Beogradske novine

Uzrok rnskoj ofenziv!. j[NaroSiti brzojav „Beograđskih Novina") , Berlin, 7. jula. KopertbaSki dopisnik ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“-a saznaie iz pouzdanog izivora, da je sadanja ruska ofenziva posJjedica engleskog i fsancuskog ultima,1uma, koji je ruskoj vladi predat u polofvini juna i kojim se zahtjevalo, da ruska ofenziva mora otpočeti 1. jula. Prolivljenje Rusije smatraće saveznici kao jieprijateljsko držanje, pa će u tom sluICaju Japan biti upućen, da prema Rneiji preduzme potrebne mjere radi zaŠtite i sigurnosfi. Pripreme za ofeuzivu. (Naiočiti brzojav „Beograđskih Novir.a") Berlin, 7. jula. ' S ruske se graniee javlja: „Djen" Ima izvještaj o pripreinama za ruski napad u GalicAji i u njemu veli, da je koncenlrisanje topova svih kalibara vršeno ju potpunoj tišini još prije tri ne»lje!je. lOvo teško djelo bilo je vanreduo otežano sibog velike oskudice u prenosuim sredetvima, koja su ometali anarhistički prepadi i protivnički dijelovi vojske. I pojred tih sinetnji je u Tarnopol dovučen logroman broj topova, medju kojima su kao novina englcski morški topovi J američki topovi najtežega kalibra. U pajnovije vrijeme se dobavljaju iz Amej-ike i rnotorski topovi največega kalibra. Đugi borbeni zastoj na ruskom froniu je (omogućio, da se nagomila vrlo velika količina municije. Kerenskij i Brusilov su u polovini jnna lično pripremali one čete, koje su za ofenzivu bile odredjene. Pa ipak je prije početka napađa bilo većih pobuna. Tako su se |ui jednom mjestu protivila dva pješačka puka, naime br. 438 i 462 j jeđan dopunski puk, da učestvuju u pfenzivi. Osarn pukova amarskih i orenfcurških kozaiia su morali opkoliti selo. Došlo je do borbe izmedju pobunjenih Ce'a i kozaka. Kad je pješacima pestalo municije, morali su se predati. Pobupjeni pukovi su uklonjeni i biće vjeroJrafno pređani novim ratnim sudovima. „Ruski Invaliđ" javlja, da Je pbrazovana naročila kozačka vojska. Ona jfe biti isključivo na raspoloženju miniefra vojnog i vršiće samo njegove zapo[rjesti. Ne će se pogriješiti ako se jiredjpostavi, da će ova kozačka jrarđa biti ppotrebljena isključivo za ugušivanje po ibuna na frontu. Mauifesfaciie za 1 protiv ofenzive u Pefrograđu. '(Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina ') Karlsruhe, 7. jula. ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a‘‘ javlja iz Pctrogiada: Minislar Tereščenko je Ivrdio, da će se ruska ofenziva potpuno jzvesti i mimo svih uličnih manifestacija b Pelrogradu i Moskvi a i proliv ofenkive, Ruski gubitc! — devet divizija. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina") Stockholm, 7. jula. Kako „Aftonbladed" javlja, radbičkt i vojnički savjet u Tumeu ima brfcojavni izvještaj, da ofenziva u Galiciji etaje Ruse ne manje negodevetdivi'ž i j a. (Naročiti Lrzojav „BeograRsklh Novlna") Budimpešta, 7. jula. „Corriera dolla Sera" javlja: R'usi su u galičkim borbama pretrp]eli te« ške, ruskoj tradiciji odgovarajuće gubitki\ Bitka će jamačno trajati višo sedmica, dok so bude uočilo njeuo djelovanje. Publiku trcba opominjati, da se ne zanoti dalekosežnim očekivanjima.

