Beograd u slici i reči

новцу прекраеап je споменик зкарке л.убави, коју садашњи Срби оесћају према своме роду и племену. Српски народ y свачем одмоган, родољубан није ниу Србији изостав иза другиху осЕшваљукњижетших и просветних задужбина, чим ce и то по времену еамоме могло почсти. Покој ни Илија Милосавл.евић Коларац, тргввац, оставио je фонд на засебан университет, . и фонд па кљижевноет. 12. Фебруара 1863. поклони Миша Анастаеијовић држави иолику кућу на просветне дсљи, y којој je и сад Вслика Пlкола,прваБеоградска 'Гимназија, Народна Библиотека и Музеј. Мало no том основа ce књижевна задужбина Николе Чупића на помагање књпга. Владика ужички Јанићије, врсни представпик старих традиција ерпских духовника, осиова такође „Фопд за потпомагање духовие књижевности“. Од 1887. установп Јоваи Мариновић задужбину на потпомагање лепс књижевности и руковање повери Академи.ји. Имајош задужбина; и y Београду и y Србији, благодарећи здравом развијању родол,убл.а y нашем народу опе ce множо из дана y дап. Одавно со налазила па руковању код Српскога Учеиог •Друштва задужбина Марије ,Мнливојсвића и Косте X. Ристића. Исто су тако знатни фопдови просветни Живановића, Гаириловића и Магазиновика. Све ово потпомаже књижевно развиће и Бсограду.

Le peuple serbe qui excelle en tout par sou patriotisme ne voulut pas non plus rester en arrière, pour ce qui concerna les fondations culturelles et de bienfaisance. Feu le marchand Elias Milosavljeviè Kolarac testa une grande somme pour la création d’une université. Misa Anastasijevic lit cadeau le 12 février 1863 d’un grand bâtiment, où nous trouvons aujourd’hui Tuniversité, le premier gymnase de Belgrade, la bibliothèque nationale et le musée. Une autre fondation est celle de Nicolas Cupic. L’évêque de Uzice Janicije fonda aussi une 1 bourse pour le soutien de la littérature de l’église. Une fondation pour les belles lettres date de 1870 est de Jean Marinovic, qui en céda la direction à l’Académie. 11 y a encore beaucoup d’autres fondations en Serbie et à Belgrade, et par suite du patriotisme de la population, elles ne fonf qu’augmenter de jour en jour. Il y a déjà longtemps que la direction de la fondation de .Maria Milivojevic se trouve entre les mains de l’Académie, de même que celle de X. Ristié. Très importantes -sont -aussi les fondations de Zivanovic, et Magazinoviè. Tout ceci ne sert naturellement qu’à développer la littérature serbe.

a végbol alakult, hogy a szerb népet szükség esetén tdmogassa. E bazafias buzgésdgrél tanuskodé egyesületnek mdr 250,000 frank alapja van készpénzben 6s fekvô vagyonban. A szerb nép minden tekintetben kivdlik hazafisdga allai, nem maradt a kulturdlis és irodalrai tdrSulatok alapîtdsdban sem mds uemzetek mögütt. Milosavlycvics Illés Kolaracz, kereskedô haldlakor alapot hagyott liâtra egy külon egyetemre, ezenkivül mds alapot irodalmi czélra. 1863. febr. 12 en Anasztaszijevics Misa egy nagy épületet hagyott az dllamnak kulturalis czélra. Ebben van ma clbelyczve a belgradi foiskola, a gymndzium, a nemzeti kônyvtdr és a muzeum. Legutobb Csnpics Miklés tett irodalmi alapitvdnyt. Janicsije ursicei püspök szintén nagyobb alapîtvdnyt tett az egybdzi irodalom tdmogatdsdra ; a . szépirodalom segélyezésére pedig 1870-beu Marinovics Janos. Ez alapot az akadémia kezeli. Az alapitvdnyok népünk müvcltségének és hazafisdgduak egészséges' fejlëdésc folytdn naprél nàpra szaporodnak. Milivojevics Maria, Ristics Konstantin, az irodalmi, Zsivauovics, Gavrilovics, Magazinovics a kôzmûvelôdési alapot novelték jelentékeny adomdnyaikkal.

