Beogradske novine

lzlazi: dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedinl brojevi: U BHgrađu I u krajtfltau taposJeDnutlo od o. I kr. fete po cljonl od . . . . I koJoro U MnattkoJ-SfaroniJI, Botnl - Harofjovlnl I Dalmaclji pa cljaal od 10 Mora Ima orog pođrtiSJa po dj.nl od. . . . 12 Itelera

Mjesečna protpfats: U Boogradu l a krajarlraa rapoajađnatin od o. I kr. cata ta oojnu i etopnu poitu. . X 2 U Baegradu aa daotaroai u ku«u . . . . * 2 * U Hrratrko I -Siarontjt, Bomt-Horcoaortal I Dalmaoijl ;oo U oitalira trn|nrlina Aui!ro-uga;sk« mocirMJ« K S- U inostronstru . .......... k 4 00

Oglasl po cljenlku.

Uradnliivo: BEGORAO, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Telafon broj 63. Uprava i primanja pretplai* Toplliln venaa broj 21. Telefon broj 25. Primanja ojjlasa Knua Mlhajln ul. broj 33.

Br. 104.

BEOGRAD, utorak 17. aprila 1917.

Godina III.

Odbijeni svi engleski i francuski napadaji na zapadnom bojištu. — Pojačani socijalistički pokret za mir.

Ratni izujdtali. izvleftaj austro-utarskot ilvvno? stožera. Kb. BeČ, 16. aprila. Istočno bojlite: Nad Đe rm an cs cI-e m oborla je 14. o. ni. ietlan c. 1 k. letač neprijateljsku letilicu tlpa Nieuporl. U VoJiniii blla Je juče pojačana ruska topnička cljelatnost. Inače ništa druKOg od značaja. Taliiansko bojište: Na f 1 e t m s k o t:t frontu, u c blasil C i m a d i b o c c h e, prodrle su jutros rano naše iurlšne izvidnice u tafijanske položajc. te zarobile 7 časnika i 124 vojnika. Jugoistočno bojlšte: Nema nikakvih promjena. Zamjenlk glavara gcneralnog stožera pl. tI5fcr, podmaršai.

Preohret. Već gotovo :ri godine slušamo tu riječ, koja je zvučila jednorn kao grožnja. drugda kao nada. Neprijatelji sre'dišnjih vlasti spoin’njii tu riječ redovno uvijek, kad im je g o r c. Najprije su se pcdavali pretjeraiiun nadama od talijanskog vjerolomstva, onda su opei držali, da če Im ulazatc Rumunjske u rat đonijeti prcokret I toliko željkovanu koiiačnu pobjedu. Kad sc rumtmjska vojna svršila protivno, nego li su očekivail, onda su se nadali preokretu od Jedne nove svoje ofenztve. a sad konačno otekuju'taj preokret od ulaska Sjedinjcnili Država u ratU logoru središajih vlasti, *a koje Je lconfiguracija ratne karte čintia izlišuom svaku težnju za jcdniin preokrctom vojttlčkog i privredtiog položaja. dovodiii su taj preokrcr. uvijek u vezu jedino s mirom. No uvijek. kad se s ove 111 one strane slutio bliži preokret. doSlo je do novih dogadjaja, koji stt ttzeli sasina protivnl smjer. Za stotine pojava i simptionia, za koje sc držalo da će u najbližoj budućnosti dovesti do 'đefinitivnih odluka, dokazano Je, da su se već nakon nelcoliko ntjcscci ispt liill nneznatne epizode. A vr'.ieme, lcoje nam svakim časom donosl nešto novo, naučilo nas je tome. da mi u brzini đogadjaja, koj! se odigravaju svakoga dana i gotovo svakoga sata, ne možemo pravo procijeniri uzroke i dje-