Kerenskova opasua igra. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Nov.na") Haag, 7. jula. Stockliolmski dopisnik „Allgemeen Hand e 1 s b 1 ad"-a lazgovarao se s jednom ntjerodavnom ruskom ličnošću, koja je izjavila, da je ruskom napadu jedina avrha, da sporazunme sile, a naročito Englesku, uvjeri, da llusija i ne pomišlja napustiti borbu i zaključiti zaseban mir, pego da će ostati vjerna sporazumnim silama. Kerenskij, izjavila je la ličnost, igra vrlo opasnu igru, jer bi se ral:, i ako uspije ofenziva, nesurnnjivo produžio. Mišljenje tajjjanske štampe o ofenzivf. (Naročiti brzojav „Bco.radsl i'i Novina*) Lugano, 7. jula. Poslije prvih ođuševljenja povodom mske ofenzive „Stampa" ističe dvije mogućnosti: prvo: ako se središnje vlasti zadovolje da ostanu u defenzivi, onda Francuzi, Englezi i Talijani ne mogu računati na kakvu veću olakšicu njibovih frontova, u toliko manje, što su doeadanja iskustva pokazala da nije vjerovalno, da će Rusi moći sad probiti u pravcu Lavova, kad im nije to bilo ispale pod daleko povoljnijim uslovima; drugo: ewko bi središnje vlasti prešle u stvarnu i temeljuu ofenzivu protivu Rusije, u čemu bi sađanja polazna lijiija bila dosta povoljna, onda bi se pričuve središnjih vlasti, koje su spremne za zapadni i južni front, morale svakako drukčije razinjestiti i tada bi se moglo ponovo razviti obnavljanje vebkih ratnib 'opcracija na sv.Ima frontovima. Osuda vlade zbog ofeuzive. (Naročiti brzojav „Bcogradskib Novina") Koln, 7. jula. ,,K 61 n i s c h e Z e i t u n g“ javUa iz Stockholma, da je na veliko-ruskom kongresu, na kome su učestvovali izaslanici radničkog i vojničkog savjeta, predsjednik minskog izaslanstva izjavio, da se oni članovi privremene vlade, kojf zavise od engleskog, francuskog i amerikanskog kapitalizma, nadaju, da se putem ofenzive oslobođe od demokracije. ,,Pravda“ piše: Ofenziva je stala života hjjjade i stotine hiljada rfldnika. Ali ministri će za to platiti svojim vlastitim glavaina. Preduiam sporazumnih sila Rusij!! (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina‘) Ženeva, 7. jula. Pariski „Petit Journal" donoisi cenzurisan brzojav iz Pelrograda, prema kome pređujam sporazumnib gila Rusiji do sastanka ustavotvorne skupštine iznosi 2 i/ 2 - milijarde rubalja. Eksploatacija RusijeKb. New-York, 7. jula. Keuter javlja: Petrogradski dopisnik ,,A s s o c i a d e P r e s s“ brzojavIja, da je komisija, koju je obrazovao ministar trgovine, preporučila, da se veliki dio sibirskih rudnika i mineralnih smjestišta ustupi eksploataciji američkih kapitala. Ostrvo Sahalin ustupiće se jednoj američkoj finansijskoj grupi rađi Iskorišćavanja petrolejskih polja 1 kamenog uglja. Uslov je, da se Amerika obveže, da će upotrijebiti što veći broj ruskih radnika i inžinjera. Apšenja u Rusii!. (NaroČiti brzojav „Beogradskib Novina ’). Stockliolm, 7. jula. Ruski listovi javljaju: Svakog se dana apse po stotinu političkih krivaca, koji su pušteni u slobodu; oni će biti ponovo prognati, Jer su se pridružili Lenistima i agltuju protlvu diktature

Kerenskog. U Petrogradu i Moskvi je več 8000 polltlčkl sumnjivih lica uapšen’o, u Tomsku 1500 i u Mlnsku 900. U više slučajeva su uapšeni, koji su ranije smafrani kao žrtve carizma davali Jak otpor, tako su se razvljale prave borbe. Demonstracija rusklh željezuičarki. (Naročili brzojav „Beograđskih Novina") Slockholm, 7. jula. „Novoje Vremja" javlja: Medju žejiama ruskih željezničara vlada velika »zrujanost. One su priredile pokret u masama u svrhu, da bi mogle posjetiti svoje muževe na frontu, ali ne će da ^date podvoz. One čine smetnje kretanju vojničkih vozova. Borba protiv antiscmitizma. Kb. Petrognid, 7. jula. Petrogradski brzojavni ured javlja: Skupgtina radničkog i vojničkog savjela je primila odiuku o borbi piotivu antiBemilizma. Tom se odlukom osudjuje pokret protivu Jevreja, jgr u njemu leži opasnost za revoluciju. Ćijela se deinokracija poziva u borbu protivu antisemitskih pokusa i radi ugušivanja svake propagande te vrste. Kitajska carevina. Proglašenje c a revine — uspieh središ* njih vlastb (Naročitl brzojav „Beogradskih Novina‘0 Ženeva, 7. jula. I U proglašavanju Kitaja za carevinu vidi francuski list ,,E c h o d e P a r i s" luspjeh središnjih vlasti protiv politike Tokia i IVVashingtona. Ali list misli, da će povodom toga izbiti revolucija u južnim provincijama, koje će se proglasiti za nezavisne države. I bivši francuski minislar Reynaud označava proglas carevine kao poraz sporazumnih sila. Kitaj pred gradjanskim ratom. (Naročiti brzojav „B ogradskih Novina') Rotterdam, 7. jula. Vijesti iz Sangaja nagovješćujju predstojeći gradjanski rat u Kitaju. Potpredsjednik Sengkvočen protestvovao je protiv monarhije i izjavio je, da će kienuti protiv Pekinga, zlx>g čega je i zapovjednicima vojske i momarice u San« gaju naredio, da odijiali preduzmu Bve potrebne mjere. „Morning Post" jav* Ija iz Tienčina: Bivši ministar predsjednik Janšikaj otputovao je u Mičvang, gdje se nalaze na okupu jake boračke SDage. On će primiti u svoje ruke zapovjeđništvo nad evim boračkim snagatna, koje će sa juga poći p^otiv Mašua. CangJu-Ci zapovijeđa nad četama, a za vojnog guvemera je naimenovau Canghaun. Cili-Ča-Cun je uputio ultimatum Čangbaunu, kojim traži da se on u roku ođ h 24 sata povuče iz Pekinga. List još saznaje, da je pogubljen princ Pjulium zbog veleizdaje. Kb’,, London, 7. Jula. ,,M o r n i n g p o s t“ javlja iz Tienčina 5 . o. mj.: Mandžurska vlada biće vjerovatno opet brzo odstranjena. Očekuje se, da je Tuan-Ši-Jui Izmedju Pekinga i Tienčina sakupio 20.000 momaka. Uzduž haukauske željeznice uznapredovaće iz juga jake snage. U cijelom će 50.000 iz raznih smjerova poći na Peking. Cang-Hun raspolaže medjutim samo nešto preko 2000 momaka. Tuan-Ši-Jui upravio je ultimatum četama Cang-Huna, u kojem im obećaje blaži postupak, ako polože oružje. Neke vijesti već javljaju, da je astatak četa Caog-Huna već ostavio na cjedilu. 15

