Beogradske novine
I
dnevno u .
1 z 1 a z i: utro, ponedjeljkom
poslije podne.
Pojedini brojevi: U Btsgrtdu 1 u •trujurlmi npasjBttmrtlni ed c. 1 kr. teta pa eljtnl od , . . . I bulcri U HruUkeJ-S'ivcnlJI, Bosnl- Hercigevlel 1 Dalfflielji po cljeni od. . , , , , 10 helen Ivvu ovog podruCJi po cljenl od, , , . 12 helere Oglasi po
MjsseSna pretplats: U Saegrsdu 1 u krehvtme lepcsjedmrtim ed c. 1 kr. toli ze Pojnu I etapn« peiui. , ir| U Becgredu se destevcni u kuCu . % 250 U Hrvetsko 1 -Slavonijt, Bcenl - Hereegevinl < OalmaclJI K 2 M | UeslallmiireJaviinaAustre-tigafsltemenirlilJo K 1 ] U inostranstvu .... K 4 a« cijeniku.
Urednlttvo: BEOGRAO, Vuki Karadžlća ul. broj tO. Talefon broj 83. Uprovo I primanjo protploto Toplićin venao broj 21. Tolefon broj 25. Prlmanjo oglasa Knoza Mlhajla ul. broj 38.
Br. 113.
Ratni izvješta]!. izvleštaj austro-užatskos žlavnož stožera. Kl). Beć, 25. aprila. Položaj je po svuda n&i/niiienjen. Zamjenlk glavara generalnog stolcra pl. HSfer, pođmaršal.
Izvješta] njemafhož vojnoš vodstva. . Kb. Berliti. 25. aprila. Zapadno bojlšte: Front prijestolonasljednika R u pprechta bavarsko«: Na bojnom polju !:od A r r a s a vo'dj se od juče u jutro bovba oko sela Ci a v r e 11 c. Sjevento od S c a r p e nije neprijatelj inače ponovio svojih naipadaja. Južno otl s c a v p s k e n i z i n e aazvila se poslije pođne s obje strane jclnmia A r r a s—C a m h r a i nova boriba; na širokom stt fron'.u napadale enS,k'ske divizije, duboko nanizane, prelco M o n c h y-a i Vanco n r t-a. U •našoj su se vatrl i ’žilavoj borbi prsa tt .prsa skršili engleski juriši uz najteže njihove gubitke- Posade su našib roivova i naši letači javili 23. o. rnj., da ipved našom frontom leži neobično ve•lik broj mrtvih i ranjcnilt lmgleza. Kod protivnapadaja zarObilo je tiaše pješaštvo 660 neprijateliskli] vojnika. fUnišieno je više cklopljeniii automobiJa U biizini obale pvovajile sn 24. o. mj. poslije tispješnih pvipvcma n.aše jurišne čete u neprijateljske položaje i pri,vele odanle 21 zarobljcnog rrancuza i .'4 mašinske ptiške. 23. o. mj. došlo je u .prednjeni polju našili borbenih lir.ija (sjevero-zapadno odStOuentinado -više bojeva, kod kojih ie neprijatelj kraj svojih krvavih gubiiaka izgubio i zarobljenika. Front njemačkog prijestolonasljednika: Francuski su napadaji kod ii n r t e1» i s k o g m a j u r a, na B r i m o u; u 1 zapadno od S u i p,) c osiali bez uspje•ha. Iza neprijateljskih linija opažen ic živahni promet te od nas uzet pod uspiešmi vatru. Front vojvode AltrccUta \viirttemberškog:' Položaj jc neizniijenj en. Podlistak. jBora Stanković: BolKonskl llpoul. Slari Dani. Bili smo u svadji. Posvadjali smo ,se pre nekoliko dana, kad je dolazila /kod nas, na bunar, da zahiti vode, a jod mojili ukućtuta niko nije bio. Tek što tje biia počeia da vadi kofu iz bunara, 'a ja, kao uvek, došao sam i tobož do•tteo joj moju testijicu, koju sam navlaš ‘ispraznio u kujni, da je napuni. Pa se tnisam odmicao od nje, već stajao i đoidirivao je. Ona je pjaimila sva, ali zauzeta oko vadjenja „kofe", nije mo“gia ništa. Samo je počela brže da okreće čekrk od bunara, a pri tom da joj se puna, mlada snaga uvija. krši, da joj grudi više odskaču. a oble joj mišice na rnkama da se pokazuju, i zatežu min|tan. Ulivatio sant je za ptls- Nije mogla jda se brani. Jer ako me odgurne ruka-* fiua pustiće kofu koja će natrag u bu/nar pasti i razbiti se; a ovaino sam je ;ia grlio.... Ona je klccala. Hteia je sve da pusti i da padne. — Pusti me! molila me- Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice fnoja!.,. I zaplaka sc. Pustio sam je. Ali od jada nogom gtirnuh moiu testijicu i razbih je. ■— Ne boj se, Znam ja da ti mene ne voliš, nega... počeo sam da gundjam odmlčući se od nie.