luvanja svega toga. što se munjevnrm brzinom oko nas zhiva, jer najjači cfekti, koji nas momemano zjoViij'ijaju, potpimo blijede več u skorlm tas.ivnna prcd noviin učinctnia sadašuje svje.skc đrante. No ipak nam se čJnl. da — ako u opšte fkad to upravo sad — možcnto da govorimo o preokreiu ti kronici ovoga najvećega od svtju ratova. Bunte tri godine, koje su proteklo od početka rata, a koje su bile tspunjeiie najvcćim naporom sila milijtma I miiijuna, — isprepletenc raznlm najnevjerovatuijim igrama i intriganta diplomata, a rastrgane zamamljivim zvucirtia „srebrnih taneta“, — te trl gođine uskorile su. da je konačno ipak muogo šta sazrilo. Svjetska slika, koia je danas jasna pred očima sviju nas, več je — ma da još rat svoni silom bjesnt, — g o t o v a, z a k 1 j u č e n a. Sporazum je obim rttkama prikttpio oko sehe svc, š(a jc inogao da prikttpi: Neodlučne ili pohlcpne države, koje stt iitjelc da love u mutnom 1 da se ooptti hijcne obogate na tudji račun, tc sve države i državice stoje danas u potpiinom broju na stranl sporazumnih sila. Danas više nema r.l jcdne neodlučnoisti, a središnje viastl znadu, kako stoii njihova stvar. Sadanji neu'tralci u istin-j su neutraini, a »eprijatelji — pravi zbiljskl ncprijaieijiTo već nešto znači. Ovo ncšto postaje ipak mnogo, ako središnie vlasti svoje protivnikc. kako danas stoje, posmatraju iz bližega. Ne jednom izrekla je Engleska, da će proijeće !->17. godine donijeti konačnu novoijn t odljiut za države sporazuma. To <c i roljeće već nastupilo, all o kakvoj cdlucl ji>5 se n i š t a u e apa/a. Novi saveznik sporazutnnih sila ontraj Oceana čiul istom prve vojn’čke pripreme. a njcgovi skutonoše u južnoj Americt nisu }oš ni tako đaicko. Titne praktičtio djclovanje ove uajuovije savezniike države pada u vodu, i gospodi na Thenisl ne preostaie do 1! nada u oditiku na evropskim hoiištiina. No vciiki proboj, koga su cnglosko-frattcuskc čctc u području Arrasa pokušale sa silnom snagom od d e s c t vojnih zbcro-

Podlistak. Mllorad M. Petrović: Senke. Moljac. U knjige jcdi.oga pcsnika zavuče sa jcdan moijac. To je bilo u veče. Kod pesnika beše došao veliki broj prijatelja i oni razgovarahu veselo i živo. Na : zad pesnik uzo svoju nahioviju, još ne obavljenu zbirlcu pesama i počc jednu po jednu pesmu čitati. Poslo svake pesme orio se pljesak, |X>hvaIe i klicanje pesniku. Moljac je šve to slttšao i onda poče razmišliati: „Ovaj tnoj gazda mora đa je nekakav vrlo pametan čovek, kad ga teko uzdižu I hvalei I ta njegova pamet izvire iz ovc maleue knjižice od nckoiiko listića, što ih jc onako nemarno malo čas bacio na sto. I njog« obuze fcežnja, da i on buđe pametan. „Pokazaću ja rnojirn moljcima. gde je prava pamet" — reče on. Duboko u noć pesnikov! prijatelji se raztdjoše, a moljac izmile iz svoga ležišta i dcđje na sto pesnikov. Uvufce se medju Ustove one male knjižice stiliova 1 poče ih ludapljivo grickati i jesti. »Da, da! Ja osećam da sam več pametniji", govoraše on u sebi i grickaše i đaljo, a njegav'o maleno teio sve se višo nadimaše. Sutra dan pesnik uze svoje pesme i poče da ih zagleda, ali kad prcvrnu Jedan llst, on opazi da je nagrižen, i na njemu sa posljednjim zalogajem- u ustima ležaše moijac — ali mrtav. Njegovo siabačko telo beše prepukio, a on svolu halapljivost beše platio svojim životoan.

