Beogradske novine

Strana 2. iio ih je počela da provodi nakon uguše* uja dublinBkog ustanka. To sili engleaku sladu, da u Irskoj drži čete, koje bi inace mogla da upotrijebi u Francuskoj. Porast Mtranke Sinn Fem žteluje moralnom položaju F.ngleske le joj ne dozvoljuje, da ncpiijateljima kazuje, šta je dobro za unut.raSnje im priliko, jer se englc 3 ka ne vlada prama Irskoj kako treba i kako drugima na strani preporučuje. Povrli toga nerijeSeno irsko pitanje, koje jo najveće poliličko pitanje u ovom ratu, Stetuje engleskom položaju u Ameiici. Engleska je vlada kanila, da irsko pitenje riješi na taj način, da ulstersko podnjčjo ostane i uadaljc u dosadačnjoj vezi s Engleskoin, dočim da ostali krajevi Irske dobiju autonomiju (homerulc), i lo onako, kako to traži irska naćijonalistička stranka pod Redmoiulom. Protiv ovog nauma jc neđavno prosvjedovalo osamnaest rimo kaloličkih biskupa, tri protestautska biskupa iiske crjtve te muogo predsjednika grofovijskih vijeća, 'izjavivši se svi protiv svake diobo Irske. U ovom se prosvjedu jnedju oslalim veli: Svakom se lrcu biio koje vjeroispovjesti, svakog razreda i svake stranke, para srce o’d boli, kada i pomisli, đa bi se Jrska mogla rasdijeliti i raskoinadati kao nova Poljska. ,Ovaj je prosvjedni manifest mnogo djelovao i na izbor u Soutli Longfordu. Engleska je vlada u velikom gkripcu radi neriješCnog irskog pitanja, a to se vidi i po tome, što jo ministar predsjednik Lloyd George pred nedjelju dana ,u ppslaničkoj kući o irekom pitanju rekao ovo: „Svitua je nesretnim pokušajiina za rjeScnje ii'skog pitmija zajedničko to, šlo jc to pokušaje preduzimala engleska vlada. S toga je kabinet zaključio, jda pozove Irce, da oni snmi učine predloge. Dosada jc inicijativu davala Engleska, dočim je Irska vodila kritiku. Kada se Irci suoče sami s *n im prohleinom, onda ee uvidjetj zapreke i teškoće. Vlada predlaže, da se Jrskas misli, kakovu bi formu v'lado sama ođabrala. Ovakav je pokušaj uspio u Kanadi, južnoj Africi i u Australiji, pa so može računatl, da će se ovo moći učiniti i u lrskoj“, S toga Lloyd George predlaŽe, da se u ime kraijevo što prije sazove n'gki konvent, koji bi himo engleekoj vlađj 'j pai'lainentu da predloži ustav za vladu Irske u okviru bmanske dvžave. U ovom bi konventu imali biti zastupani svi irskt stalcži, a i pretlstavnici stranko Sinn Fein tako, da konvent budo potpuna slika svih slruja u Irskoj. Predstavniko bi hnala da izabim pojedrna tijela i skupine, a gdje je to nemoguće, onda bi so imala poduzeti đruga srerlstva. Predsjecbu'ka bi konventu morao imcnovati kralj, te će engleska vlada nastojati, da dobije zakonskunnagu ono, što ovaj konvenat uglavi o irskom ustavu. Raspravo bi konventa morale biti tajne. Konvenat bi se imao što prije sazvati. Već ovaj sam predlog Lloyda Gcorgca pokazuje, da je irsko pitanje Engleskoj dogorjelo do nokata. Engleska, koja je pošla na ,,oslobodjavanje“ svijeta kako to ona 'govori tek da obsjeni lakovjerne — nije ui trebala đa raspiruje rata, jer je i bez ovog rata mogla da uđo\olji Ircima te svojim saveznicima da uštedi silne girbitke u krvi i u imanju.

