Beogradske novine

' Strana 2.

Srijeđa

Beogradske Noriae

2. maja 1917.

Bro) 119.

I oiroDinon nrittn Jestej njemofRos nrtnoj zajno. šesti jo njfmački ratni zajam prema*io tispjeh »vih ttojakošnjih ratnili zajmova, pa čak i orijaški rezaltat irećeg ratnog zajma. Na šesti je ralni zajam njeroački narod potpisao 12.980 milijuna maraka, ne hrojcći u tn svotu izmjcnu starijih zajmova u no»f. Ođ •stvfll ratnih zajmova najveći je jispjeli bio dosaJa postigao treći zajara, priđipnut oktobra mjeseca 1915. O n jc nstto ii rlržavnu blagajnu 12 milijarflt i 100 »nilijuna maraka. Današnji šesti ratni zajam prcmašuje faj rekorđni broj za gotovo punih 900 mflijuna maraka. Doduše već sc u posljcdnje vrijeme pčckivao vcličanstvcni rispjch ftnancijske organizacijc i njcmaĆkog kapitala, pa se đr/.alo, fla će ovaj put biti premašeni rcziiHati čwtvrtog i petog ratnog zajma, koji su iznosili po 10.5 mil ijarđi maraka svaki, i 4a će se rezuitat šestog' ratnog zajma približiti frećemu zajjnt!. Tc sai nađe đalcko pretcčcnc, jer uspjeh šestog ratrvog zajma — kao što rekosino prevazilazi onaj trećeg zajma z* 900 milijuna maraka. Evo sad tabelarnog pojrisa, iz koga se razabiru uspjesi svih šest ratnih zajmova: P:vi ratni zajarn: soptembra 1014. Prvi ratni zajam: geptombra 1914. 4.0 mflijardc, Drugi ratni zajam; lebruara 1915. 9 milijardi, Treći raini zajam: okiobra 1915. 12.1 milijardi, Cetvrti ratni zajam: marta 1916. J0.4 milijardi. Peti ratni zajatn: oktobra 1916. 10.5 milijardi. Scsti ratni zajam: marta-aprila 1917. »na'o nc 13 milrjarde. Svili <e?t ratnlh ziijnrova koje 60 mikjardi. Dosadiišnjt ratni troškovi Njcmačke proračunant su na 60 miiijardf. Prcma torn«? sii svi ratni troškovi, kojr su dos.r.ia izriani, funfiirani sa ono šest zajmova. A pošto izvjestan dio tih troškova, sa krctHtno-političkili tizroka, mora još 4a icbtii, 0 toga j«s; Itsfrjeltom šestog ratnog zajma Njcmačka op<?t utjerala u gvoju rizailcu JfovoIjrtO srcplstava, pa je financijski na dujgo Vfemena opskrbijena za vorijeiijc rata. Ćiiavo je stanovništvo Njeniačicc Iznosilo 1 30 po»’jm!njviu nrtrcnliiom popisu 64.9 milijuna duša. Nh svakog bi stunovniku 4ahU —< kojeg mu diHgo stateža, pola i (dobi l»'o —- ofpalo 934 krune Zajuia. Taj jo reztilfat doisfa vr!o povoljan i oćlto nam kakoliko jo čelično potizdanjo I koliko jć patriofsko povjcrcnjc pjeinr.čkog' flaroda, * Osifii foaa I koliko bc njcgovo dobto sta* pje pojafitfo. 'tttj broj izbija još impozttntniji, ako pporediiiio ratno ZHjmove nepiijutcljskih zentalja. Engioska jc dosada pridigla trl rotna žajma. Urzilltut s\d te fri eitiisijc izJiosi 1.9 tttiJijanii funtJ šteriiuga, a to jo od prilike 37 ffillfjamli liiarftka, Pretua tonio j® bogata Engleska jedva prikupila u fevoni narođu fiešfe višo od 60 procenata or.o svote, što jc fljefnačkl nait)d u istu svrlm dao. Francusku jc dosada pridigla dva rafna zajtna, Nit oiiit jo zfljma atanovnifitvo potpisalo koje 24 tnilijarde franaka, d td )o 20 niilljfl.rdl tnaraka, t. j.i trećinfl ono sume, Što jc njomački narod dao, i takodjei' trcćinu ćitavllt ratnih troškova zeinljo. Toitti' moramo još dcdati, da sU i Engloska i FraiiGUska ntogio filtaitčiratt fat santtj i’omoću Amcrikc, pa dft bu stogft mOialo po lickoliko pttta prldićt VCliktlt eftjntova u Sjctliitjcttiin drlavttitm. Nflprotiv Njcttiačka so motalrt uzdati jcditto u saiittt flobe, prt je švc ottO 60 ntiiijardi sakupiia u svojoj dfžavi. I zaio vclimo, idrt |e režultat njcntnfkill ratnih zajmova orijaški jtspjeli ujrmačkog ttat'oda.