des heil. Savii». gegründet im Jahre 1885 zur Unterstützung serbischen Volksthums, Zu diesen Vereinen gehört auch der «Verein wo immer die Nothwendigkeit einlritt. Ein Capital von 250,000 Francs in Realitäten und Baarem, über welches der Verein verfügt, ist ein herrliches. Denkmal feuriger Liebe, welche der Serbe von heute zu seinem Volksstamme empfindet. * Das serbische Volk, in jeder Hinsicht durch Patriotismus ausgezeichnet, blieb auch in Serbien durch Gründung von literarischen und culturellen Stiftungen hinter anderen nicht zurück, sobald Zeit und Verhältnisse dies erlaubten. Der verstorbene Kaufmann Elias Milosavljevid Kolarac hinterliess einen B'ond für eine eigene Universität, sowie einen Fond für literarische Zwecke. Am 12. Febr. 1863. machte Misa Anastasijevié. dem Staate zu culturellen Zwecken das grosse Gebäude, indem sich noch heute die Hochschule, das I. Belgrader Gymnasium, die Nationalbibliothek und das Museum befinden, zum Geschenk. In die nächste Zeit fällt die literarische Stiftung des Nikolaus Cupid. Der Bischof von Ui£ice, J a n i d i j e gründete gleichfalls einen «Fond zur Unterstützung kirchlicher Literatur. Um 1870 machte Johann Marinoviö eine Stiftung zur Unterstützung der schönen Literatur und legte die Verwaltung derselben in die Hände der Akademie. Es gibt noch Stiftungen sowohl in Belgrad, wie im übrigen Serbien und Dank der gesunden Entwicklung des Patriotismus in unserem Volke, mehren sich dieselben von Tag zu Tag. Von früher her befand sich in der Verwaltung des «Serb. Gelehrten-Vereines» die Stiftung der Maria Milivojevid und des Constantin X, Ristid. Ebenso bedeutend sind die Cullurfonds des 2ivanovi6, Gavrilovid und Magazinovid. All’ dies trägt zur Entwicklung der Literatur Belgrads bei.

Будућност Београда.

У чланцима, што cy пред овим, ми смо ce y овој свссгци потрудили да црестоницу Србије, Београд иреставимо нашим чптаодима y земљи и y ино странстну онаку каква јо и то услици и речи. Мн емо га описали и показујемо как(lв je Београд данас, и како ce већ и сада, и ако не y сваком погледу, али иггак y врло многомс с правом броји y култивисаније и цивилозова није вароши јевропске. Да ce ово ра зуме, вал>а истаћи даје Београд, поред eue своје достојанствене старости, ипак још y многоме погледу тек емпо рпјум који ce почиње развијати, и комс y најближем времепу престоји леп и имггозантаи развитак. Затајразвитак све су чињенице му. Општински одбор и .грађапство сложили су ce да од садашњег Бсограда начине Бвоград будућности, који ће бити дика земл.е, икоји he с правом стати y ред западно-јевропских држава. Београд стоји данас па прагу пове сре свога развитка. По томе je доста учињено ввћ и досада. Тек je пеколико даца, највишо иеколико недел.е од како je на Теразијама y БеограДу била свочаност, посвећена најновијој и једној од најзнатнијих тековина. Отворсн je и уједно предан општој употреби водовод београдски. Било биизлишно опширно доказивати ваиредну важност водовода односно Јавнога здравл>а. На много јаснији и убедл.ивији начин изнео je то градо-. иачелник y своме вештачком говору приликом те светковтне. После отварања водоводау кајблпжем времепу долази читава серија великоварошких, цивилизаторских установа. Већ идућих месеца имаће Беогруд разгранату трамвајску везу и y исто време замепуКс' доса дапиве оскудпо петролејско оеветљење електрика. Обоје, и трамвај и електрично освстљење предаће ce јавној

Од C. Ајхнера.

L’avenir de Belgrade.

Les articles qui viennent de précéder ont eu pour but de montrer à nos lec teurs .du pays et do l’étranger la capitale de la Serbie, Belgrade. Nous avons montré l’état actuel de la capitale, telle qu’elle est, de même démontré qu’elle paraît devenir une des villes les plus civilisées de l’Europe. Naturellement pas en toutes choses. Mais ceci n’est en aucun cas un blâme, car quoique la capitale de la Serbie ait déjà un âge trés-respectable, elle n’est en ce moment qu’en un état se développant, et promet beaucoup dans un avenir des plus proches. Et nous voyons qu’elle a tous les moyens d’un rapide développement en main. La municipalité et la population de Belgrade so sont associés pour faire du Belgrade actuel un Belgrade de l’avenir, l’orgueil de la Serbie, et qui pourra alors concourir avec toutes les capitales de l’Europe. Belgrade se trouve aujourd’hui au commencement d f uue nouvelle aéra. On a déjà beaucoup fait. Il n’y a que quelques jours que l’on fêta sur la Terasia de- Belgrade une fête qui a une grande importance dans l’histoire de la ville. Ce jour-là eut lieu la remise et l’ouverture do la nouvelle conduite d’eau. Nous croyons très-superflus de' parler ici do la grande importance de ce fait pour la capitale de la Serbie. Los grands avantages que Belgrade en pourra retirer out été très bien exposés dans un discours que le bourgmestre de Belgrade tint alors. L’ouverture de la nouvelle conduite d’eau sera suivi d’ici peu par toute une série d’autres grandes innovations importantes pour Belgrade. Dans quelques mois Belgrade possédera un très beau tramway, et pour ce qui concerne son éclairage elle fera un très-grand pas eu avant par l’introduction de l’éclairage électrique. Tant le tramway que la lumière électrique seront bientôt mis à la disposition du public. Un fait accompli est la construction des quais,

Par S. Eichner

Belgrad jövöje.

