Beogradske novine

Utorak

BEOCjRADSKE NOVINE

S tran« 2. Ratni položaj i Svajcarska. Kb. Bern, 25. juna. Stegemann piše u ,,Bun<l“-u 0 ratnom položaju s obzirom na držanje Svajcarske: Ako, kao što se danas strahuje, do jeseni ne bi došlo do sporazumnog mira, onda će se morati računati i s teškim stanjem, koje će se ratom proširiti i u graničnim neutralnim zemljama, stanjem, koje će i u tim 'državama imati u najmanju ruku ono isto strahovito djelovanje kao i u samim zaraćenim državama- Da produžef#jem rata i širenjem teškog stanja po*<aje i opasnost za neutralce veća, to je •a svint jasno. U naročitoj mjeri dolaki u opasnost vojničko, privredno i poijtičko stanje Švajcarske. ko(u okružatvaju zaraćene države. Za Svajcarsku je u toliko većem interesu da želi, da •e ovaj rat sporazumorn okonča, da bi se izvukla ispod dvostrukog pritiska «a obih strana. Stegemann ispituje razHc mogućnosti u daljem toku rata i veli p vojničkom stanju središniih vtesti: lOtporna snaga središnjih |y 1 a s t i j e nepokolebiva. Njena jtapadačka moć, i ako se nalazi u položaju odbrane, nije još istrošena i ona Će u toliko više jaČa'ti, u koliko se budu mudro uzdržale, da jo§ jednom predjit u ofenzivu. Neutralnost Švajcarske. Kb. Bern, 25. juna. S istom odlučnošću, kojont se njemačko-švajcarska št^npa bori protiv miješanja sporazunia u Švajcarske sh, ari, odbijaju i romansko-švajcarskl listovi savjete pojedinili listova iz Njemačke- „Journal de Geneve“ piše: ■Zar jc potrebno ponavljati, da Romani Švajcarske niti imaju, niti mogu imati naročitu spoljmi politiku? Njti iina, niti može biti za Svajcarsku dvogube spoljue politike: njemačke i antinjemačke. Prema inozemstvu posto/ samo jedna Švajcarska. Njezina neutralnost je miž- j na forma njezine apsolutne nezavisnotsti ! uslovljene prirodom zemlje pa i samim ! karakterom naroda. Povjesnica narn ka- | zuje, kako prolaze male države, kaj se upuste u igru s velikim siiama. Ruski haos. Skupština niaksimalističkih rarfnika. Kb. Petrograd, 25. junaU nmogobrojno posjećeuoj skupštini maksimalističkih radnika, koja jc održana 21. juna, primljena je odluka, prema kojoj bi se 25. juna iinala izvršiti manifestacija vojske protiivu privrcmene vlade. Ti radnici su 22. juna rasturi!i štampanc pokliče. kojim su pozivali na borbu protivu kapitalista, kojima je tetžnja prodtiženje ram. Privremcna vlada, veli se u pokliču, otvoreno potpomaže moč imperijalista i giradjana. Naše je strpljenie na izmaku- Mi moramo naše želje i zahfjeve obznaniti manifestacijom za mir. Pozivamo radnike 1 vojnike, da prodju ulicama sa usklicima: „Dolje dunta!“, „Doljc s gradjannkiin ministrima!“, „Dolje sa anarhijon>!“, „Dolje s ratom!“, ,,Mi hoćemo hljeba!“, ,,Mi hoćemo mir!“, „Mi lioćettto slohodu!“. Povodom tili dogadjaja privtremena vlada je, poslije noću odr'iane sjednice, rasturila po gradu jutros objave, kojima se stanovništvo poziva, da bude mirno i izjavljujc se, d-a će svaki pokus nasilnog rada biri najstrožijim načlnom ugušen. Kerenskii o položaju i ratnlm ciljeviina, Kl). Petrograd, 25. juna. (P. T. A.) Na kongresn niskih vojničfeo-radničkih savjela iz cijelo llusije