— Lazo, brate, šta učini! Štd lirttO* ra volove u ruptt! vičc mtt Vita kao piGkdfiirt* Tft illsattt iil ja itaterart tlegrt rtttttj prokleti Hćlja ttftvirt u strartu! Ah, zvrt*du l«U krtlaiSArtu, Sftd čtl gft ffftklfttl...., Ai 1 rte tnogu jrtduoitt rukrtitt sad sftitt SflSVlltt pttistao bOKalj! Vita razdeta je’dan deo svojo krtiu> Ije, i zrtvi tttU ruku kftko jrt žttrtrt, Onda ittti brlliirt reče; ■= Krtkrt tžcinrt »fld kudl ienčt prcd bubu. On će tlflft U SVrtt otcfflti. = Valft jfl mu ito stticm nt iitlaziti pred ači! odvrati Lftza i pipa srt po ruel' 1 zaista Laza se više flije stttert Vra* tttl u siUŽbti kdd čičft Stojattfl, Vttft ga jd ivao, fio o« je ipftk ostftrt pri svomet biitt mu sramotta ne samo od Čičft Strt* jflllfl VCČ I ttd ostflilh ukučflfifl, Poltrt jo bm iflStedrto fic&to fiovft* cfl, opfflvirt je svoju kuču l počco ttbrfl* djivftti ivoiu bflStu, Fadigflo je t jcdftrt mfltt virtttgfad, « u ttjemu t fflftttc vočkč, Kupift jc i jttdtttt žcnsktt teic, kttjc jo hteo cuvflti dok prtfflst« i dok mu kfto kfflVft OČUVft drugtt tcirt. N« tftj jp. fifl« čitt mfslltt. „Hflpatiti rogatu mafvu". Dfl bl kučfl bila masfifl kupio Jtt I jedltrt prft* sc, dft gft ugv'ii t dft „okflči slfluimt po kuči. 4 ' Kupitt lc i Jcdttu kvttčktl 1 fiflSfl* ditt je na dVftdešCt 1 nektdtko jftjt „dft mu fiflmnoži pcfnflt« živmu, t« đu mu kukmckttc petflo fia pfftgu," K«d jC 8VC ttt kupitt. ttfidft jc eažc* tco d« kupi i — ićrtttl No ttt nijc biifl bftš tftkrt iftktt' Odc jc Lflftfl našflo devoj* k«> tu roditcljl nc odobfflvflju, fl gdc o«l odobmvajtt, i« Lftafl fie prfstfljCv Zattt jc namislio da pribegne jednom dritftom srčdstv« — da otmc dcvcjktt. Pošto mu sc jflktt đopfltfl Sttftjfl, đcvojkfl, kc* ja je takodje bila sirotica i koja Je fltft*

Njcntački ratni »jmovi nijesu drugo v«ć uštedjeni novci njcmačkog stanovništva, a u prvorn redu njemačkog građjanstva. Narod »e ntekao zajmovnim btogajnama i bankama u relativnom umjercnom opsegu. Naravski, kod svakog je ratnog zitjma jedan dio potpisanog iznosa uostaknno vrio maleni dio — uzet putem kredita. Svakako j© uspjeh žestog' ratnog zajma — sa rezultatom od mak> viša miiijarđi, koji prtmaiuje sve dosadašnje raine zajmove — u ovomo času, gdje so na za padnoj fronti vodi odlučna borba i gclje su SjedinjerK (državo izbile kao novi neprijatelj, od najveće moralne važnosti, pa na naiimpozantniji način očituje, kako njemački narod hoće 4a pobjeđi i kofiko je njegovo pouzdanje u pobjc/iu. WoIffov irred o nspiehu 6. niemaekog ratnog zajma. Kb. Berlin, 1. maja. \V o 1 f i o v u r e <1 javlja: Ishod šesfog njemačkog r»mog zajma od 12.986 milijardi označava se kao „narodni zajam“ brojcm od približno 7.S milijuna pojediniii upisa. Medju ovirria se nalazi 3-8 milijuna upisnika sa svotama rio 200 maraka. Ta činjenica kazuje pouzdanic stanovništva u btidućnost Njcmačke.