Irta Eichner S.

E füzet czikkeiben igyekeztünk Szerbidt, aunak fövdrosdt irdsban és képben megisraertetni Magyarorszdgon és a külföldön. Leirtuk Belgràdot mai dllapotdban, mely most, lia iiem is milicien tekintetben, de sokban méltoan sorakozik Europa legraüveltebb és czivilizaltabb vdrosaihoz. Azt moudjuk: nom min den tekintetben. De ez épen nein szerarehdnyds vagy öcsdrlds ; inert Szerbia régi fövärosa tekiutélyes kora daezdra sok tekintetben üjonnan keletkezett* és csak üjabb ideiben virdgzdsnak induit emporium, melyre raég nagy fojlôdés, virdgzö jövö vdr. E fejlôdésnek megvan minden tényezôje. Hatösdgok cs lakossdg összefogott egy ak’arattal, hogy megteromtse a jövö Belgrddot, mely büszkesége logyeu az orszdgnak, méltoan sorakoziiassék a nyugoteurôpai vdrosok mellé. Belgrdd fejlôdésének ùj korezaka clôtt dll most. Sok tortént mdr e fejlôdés érdekében. Csak néhdny napja, hogy a Terasidn olyan ünnep folyt le, mely a legûjabb és legfontosabb vivmdnynak szôlt. Ekkor nyitottdk meg és adtdk dt a vizvezetéket. A Dundba liordandnk vizet, lia hossza'dalmasan fejtcgctni akarnék a vizvezetéknek egy vdros * életére valo rendkivüli fontossdgdt. A megnyitds ümiepén különbeh ékes szavakkal magyardzta ezt a vdros polgdrmestere. A vizvezetéket legkôzelebh a nagyvdrosi czivilizdeziô intézményeinek egész sorozata f'ogja követni. A legközelebbi hetekben mdr kozüti vasùti hdlozatot kap Belgrdd s az eddigi pislogô petroleumvildgitds helyett egy ugrdssal vil-

Die Zukunft Belgrads.

-In den vorangehenden Artikeln des vorliegenden Heftes haben wir uns bemüht die Landeshauptstadt Serbiens,, B e 1 g r a d, unseren Lesern im ln- und Auslände in Wort und Bild vorzuführen. Wir haben gezeigt und beschrieben was und wie Belgrad heute ist, wie es, heute schon sich, wenn auch nicht in jeder, so doch in vielen Beziehungen den kultivirtesten undcivilisirtesten Städten Europas würdig anreiht. Wir sagen nicht in jeder Beziehung. Das aber soll kein Vorwurf, noch weniger ein Tadel sein, denn trotz ihres ehrwürdigen Alters ist die Landeshauptstadt Serbiens ein in vieler Richtung hin erst im Aufblühen begriffenes Emporium, dem, und das in der allernächsten Zeit, eine schöne und blühende Entwickelung bevorsteht. Für diese Entwicklung sind augenblicklich alle Faktoren vorhanden. Behörden und Bevölkerung haben sich hier zusammengethan um aus dem Belgrad von Jetzt ein Belgrad der Zukunft zu schaffen, welches der Stolz des Landes werden soll und welches sich kühn - in die Reihe der westeuropäischen Städte stellen wird. Belgrad steht heute an der Schwelle einer neuen Aera seiner Entwickelung. Viel ist nach dieser Richtung hin schon geschehn. Erst nach Tagen, höchstens nach Wochen, zählt es, dass auf der Terasia in Belgrad eine Feier staltgefunden hat, welche einer der neuesten, wichtigsten Errungenschaften galt. Es fand die Eröffnung und zugleich die Übergabe in den allgemeinen Betrieb der Wasserleitung statt. Es Messe Eulen nach Athen tragen, wollten wir die ungeheure Wichtigkeit einer Wasserleitung, namentlich in sanitärer Beziehung; eines Längeren hier erörtern. In viel beredterer Weise hat dies, anlässlich dieser Eröffnungsfeier, der Bürgermeister der Landeshauptstadt Belgrad in schwungvoller Rede auseinander gesetzt. Der Eröffnung der Wasserleitung folgt in der allernächsten Zeit die Schaffung einerganzen Serie grosstädtischer civilisatorischer Institutionen. In den nächsten Monaten schon wird Belgrad ein ausgedehntes Tramwaynetz besitzen und gleichzeitig wird die Stadt, be-7* Von S. Eichner,

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE.

51