Ruski haos. L’klaujanje IzvoljsRog i Sazouova iz diplomatske službe. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novlna'*.) Frankfurt, 29. maja. r a u k i u r t e r Z e i t u n g“ javljaju iz Stockholma: Kako ,,D j e n“ javlja, odluka o otpuštanju Izvoljskog iz diplomatske službe pala je 21 . majaNjega če zamijeniti M a k 1 j a k o v. U spisku kandidata za poslanička mjesta u inostranstvu, koji je Miljukov sastavčo, izvršene su velike izmjene. Pouzđano je, da Sazonov neee nikad više biti poslanik.

Srljeda RusJja još uvifek pod kontrolom sporazumnih sila. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina“). Ženeva, 29. maja. Jedna diplomatska ličiiost, koja je ovih dana prispjcla ovamo iz Rusije, priča ove pojedinosti o nastojavaiijii četvoniog sporazutna da koritroliše umitarnje stvari u Rusiji i da ih uputi po svoioj volji. U svima -većim gradovima Ruslje rade koniisije, koje su sastavljene iz po jednog engleskog, francuskog, talijanskog i ruskog časnika. Te komisije pregledaju putne isprave svilt lica, koja odlaze iz Rusije. Samo je ta komisija ovlašćena da izdaje uredne putne isprave. Razumije se po sebi, da se putni listovi izdaju šamo onim licitna, koja su nakionjcna četvornom sporazuniu i pristaiicc su rata. Carson o ruskoj revoiuciji. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina")Berlin, 29. maja. ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ javlja iz Amsterdania: U svotne govoru na doručku lt Londonu rekao je Carson: Do ruske je revolucije došlo, jcr je narod stekao uvjerenje, da se stvarna moć mora nalaziti u rukama naroda, koji sc bori. Šta će na mjesto stare vladavrne doči, to ieži još u Rožjoj rttci. I ako mi revoluciju u- mnogom pogledu sažaljevamo, ipak je ona biia jedna potireba. Rcvolucija je imala svoga uticaja i na englesku držayu, Carscrn je rekao, da kralj Engleske nikad nije čvršće sjedio na prijestolu, 'itcgo li sada. Pooštreno opsadno stanje u Moskvi. (Nnročitl brzojav „Beomdskib Novina",) Karlsrulte, 29. inaja. Kako pariški ,,J o u r n a 1“ javlja, nad inoskovskim vojnini okrugom pooštreno jc 22 . rnaja opsadno stanje iz do sad nepoznatlh uzroka. ProUv zasebnog mira. Kb. Stockholm, 29. tnaja. Petrograđski brzojavni ured javlja: Kongres seljačkih zastupnika donlo je skoro jednoglasnu odlukit, kojom sc Izjavljuje, da pod imenom naoružanog mira poznato staro stanje inora nestati 1 da kongres, pošio borba za pravednl mir može biti siamo medjttnarodna, odbija svaktt misao o zascbtiom miru. Odluka se završuje pokličem na seljake, koji se u vojsci nalaze, da budti prožeti načelima slobodne discipline i branc do krajnjih granica revohtcijonarnu Rusijtt. Odluke časuičkog kongresa. (Naroeiti brzojav „Beograd. Novina“). Petrograd, 29. maja. Kongres časničkih zastupnika ie sa 265 protiv 246 glasova donio ođhiku, tt koioj se veli: Pošto sreča otadžbine zahtijeva, da se stave u službu sve snage zemlje, to kongres poziva sve časnike ruske, da revolucijonarnim vojnicima i radnicima pruže bratsku ruku, pa da jednodušno učvrste slobodtt, kc.ja je revolucijom izvojevana. Jednovremeno kongres poziva imućnije redove, đa u ovom teškom vremenu zaborave svoje lične interese i da potpomognu sadanju privremenu vladu, i pomognu ioj, da zemlju dovede do ustavotvorne skupštine. Koiigres je oduševljeno pozdravio dnevnu zapovjest ministra vcjnog Kerenskog o ofenzivi. Za objavljenje tajniii ugovora. Kb. Kopoiliagen, 28. maja. ,,E x t r a b 1 a d e t“ javlja iz Stockholma: Pctrogradski savjet radnika i vojnika je sa 340 protiv 46 glasova primio pređlog, da vlada objavi tajne ugovore sa saveznicima. BEOORADSKE NOVINE Borba protiv koalicione viade. Kb. K 6 ln, 27. maja. Stockiiolmski dopisnik ,.K 61 n išclie Zeitun g“-a javlja: Petrogradske viiesti javijaju, da koalicijona vlada ne može blti duga vijcka. Računa se, da će se kabinet uskoro pouovo rekonstruisati, i pojačavanjem socijalista 1 istupanjem gradjanskilt elemcnata. Umjerenl socijaini demokrate za pojačanje borbene djelatnostl vojske. Kb. Stockliolm, 28. maja. „Svenska D a g b 1 a d e t“ javija iz Haparanda, da su umjercne socijaldcmokrate i grupa Menešviki u Petrogradu rezolucijom riješile, da demokracija svim sredstvima potpoinaže pojačanje borbeue djelatnost vojske i da suđjeluje u odbrani spoljne opasnosti. Drugom se rezolttcijom osudjuje bratimljenje na frontu, koje ne bi moglo dovesti do mira itego do propasti Rusije.