Uzrulonost u Soedskoj. Žestoke debate u komori(Naročili brzojav tBcograđskih Novin»»r Stockholm, , / ,S velikom 2 apotošću očekuju s* dogadjaji 1. maja, a još više 6. maja, koga će dana izaći iz zatvora krajnji socijaJista Fioegiuud, tt kome feo već gotdinu dana nalazi zbog đražcnja protivu (države. Vjerovatao ćc taj đan fciti vrhtmac 4«monstracija. Pouzdan.i rijačka rniliđja organizovana je na brzu ruku, gamizono čete izmjenjane pu. Odustanak francitskih socijalista qJ konfcrencije primljen jc ovrije nepovoljno, jer jo nesocijalističkf. HolandtZ Troclsfra konferisao je rio dan s ovdašnjim sfranačkim rirngovinia. Stockholm, Dcbata ti komori tdda )e neobičnom žestiftom, i to zbog napada Brantinga, Lindliagena i AlaJUOtisa p.otiv vlario ž zbog tajne ustanovo tako zvane € r n e g a rde, t j. jeJnog Zttštitnog zbora, obrazovanog od djak.1 vojno akariernijc, koji su đoblH ktatke mačcve, a 1. maja trobn da *c odupm (temonstranlima. Mansom je sve to označio kao gistematsko izazivanje, goro nego ti ruski apgolutizam ili vladavina Ab,Jul Hamidova. Branting prijrii & crvenom gazđoni protivu crne, Mlnisiar Svartz; priznaje »voju neobavješuuioat i obećavfl, da će otkloniti rijelovanjc enie gaivle, PailflnKnat so izjasnio đa je stanjc ozbiijno i sumnjJvo. Tramvajski saobraćaj je obustavljcn. Ovdašnja štainpa vrlo malo govori c izostauku franureltih sorijatista. Siockholm, Pošto jc Branting Zfljcmčio, da ćc *c 1. maja odfžati i očnvati red, to jo gradjanika dobrovoljna zaštltna gar-Ja raspuItontt. Stockliolni, Pohizvflnična Itampa donosi razriražft* rto ttagovještflj vlado, ria će so zaštitfia gftfda rašpustlt), te poalravlja u tomo jeđnovrcftteno uspjcli socijaiista. Branting i rirugovi u svojim pozivima opominju na mir. Potrebno je, đa se želje fortmtHšil i poriticsil viflll j ako zdjc nebi bilo ispunjonc, odbićft ac evaka oigovornttšt. U radiučkom dijclu grada virio se svu« ria crveni karanfiii.

Akciju zi ntr. SocijaUstieka konfcrendia zft mir. (Naročiti brzojav »Bcogradstih N'ovina ; Stockholm, 1. maja. Prcma „Dagens Nyhctcr“-u održalo se u subotu n Riksđaghaustt prvo vijećanje u svrbu priprema za socijalističku mirovnu konfcreucijir. Tom su vijećanju prisustvovaii Holandijci Troelstra, KolJfAIbarđa, danski ministar S t a u n i n g, Švedjani Branting, Moller i Soderberg. Troelstra je predsiednik socijalisiičkog eksekutivnog odbora. Prvoj je sjeduici inedjutiin pređsjeđavao B r a n t i n g. Osim toga siigao je u Stockholm belgijski socijalist profesor de Bronkere, koji će za nekoliko dana otputovati u Petrograd- Narednih se dana očekuje dolazak Holandijca H u y s m a n s a f Belgijanca V a n d e rv c 1 d e-a. Otkaz francuskih socijalista. (Naročiti brzojav „Bcograd. Novina'O. Haag, I. niaja. O konfereuciji u Stoekholmu javlja ainsterdamski izuzivački llst „Telegraf": Stalni odbor francuskih socijalisia odgovorio je na poziv holandskih socijalista radi učešća u mcdjunarodnoj kon^ ferenciji, da halandski odbor nema prava slati pozive i sazivatj međjunarodmi konferencijit, još manje hna prava da u ime njeno govori- Francuski odbor napada u svom odgovoru njemačke, austrijske i ugarske socijaliste kao sukrivce ciljevu njemačkog imperializma. Kcmferencija u Stockhoimu mogla bi izazvati opasnost, da se dodje do zasebnog mira. Francuska socijalisiička stranka ne može rađiti za takve clljeve. Ni jedan čian stranke ne može primiti na sebe odgovornost za Stockholm.