održao je Kerenskij govor o ratnim ciljevima, u kojeinu je medju ostalim rekao da Rusija vodi nezavisnu internacijonalnu poliliku. Ruska vlada izrično jc zabraaila ruskirn odredima, koji se nalaze u sastavu isfoone vojske, da se iskrcaju u Ateni, te da tako učestvuju u vrijedjanju grčkog ustava. Sto se vojske tiče, to je Kereuskij re kao: Moje naređbe jesu izraz većine ruske demokracije. Dokle god bu dem na vlasti neću dopustiti, da u vojsci dodje dopojava raspasanosti, kao god što moram da budern' dovoljno j ak, da otklonim opasnost, koju za nas pređstavlja princ Leopold Bavarski sa svojim divizijama i svojim teškim topovima. Odnosno f i nskog i ukrajinskog pitanja Kerenskij je uputio istovjetan apel demok a cijama tili krajova, u kojoj ih poziva da u interesu zaiedničke s 1 obodo i zajedničke b orbe ne pogaze slogu.

Grčka tragedija. Kr»li Konstantiu. Kb. Thusis. 25. juna. Kralj Konstantin ostavio je danas Thusis, da se preseli najprije u Bergiin, a onda nastani u St. M'oritzu u Engadinu. U subotu i nedjelju stiglo je u Thusis 30 Grka iz raznih švajcarskih krajeva, da pozdrave kralja. Kralj ih je priniio danas prije podne. .fonnart kod kralja. \' ejiicel os n a v. d i!. u Kb. Paiis, 25. juua. Havasota agencija javlja: Fiancuski vrhovni komcsar Jonnart otišao je zajedno sa prcdsjedaikom mimstarskog savjeta Zaimisom u dvor kod k a'ja, sa kojim je dugo pregovarao. Čuje se, da vlađa moia da da ostavku i da će se eastavljauje uovog kabineta povjei'ti Ven i c e 1 os u.

Borbe u Maćedoniji. Zadovojjstvo bugarskih narodnih poslanika sa stanjem bugarske vojske na maćedonskom irontu. Kb. Sofija, 25. juna. „Bugarska felegrafska agentura" javlja: Vojni list „Vojeni Izvjestija" objavljuje izjave jedne grupe poslanika raznili političkih' stranaka, koji su ne davno bili na maćedonskrnn frontu- Poslanici jednodušno daju Izraza svojoj radosti, koju im je pružila ra posjeta, kao i izraza uzdanja, pocrpIjenoin iz nesavladjivog držanja četa i čvrste odbrane nacijonalnog nasljednog dobra. Vojnici su prožeti čistini, dubokim osjećajem dužnosti prenia otadžbini i znaju da ispunjavaju tu svoju đužnost u svoj njezinoj opširnosii. Casnici, prože*fi Sstirn osječajima, nerazdjdjivi en od svojiJi Ijutli. Ta poifpuna saglasn'ost izmedju vojnika i časnika kao i svijost da rade za jedinstvo Bugarske, čine, da moral četa stoji na visokom stupnju. Svi su se poslanici vrafili s fronca sa uvjerenjem, da se odbrana nacijonalne sfvari nalazi u dobrim rukama i da je osigurano ostvarenje jediustva bugarske nacije. Najnovije brzojavne vijesti. Francuski vapaj za američkom pomoćiKb. Berlin, 25. juna. WoIffov ured javlja: U francuskoj štainpi sc opaža sve veća čežnja, da Američani olakšaju francuski front. ,,L a V i c t o i r e“ od 19- o. mj. piše: Raspoloženie u zemlji ponovo bi