Zestoke se engleski
BEOGRAD, četvrtak 26. aprila 1917. Godina III. - ■■ — ■ ■ ■ ■ ■ . ■ ■ - -* borbe kod Arrasa nastavljaju. — Neobieno veliki gubitci. — Ponovno potopljeno 143.500 tona.
23. o. mj. izgubili su Cnglezi i J'iancuzi u vazdušnoj borbi 2d letilica i jedan vezani balon. 24. o. mj. izgubili su ncprija’telji 19 lciilica, od kojilt 16 u vazdušnoj borbi, a 3 vatrom iz naših odbranbenih topova. Poručnik Bern e r t oborio je svoga 20., 21. i 22. proti\ nika- Kod jednog našeg pro’lvnapađaja letio jc kapetan Z o r c r, vodja jednc letilice, u visini c>d 150 metara p:eJ našim jurišajućim pješaštvoin i gadjao sa svoga aparata englcsks iinije iz mašinske ptiške. Istočno bojište: Naše je topništvo snažno odgova'ralo na vatru ruskih baterija, koje su djelovale naročito kod J a k o b s t a dt a, P o s t a w y-a *e n.t žcljeznici Z 1 oc '/ o w—T a r n o p o i. Maćedonsko bojište; Iza jakog djclovanja engleskog topništva, koje već nekoliko dana izntedjn Vardara I rlojranskog jezera upravlja svoju vatru pro'tlv naših položaja, nadošli su jtiće napađaji, koji su svi bez razltke odbijeni od bugarskih četa. Prvi zapovjednik glavnog stana pl. Ludendorff.
Hezavisna PslisK«. Jedna izmedju prvih akcija ruske provizorne vlade bila je, da se progiasom obrati na poljski lvarod te da ga pozove na priključenje revolucionarcima kao i na „borbu za poljsku slobodu i jedinstvo". Poljaci su se po svoj priiici morali od srca nasmijati, kad su pročitali taj proglas ruske provizorne vlade, jer im se morao pričini-ti kao poziv nekom zarobljeniku, koji je već davno oslobodjen, da se ponovo oslobodi. Ruska Poljska ne treba da bttde više oslobodjena- Ruski ie jaram, koji su Poljaci morali da snose preko jednog stoljeća, zbačcn od hrabrih čcta središnjih vlasti, koje su već prije pola godine svojom proklamacijoin ponovo uskrisile nezavisnost kraljevine Poljske. To su one ttčinile smjelim i odlučnint prejudiciranjem budućih mirovnih ugovora. Ruska je vlada clošla dakle prek'asno, a ona bi došla prckasno, sve da je takav proglas upravila poljskom naro-
Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u svoje testije, ali sva se tresla, drh-tala, te voda nije ulazila u testiju. Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli. Jedva napuni lu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je. Nije sinela otići, a da se ne pomirimo. Zna ona da jc posle ne bilt pogledao i da bih je tako uvredijivo peckao, da bi išla kao luda. I onda čas, u inat meni, raskalašna, besna, čas „tiiliia*, kao da su joj svi po kući poinrli. Zato je tada i stajala, drhtala, nijala se. Čekala da je ja prvi oslovim, maltar i najgrublje, a ona već odmah će popustiti, moli mc, nasmeje se, i tako da se izmirimo. Ali ja ćutim. Okrenuo sam se koso i prstom šaram po zidu. Ona poče da skuplja crepove razbijcne tcsiije. — Šta ti je ono krivo te ga razbi? — Pa šta ču, kad sam ti toliko mrzak, te plačeš od menc! odgov'arajn joj nabureno. Oiedala tne. Kako se bila sagla da digne tcsitiju, tako i ostala. Na trepavicama suze, usta bolno, plačljit o razvučena. Ali ja bejah dosta snažan. te izđržali taj pogled. — ,,Ali!“„. uzdahnu ona i diže testije, pa jedva izidje na kapiju. Eto, to je bilo zbog čega smo bili u svadji- Istina da je otta odmah, od tada pokušavala da se pomirimo, ali se ipak nije tdiko ljutila Što ja neću. Jer je znala, sigurna je bila da ćemo se posle u našem vinogradu, pomiriti. Prvoga praznika, po običaju, majlca ce °tim