Pokret za mlr. Vijećanje austrijskih delegala na stockholmskoj konferencijiKb. Budimpešta, 29. maja. ,,Az Est“ javlja iz Stockliolma; Austrijski su deicgati vijećall medjusobno u petak i u subotu o tome, o* zauzinu jedno jcdinstveno stanovište. Vijećanjima su pribivaia i dva bosanska deiegata, no oni su medjutim otputovaIi iiairag kući, pošto o jednoni nizu pitanja nijesu bili orijentirani. Odbor je positavio naime neka pitanja, na koja bi sc moralo iscrpliivo odgovoriti. Austrijanci zauzeli su jedinstveno stajalište u pogledu svili postavljenih pitanja, samo su sc njiliova mnijenja razilaziia u poljskom pitanju. U piogledu Alzacije 1 Lorene izjavili su, da se inože govoriti o eveiitmalnoj graničnoj ispravci u korist Francuske, ali da Alzacija i Lorena u glavnom mora ostati njemačka. Oni sit sc odltičtto izjavili protiv osvajanja sa strano Austrije, a 1 i s u b 11 i i o dlučno protiv svakog teritorijalnog ustupka u korist Ita11 j e- Nakon dvodnevnili pregovora otputovali su svi austrijski delegati izuzevši dr. Adlera, koji će sudjclovati u daljem radu konferencijc. Fraiicuski socijalfete t Stockliolmska konlercncija. Kb. Paris, 28. maja. Danas se sastao niarođni savjet s>ocijalističke stranke. Skupštinu je sazvao j staJni upravni odbor,. jađi odobrenja odluj ke, da se ni jeđmom fraucuskom socijalistu ne izda naredba, da u Stockhoimu zastupa stranku. Postoje dva predloga: predlog većine, koji je protivan svakom izašiljanju zastupnika, i predlog manjine, da se pod iz\’jesnim uslovima ide u Stockhohn. P^ris, 29. maja. H a v a s o v ured javlja; Nacionalno viječe fraticuskih socijafista primilo Je jednodušno zakljuoaik, da se otpošlje u Stockiiolm jedno izaslanstvo, koje bi u pripravnim vijećanjima zastupaio mišljenje francuskih socijalista u pitanju zajedničkog koraka, da se dodje do mira, koji bi odgovarao temeljnim principima, kako su postavljeni od socijalisita i revolucijonarne ruske vlađe. Isto tako je nacionalno vtjeće povjerilo tom izaslanstvu, da stupi u doticaj sa ruskirn socijalistima o zahtjevanon sastanku internacionale. Nacioualno vijećc nagfasuje, da se priključttje želji za sastankom internacijonahie konferencije I te da tu ideju rađosno pozdraviia.