Pas. Nekakav gazda kupi jadnog krupnog ovfcarskog psa, i odveđe ga na trlo, da mu čuva ovce. Domaćitt ie svoga psa hranio i pazio, ne može iepše bitl. Baš uza satn stan gde stanovahu ovce, beše rnu napravio lej>u i prostranu kuć*cu, te da bi se pas leti od vrućine, a zimi od zime imao gde skloniti. Pas je opet bio veran svome gospodaru, i čuvao stado tako, da mu ttlkad ni jedna ovca nijc faliia. Ali kad prodjc neko vreme, pas hranjen i negovan, poče razmišljati: Čime bi se još mogao zabaviti, pa da mu život bttđe ugodniji i sladji. Daleko u okoKni nije bilo pasa s kojima bi se mogao đružiti i idući jednom oko stada stađc razmišljatl 0 tomc, dok mu se pogled nc zaustavl na najmiiijoj gospodarskoj ovci zvonarid. On je dugo gledao n ovcu zvonaricu 1 posmatrao }e sa sviju strana, a ova kad primcti njegov oštri pasji pogled uplaši se 1 pobcžc u sredinu stada. All pas se ne zaustavi na toane. Svakoga dana on bi potražio ovcu zvonaricu, dugo bi je posmatrao, i ncšto očekivao. Jeduoga dana kad sve ovce beitu poležale na odmor u Jednom debeiom hladu, pas se prikrade umoruim ovcama, potraži očima, i nadje medju njima ovcu zvonaricu. Sčepa je zubima i nažo begatl s njom. Zalud Je sirota ovca tužno biejaia i tražila pomoći od svojili dnigarica, kad i one, videvši šta beše sa njoin preplašene pobegoše na drugu stranu. Ali u tom naidje gosjiodar, i vldevši bes svoga psa, potežc puškom i ubi ga na mestu. To ti je ono, rcče on kao za sebe: „Nalirani psa, da te posle ujedel“

