Beogradske novine

Strana 6.

Svečani broj „Beogradskih Novina“.

Br. 185.

Regulacija, nivelacija, kanalizacija.

Kod nas se u Beogradu, od dvadeset godina na ovamo, neprestano nešto meri, kopa, raskopava, nasipa, spušta kaldrma pa opet diže i... jednako se radi a taj rad, tamo u opšiini, zove se zvaničnim jezikom čas regulacija, čas nivelacija, a čas kanalizacija. I kao što vidite, za svih ovih dvadeset godina kopanja, mi niti smo regulisani, niti nivelisani, niti kanalisani. Moj komšija, gazda Pera, nazidao je pre nekih desetak godina jednu kućicu, koja je tada bila s lica i ravna s ulicom. Ne prodje malo, a ja vide tu kuću u rupi. Ne prodje

dodje drugi inžinjer, povadi one kočiće zabodene ovde onde; meri, meri, meri i zabada nove kočiće, na sasvjj druga mesta. Kad prodje i trećih tri meseca, dodje treč inžinjer, povadi ove druge kočiće i pobaca ih, meri od jutra do mraka i zabode nove kočiće na sasvim nova mesta. Tada već padne sneg i nekoliko meseca ne pojavljujn se inžinjeri. A kad grane proleće, nema više ni onih kočića ali se zato jednog jutra pojave ljudi sa nekim kolicima, počnu da nanose zemlju. Nose oni tako zemlju nose, nose, i nasipaju ulicu. Prvo, kao ono prvi sneg, zaspu trotoarei

Car. i kralj. vatrogasna četa u Bcogradu.

još malo a tek vidim komšijina kuća na vrh jednog brda. Prodje za tim još godina dve a tek, njegova kuća nije više na ulici nego duboko u jednoj avliji a kad prodje još jedna godina a njegovn kuća izbila na drugu sa svim suprotnu ulicu. Iz leda, Bože me prosti, kao da srno mi još pre amerik.maca izmislili kuće na točkovima, pa opština samo dnvede svoje vatrogaske konje, upregne ih i izvuče kuću na brdo ili je svuče u rupu, ili odvuče. u avliju ili izvuče na ulicu. To tako izgleda, ali nije tako. Evo kako to biva: Vi na primer nazidate kuću na liniji koju vam je opština dala i čim ste je nazidali i primili od majstora ključeve a vi tek jedno jutro vidite, izašao opštinski inžinjer, stao na raskršće, stovario neke alate, zabo neke šarene motke, razvukao kroz celu ulicu metarsku pantljiku i nešto meri. Meri on tako od jutra do mraka, pa zabode ovde onde neke kočiće i nestane ga. Prodje za tim tri ili ćetiri meseca, pa onda jedno jutro

oluke; za tim opet dodje jedan čovek sa metarskom pair tljikom, premeri nešto i sutra dan se pojavi dvogubo viš kolica, te sad već stanu nasipati ulicu, kao kad sneg prekft kolena padne. Zaspu temelj, pa onda zatvore nam podruml ske prozore pa onda udare nasip sve do sokla. Tad đođ’J kaldrmdžije i pokaldrmišu sve to a vaša kuća, onako krasnl kuća, postane sad mala, niska kućica, jedva tri metrr na® zemljom. Pitate za objašnjenje i kaže vam se: | — To je nivelacija. I Huknete, dunete, pa se i pomirite sa sudbinom. Uda-B rite u opravku; popnete ulazak za jedan inetar, izdignete prozore; otvorite nove podrumske prozore i okrpite kuću. kako već možete i živite u njoj mirno i zadovoljno puw godinu dana. A kad ta godina prodje, pojave se opet na raskršći opštinski inžinjeri. Stovarili neke alate, zaboli neke šarene motke, razvukli kroz celu ulicu metarsku pantljiku i nešlo mere. Mere tako od jutra do inraka a zaboli ovde i onde