se poboljšalo, kad bi Francuze zamijenili Američani i Englezl, koji bl primili veći dio fronta. Istog dana upozoruje ,,L‘E ve neme nt“ na potrebu, da se radi poboljšanja raspoloženja u zemlji otipuste starija godišta. I ,,L a B a {a 111 e“ se nada američkoj smjeni, ali jednovremeno piše, da bi takav rat bio jedna trgovina. Rumunjski časniel u Italiji. Kb. Lugano, 24. Jiina. RiLmunjski general Georgescu stigao je sa sedam rumunjskili stožemih časnika u Miiano. Engleski radnici za socijalui prevrat. Kb. Stockholm, 24. juna. ,,S o c i a 1 d e m o k r a t e n“ donosi opis jednog prijatelja Rusije o pr.likama u Engleskoj. Tim se opisom potvrdjuju njegovi raniji izvještaji, da je ideja ruske revolucije učinila veliki utisak u Englesikoj i da živi u širokim radmčkim masama. I doista je na kongresu u Leedsu riješeno, da se stvori zemaljska organizacija radničkili i vojničkih savjeta, koja bi radila na socijalnom prevralu. 0 zabrani pula zastupnicima socijalističke nianjine tvrdi ista ličnost, da je kapetaa Tapper, koji jp oinogućio odluku morliara, da sc Macdonaldu i Joettu osujeti odlazak, radio u tajnom sporazumu s vladom, koja je istina odobrda izdavanje putnili Jistova, ali je krišoin radila sve Što je mogla, da onemogući put. Engleska vlada sto(ji! i iza Ribota, koji se pred sam svoj govor o stockholmskoj konferenciji bavio u Lonđonu. Otkrivene bombe u Kristijaniji. Kb. Kristijanija, 25- juna. Pred nekoliko dana uapšena su tri inostranca. U isto je virijeme zaplijenjena u jednoin privatnom domu u Kristijaniji veća zaliha bombi i rasprskavajućih tvari, a na željezničkoj s’tanici isto tako izvjestan broj kovčega, koji su poslani iz inostranstva, a u kojima se nalazilo rasprskavajućih tvari. Policijska istraga još nije dovršena. Ova je već urodila uapšenjem više lica. Egejska ostrva. U vezi s ratnim dogadjajiina, naroČitlo na Balkami, i s tako zvanim dardanelskim pitanjem, zauzeće u, nadajmo se, skoro predstoječim pregovorima o miru vjerovptno. i pitanje o Egejskiin ostrvima važno mjest'O. S toga, držirno, ne će btti Jbez interesa iznijeti podatke o ekonomškoj vrijednoisti tith osfrva. Podatci su crpljeni iz pouzdanih izvora najnovijeg vremena. Po sv'ome geografskom položaju i jedinstvu stanovništva, Egejski arliipcIog bio je pod turskom vlašću jedna cjeiina u administrativTiom odnosu, L jbio je „ostrvski vilajctT * 1 * * , koji je tinao četiri sandžaka. U njemu je, u sveinu, bilo 19 ostrva. Stanovništvo njihovo, po turskim statističkim podatcima, isključivo je g r č k o. U'1910. godini imao je oisitrvski vilajet 490.000 stanovnika, od kojili je bilo 45$A)0O Grka, 27.000 mulimana i 4-500 stranaca. Na svim ostrvima bHe su 494 grčke škole, s učiteljskim osobljem od nekoliko tisuća ljudi; škole ie posjećivalo 33.000 ućenika i 14.000 učenica. Naročiti geografski položaj s jedne strane, i velika sirotinja o«trvskog stanovništva, s druge stirane, već su odavna pobudjivali turske sultane, a najviše Sulejmana Veličanstvenog, da ovom stanovništvu darujo izvjesne olakšioe. Te olakšice na 12 južnih sporada bile su u tolikoj mjeri veiike, da, na primjer, turska vojska nijc nikada stupala na njihov teritorij, jer se stanovništvo upravljalo potpuno autonomno, t. zva-