va ua vrlo malenota pros’oru, n i j e u s p i o, te nema većeg3 značenja od sirateškog d j c 11 nri č n o g nspjeha, koji sveopšti po’ožaj nc ntožc ništa izrnijeniti. Ako svi znaet ne varaju, :o se već danas inože rcći. da je ova na tako veliko zvouo vješana Jtonačna r.objedonosna" (!) ofcnziva nepr’jatclja srcdišnjih vlasti ua zapadu — s v r š cna. Tom vojničkom neuspjohu treba pridodati još i unutarnje tcškoće, koje su za Vcliku Britatnjtt nastaie uspjeŠniin djelovanjein njeinačkih podmornica, Svakog mjesćca inanja jc cna brodarska zapremtna, koja sporaziunu stoji na raspoloženiu. a posliednje vijesii njemačkog ađtniralnog srožera dokazuju, n kolikoj je uiieri lia cljeiu ovo jako oružjc središnjih vlasti. Engleska se nalazt prcd novim neprilikama. Tc se lieptilike moraju povećati do neizmiernosti, ako Englczi pomlslc na dogadjaje. koji sc zbivaju n R u s i j i. Već daviio morao je IJoyd George i njegovi istomišljenici cpaziti. da se ovi dtthovl, koje su oni prizvali u potnoć u zcmlii zbačenoga cara Nikole II., ttc daju više svladali. U Rusiji zahtjeva sve, š;o itna ntoći i glasa, da s e š t o s k o r i j e z a k 1 j u i i m i r; ondje se uništavaju tt medjnsobr.oj unutarnjoj borbi najbclie energije a opaziia sc već i prva Iskra onoga vclikoga požara, koji ćc možda >dnoga skorrg dana prijcći preko Irske 1 na — e n g 1 c sko carstvo. Engleska sad nastoji iz pemih žila, kako bl svojjm tajncviiiin utjecajima pridobiLi ruske faktore za nastavak rata, da.btako za nastavak svoga rata spasi ruski ljudski materijal, da spasl ono, šro se još spasiti dade. Opet jednom nastoji Engleska iz petnih žila, da nepoštenim načiuom, „srebrnim tanetima' * 1 i sviin onim zakučastim svojim srcdstvima, kojima se je do sada uvijek posluživala. đodje do svoga cilja. Još uikada nijc Englcska ništa postigla na otvoreni i poš cni način, otvorenoin poštcnom borbom- Tako i sad, nadamo se p o s 1 j e d n j 1 p u t, hoće da upotrijcbi sva pravila svoga oprobanoga državnoga umijeća, kako lii svjefskoj istoriii đala ouaj pravac, koji bi n j o j bio povoljan. Bulke (Makovi). U predvefcerjc jesineg toplog sunčanog dana, tnlado devojče izadje u polje. Umorno sunoe spuštalo se na zapad i svojim vatrenim kopljima razbijaio i cepalo pančinaste pramenove praznih oblaka. BKzu devojčeta strnjao je bistri poto&ć, a negde idaleko čulo se skladno zv r on>enjc medenica na stadima. Vazduh je tnirisao večerniom vlagom i svežinom. Iza n : e priželjkivao je mladi slavttj, a pred njom goreta su jasnog crvenila, crvene kao krv — bulke. Ona potrča mjima. Podje da ih berc ali zastade. Izvatdi iz nedara maio ogkidalce, i prinese ga svome svožem, jedrotn, nunenom licu, Ona gledaše čas u bulkc, čas u ogledalce, u kome se ogkvJaše n'cno lice, i beše joj milo, U njenoj još tinjskoj Iđuši razli se neka radost što je i njeno iice crveno kao krv, i kao te bulke. I onda zažele da oabere puno crvenih cvetova, i da njirna ofciti vitice, koje se kao dve zmije obavija hu oko njenc glave i da od njih sagradi vatrecto-kn'avu krunu. Onda poče brati nežne cvetove, pofce ih kidati jedan pp jedan i kititi svoju sjajno crnu kosu. Mfadi pastir, koji tada baš vraćaše stado s paše, smotri jo, f pr : djo joj. Ona ga jio oseti, pi’ on zažeie, sad prvi put od kad jo zna, da je uplaši. Prikrade se polako iza uijenilt tedja, obe ruke prebacl preko njenth okruglih ramena, i ot\ r orcnim šakama pokri joj oči. Devojče vrisnu i poče sc otimati, a njemu se taj nemir još više dopade, i on ne htede da joj otvori oči, pored sve njeno motbo i> otimanja. Crveni listići vatrenih cvetova padahu jedan za drugim na zemIju, i no ostađe višo ni jodan u njenoj kosL I ona umorna najzad klonu na grudi mladog pastira i obamro.

Da li će konačno usujcti, to je naravno velilco pltanje. Danas jc konstelacija stvarl takova, đa ■— kad se uzmu u obzir opasnostt. koje su za sporaznmne sile nas;a!e na Istoku, — Velika Britanija inia rnaio nade, dn će izaćl iz vrtjoga sadaniih đogadjaja onako. kako to ona želi. Morarno sačckati, koja ćc nova sreclsrva Velika Britanija pronaći, da zamaže oči svojim saveznicima n Parisu a 1 uarodtr u svojoj vlastitoj zemlji o prctrpljcnoj dvostrukoj sramotl, nakon što se Izjalcvila ta ,.konačna proljetna pobjedonosna" oienziva, a Rusija prijcll da istupi iz saveza sporazumnih slla. U : o m bl se smislu možda već tlanus moglo govoriti o faktičkom prcokrcta u povijestl cvoga rata.