30. tnaja 1917,

Bioj 146.

Na susret miru.

Poljska.

Francuska štampa o položaju. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). Budiinpešta, 29. inaja. ,,A z E s t“ javlja iz Bcrna: „0 e uv r e“ piše u Članku pod naslovom ,,Na susret miru“ ovako: Erancuska je ušia u rat, jer je bila saveznica careva i jer je htjela da brani stvar Rusije. Pošto je revolucija oporekla panslavizani i pošto je time rat protiv monarliije izgubio svoju popularnost, to je probletn mira postao jasniji- Zapleti su popustilr i sad samo zavisi od diplomata, da Ji se mir bliži. Franćuski parlamenat mora vladi da ukaže put, kojim treba francuski narod da ide. San o Carigradu, gosijodovanje Poijskom i protektorat nad slavenskim narodima ie postaia šimera, na koju ne mora više da se računa. I „Action francaise 1 , koja je do sad bila organ ekstiremne ratne stranke, veli, da je padom carevim i Miljukovim panslavistička ideja za dttgo vrijerne izčezla. Mi se moratno pred tim faktom pokloniti. Izmedju Rusije i monarhije nema više rivaliteta, pošto Rusija nema više intoresa na Balkanu. I tako je monarhija opet sebi pribavila slobodu kretanja. Kad Rusija ne vodi ekspanzivnu politiku, onda je dioba Ausirije samo prazna pretnja. Austrija može slobodno da radi bez piašnie od centrifugalnih sila, a sile sporazuma moraju da podese svoje interese prema novom položajuNeograničeni podmornički rat. Potopljen španjolskl brod. Kb. Madriđ, 28. maja.

Prosvjed poljskib zarobljenika u R u c,h protiv obrazovanja poijske vojske u Rusiji. Kb. Varšava, 28. maja.

EI 9 UVU VUl as.V\<u JJcL JJUIJSKe VOjSke u siji. Protest priznaje savjet u Varšavj jedintt privremeiui vladu Poljske.

kao

ivajnovije orzojavfie vijesti. Njemački ietači nad gradoviina u oblastl Dunava. Kb. Petrograd, 28. niaia. Posljednjih dana su njemački ietači vrlo često krstarili nad gradovima, koli leže u oblasti Dunava. Oni su bacali nino ge bombe, od kojih su poiginula mnoga lica Naročito je u gnadu Ismailu pogiimo veliki broj žetna 1 djece.

Veiiki orkan u Americi. Kb. Chicago, 28. maja. Orkan je opustošio veći broj g rJ . dova u južnom 111 i n o i s u. Broj pogjt nuiih iznosi 75 do 100 , a ranjenih više stotina. Najviše je stradao grad Matton gdje je poginulo 50 lica, a 300 je ranieuo. Više od 2000 ljudi je osfalo bez krova-

Sukob izniedju pristaša neutraJnosti I repubiikanaca u Madrid u . Kb. Madrid, 28. maja. Poslije jednog zbora došlo je do sukoba izmedju prrstalica neutrainost! i republikanaca. Policija je rastjerala -;uinifestante. Miiiistarski predsjcdnik Garcia P r i e t o je potvrdio vijest, da je potopljen španski parobrod ,,Peguna“, k-oji se naiazio na putu iz Amerike za Englesku.

Dnevne političke vijesti. Ublažavanjc blokade Grčke.

Potopljeni ribarski brodovi. Kb. Kopenhagcn, 28. maja. ,,Politiken“ javlja iz Thorshatma: Južno od Vickro potopila je njemačka podmornica 6 ribarskih brodova u visini ostrva Faar-Oer.