26 . juna 1917. nom ,,demogreontijom“, a sultanu je plaćan jedan sasvim neznatan danak. Ove su povlastice bile docnije potvrdjene i sultanovini firmanima, a guverneru svifli ostrva, zvanom „Kapetan-paši", bilo je stavljeno na znanje da se nipošto ne miješa u unutarnje stvari južnih sporada. Administracija je bila uredjena po ugledu na sistem „Rodoskih viteza“, koji je bio prerada bizantijskog slstema. Demogerontija bila je dužna davaiti turskoj državnoj blagajnici u ime danka svega 48000 groša (oko 12.000 kruna), a svaki gradjanin na ime porezie-, prema svome dostojanstvu, od 1 do 50 kruna. Ljudi starijih godina i stranci blli su oslobodjeni plaćanja poreza. Ove povlastice, velika sirotinja i vrijednoća sa izdržljivošću ovih ostrvljana učiniše da ubrzo- podjoše i morem tražiti sebi sreče. Već u XVII. vijeku vidimo gdje ova ostrva imaju veliku trgovačku flotu, koja gospodari po cijelom arliipelaigu i održava najživlje trgovačke veze sa Venecijom, Genovom i drugim velikim trgovačkim sređiŠtima. Godine 1821. oslrvljani se umiješaše u ustanak za oslobodjenje Grčke od turske vlasti, ali — poslije neuspjeha — osjetiše tešku kaznu: sječu muškog stanovništva (naročito na ostrvu Gliiosu). Po ondašnjim zvaničnim podaciina: ođ 1821. godine do 1823- broj se stanovništva smanjio za 97.000 đuša. Najveći dio stanovništiva, koji ne bijaše izginuo, bio je silom preseljen u Malu Aziju. Taj se moinenat smatra kao svršetak cvjetnog doba u Arhipelagu. Godinc 1828. velike sile dodijeliše Egejska ostrva tada novo stvorenoj gTčkoj kraljevini. Ali već 1832. ova ostrva bijahu ponovo vračena Turskoj, zbog čega je Grčka dobila ostrvo Samos, koji je već tada imao svoja autonomna prava i hrišćanskog kneza, kojega je bio postavljao turski sultanPošto nije bilo nikakve mogućnosti da se na ostrvima konačno zavede red, dadoše Turci njihovim stanovnicima ponovo predjašnje povlastice. A kađa je mladotnrski režim god. 1908. opet oduzeo ostrvljanima njihove starodavne povlastice, otoočela je velika emigracija u Ameriku i Egipat. Glavni razlog ovom emigriranju bilo je strah ođ vojničke službe. Na taj način, od revolueije 1821. Egejski Arhipelag n”** * : 5e nikad a uži vao predjašnje blagostanje* Od svih ostrva u ^riiipelagu najveće je, najplodnije i s najraznovrsntjom trgovinom — R o d o s. Geografske i političke pogodbe, a isto i potreba za što jače utvrdjivanje na ostrvu, nagnaše stanovništtvo, da najglavniji njegov grad proglase prijestonicom. Po svoine znočaju Rodos je mnogo bolji od Chiosa I Lesbosa, koji se Inače proslaviše u doba oslobodilačkog rata. Rodos, koji je nekad bio posvečen suncu kao „os'trvo ruža“, značajan je u antičnom dobu sa svojih umjetničkih djela, sa svoga „Kolosa" i svojih republikanski'h pomorskih zakona. U njemu danas ima 20.000 Grka, 7000 TuTaka, 4000 Jevreja i 500 stranaca. Turci, Jevreji i stranci žive po gradovima, a Grci su nastanjeni u 44 ostrvska sela. Četiri četvrtine ostrvljarra se zanima privređom, jer i najbijedniji stanovnik ima svoj komadić zemlje. Ali jako patie od zelenaštva, koji ovdje naplaćuje i do 50% kamate, jer još nema zemljoradničkih novčanih zavoda. Najviše se izvoze plodovi. Talto je godine 1910. izveženo za 600.000 kruna mandarina — malih narandža (po 12

ćitav dan, pa i sutra dan, pa je ponav)jao i trewga dana i prođužavao svoja vežkanja svc dalje i dalje, nenmorao, »eprekiđno. Ja rado jedcm i neiznvTuo volem j.'vnjeće pečenje špikovano slaninom i belim lukom, pa onda: šnnko, ajvara i pržene sornoviue i tako dalje, ali kad bihi s dana u dan morao đa jedem jedno isto: i u jutru, i u poiine, i vr veče, ne bih raogao podneti. Volem i svirku, ali kad je moram slušati od jutra do mruka svakoga dana, rado bih' ee oilrekao polihimnove veštine, jor za uve jc potrebna mcra, a što je nmogo to je i otužno i nezdravo. Taj je ćovek doista irjao sviraeko ludilo, a ja niu bejali žrtva. Da, da, ja sam svc to morao trpeljivo ila snosiin. Posiao sam razdražljiv, napiasit, nestrpljiv, počeo sara da mrzim Ijude, naročito sviračo, a poređ trgovine, u kojoj su se prođavalj razni instrumenti, prolazio sam užasno Ijutit. Cctiri nedeljc dana snosio sam svoju zlchudu sudbinu, čitav mcscc dana nisam se mogao odinoriti, punih trideset dana ostao je moj otpočeti posao nedirmit, a šta će na kraju krajeva od svega toga biti, to niko na svetu nije mogao predvideti. Da )i sam sinco laj svoj epohalni pasao i na dalje obustaviti. Ne, po sto puta ne! Nešto sam morao preduzeti, ali šta za ime sveta? Najzad mi pađuc na mn homcspatije, tc se rešim da na isti nučin ometem sviranje tome nemilosrdnom virtouzu, što sam i učinio. Skinem vrata sa gvozdene peći i taman kad je svlranje otpočelo pljanisimo, popnem se na svoj sto, pa sam s najvećom snagom lupao s gvozdenim čekićem o te yrata. Beše to užasna lupnjava, fcoja jo trajala više od pet minuta, naravno, sa svim uzaludno. Nesretni jjasovlr nije mnufcao, • moje ruke iznemogoše savrše|w>, Zgrabim rvoj šešrr i štap, i —« odem.

