Beogradske novine

Slrana 2.

20. januara 1916.

Beogradske ISovine

Brdj n».

bom medjutim razumije, da će švajc a r »k a vojska — ako do toga slutaja i preko oćekivanja dodjc — 1 j e dia od zaraćenih grupa povredi Ivajcarsku neutralnost, Švajcarska rooći računati na aktivHu pomoć druge grupe. jTaiijuntke tujere ua švajcar»koj granlcl. ' iMaročlti bHPj»v iBvOcmualuJi No’. teas; Karhruhe, 19. jauuara. .Badische Presse" javlja iz 7fiiici.a: Južno-švaJcarskl lisiovi doaose sašlasna saopštenja, piema kojima •e dižavna talijanska giunica od nekoliko dana sasvim po smjeru e v a k u Iše. ,,Morgenzeitung“ piše o nagomiiavanju talijanski hčeiana švajfcarskoj granici, što jako pada u oćj. Napuštanje Coiua. (NaroCiti brzo.av »Beogradskih Novir.atJ Buuimpešta, 19. ■ muara. ».AJit-Lilir-Abendblatt” javlja fz L'ucara: U vezl sa viješću francuskih listova o napuštanju Coma brzojavlja •e sad tz Berna. da se :o srnatralo kao ledno držanje, koje Je napereno protivu Svajcarske. Ako bi Talijani doveli u Como još više vojske, onda će i Švajiarska biti prinudjena, da svoje čete na južnoj granici pojača. Trancuski 1 taIljanski transporti vojske lzgleda da »luže jednoj namjerl, zbog koie četvorni »porazum Njemačku sumnjiči.

Pssllje preRSda cHtlJe za m!r. Nevjerovatuost daljuja akcije za mir. (Naročiti biojav „Beogradskih Novina”). Beč, 1>>. Januara. Kako u ovdješnjitn prrlnickim krugovi.na drie. n e m a osim vijesti američklii obavjesnih ogentura t engleskili izvjeslitelja nlkakvih znakova, du bl predsjeđnik V.ilson preduzeo daljnjeakcljoza mir Može blti, da u r.eutralnlm državama vlada živa žeija za nastavak mirovnih akcija, ali Je b a r z a n e k o v r 1 j e m e zbog odbljajućeg držanja sporazu.nnih sila 1 bezizgiednostl u s p j e h a ovakovih nas.ojanja, I s ključeno predvidjeti, kad hl opet niogio doći do kakove akcije za mir od »irane neutralaca. Mlrovne osnove špaalolskog kralja. (Naročitl brzojav „Beogradskib Novlaa'J Zflrich, IV. Januara. Spanjolski Je mimistar predsjednik 0 a t e — prema vijesti pariškog ,-K Xc e 1 s t o r a" — na jeđnom bankeiu k' nzervativne strar.ke u Madridu rekao: ,,Na Jednorn mauje ili više udaljenom danu, a đao Bog, aa taj dan docije vrlo brzo, naš će ičralj stečl veliki u^led, što če moći u 'tniercs« čovjcčansr. a da posiane v i j e s n i k niira. Neka nebo našega kraija podupre u njcgovoj plemenitoj i patrijotskoj osnovi". Dato je poznat kao vrlu rezerviranl poiitiiar. pa ove njegovC riječi pobudjuju opštu pažnju. Govor norveškog kraMa. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina“.) Kristijanija, IV. januara. Na bankciu je, koji ;e priredjen povodom sasranka Storthinga (norveškog pariamenta), održao kralj H a k o r govor, u kojem Je od priitke rekao: Ltz preijerivarda može se rcćc da čo tek Uocl najozbiljniji ćasovi. 1 ako oogovornl drža.nni odlučno rar de. da se sačuva najstrožija ncutralnosn čini se, da se uirinožasaju zahtjevi, koJi se na njih stavljaju, a :o o t e ž a v a p o 1 c ž a j. Moču ipak da izrečem čvrs;u nadu, kako će našoj zemlji i u budttćc btii omogučeno, di ostane poštedjena od ratnih strahota, ako bude sebi svako svjestan »*ojC odgovorDosti. fiovi ,,lzaim“. — Beogradska kozerga Dok je svijcta i vijeka novi majstort »t\arali su nove „izume", a novi ,,lzumi“ nove maistorc; ali, brate, sad se iskrenulo naopako: te stari zanati stvorili nove ne majstore, nego šcstrte i to nevješte šegrte. Aii da vam prieam: Citao sam još po odavno po raznira lstorijama, kako ]e bilo neko primitiyiio doba. gdje su IJudi itnali manje potrebe u svome životu 1 radu, manje prohtjeve, mattje zadovoljstva 1 manje saznanja o nanoKim I mnogira korisnira stvarlma. Išii su ili bez obuće, Ui u obućl izradjenoj od prijcsne kože; nijesu biii žaketi i irakovi, več prosta odijcla od kože ili najobićnije materije bez ikakvog ukrasa i šara. Obradjivala se zemlja najprostije i sve drugo, šta tl ja znara bilo je prosto i obićno. Aii dodje drugo doba. Kultura naroda prokrči put tehničkira „izumitna". Svijet poče da živi jednim drugim životom. Uvečaše se potrebe, uvećaše se želje, pojaviše se mnoge nove 1 nove stvarl za život, za ratL I to bl išlo tako vjerojatno I dalje, kultura bl se razvijala vremecom I žurila svotne vrhuncu. AIl šta blva sad? Odjedanput u tom silnom napredovanju svcga i svačega dodje Jedno vrijeme, — kome se nljesmo ni nadall, nltl ga očckivall Povrati se neko drugo — staro vrijeme i Uudl počeše, da se prilagodjavaju 1 njemu. Bio je nekada davno I đavno Jnspektor“ nekog povećeg nadieštva u nekoj dalekoj zemijl. Vele, da Je izućio 1 neke veće ikoie, „u v e r z 11 e t e“, ito kažu naši