dtt već prije jedue g-'*dine, pošto bi leško mogla da raspohtže s podrtičjima, koja nijesu vi.šc u njezinom posjedu. S toga razloga piimiii sit proklamaciju nove petrogradske vlade ti Poliskoj \ilo liladno i neprijatno, a priie malo dana osporila jc rilskoj konsdtuanti pravo da se miješa u stvari nezavisne poljske državc i njezinih grauica. jcdna f'g::oii:na skupština Poljaka u V a všav i. Poljaci, koji su od carističke Rnsije doživjela tako teških razočarajtja i ponižaVanja, pravorn stt nepovjerliivi, te se ne bi odazvali pozivu ruske vlade — da sa razvijenim barjacima piijedju ti logor novi'i petrogradskili gromcvnika — sve kad bi im se i pružila mogućno-št za to, bttdttći da u središnjim vlastima vide svakako vcćih garancija za svojtt slobodtt i samostalnost, nego li n jednoin Miljukovtt ili RodziankuDugotrajnitu rttskiin potlačivanjent poučeni poljski patriGte ne gaje nikakve sumnje tt iskrenost osnova Attstro-Ugarske i Njemačke. 'l'o su oni u raznim prilikama u Varšavi i Lublinu opetovano dolcazali, a to dokaztiju uz mnoge ostale dosaiašnje niiltove čine, naročito ona nastojaaja oko uredjenja samostalne poljske vojske, koja l)i se itnala osnovati na bazi jutiačkilt sjoliskilt Iegija. Sloboda bttduće poljske države, za koju su se od početka rata toliki juJtački poljski siii-ovi boriii U zajeđtnct sa vojskama središnjih vlasti nije ni s.ada kao Što nije ni prije bila ugrožena od zapadnih i južnih njeuih susjcda, nego jedino od stranc jodibog i pravog poljskog neprijatelja Rusije, te ie upravo nečuvena drskosk kad gospoda ti Petrogradu sad pozivaju poljski narođ, da digne svoju ruku protiv svojih iaictičnih osloboditelja. Trebalo je pola godine najkrvavijih i najtežih borbi, dolc se konačno Poljska mogla da oslobodi ruslce tiranije, a za tu slobodu počivaju vječnim snom u poljskoj zemlji mnoge tisuće i tisuće hrabrih njemačkih i attsiiro-ugarskih vojnik'a, kojinia stt Poljaci dužni vječnu livalu. Dakako, zalivalnost u istoriji i poiitici igra posljednju ulogu. No Poljaci ni lie moraju da bttdti vodjeni osjećaiem zahvalnosti, ako petrogradsku proktamaeiju, koja je na njiit upravljena ti trećoj godini rata, posma-fraju. tek kao parče bezvrijedne artije. Otti pri iome slttšajtt samo hladni glas-razbora. A taj
sa lcomšikom i ostalitn devojkaina ti vinograd da beru groždja i tamo da piju kafu i rakijtt- I onda ćento i ona i ja, kao uvek s jednog čokota zajedno brati groždje, pa ću da mcćem u njenu kotaricu, služint sc njenim kosirčetom, pa posle, kad počiietno zrna da slatpljamo, da ću navlaš gurati moju ruku u njenu, a tada će prsti da nam se prepleću i glave, lica, kose iclodirivati. I, naposietku, da ćerno iz jnojilt usta da ,,zobamo“ zrno, ali tako da jedna polovina zrtia ostane tt ntojitn, a drttga u njenitn tistiina... I zato što je lo zttala, ona je kad je došla u nedjeiju k nama, da idcnio it vitiograd i bila ponela novU, bclu korpu i lcpo kosirče, i sva je drhtala ođ radosti, sreće. Po čctiri puta išia bi i vntćala se za icdnu stvar-.. I kađa dodjosmo u \ htograd i ja sedoh za jeduitn čokotom da beretn groždje, zaista odtnait ona dodje do mene. Stoji više tnene, čeka da je ja pozovem da bereino zajedno i pomirimo se. Stoji ona i čekn. Ja jednako ćutiin, a osećam vatru od njene blizinc. Počeh da kidam jeda i p.oveći grozd. Ne inogu, jak. — Na ti kosirče! šanu i pruži mi ga. — Ncka. Mogu rukom- I od jeda što ne mogu sekttuh, da sva zrna popadaše. U ruci mi osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću. I saže sc nad čok'otom. Obrazi joj plamte, ruka joj drhti. tako je topla, melta i ntila. I.enka odseče grozđ.