Borbe na talijanskom bojištu. Talijanski vojni kritičari o borbi »a Krasu. * (Naročiti brzojav »Beogradskih Novina«/ Basei, 29- maja. ,,B a s 1 e r Nachrichte n“ javljaju iz Milaroa: O talijanskom „uspjehu“ na Krasu, o kome je Cadorna javio, piše vojni kritičar ,,Secola“: Kak\ T e će posljedice toga napada biti, sada se ne može reći, jer su mnoge činjenice u pitanju. — Vojnom krrtičaru „Corriere deila Sera“ izgleda umjesno, da se još ništa ne govori o posljedicam a tog ,,uspjeha“. — Medjutim vojni kritičar lista ,,Italia“ pita, šta bi u op-, šte bilo s četvornim sporazumom, da Italija nije svojim junačkim naporima vezala austro-ugairsku vojsku za svoj front.

Borbe na zapadu. Odloženo izašiljanje portugalskib četa na zapadni front. Kb. Madrid, 28. maja. ,,D e b a 11 e“ sazusaje iz Lisabona, da se zbog potsijednjih dogadjaja za sad mora ođustati od izašiljanja portugatekiii četa na zapađni front. Ukrcavanje trupa, koje je trebalo ovih dana da bude, oflložcno je.

,,F r a n k f u r t e r Z e i t u n g“ javlja iz Haaga; ,,Dai!y Mail“ javlja iz Atene: Francuski admiral Gauch e t ie odobrio, da se uspostavi saobraćaj brodova izmedju Volo i Pirea u korintskom zalivu, a radi prenosa životnih naminiica. Na ovaj je način omogućeno ponovo snabdjevanje životnim namirnicama, što je stanovništvo primilo s velikim zadovoljstvom. Neki su listovi mišljenja, da se sad političko sfanje popravilo. Englezi za produžeitie rata. »F r a n k f u r t e r Z e i t u n g“ doznaje iz Bema: U trgovinskoj konferenciji sporazumnih sila u Rimu nisu ni zastupnici Itaiije ni Francuske bili mnogo zagrijani za rat do krajrrih granica. Saino su se razni engleski zas lupnici uporno- zauzimali, da se rat pro-< duži do konačne pobjede. Predlog u donjem doniu o ukidaniu kraljevstva u Engieskoj. ,,F r a n k f u r t e r Z e i t u n g‘‘ javIja iz Basela: Baselski listovi javljaju: Prema naročitom izvještaju „HumanL te“ iz Lcmđona, podnio je dr. Lynch u donjem domu ovu rezoluciiu: S pogiedotn na činjenicu, da su dinastički utieaji jeđan od uzroka rata i da stt razni dogadjaji u sukobu pokazali, da su tl uticaji opasni za deniokratski iđeal i sigurnost saveznika, vrijeme je došlo, đa se pripremi put za ustavne promjene, koje bi ukimile kraljevstvo u Engleskoj. Wilson prim a ratne ciljeve sporazumnih sila. ,,N i e u \v e C o u r an t“ javlja iz Ljondona: Prema brzojavu ,,Daily Telegraph“-a iz New-Yorka, predsjedttik će uskoro potpuno priznatt opravdanost zahtjeva Francuske, Belgije i Srbije za odštetu, a tako isto t

nvek bi mrmljao jedno te jedno, sa dtt- | bokim uzđahom: — Mnogo ih se, brate, nakotilo! Spavaća soba Belikovljeva bešc niala, kao fijoka, postelja mu beše sa zastoront- Kad bi legao da spava, on bi se pokrivao preko glave; bila je vrućina, zapara, u zatvorem vrata udarao Je vetar, u peći se čuo iijuk; čuli su se uzdasi iz kujne, uzdasi zloslutni... I njeinu je bilo strašno pod pokrivaeem. On se bojao da se što ne desi, da gu Atanasijc ne zakolje, da se ne iivuku lopovi, a zatim bi celu noć nemirno sanjao, a iz jutra, kad bismo zajedno išli u gimnaziju, on bi bio d*osadan, bled, i videlo se da jc nemiri/a i Puna djačke vrevc gimnazija, u koju je on išao, bila strašna i odvratna svcin biću njegovom i da je njemu, po prirodi samoživom čoveku, teško bilo ići pored mene. — Kod nas suviše mnogo larmaju po ucionicama, — govorio je on, kao trudeu se da nadie objašnjenja svom tcškom osećanju To je strašno' I taj čovek u futroli, taj nastavnik grčkog jezika, pomisiite samo, u malo što se nije oženio! Ivan Ivanič se brzo osvmu prema umrtrašmosti šupe i reče pripovedaču: — Salite se! — Da, u malo Sto se nije oženlo. Nekako u to doba postave kod nas noVog nasaavnika lstorije 1 geografije, nekog Kovaljenka, Mihaila Savića, Malomsa. On dodje ne sam, no sa sestrom iVarinjkom. On mlad, visok, crnoma»jast, sa ogromnim rukama, I po Ucu mu vkllš da govori u basu, 1 doista, glas