Češki glasovj, (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina"). Beč. 19. januara. Češki listovl produžuju da odlučno odhijuju ohrabljive pokušajc sila spcrasujr.o. ,.Čeh“ piše: Izmedjii češkog naroda i Uabslurške dinas'ije n e m a n eSf orazunsa. Borba naši s drngim strankuma n zemlji naša je n n u t r a šn j a s t v a r, koju ćemo raspraviti bez r.ticaja sa strane. Ne treba nam pomoć onih, Cijejeoružjeorošenonaš o m k r v 1 j u. U ,Ji 1 as Narodu" izjavljuje dr. Ambros iz Olomuca: Narodi Austrije, kompomitovani nastrtljlvom ljubavlju si!a sporazuma. naročito Č e s i i S1 ov a c i odbijaju s prezrenjem insinuacije, kcje dolaze sa sirar.e. Oni koji nam se nameću kao zaštitnicl, te nepozvani ssagovaraju »aše interei>e. n« zaslužuju ništa, do da im se pljune u lice idaseodgurnenogom. Sve i da su Česi i Slovacl u državi potištem, mi ostaiemo u prvom redu vjerni Nj. VelićnnS'VU našem caru I ktalju, Odstup Lansiuga. »Kb. Berlin, 19. januara. Povodom vijesti o odstnpanju Lansinga misli „Lokalanzeige r“, da ima dovoljno povoda predposcavci, da je ona tačna. i ako se kao jedini uzrok odstupanja Lansinga navodi poremečeno zdravlje I zamorenost. Njegovo je odstupanje u sadanjim okolnostitna ipak jedun dogadjaj, koji zas’užuje međjunarodnu pažnju sviJi polmćkih krugova 1 tzvjesno će je I naćl. PoUskB kroUsoIna. Obrazovanje poijske vojske. (Naročltl brzojav „Beograđskib Novina“J Krakov, 19. januara. Ruski je vojni list ,Ru*kij Iuvai i d“ prije kratkog vremena donio članak, u kome serazlaže, da obrazovanje jedne poljske vojskeneposredno predstoji. List piše: .Ostavfjamo na stranu pitanje, da li je Rusija mogla ovaj dogadjaj unaprijed osujetiti, danas nam ništa drugo ne ostaje, nego da činjenicu primiino k znanju i da svoje vojničke dispozicije prema tome upravIjamo. Dosad nijejoš konačno utvrdjeno, kakav će pravni položaj ruske vojne vlasti zauzeti prema poljskim vojnicima, Mi medjutira ne smijemo zatvoriti oči nego moramo raćunati s jeđnoin poljskotn vojskotn, koja će se prottvu nas boriti*. Rusid su reskcionarci na poslu da pronadju jednu .ravnotežu i tako je njihov stranačkj organ pao na idejn, da &e obraznje jedna imska vOjSka, Ona bi ps txrojU itnala biti ravaa psijskoj vojod i dovoljno opremljena. U stanu se carevu već nalazi glavni pobočnik Markov, zastupnik tajnika Finske. Njegovo bavljeuje u glavnora stanu stoji, kako se govoti, u vezi sa uvodjenjem opšte vojne obveze u Finskoj. Očajun položaj Rusa aa Scretu. SvijCarsko miš 1 ienje. Zarich. 19 . irut rtrn. Od jedne osobite švajcarss.e vojne straue o/.načava se položaj r u s k i h četa u tiolini Sereta »ko, ’<an da su ogsoijene 1 da se Oiud r.e m >ga osl jheii/.. Položaji, koje J6.Š drže zapadno od Sereta, opkoijenl su još od b. januara ua Putni u Uiočnom hoku a docniie će biti opkoljent na Susiti i Troturu. 'iako se opkoijavjrjc može sve dc’je razviti du u buivO'inu i prcko