Da, da! Dotlc je več došlo, da sain iz svoga stana morao da begani, kao knkav zločinac. Prokteta fantazija, koja me tako nemibsrdno mnči i kinji... A da šta li ću pređitzeti? Nisam mogao nikakvu silu upotrcbiti, mo:ai sam sc, dakle, rešiti da molim. Odmah napišem pismo gospodji Ljubici, dabogmc veoma uetivo, kojim sam ic najučtivije opomcnuo da neko, u njenom stanu, s dana u dan svira tako konzckventno. da mi je spavanje i s\a’đ ozbiljniji rad onemogućcn, pa sam molio da poradi, da bar po podnc, od dva do čctiri sata, prestane sviranjc, Ta moja molba doista nijo biia. ni drska ni pretcrana. Na to pisnio nisam dobio nikakva odgovora, koji sam u grozničavoni uzbndjenju ooekivao čak i sutra dan, sve do dva sata po podnc, a mcdjutiin sviralo se kao i do tada, od jutra do niraka. Ovi baš ni u devedescto! Ta ti se m malo ne ustručavaju, nego i dalje produžuju svoje nesnosno sviranjc — a sutra? «utra će, valjda, već jeđnom prastati! Naravno, da sam se prevario u računu, jer se i sutra dan sviralo, čini mi se još besomučnije, pa i doidući dan, baš kao da ništa nije ni bilo. Beiah već klonuo i pao u očajanje. a na svoj književni posao nisam ni pomišljao, ncgo sam se trudio da ugušim svoju razdraženost, t« se za to rešim da napišem još jedno pismo, all ne onako učtivo, nego pismo koje ć« imati 1 tube i rogove, i koje se, doista. neće moći radenuti zaogledalo. Evo to apisma: Poštovanago •podjo I Jednom sain već »ebi dozvol.o da vas najučtlvije umolira, da bar za nekohko sati po podne izvolrte n vaiem stanu agranlčiti neprelddno svinanje. Ni ialost, moju k molba ostala das vapljuće* u pustinji i Ja sam sada, kao 1 pre, osudjen da slušam sviranje, koje mi potresa srž u fcosttma. Izgleda ml, da dotična osoba natnerno gubl

iz vida moju učtivu molbu, što obrazovanom čoveku nikako ne dolikuje, pa sam za to prinudjen, da vas još jedan put umolim za posredovanje, da me poštedi bar od dva đo četiri sata po podne. Aleo se tako nepostupi, oscćam se primoran, da vam iz navedenog razloga otkažem sfan. S osotritim poštovanjem i t. d.