B’jstro-USnrsKo. Zasiupanje interesft Monarhije u neprljateljskom inostranstvu. Kb. Beč, 1. maja. Kao što je več javljeno, novo uredjenje zastupanja interesa monarhije u neprijateljskom inostranstvu, koje je bilo potrebno prekidom diplomatskih odnosa sa Siedinjenim Dcžavama, sađ je okončano time, Šiio jeriu Solunu mjesfo Sjedinjeniii Država priniirt kr. španski konzulat zastupanjer' interesa AustroUgarske monarhije. Na mjesto Spanije primli« je Svajcarska zastupanje interesa Rumunjske u Austro-Ugarskoj.

PumiHiJsfts. Bratiami u Petrogradu. (Nsročiti brzojav „Booaradskiti NovIntt‘'J FVflfil&frrt, 1. maja. > ir.r ;i „Frankfurter 2oitung“ javlja fz Baselai „Nvtic Ziiricher 2fcHtimg“-u pišu: Bratianu će krajem ove nećjclje prispjeti u Petrograd, da konferiže sa privremenom vlariom.

IteafrontfeBi podmitfti roL Obiistavijcno objavijivanje plovldbenog reda u Cugleskoj. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina'O. Rotterdam, 1. niaja. „Central News“ javlja: Uprava Llo,ydsa obustavila je nedjeljno objavliivanjo rcda plovidbe brodova. rnmMii in—rn—

novala čak nn drugoni kraju sela, reŠio Jrt dfl srt lljoitirt ožeill. Kako roditelji litkako nisn odobravail, to se dogovori sa svojom Šojkom U« je Jedne fioći prettrtSC proko plota. Sto je rešeno to je učinjeuo! Aii sc odmflh poJflVtlfl tiova nezgoda. Pop ih nikako nije hteo prsteilovaii. OhcčaVftrt Lftzft svc, samo đa im dozvoli ,.da se u^mu ,, . Nudio je popu po nekoliko pileta na godinu, zatinf i jedno praso, pa čak t tclrt, čiitl mu se otcll kravtca. Ali gosproritn popfl tiećo pft nećeL««ft se osečfto Izgubljcnlm. Kom* Si.io več počrtšo ttftgrtvftrtui Sojku đa ga rtstavt i d« sebl bolju sreću tražL Ova se opifftia, ail tiA krflju krajevu podleže savetima „starih i iskušttih” ietift, I l«obrtže natrag svojlm roriiteljimfl. Od tada so Lasa mogAo vidcti šft* mo s vrcmcna na vreme. Uvek zamišIjcfi. Nl za šta nlje imao voije. Svoju kravicu proriadrt. Brase, koje je več bild vrtltko I đebeltt, takla, « drugo no knpl, Kvočku I piliće tflkorijt redom pokla, 1 kućft postftđrt opet pusta. Lftzft se još siideo od čiča Stojafifl «U se tpak vratlo k njrtmu u shižbu. Igrao jo na Vittuoj svfldbt, kaj več na svtijoj ntje mttgao, Proltetnl »sti. Burijetoe bftsekatfl pod pr'im topUm I iradiflft, — Opflsitttst ©d muv«, — Za. ! j rftze, koje huivC prenose. prottv Ittsekata.) S prvim toplim sufičevim irflcttu« btiži Srt iedfifl veiika opftsnost. To su domaće muve, prcfiosioct earflefiih bo* testi, Koliktt jrt muštrtfl ttittsna u vrijeme vrtltklh zarflzfl, svimfl Čttaocimfl J« u