mu kao iz bačve: bu-bu-bu... A ona već ne mlada, oko triđeset godina, ali takodjer visoka, stasita, crnih obrva, rumena, — jednom reči, ue devojka, nego šećer, i taka čiia, živa, neprestano peva maloruske romanse i smeje se. Maio, malo, pa se tek giasno zasmeje: Iia-lia-lia'. Prvi put sam se malo upoznao sa Kovaijenkovima, sećain se, kod našcg drrcktora o nečijctn itnendanu. Posrcd surovih, napregnuto suvoparirih učitelja, koji čak i na rodjen-dane idu po dnžnosti, najedared vidimo, nova se Afrodita rodila iz inorske pene: ide kao paunica, smeie se, peva, igra.;. Ona sa osećanjem otpeva „Vijut vitri“,* zatim još jednu romansu, pa još jednu, i sve nas zanese, — sve, oak i Belikova- On sede k’raj nje i reče, siatko se smešećj: — Maloruski jezik svojom nežnošću i piijatnom zvučnošću podseea na staro-grčki. To joj polaska, i ona mu poče sa osećanjem i ubedijivo pričaii da ona ima u Gadjačkoin okrugu salaš, a na salašu joj živi mama, i tamo ima takvih krušaka, takvih dinja, takvih meana! Kod Malorusa se tikve zovu meane, a meane šinkovima, i kod njih se kuva boršč „takav ukusan. takav ukusan prosto, straota Božija!“ Slušamo mi to njeno pričanje, pa nas tek najedared sve oseni jedna i ista mlsao. —- Ovu bi trebalo udatl »a naseg Belikova, — tiho mi reče dlrektorka. Mi se avi odnekud »etlsmo da naš Bellkov nije ženjen, i nama se »ari člnilo čudnova to što do sad nekako nismo ni • Diivaja retror 1.

opažali, sasvitn smo gubili iz vida i tako važnu podrobnost njegova života. Kako se on u opšte ponaša pirema ženskinju, kako on za sebe rešava to bitno pitanje? Pre nas to nije nikako interesovalo; mogućno je da n'fsmo mogli ni za'misliti, da čovek, koji po svakom vrestoroin nekoga može voleti. — On je već odavna prešao ćetrdeset, a njoj je triđeset... — objasni svoju misao direktorka. — Meni se čiai da bi ona pošla za njega. Sfa se sve ne čini kod nas u unutrašnjosti otl dnga vremena, koliko nepotrebniii stvari, budalaština! I to je stoga, što se nikako i ne radj ono, što je potrebno. No, eto, šta nam je sad najedared. trebalo da ženimo toga Beiikova, koga čovek eak nije mogao ni zamislili oženjenim? Direktorka, ihsiiektorka i sve naše gimnazijske dame oživeše, čak se prolepšaše, kao da su rtajedared ugledale svoj životni cilj. Direktorka uzima u pozorišlu ložu, 4 jledamo. — u njenoj loži sedi Varinjka sa takom nekom lepezom, sija 8 e, sva je sreena, a do nje Belikov, majušan, zgrčen, kao da ga je neko kljefitima iz kuće izvukao. Ja priređjujem večernje poselo, a dame zahtevaju tla neizostavno pozovem i Belikova, i Varinjku. Jednom reči, mašina poče d'a radi. Pokaza se da Varinjka nije bila s raskida Ida »e uda. Kod brata joj baš njje bilo najprijatnije živeti; njih dvoje ništa dmgo nisu ni radili, nego se po čitave dane prepirali i svadjaii. Evo vam jednog prizora: ide Kovaljenko ulicom, visoka, zdrava momčina; sa vezenom kofiuljom, bič kose pao mu ispod kape na čelo; u jednoj ruci denjak knjiga, n dru-