im je glas razbora upravo kategoričkitn itnperativom morao nalagaiti, da učine ono, šta su učinili palriotc na posIjednjoj velikoj varšavskoj skupšiini t. j. da s gnjušanjem odDiju neiskren, farizejski poziv najnovijih vhistodržaca na Nevi. Eventualni ustanak Pcljaka protiv njiliovih oslobođito'ja izvrgnuo bi poljsku zemlju ponovo svirn opustošenjima rata, a ne bi imao ni najmaniega izgleda u tispjeh; — dok bi neuspjeli takvog eventuaJnog ustanka sasma prirodno povukao za sobom takve konzekvence, koje bi se jcdva dale spojiti sa budućom nezavisnošću Poljske. S dnige strane može Poljska ogroanni prevrat, koji se sa-da izvršuje u Rusiji, posmatraii kao nepristran posmatrač potpunim mirom. Poliska se nikađ nije -osjećala kao đio ruskoga kolosa, talco te je ni ovi sudbonosni časovi velikoga prevrata k debru ili.ziu ko to ltiože danas još da znade? — lcoji se izvršujc u kući njenoga bivšega gospodara ne moraju đa uzbunjuju. Svoja buduća državna i ustavna uredjenja ne mora Poljska istom primati lcao milostinju ili d.ar ođ strane petrogradskih revolucijonaraca, jer će 0 svont slobodnom državnom urcdjenju odlučiti sarnostalno prcma svojoj volji 1 svćjoj uvidjavnosti, isto lako kao što već sađa -svojoni voljom postavlja kaUrove one vojske, koja će jcdttom poslije utanačenja mira predstavlja-:i vojitu silu nove samostalne i slobođne poljslce kraljevine. Ruska vlada iina n islinu đosta posla, ako svim onim mnogim narodima, icoji su skalupljeni u veliku rtisku državu, lioće da đade slobodu, te se ni najmanje ne mora više brinut; za sudbinu Pcjjske i njezinu slobodti. Petrogradska se proklamacift danas iza kako je Poljska vcć dobila svoju slobodu od strane središnjih vlasti, može smatrati jedino kao vrlo loša šala. a ako su gospoda iz nove ruske vlađe držala, da će svojim ncnadiiim ljubavnitn izljevima Poljsku predobiti protiv njenih osloboditclja, onđa su se već danas u l'om gorlco prevariii- Poljska jc srećna, št-o su raskiuuti ropski Ianci, kojima je bila toliki niz godina jkovana uz ruslcu državu i ona ne žeh nikaci višc da primi sumnjivu milostinju iz ruku njezinih tolikogodišnjih ugnjetača.
— Evo! I pruži mi ga- Glcdn me zan agljenim u pola zatvorenim očim-i Čak joj b'-tda rumena i sve.la. Hajde da beretno! Šanu i kleknu do mcne. — Nc tnogu lcorpe da nasim. Teške su, branim se ia. — Neka. Ti samo beri. a ja ćtt ih nositi. Mogu ja, lirabrila me je ona milo, a već grcala od sreće što ćti se odobrovcljiti, ne srditi više na nju. — Ne, nc! Ustadoh- Ići ćti u ,,Rašktt“, da tatno čuvam drugi vinograd. Njoj giava klonu, kosirče iz rnku ispade. — Ako! Idi! polcorno prošaptia i iimulcnti, odiiprevši se ntkatna o zentlju, da ne padne, Pitah mater, ona mi odobri. — Idi, reče. I otiako ovdc nisi za neku veliku Itasnu. Samo pazi da Ciganke... jer se sad, ta vera razmilela, pa.... Podjoh. Na krajtt vinograda. do medje, bilo je nekoliko već suvih višanja, a oko njih se tivile loze sa sočtiim liščem, dcbelim prućem. Vile su se uza stabla. granje, te činile zalclou kao kolebtt' Bile su to ,,gavranice“ i ,,-drenovke“. Tu je biia zemlja uvek sulta. Htedoh da prodjem, kad — ona, Lenka! z aobišIa f stala tu. Čeica me. Naslonila se lcdjiina o slablo i rukama se pridržava za graue. Pobledela, samo joj usne rumene i nabrekle. — Što sc ljutiš na mene? Nc Ijuti se. živa ti majka! poče mc moliti, a je-