nje. Ali * poloiaj na tsiočnoj oba'i donjeg Sereta Je svojun bv.x<im vcč zagi ' žen i ako se južno knlo do iza Pruta povratL, onda preti novo opkoljavaoje na Lutuvu do ispod Reni. lj)a ourže svcie »adasnje linije. nior. 1 *l» hj r.sre čete da raspolažu većim brojem boraca, a to xao đa je nemoguće. jer su \eć s,e rumunjske divL.;e povučene, d-t b! ‘e mop'e oporavit.'. ,'k) Kumunj! ne budu u skoro sposobni za borbu Rusi neće moći Još dugo da drže svoje položaje. Nemogućnost ruske ofenzive. (Naročitl brzujav „Beosradskib Novuia".) Zfirich, 19. hmuara. M«ar»ski Hstovi javtjaia. da RtrsJ spreniaju vtltku ofenzivu 1 k ,d P u ndani, il'i neprohodnost oređjela i nadošli Screl nljesu na žalost rnogit đa umijenu položaj. Dovlačenje teškog topnlšiva proUvu Gaiaca, Renl 1 isjuajtla. (Naročiti brzojav ,,$eo;>TUiL;kiii Novina“). Lugapo, 19. januara. Milanskl llstovl javljaiu iz Petrbgrađa, da je ncprijateijski napad prdtiv Gataeeu Reni i lsmajila usporen, aii da nije napustio svoj ctlj. Neprijateli je sad očevidno dovukao svoja n a j t e ž e topništvo ptotiv« tri tti-vcd^ena mjesta. Velika nevolja u OdesL (Naročiti briOjav jUsl.iiu .NavfJia«/ Kuln. 19. jartuara. Prema vljestimi °jT e m p s"-a iz Petrograda, vlađa u O d e s 1 velika nevolja zbog grdnog prldolaska bjegunaca iz Rumunjske. Oskudica u živouiim namirnicama je užasna. Velik] požari u Gaiacti. (Natočttt UriOjav »i>fojro<tat.«» Haag, 19 , Jantiara. U jeđnorn petrogradskoia brzcjavu ,,D a 1 1 y T e 1 e g r a p h a'* se vell, da se vjerovatno nemožedugoračunati sa obranoni GaLaca, Jer je prodvnik dovukao, auo ne baš najtežc topništvo, a ono u koiičini da je nadmocniji. U satr.oin Galacu bijesne veliki požari. Tri stounc domova Je izgorjelo l granatama po.ušeno. Od utvrdjeuja su saino još iužni sposobni za olpor.