glavnom poznato. Mušicft prenosi najopasnlje unutrašnje zaraznc bolesti, ko* leru, tifus, dizenteriju. Ljekarl su došli do zaključka, dft ona vrlo često igra najvažnlJu ulogu u širenju zaraza. Japanski Ijekarl su utvrdlll, zft vrljeme rusko-japanskog rata, da su mušice najviše doprinjele d« u japanskim če'ama uzme vellkog maha dizenterija. U lndtji, za vrijeme posljednie velike zaraze, engleskl Ijekart su naiazili koleričue baclie na svakom predmetu, na ko|l su se muve bile spustilo Tifus se gotcvo isključivo prcnosi preko muva; slučajevt infekeije direktnim dodirom, rostaii su, kod pažljivog svijeta, sasvim rijetkb Za vrUeme rata u Transvalu, ljekarl su došll n« ndsso, vidcči da se strogim Izdržavaujem bolesnika ne sn?bija tifusna zaraza, da mušice prettose bolest. Jedna naroitta komisija je to docnije pozirivno utvrdila u vrljeme Špansko-američkog rata, U opšte je primječeno da u vrljeme kada ima naiviše muva, tilus najjače vlada. Mušica, oRim toga, prenost tuberkutozu, tepru, I mtiogo druge zarazne bolesti* Ubitačftit Uticaj tih ninjuŠfiifi bića n« iav.’rtkovo idravlje msu satno kulturnt Ijudi iflbtljeitilt. Stflri vijek, koji ic žtvio pod dftleko gorim htgijenskim uslovima, uvidio je opasnost I pokušao dfl sc bori, Istočnt uarodt, netnočui da j se bore, ktanjftJt su se božmistvu BetZebudu, gosporiaru muva. Prinosili su mu irrtve Miagru, bogu, kojl je tjcrao m uve. U njihovtm starim knjigamfl, stojl eapisflno, da su muve crkavale čim bi se bogu prinljeU Žrtva, Riin i Egipat su bili praktičnijb Pošto je tamo radna snag« bilfl suvišrt jevtina, bogati lipdi su držflii u knćl fiaročKe ijude, koji su

Potaptjanjem eoglesklb brodova pogodjcna I Francnsba. (Naročiti brzojav. „Beograd. Novina"). Zeneva, l. maja. „Tenip s“ izjavljuje, da nišia ne koristi, što Francuska sntanjuje ozbiljnost činjenicc s tim uavodom, što je srazmjerno pomopljen mali broj Irancuskih brodova. Engleski gubitak brođova isto tako teško pogadja Fnncnsba, kao i samu Englesku-

