl, wie dem Auslande gegenüber.

Шан Београда. Belgrad tervrajza. Plan von Belgrad

LÂTOGATÔK LAPJA, FBEMDEN-BLATT

52