uvuu

u'iiiiraiuniuiu pu5>iau

Anku i s najveeim nestrpljenjem čck: odgovor. Trodjoše i drugili pct minula, fantazija je i dalje odjekivala! Bio sam doista u užasnom položaju mogao sam se hlađnokrviro i šta? Ta tck jednom mora svemu biti kraj ovako ili onako, pa onđa uzmem šešir rešim se da lično odern gospodji Ljubii Svirka mc )e neprekidno pratita sve t samih vrata. Zazvonim. Služavka otvo vrata, ja sam je đrsko pogledao, a oi bešc čisto preplašena. Upitah, da li je g< spodja kod kuće, na što mi se vrata otvi riše i ja udjoh u salon. Tada je glasov umukao.., Odmah se iz pobočne sot pojavila gospodja Ljubica moieći me č zauzmem mcsto i kad otpočch govoriti 2 što sam došao, na onim istim vratima, r koja je gospodja Ljubica ušla, pojavi « vitka, veoma lepa i mtada gospodjica plavičastoj Bvilenoj haljini. Beše to u nošljiva plavuša sa plavim očima, drže u ruci o4voreno.jismo. „Gospodin doktor •. •gospodjica Ji vanka Jovanović. Vl ste nas, po svoj pr Uci posetili, da nam svx>ju žalbu usmer ponovlte. Molim vas, budhe tako dobi sporazumite se sa gospodjicom Jovankon • meni dozvolite da se uklonlm“. — To reč© i — ode, Aii za Sto? Posle kratkog 1 veoma nesnoaaog ći nutfa prihvati «ospodjica: -VI se u ovome pismu žalite aa nepr Hrao sviranje 1 to, moram vam n oči re< nebiranlm Jzrazlma",

Oh, Bože, šta sam tada morao da slušam! Ta divnaplavuša, ta nežna Jjub'čica, tako mlada, tako bajna, izgleđaše mi kao dželat, koja je litela da me pogubi. ,,Vi — ovaj — poštovana — gospcdjlce “ zamuckivao sam zbunjen i prepianut njenom lepotom vajkajuči se medjutim u mislima: „Dakle, to Ii je ta šindivila, to Ji je taj početnik?" ,,Vi mi prebacujete — produži oua drlitavim glasoin — da sam vašu prvu opomenu izgubila iz vida, a to nije dokaz dobroga vaspitanja. Daljc rekoste, da ste ,,osndjeni“ slušati nžasnu svirku, fcoja vam srž potresa. Ne mogu propustiti a da vam ne prinietim, da mc je vaše pismo uvredik)". 1 tada, očevidno, jedva se uzdržala, da ne brizne u plač, pri čemu je izglcdala tako lepa, neopisano lepa, baš kao kakav srditi i uvredjcni andjelak. „Foštovana gostmdjicc — otpočeh svoju izvinu. —■ Dulx>ko žalim, što vas je mojc pismo tako teško uvredilo, ali ako biste se Iitcli staviti u položaj u kome satn ja, da slušate svirku od jutra do mraka, neprekidno, s dana u dan, i to jedne iste melodije; ako biste Izvolcli verovati da se svaki zvuk, pa čak i onaj najnečujniii pijanisimo, potpuno jasno čuo; ako bistc dalje htdi uzeti u obzir da radim na jeduom naučnom posiu — onda bi pojmili, da mi je ono pismo u pero diktovalo nagon za samoodržanjem ili, kako se to pravnički kaže: odbrana u nuždi.“ Izraz njenoga lica postao je nešto raalo prijatniji, Ijupkiji, a pogled njen kud 1 kamo pitoraiji. „Može bitl da vas je raoje sviranje uzneralravalo — prihvati ona — ali ja to Disam člnha namerno, jer mi nije mofirfo na um pasti. da se svaki zvuk

Broj 178 . kruna za 1000 komada). Ima i vinogradarstva. Rodos je stovarišno mjesto za $ V a ostrva, jer se u njegovim pristaništima bez obzira na njihove nedostiatke, vodj živa transitna trgovina. Poslije njega, po značaju, doiazi Chios (75.000 stanovnika; od njih 72.000 Grka). Na njemu je jedinstveno dobra klima i neišcrpna inineralna blaga. Mi llena, predjašnji Lesbos, oko 150.000 sttanovnika, od kojih je 126.000 Grka. Izvoz i uvoz svih ovih ostrva znatan je za trgovačke odnose. R—.

Iz Hrvatske i Bosnp. Odiikovanje zemaijskog poglavara Bosne 1 Hercegovine. Njegovo Veličanstvo car i kralj Karlo podijelio je zemaijskom poglavaru Bosne i Hercegovine Stjepanu barunu Sarkotiću i njegovim zakonitirft nasijednicima naslov ,,Lovćenski“, pošto je poznato vojna grupa pod zapoviedniš'tvom generala baruna Sarkottića bila na juriš zauzela Lovćen. „Glas Slobode“. Na 30. 0 . mj. p«čeće ponovo u Sarajevu da izlazi organ bogansko-hercegovačkih socijal-demokrata „Glas Slobode' 4 .