rbsRd moiudla. Razoružanje stanovništva u Peiroeradu. , (Naroćifi brzojav »Bcosradskib Novina“.) 1 Bcrlin, 1. majH. Vetiku je uzrnjanost u Petrogradtt izazvao proglas petrogradskog vojnog zapovjcdnika, kojim so gradjanstvo poziva, da nccdložno preda onih 40.000 vojnih pušaka i 30.000 vojnih revolvera, koji su odnes«'r* u pmm danhna rcvolucijo iz arscnala. >. Protfv Leninove propaga-ule. ‘ ‘ Kb. Petrograd, 1- maja. Pefrogradskl brzojavni ured javIja: Izvršni oribor radnika i vojnika, pošto je prije svega utvrdio, da agitecija Lcnina i njcgovih pristalica :eži za desorganizacijom, a nalazeći medjutim, da su represivne mjere nemoguće dokle agitacija očuva karakter propagande, riješio je, da toj agitaciji suprot stavi svoju vlastitu organizaciju, naročifo u štampi izmedju četama. x Oslobodjanja ori vojne službe. £ Kb. Petrograd, 1. maja, Petrogradski brzojavni ured javlja: Vlada je naredila, da se vojnici, koji su prešli 43. godinu starosti, oslobode aktivne vojne službe. lioiRovfje tojovne vilesil. Posjeta velikog vezira u Soflji. (Naroćiti brzojaz »Beogradskih Novma«; • j Sofija, 1, maja, Veliki vezir Talaat paia u svome povratku provešće nckoliko dana u Sofiji. On ć« so prestaviti kraiju Ferdinanrhi i konferisaće » ministrom predsjednikom Radoslavovom. Ifared&a 0 ribolovu ! hvatanju raka u području wjne glavne gubernije u Srbiji. § 1. Iskorišćavanje riboiova điieli se u dvije kategorije i to u 1. Iskorišćavanje Dunava i Save I 2. Iskorišćavanjc ostaiih voda u guberniji. ad 1. Iskorišćavanjo ribolova u Dunavu i Savi, kao i u immdacionom području tili voda vrši vojna uprava u sopstvenoj režijl posredstvom ribolovnili stanica, koje su naročito u toan cilju obrazovane i koje stoje po uipravorn središne ribobvne stanice (c. i k. redarstveno ribarstvo u Beogrudu). OdJ. br, 7979. od 4. jula 1916, U rečeniin vodama dozvoljcn je ribolov udicom (pecianje kao šport) samo časnicima, vojnim činovnicima i civilnim kcmcsarima vojno glavne gubernije u Srbiji u zakonom dozvoljcnom vremenu. U pogledu vremena za poštedu ribe 1 raka u Dunavu važi određba za Usarsku zakonskc« člana XIX. od 1888. (sankcionisnnog 14. juna 1888.), a u Savi zakonski član od 6. aprila 1906. s naredbom

iŠli kroz odaje i gonili muve grančicansa, lepezama, bičevima. Srednji vijek je bto indiferentan š;o se muva tiče- U najnovije doba, Engieska je počeia prva da stvara ćitave organizacije za snzbijaiije opasnili insekata. Poslije Engleske je počeJa borbtt Amerika. Jedna od američkih država zavela je već kao stalan propis mjeru, koju druge države primjenjuju samo u vrijeme velikih zaraza. Sve trgovine sa namirnicama l svi restaurani tp.oraju tamo imatl velikc mreže od žice, na otvorenim mjestima. za vrijeme vciikih ti plota. Jela l namirnice se drŽe u naročitim komarnidma i kutijama. Da se do tilt mjera dodje, bilo je potrebno da čitava jedna varoš dodje u opasnost od muva. U Vilmigtonu, u državi Arkansasu, muve su bile zagadile sve domove. Zaraze su nastupile čcsto; djeca su umirala hiljadamaUplašena varoška opština je pozvala u pomori prve stručnjake, i ljekari su objavili pravo opsadno stauje u varoši. Ulice su polivane vodama za dezinHkovanje; dezinfikovaue su kuče i sve stA'ari u kućama. Borba je trajala pun mjesec dana. Muva je sasvim nestalo. Imtt srećnih zemalja — Filipini spadajti u te zentije — n kojiina muve ne mogu da se održe. U uekim zemljama SRinft priroda pruža sredstva za odbranu od inuva. Jedna od takvih zemaija je Meksiko. Clm se, u Meksiku pojave veiiki rojevi muva, seijaci skidaju $a grana jcdnoga naročitog pauka, koji iina svoje gnijezdo u drvctu i širi svoju inrežu daleko nic granu. Svaki unosi u kuću po jedmi grančicu sa :int paukom; pauk hvata u svoju mrežu muve i tamani neumorno, i na taj način kuća ostaje uvijek čista-