dm —

Kriza u CrčRej. Grčka 1 četvornl sporazum. (Najročrti brzojav »Beograuskih No. ma<j London, 19. Januara. Engleskl poslanik Elliot se vra.esio u Atenu, pošio js grika vlada primiia zantjeve sila sporazuma u cjelokupnom obimu. Rusija Vellka pregrupisavanja ruske vojske. (Naročiti br/Ojav »Beogradskih Novinao Karlsrube, 19. januara. „Badische Presse* javlja Iz Bssela: Preraa ovćašti;am vijjstrma, ko-je donose .Birževija Vjedomosti*, zapaženi su posijednjih dana veliki poreroećaji u ruskom poštanskom i željezničkom saobraćaju, naročito u sjevernim provincijama i u petrograđskom okrugu, što stoji u vezi sa veitkim pregrupisavanjem ruske vojske. I?obune na Kavkazu. (Nacočrti b-zojav „Beogradskih Novlaa"). Beriin, 19. jauuara. w Loka!anzeiger“-u javl^aiu iz Stockholnta: Na Kavkaztt traje i dalje revoiucijoai pokret t uzeo je v-eć vrio opasaa ob:m. Vo,rte vbsti posktpaja prenta stanovništvu, ko,e se neće da pokori m;eratna, sa bezobzirnom strogošću. U mnogira je injestiina đošio i do krvavih sukoba izmedju vlasti i stanovništva. Opasno zaoštravanje unmarnje krize u RusijL (Naročiti brzojav »mu^.ađsHh NoVina«; Kdln- 19. januara. O zaoširavaiiju ruskcg unutarujeg političkog stanja javlja 6 1 n i s c h e Zeituog": iz najnovtjin ruskih listova se može viđiti, da su t sami poiitički kragowi Rusde bili Lznaaaeded odsmpanjem Trepova. Gai izjavkuju, ća ja unutarnje pulitičko sianje dospjelo doUe, da se svakog dana una očekivati ono, što je najgore. Novi ministar predsjcdnik fi a 11 č 1 n je. poznat sa svoga r e a k c i j o narnog gledišta. Ntje to> kao š;o štan.pa sila sporazuma nusii. knez A. G a 1 i č t n, nego je to N. D. Gaitčin. U krngoviina dume i državnug savjcta su prcma njemu odlučno nepovjerljivi. S a

zebnjom se očekuju idoći dtn 1. Sudblna Rusije ide nepukolcbivo svojtm tokom. Galičlnovo „revoiucijonarno mhrtstarstvo“. (Naročltl brzojav .Beogradsklh Novlna*). Stockholm, 19. januara „Birževija Vjedomostl" saznaje od jMtae koja je bttska Trapovn, da je mmistarska proMj«u posljedica dubuke političke nesuglas i c e, koja nrora imati sudbonosne političke posljedice. Trepovu će svakako slijediti Pokrovski, Suvajev, Gregorovič i Sahovskoj. Odnosi izmedju kneza Gaiičina i Protopopova su ne može biti bolji. Protopopov je izvukao Galičina na površinu. Po svojoj vlasiitoj željl Protopopov neće proširiti svoj djelokrug, jer hoće da se oda svom odlučnošću- riješenja unutarnje političkih pitanja. J? j e ć“ sasaaj«, kir»kratslsi kmtj’ovl ne vjcntju, đa se Pokrovsld u speljnjoj •pofttici umije snaći. Bcz Neratova se Pokrovski osjeća nemoćnim, jer je drugi pomočnik, PoJovcov, sasvim nesposoban. Drži se, da će uskoro Polovcov sam ostati u ministarstvu spoljnih poslova. U krugovlma dume vlada protivu kneza Gallčina najveće ogorčenje. Socijallste su zlurade, što je propao pokušaj kompromisa. Ć e j d ž e označava vlada Galičinovu kao revolucijonarno mlnist ars t vo.

Frantmlts. Završetak prenosa engleskih četa u Francusku. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina“). Zeneva, 19. januara. ,.P e t i t J o u r n a I" javlja iz Lonđotia: Novi prenosi engkskih četa u Francusku su završeni. Prcnos Je izvršen bez ikakvih đogatljaia. U doglednom se vremenu ne može računati sa daljim šiljanjem engleskih četa na kopno. Zaplijcajenl Briandovl govorL Kb. Paris. 19. jaacara. U Uonrna I“-u sacpstava A!cSk » ander B! a n c, da je jc’ | an list, kojl je’ u svome člattku donio govore Brianda, zaplijenjen i zabranjeno mu je da za nekoliko dana izlazi. Lmornj FraacuzL (Naročiti brzojav .JJeograd. Novir,a“.) Beilin. januara. „u>iuon Teiegraph.une * javlja tz ■Zsne»c. sV'ic t o i r e” o.4<: Nemoguć e je. da su F r a n c u z i o s u d i c p f, da vode lat do u vjećnosc. }»t!' a * ka. TalijeaikJ pcdsici 1 z Ascsrika za Fraa* etukn. (Naročiti brzojav ..Beograckkih Novina“)., Karlsruhe, 19. januara. .Bađische Presse* javl a iz Zfirichat Prema mtlanskoj vijesti „Znricher Tagesanzeiger“-a predstoji odašiljanje n Francusku velikog di.ela taJijanskih radnika„ koji žive u Sjeđinjenim Državama. Snij'ežna mećava u Južnoj FrancuskoJ, Kb. Lyon, 19 januara. Od 4S sati na ovamo bijesne u ciJeioj Južnoj Francuskoj vchkc sniježne bure. U priiaarslcim Abuna i vcćšhJ nijesta pzekuruc je svakt saobraćaj. Pooiimil pođmcrRftK! rnt Njemačke podmornice na djelu. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina“K Ženeva, 19. januara. U Peruambucu je iskrcana spa?ena momčad od d e s e t potopljenih | irancuskih t engleskiti brodova, koje su