smka reuoiuctjn. Izjava ntskih revoliicljonaraea. • Kb. Beriit:, 16. aprila. ,,L o k a 1 a n z e i g e r“ prenosi izjavti ii Stockholm prispjelih rnskih revoiucijonaraca, koja je izjava izišla u mladosocijalističlcom listu ,,Politiken“* U toj se izjavi vc!i: Engleskn, koja je zvanično radosuo pozdravila rusku revolttciju, pokušala je odtnah, da uništl njezin rezuitat, oponlrala je protiv amnestiie i protivila se. da đozvoli putovanje rcvolucijonarima, sklonim tniru. Poslije toga nastati sn pregovori s njemačkom vladom. Nijemci sit dozvoiill ruskom vozu eksterHorijaina pravn i 9. aprila proputovalo je 30 ruskih koje muškiit koje ženskih soejjatista, medjii ovhna j tiekoliko čianova ooljskog radničkog udruže!i.ia kroz Njemačku. IJz put ttijesu napuštali kola. Njemačke vlasti su lojalno ispuulie sporaztim, Trgovjnske i industrijske grupe protjvu rahiih clljeva Mlljukova. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Stockholm, 16. aprila. U skoro održanoj sjednici ruskog trgovinskog i industrijskog kongresa bila je glavna tačka pretresa p 1 1 a n j a o m i r u. Većina prisutnih izjasnila se za što skorije progovore o mirtt, koji su za razvitak ruskog privrednog života neophodno potrcbni. Najodlučuije su odbačeni ratnl ciljevi kadieta. Za Rtu siju je potpuno izlišno osvajanje Cartgrada i Dardauela. To bi bio samo povod novim ratovimi. Rtiski građjanski

On ukloni šake, a ona kad ga ugleda prebledo ođ straha i — radosti>, i na njcnom ticu išfcezoše krvave buH<e, a ona prošapta: „To si ti ?.. Ah 1 “

Veliko srce. Iniadjaše neki čovek jednu lepu blagorodnu krušku. Njeni plodovl bili su krupni i lepi; pola crveni kao krv, pola žuti kao smiljc, a slatki i trošni kao baklava. Kruška bejaše ukraj puta, a njen domaćin ne bešc lukav, sebičan, te ne htede da je ogradi. Kad rni jc Bog dao ovu lepu voćku, neka bude moja i Božija, što da je krijem i da tvrdičini, govoraše on. Kad bcše u prolcće. Kruška ucveta ružičasto belim cvetovima i silno zamirtsa. Neki od prolaznika, kad prodjoše pored kruške, zastadoše i uzabraše po koji cvet, kcji u njihovim rttkama brzo uvenu i opade» Na drvetu se od toga ukazaše male ranice, a u njihovim rukama ostadoše prazne peteljke. Snažni proletnji sokovi zalečiše male ranice pre nego što nemilcsrditi Ijudl baciše i pogaziše prazne peteljke. Kad dodje vreme, zametuuše se plodovi, koji ttbrzo porastoše, dobiše svoj-iepi cbiik, svoju ieptt boju i oblik. Oni isti Ijudi, koji su ranije kidali cvetove, navraćahu sad svaki dan i kidahu lepe i ukusne plodove. Nije prošlo mnogo vremena, a na drvetu ostade samo nekoliko plodova u vrhu, koje ljudi i pored velikog truda ne mogahu dohvatiti. Dobrodušni domaćin, koji je mnogo verovao Ijudima, mislio je, da će oni biti toliko čovečni, da i njemu