kraljcvsko hrvatske zemaljskc vlad« «đ 20. februara 1907., i to poimence: A. Na Dunavn. *) Vrijeme za poštedu rlbeA Za inorumi i srodne ribc od 1. đc 15. apriia, za srmiđja i srodnc ribe od I. aprikt do 5. juna, za šarana i srodne ribe od 1. apiKa do 5. jula, za pastrmku f srodne ribe od 16 septembra do 31. januara. b) Najmanja dttžina smijc hUt Kod morune 150 cro, kod smudja 33 cm, kod šarana 30 cm, kod pastrmke 20 cm, kod raka 8 cm. B. Na Savl. *) Vrijeme za poštedu ribe.^“, Za šarana i srodne ribe od 16. sprifa do 10. juna, za pastrmku i srodne ribe od I. n<fr vembra do 31. đecembra, za raka od 1. oktobra do 15. maja.’-« b) Najmanja đužina smije bitl kao i na Dunavu. U oslalim vodama mogu nz pridržavanje gorniih određaba đa pecaju civilne osobe, koje za to dobiju dozvolu i plate oriredjenu taksu. § 2 . Kflrte za rcbolov izriaju se na go'dinu riana za vođe dotičnog okrugaj koji ih izdaje, i glase na ime njezinog pritežavaoca. § 3. Vojna uprava zađržava sebi pravtf, đa h izvjesnim vodama ili njihovim dijelovima prolazno Ili konačno zabrani lovi §4. Pritežavalae karie mora ovit prl lovu sobom nositi i na traženje zvaničnih organa pokazati, pa i predati. § 5. Takse za karte plaćajn samo civiTne osobe i to: 1. za pecanje i sopstvenu upotrebv 3 krun-e, 2. za pecanje i lovljenje mrežom radi prodaje 30 kruna, 3. za peeanje i hvatanje raka za sopstvenu upotrebu 5 kruna, 4. za pecanje i hvatanje raka u smislu tečke 2., 50 kruna. I ribarski pomoćnici moraju tmati ov< karte. One glase na hne njihovih gazda, Na poleđjini takve karte mora biti zabiIježeno hne dotičnog pontoćnika. § 6. Mr-cže za ribolov ne smiju ođ 1. jannara do konca jula biti nže od 4 cra., # Izvan toga vremena uže od 2 cm. Mrežama ne smije pri lovljenju d* se prekrsti više od polovine širine dotične vode. Zabranieno je svako drugo sredstvo za ribolov, kao što su: vrške, trovanje,’ dinamit i t. d § 7. Zabranjeno j© sprovoditi inidusfrijskfe otpatice u vode, koje služe za ribolov. § 8 . Vrijeme za pošteriu rihe u Moravi drugim vidama u unutrašnjosti Srbljc traje: za kesegu od 1. marta do 31. maja, za kečigu od 1. roa-ja do 31. juua, za žarana od 1. aprila da 30. juna,, za snudja ođ 1. aprila do 30. majaj za postrmku od 1. oktobra do 3W januara, za soma od 1. juna do 31. juia, za štuku od 15. marta do 31. maja,' za raka od 1. oktobra do 30. juna.

U rsašim modernim zemljama, svaka kuća se bori po nekim sredstvima protiv dosadnili insekata; upotrebijiiiti se sasvim sigurna sredstva; ali se mjere ne preduzimaju nigdje korjenito i rijetko djeluju uspješno. Zato se sađ ) u najčistijim varošima organizuju, pored sanite’ta, naročita udruženja, koja apeluju na privatnu inicijativu i opštn borbu, koja je do sada biia rasparčan«. iskupljaju u jednu cielinu.

HALI PODLISTAR. Jubilej izuma dinamita. Ove se godine navršuje pol stoljeća, što je švedski kemičar Alfred Nobel lzumio dinamit. Alfred Nobe) Član je glasovite porodice izumiteljŠ. Njegov je otac izumio mirujuć« podmorske mine i sistem centralnog grijanja, a braća mu Robert Hjabnar i Ljudevit osnovali su rusku industriju nafte i u tom poslu izumjeli razne strojeve. Izumitelj dinamita Alfred Nobei rodio se 21. oktobra 1833. u Stockiiolmu. Kao dječak krenuo je * occm u Petrograd, gdje je ostao do god. 1859-, tada se vratio u Stockhoim i dao se na učenje kemije, a već nakon osamgodišnjeg studija otkrio je dinainit. Spojio je nitroglicerin, što ga je god. 1847. otkrio Sobrer, s diatomeen-zemljora i dobio vanredno snažnu praskavu tvar, koja nije osjetijiva na udarac, kao nitroglicerin. Uvjerivši sc o potpunoj uporabivosti i velikoj vrijednosti svoga izurua, posagradio je po svoj Evropi tvornice dtnamita. Qod. 1891. preselio sc n San Remo i ondje proboravio sve do svoio smrti 10. septerabra 1896. Sada tek.