PoiožaJ na zapadnom aojlštu. Novi način njemačke borbe. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina'O. Bcrlin, 25. aprtla. O odbranbenoj borbi na zapadu piše major M o r a t h u ,,D e u t s c h e Tageszeitung“-u: Francuzi i Engiezi hvaie se mnogo sa neznatniin zadobijcnim prostorotn. Hindenburg je završio borbe u mjestu. Oipoeeo je drttgi način borbe. Njemačka odbrana vodila je borbu na Soninti još kruto i nepomično. U sadanjoj borbi zauzirnauje pojedinih dijelova prostora tte igra više odlučnu ulogu, jer je naša zona utvrdjenja dttboko rasporedjena. S v e j e u pokretU' Poviačenju na pojedinim mjestima je svrha, da protivnik izgubi potporu svoje teške artiljerije i da ga iz hiljadu cijevi uapadnc uništujtića vatra. Pricttlv-napadaji unose pustoš u neprijateljske mase. Naš način borbe ubija fizičlcu i moralnu snagu neprijateljevu strahovitim gubitchna žive snage. To je snirtonosni otrov, koga ona mora da siše iz svoje vlastite voije za prodcrom. Bombardovanie Calals-a. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). Ženeva, 25. aprila. Zapovjednik pristaniŠta u C a1 a i s-u izjavljuje. da obalne balerije prilikom njemačkog lupadaja nisu rno' gle raditi, jer je Nijemcivna zbog plirnc bilo moguće, da neočekivano s jedne nezaštićene tačke bombardiraju grad. Nekoliko dom'ova grada, lcoji su smatrani da su potpuno z-aštićeni, porušeni su ttslijed kose vatre. Kb. Bern, 25. aprila. • „Petit Parisien" javlja o bombardovanju C’alais-a, da su mnoge kttće u svitn dijclovima grada od njemačkih granata pogodjene i jako oštećene. Od gradjanskog stanovništva poginulo je 7 osoba, a broj ranjenih jo vrJo velik. Rane su prouzrokovane komađićima raspi*snutih granata i odvaljenog kamcnja. O vojničkim žrtvama tictna izvjošfaja, jer cenzura taj izvještaj jzbrisaJa. Ogromnl gnbitci engleskih četaKb. Berlin, 25. aprikv. U borbi, koja je 23. aprila ponova buknttla kod Arrasa, pretrpili su Englozi v e Li k i p o r a z i ii m a 1 i s u n a j t e ž e gubitke u cijelom o vom ratu. Natnjera, da se raskinu njemačke linije oboshano od Scapre t -obostrano druma Arras-Cambrai, osujećena je optobanom hrabrošću njemaekih četa najsjajnijom saradnjoni pješadijo, artiljerije i letilica. Na cijelom 30 km. dtigom napadnom frontu azmedju Lensa i Boulecourta leže granatama i kuršumima pokošnC englcske jurišne gomile.
dva govori, plače. santo da se pomirimo. Krupne sttze kotrljaie se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čujc ino.i dah. kanto li glas, oproštaj što očekuje. — A, pa opet posle kao onda na bunaru da plačeš?! počchja. — Neću više da plačem tako ini :i živ b'to! I da bi me uverila, poče prstima da skuplja rasturene suze po obrazu. — Nećti!... Daj m: da te poljubim! rekoli odjednom, i sam ne znajući zašto- I počeh da se tresem. Opi nie valjria onaj tniris zrela groždja i vlagc.... A!i najvišc, čitti mi se, opišc mc njetta ttsta, koja.se sada — srećna tisled potvrde da je volim, zastidjcn.t od rnoje drskosti, a što tražim otvorcno, glasno, pcljubac — bchu razvttlda u osnieh.,.Eh, to nc beše osmeh. Beše to nešio što puza, mami, ali od velika, izncnadna stida strepi i trza sc i od same i>omisli na to. — Ne, ne... mucala je, a jcdva se savladjivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m-... mucala ie. — Ncću silom, iiceu! počelt- Alto hoćeš daj, ako ne... I podjolt. Ona napreže svu snagu. Nije snrela da se odvoji od grane za koju se držala, jer izgledaše da bi pala. Pa, žnutreći, pruži mi: l lice, i usta. i oko..-.