rcdovi Tttorajti se onak'D isto cdlučna kao i svi radniel odreći aneksijonih pJanova. — Ovako držau.ie trgovinskih i industrijskili grupa značt pouovno s!abijenje privremeue vlade. Opšti kongres radničkih 1 vojnlčkih clelogata. Kb. Petrograd, 16. aprila. Gpšti kongros radnićkih i vojničkfh dclegata !z cijeie Rusi.ie završio je danas savjetovanja o držanju prcma privremenoj vladi i doaio je ovu odluku? Privreinena vlada, koja je za vrijeme revolucije kousiitmsaiia u sporazttmu sa savjetom radničkih i vojničkih zastupnika u Petrogradu, izdaJa jc izjavtt. koju označava kao svoj program. Kuiigres utvrdjuje, da taj prograin u načeJu sađrži u sebi zahtjevc ruske detnokracije t priznaje, da je privremena vlada do sad vjeruo ispunila na sebe primJjene obvcze. Kongres apeiira na svekoliku revo’uciionarnu demokraciju Rusije, da se okupi oko savjcta radtiićkih i vojničkih zastupnika. kao oko središta organizovane demokratske snage, koja je s ostaiim naprednim snagama u položaju, da suzbl.ie svaki pokušaj proturevolucije i da učvrsti tekovine revolucije. Kottgrcs prizitaje potrebu jeutie stalne političke kontrole nad prlvremenom vfadom, u smislti, da je podstakne na odlučnu borbu protivtt antirevoliicijonarnilt krttgova. kao i potrcbu utlcaja u smislu, da je obvežc*. da demokradzira cio ruski život. i da priprenii zajedničk] uiir bez aue-ksija 1 ratnih odšteta, na osuovi uaroduog razvitka sviK uarcda- Kongrcs apciuje na demokrate. da potponiogtiu vladu n nicnom radu, all samo dotle, đokle ona bude nasiojavala da učvrst! tekovine revofucije 1 da ili razvijc i dok nna svoju spoljnu poiitiku ne bude osnivaia na težnjama za teritoriialno proširenje. Kongres apelttje na revolucijonare rnske đemokracije, da se prikupc oko zastuprika radnika I vojnika, te da budtt sprcmni da suzbiju svaki pokušaj vlade. koji bi bio naperen protivu demokratske stranke i obveza, koje je vlaja na sebe primila. Odluka je priinljcna jednoglasno ! s odobravanjem. Veliki knez Nikola pod optnžbotn. (Narofciti brzoiav »Beoerađskih Novm3»; Kopetihagen, 16. aprila. Prema jednom brzojavu iz Petro grada riješila je privremena vlada, da veiikog kneza Nikoiu Nikolajevića stavi pod ratni sud kao bivšeg vrhovnog

ostave bar neki plcd. Stade i posmatraše svoju biagorodnu voćku i reče: „Pričekaču dok ovi plodovi sasvim uzru, i kad litednu opasti, sačekaću ih u svcje ruke. I ako ih je malo, biće-mi sladji i miliji, i sede pod svoju krušku“. A!i ti tom naidje gomila nečovečltilt ljudi sa štapovima i kamenicaina i stadoše pod krušku. Oni se stadoše dogovarati, kako da skinu i otto nekoIiko slatkili plodova sa blagorodnog drveta. — Ne ostaje nam nišia, reći će jedan, nego da potežerno kamenicama i štapovima, i tako ćetno ilt omlatiti. Onda dobri domaćin ustade, pridje Ijudima t reče itn: „Neinojte Ijudi! Ako budete potezali štapovima i kamenicama, izlomićete joj grane i letoraste, i ona nikad neee uroditi. Pričekajmo, dok potpuno nc sazru. Oni će sami opasti, i mi čemo ih sačekati tt ruke i podeliti braKki. Ljudi se zgiedaše oko sebe i začudjeno se zapitaše: ,,Ko je ovai čovek!“ I složiše se ti t«me, da je on lttd ili neka prepredena šaijivčina. Za tim, tie obzirući se na njega, potegoše štanovima tia pLdove i počeše f'bijati grane i grančirc dok na posletkn ne eboiiše ono nekiiko n’odova, pokuniše i halapIJIvo pojedoše, pa se razidjoše. Dok su se oni potezali l lomili grans i grunčice, domaćin je stajao i uvijao se od bola kao da svaki hitac r.jega pogadja. A kad oni odoše, on stade pod svoju krušku, i vide na njoj puno svežih i krupnih rana. Na njegove oči vrurntše suze, i kako se onda zaplaka,