goj debela čvomovita palica. Za njim ide sestra, tafeodje s knjigama. .— Ama ti to, Mihajlik, nisi čitao! i—. prepire se ona glasno. — Kažem ti, kunem ti se, ti to nikako nisi Čitao! — A ja tebi kažem da sam čitao! viče Kavaljenko, kloparajući palicom po trotoaru. — Ab, bože inoj, Minčiki Ta što se ijutiš, naš je razgovor čisto načelan. — A ja tebi k:ižein da sam čitaol i— viče još jače Kovaljenko. A kod kuće, kad dodje ko stran, opet raspra i svadja. Takav je život Varinjki jamačno bio dosadio, hfelo joj se da savije Bvoje gnezilo, a posle i godine su tu, tu se već nenm kad birati, pošla bi ma za koga, — makar i za profesora grčkog jezika. A posle i to, većiui je naših gospodjica samo stalo da se uđadu, jpa ma za koga. Kako hilo da bilo, tek \arinjka poče ukazivati našem Belikovu očiglednu pažnju. A Bclikov? On jo i kod Kovaijenka odlazio isto, kao i kod nas. Dodje tek, pa sedne i ćuti. On ćuti, a Varinjka mu peva „Vijut vitri“, iii gleda na njega zamišljeno svojim tamnim očima, ili se tek najedared počne smejati: ■— Ha-ha-ha! U ljubavnim stvarima, a naročito kod ženidbe, sugestija igra veiiku ulogu. Svi — i kolege i dame — počeŠe uveravati Belikova da treba da se žeui, da njemu ništa više u životu ne ostaje, no da se ženi; mi mu svi Čestitamo, govorasmo piu sa važnim izrazom na licu razne otrcane fraze, na formu toga, da je brak korak ozbiljan. Pored toga, Vannjka pe beše ružna. beše zanimljiva:

ona bešc kći statskog savetnika t je poljsko imanje, a što je glavrno, ’o beše pivo ženskinje, koje se prema njemu ponašalo umiljato, srdačuo, — giava mu se stade vrteti, i on odluči đa on zbilja treba da se ženi. — Eto, tada ste mu trebali odnzeh kaljače i amrel, — progovori Ivan Ivanič. . i— Zamišlite, pokazalo se da je lo nemogućno. On metnu na svoj sto Varuijkin portret i neprestano jc dolazio kod mene i govorio o Varinjki, o porodičnom životu, o tome, kako je brak k°rak ozbilj;ui; često jo odlazio Kovaijenkovima, ali način života nikako nc izmeni. Cak naprotiv, odluka da se žcni pticaše na njega od nekud bolno, ptt izmršavi, poblede i kao da se još većma uvuče u svoju futrolu. .— Varvara mi se Savišua dopada, i—i govoraše mi on sa slabim krivon osmejkom: — i ja znam, svaki čovek treba da se ožeui, ali... sve se to, vidite H, desilo nekako najedanput. Treha promisliti. .— A fita tu treba misliti? — go\orim mu ja. •— Ožeuite se, pa juimR krajina. — Ne, ženidba je konik ozbiijan, treba prvo izmeriti predslojeće ob\eze, odgovoroost— ida se posle što ne des«To me tako uznemiruje, da po čitave noči ne spavamt I moram vam priznaU, ja sc bojirn — ona i brat joj imaju neKaxa čudnovat pačin mi.šljenja, misie uek znate l’, Čudnovato, i karaktcr im ] tj'Io nagao. Oženiću sc, a posle, ko rnogu dospeti u kakvU neprilikm (SvTŠiće se.)