seljaci. Nikad nije išao pješke„ lmao je svoj J a n d o 1 e t“, nešto rnaJo bašte pored svoje kuće, u kojoj su obično po nekoliko baštcvana uvijck nešto uredJlvaJl. Juče izadjoh malo da prošetam na čist vazduh, nešto me ova veltkovaroška atmoslera guši, pritiskuje, neznam ui sam zašto. ldern }a tako. Lijep, divan dan. Polja 1 vinogradi obradjuju se. Miiina čovjeku da pogleda, svuda lijepo, svuda divno, pa prosto čovjek od neke velje radosti, da se zaplače. Kad odjedanput bacih pogled, vidim jcdnog postarijcg čovjeka obučenog u Još dosta dobro očitvano „varoško" odiJelo — kopa. 0, g!e, gle, ko je ovo, smjcškam se ja. Kad malo blize prldjoh, koga da viditn, naš gospodia bivši ,,inspcktor", kooa 11, kopa. Menl bl u prvl mah neprijatno, da ga uzncmirim u njegovoj ,,điskreciji“, ali pošto nte put moraše na.vesti pored njega, to se kuražno uputim. — Jeste li VL to, gospodine? upitah čisto se snebivajućL — Ja, dragi gospodine, eto malo zanlmam se. Uzeo sam ovaj vinograd, pa misiim, da ga obradim za iduću godinu. Biće valjda, malo krumpira, malo luka, malo patlidžana I drugih sitnica, koliko da se ne daje novac za baštovanluk. — Pa Jest, imate pravo, odgovorlh polako udaljavajući se i razmišljavajući o ovom ćovjeku majstoru „baštovanluk a“, koji sam sprema svoju buduću ziranicu. Izašao sam bio podaleko Izvan varoSI, kad vldlm dvojicu Iza Jednog Žbuna, kako se brzo sakriše, ćlm mene spazlše. Začudlh se, šta li ovi bježe od mene, a učinl mi se baš, da su obojlca moji neki

poznanici. Bih mi malo 1 čudno i neprijatno, ali baš podjoh pravo na njih, da vidim šta to značl. — O, ti si to, čuh glaaove, kad se prlbližih, a mi misiM, Lk>g zaa ko, viću mojl prijatelji, Šta to značii Kakva jo to tajanstvenost? O, Bože, i šta ti ja još ne pomislih, aii kad ugledah smirena lica mojih starijih prijatelja, brzo razbih sve svoja rdjave misiL — Eto vidiš, ovdje imamo po 3 kila soli, po jedno kilo šećcra i po Jedno kilo gasa, nastavljaju moji prijateljt — Pa onda, pitam ja zaćudjeno. — Pa onda, saćekujemo seljake, pa ml njima so, šećer i gas, a oni nama piliće, jaja, brašno i drugo Što nara treba. Ja se zacjenih od smijeha. Pa to je „t r a ra p a“, stari način trgovanja. E, e, e, jeste neki dosjetijivcl. — Šta ćeš, dotjerala orla zla godina, pa se dovija. Te i mi udarill u „tramp u“. da dodjemo što jeftinije do namirnica. Ja se vratih natrag 1 ostavih moje prijatelje, da i dalje produže svoju veliku trgovhiu, koja im donosi tako „velikog ćara J pazara“. Nljesam blo odavno kod Jednog mog prijatelja, bivši stari profesor, uvažen star ćovjek. Hajd, velim, da ga obidjem, možda je čovjek 1 bolestan. Još kad sam ušao u avliju, čujem neko lupa, kuca, pogledah, da se nijcsam zbunio, da nijesain ušao u neku Jt u s t e r n I c u“, all ne, ovo je baš kuća moga prijatelja. Kucnem na vrata I udjem bez dozvole. Kad unutra Imam da vldhn: moj prijatelj zbilja postao „š u s t e r“, krpl cipelc svoje dievojčico i