Grad i okolica. Dn«vni kalendar. Danas je utorak 26. juna; po starom 13. juna. RimokatoJici: Ivan 1 Pavao mm, ; pravoslavni: Mtičenica Akilina. Kinematograf i: Vo]ni k I n o (Koloseum): U 4 i 6 aatl poslije podne prett' stava za gradjanstvo.— C. i kr. gradjanski kino (Paris): U 6 sati poslije podae predstava za gradjanstvo. Botanička bašta. Otvorena utorkom četvrtkom, nedjeljama 1 praznieima. Lađja Izmedju Zemuna i Beogiada kreče iz Beograda za Zemtin od i sati u jntro đo 9 sati naveče svakoga sata o s I m u 1 sat poslije podne. Poiazak iz Zemuaa za Beograđ od 5 30 ujulro do 8-30 naveče svakoga sata oslm u 12’W poslije pođne. Casnlčka i iinovnička kasina otv» rena je do 12 sati u noći. C. 1 k. vojnički dom: Citaonica, soba za pisanje 1 igranjc, kantina. Otvoreoo od 7 sati ujutro do 9 sati na veče. Siobodaii pristupsvakom vojniku. Riječno knpatilonaSavl, otvo* reno od 6 satl izjutra do 8 sati n veče. ,,G r a n d H o t e 1“: Dnevno kocceraL Početak u 6 sati postije podne. Posjeta bolesnika u bolnlcsma: Ll bolnici .Brčko': od 2—4 sata posltje podn*. U boJnid „Brflnn-: od 9-30—12 rnti pfij* podne 1 od 2—4 sata poslije podne. Svečana prva sv. pričest. 1 Sutra u srijedu 27 • juna pristupift će u župskoj crkvi u 8 sati u jutro beogradska djeca rimokatoličke vjere k prvoj sv. pričestii. Spoinen-marke na nadvojvodu Franju Ferdinanda. 28. juna izdaće se u Bosni i Hercegtnini u k>orist „spomenika izmirenja“ naročite spomen-marke na nađvojvodu Franju Ferdinanda od 10, 15 I 40 helera i to s jeđnhn dodatkom od 2 heiera po komadu na nominalnu vrijednost. Narudžbe se mogu sada npraviti na ekonomat c. i k. dinekcije p»Šfe i brzojava u Sarajevu. Umro bivši c. i k. policijski nadlijevuik u BeograduPred nekoliko dona unrro je o: Iglo-u poslije duže i teške bolesti dr.

čuje čak u vašem stanu. Nu, ipak za to ncverujem, da se mogu ubrajati medjtr neobrazovane, u koje da ste me vi, naravno, izvoleli irvrstkti." — Zaboravljate, gospodjice branio sam se dalje — da sam odmai spočetka naglasio u pismu svome, da sam več jednom najučtivije rnoiio da se prema meni ima koliko-toliko obzira, koji mi se nije hteo ukazati. Pok mljivo je, da sam se osečao u pravu d» izrazim svojc negodovanje. „Uveravam vas, da mi gospodja Ljubica nije saopštila vašu molbu, može biti što je želela da ne saopšta'V’a po mene tako neprijatne stvari, jer da mi je saopštfla, budite uvereni, da vas ne bih neprekidno uznemiravala svojim vami tako nesuosnim sviranjein.“ — To nisam mogao znati i iskreno sažaljevam, što sam vam, nenainerno; prouzrokovao neprijatno uzbudjenje. „Buditc uvereni, da ču vas u budućnosti. po mogućstvu, pošteđiti, da ću vaš dnevni mir i spokojstvo iz sveg srca respektovati jer, gospodine doktore,“ — i tada zajeca... Ja nisam rada, niti imam nameru đa susede svoJe uznemiravam, a još manje da ih vrcdjam. Sto sam to do sada činila nije učinjeno s namerom. Da li ćete mi, po ovakom obećanju, oprostiti?“ — Zahvaljujcm vam se iz sve duše na predusretljivom uveravaitfu (moleći vas ujedno najučtivije, da rai • vi oprostite, što sam vas uvredio.“ „S moje strane...“ reče ona «* klm osmejkom „obećavajući vam rartvu tišinu od dva do pet sati po P°" dne.“ (Svršlće se.)