udara ,,b 1 o k e j e“. Ja prsnuli u smijeh, a on se ćisto naljuti: „Pa šta ćeš brate, treba dati 3 krvw«, da se ovo opravi i potkuj« a ja vciiar daj da ja to sam načinim, objašujava proiesorski moj dragi prijatclj. Uotovo u pravu je čovjek. Da vidite i nije to zgoreg, treba praviti kod kuće sve što se može, pa mu makar to i ne bio ,,a d e t“, Jer vremeua mijenjaju 1 ,,a d e t e“. Ali ništa me nije više Iznenadilo nego jedan bivši ugledan ćovjek, da ne kažetn baš šta je, možda bi se neki obješenjak 1 sjetio ko je, te ne bi sačuvao moju novinarsku diskređju. Nadjoh ga u nekom starom kožuhu, te se priiičns u prvi inah l uplaših, aii se odrauh uHurih čuu sagledah mirno staračko tice jednog bivšeg mislioca. Zgranuo sam se lijepo, pa onia prsnuh u smijeh 1 ne mogoh da se povratim, dok ne dobih od doinaćice vodu 1 parče šećera (i pored sve štednje rcsklrali su i ponudili me sa jednim parčetom), inače zagrcnuh se od smijeha. Uvaženi gospodin „šije pantalone* f kako je štof zelcti, to je i uvažetil gospodin razumijevajući se u šnajderskom zanatu, šio žutim koncem, po onom pravilu: svaka se boja šlje svojom bojora, ali pošto uvažetii gospodin nije Ima* zeletri konac, to je uzeo najsrodniji žut. I ja jedva ćekam, da gospodin obuče zelene pantalone sa žutim koncima pa da opet prsnem u smijeh. Ajde brate postall smo „z e tn I j or a d n i c!“, te „t r g o v c i“ te J5 u šteri, te „šnajderi“, ali jedan moj poznanik postao Je i — ,,f a b r 1 k a n t“. Odoh danas kod njega. Dugogodišnli inžinjcr, dosta poznat u svojoj struci, fini

i otmen ćovjek. Ali se uprepastih, kad ga vidjeh. Pripasao neku veliku ženslcu keceIju i sav mastafi i cra kaa da se s djavoi Ibna rvao. — Sta je to brate, ako Boga zndB Sto si takav? čudeći se pitam ga ja. — Ništa, smješeči se odgovori mL vukući me za ruku u njegovn „fabričku radionlcu“, koja je do skora izK gravaia ,,v e š e r n i c u“. Kad tamo, imam šta l viđjetL Ncld kotlovi, loncL kutije, nešto se crno kuva. sinrdi neka pokvarena mast i loj, 1 šta ti Još tu nema. Ja stao začudjen i gledam. Cudim s«, a u sebi inisihn, ovaj mora da jc postad neki mađjioničar, ili tako što god. — Eto vidiš, ]a sam ti postao ,,f a-» brikant — emalina". Pravhn masf za obufcu. Ja sam glavni majstor, a djeca su mi pomoćnid, ja ga pravim, a đjeca pa kutijama sipaju 1 raznose i prodaju. 1 zbilja ova lijepa ideja moga prijatelja dopala mi se, Udaijavajući se ođ njcga, pomislih, kako svi ovi moji poznanld i prijatclji imaju pravo, osjećajući i sam kako je danas tcško bljebae zaraditu Imao je pravo, knsz Miloš, kad je naredjivao svom tumaču, da mu dohvati paH hljebac na ručku grofa Estćrhazy-a: Jlljebac Jeovo moj sinko, o n j • m u s v 1 £ i v i tn o“. 1 zbiiia briga za nasušni hljcb ućtnila je, đa se stvorl novl „izutni'* i nove ,,zanadžije“.