V Strana 2. Nedjelja BEOGRADSKE NOVINE I

8. jula 1917. pokrajina atoji na strani novog ministra-predsjednlka, koji je preuzeo službu kao vrhovni zapovjednik kaznene ekspedicijeKb. Šangaj, 7. jula. ‘Željezničku prugu Peking-Tienčsin jdfros 8U pokvarile četo Čang-IIuna. Pruga je ponovo dovedona u red posredovanjem stranih časnika. Čete Tuan Ši Juisa nalazo se sad 40 milja daleko od Tienfcina. One se spreinaju za napad na Peking. Kb. London, 7. jula'. Reuler javlja: Ovamo je s'.igla brzojavna vijest o obrazovanju privremcne vlade u Nantingu. Kb. Peking, 7. jnla', Reuter javlja: Borba kod San-Fanga je otpočela. Francuska štampa o promjeni u Kitaju. (Naročiti brzojav „Beogradskib Novina’T Bern, 7. jula. Francuski lislovi „Le Temps", „Petit Parisien" i „Journal" ne kriju svoje nepovjerenje prema promjeni vladavine u Pekingu. Svi listovi žale, što bu južne provincije Kitaja, po izgledu naklonjenc eporaznmu, propustile da mu se pridruže. Samo je tako i mogao čanenšuen bez otpora da ojača svoj uticaj u vojnini krugovima sjevera i da ponovo izviee jedanaestogodišnjeg dječka za cara. „Temps" veli, da će Paris i London morati budnim okom da prate budući razvoj dogadjaja, jer po svoj prilici da će nastaii gradjaiiski rat izmedju sjevera i juga. „Joumal" veli, da Sjedinjene Države ne mogu imati nikakvih simpatija za kitajsku carevinu.

Pokret za mir. Rusk! sociFHistički delegat Goldenberg o Izgledima za mir. j (Naročiti brzojav „Beogradskib Novina' ) Budimpešt^, 7. jula. ,,Az E s t“ objavljuje razgovor s ruskim delegatom G o 1 d e n b e r g o nl, kot ’i je dao izraza na'di, da ’će londonska :onferencija sporazunmih socijalista moći možda da izradi plan, koji bi možda mogli i aocijalisti središnjib vlasti da usvoje. Onda bi se održala opšta konferencija socijalista u Stockholmu, gdje bi Be vijećalo o sredstvima za sprovodjenje ođluka, Odnosno ruske ofenzive rekao je Goldenberg ovo: Niko nije vjerovao u prodiranje, ali se moralo dokazati, da Rusija nije izgubila bvu enagu. U Rusiji su u opšte uvjereni o đemokrat« Bkoj naklonosti monarbijc miru, i ako postoji bojazan, da je 'to samo priviđuo. lOdnosno narodnosnog pitanja izjavio je Goldenberg, da je rumimjsko zablijevanje Erdelja neopravdano, isto: tako i težnja Ukrajinaca za samostalnošću. On je ponovno naglasio, da ne bi trebalo dirati u integritet Ugarske. Irci protlv stockholmske konferencije. Kb. Stockbolm, 7. jula, Dva Irca, koji su ovamo prispjeli i htjeli učestvovati u stockholmskoj konferenciji, objavili su u „Svenski Dagblad“ pođužu izjavu protiv konferenci'je i tvrde, da se ona sastajc samo u mteresu sporazumnili sila. Treba samo da dodje jedan iz Berlina ili Beča, vele oni, pa je odmah žigosan kao njemački agenat. Ako pak koji dođje iz Parisa, Londona ili Petrograda, njega smatraju kao neprikosnovena, upravo kao jjunaka I pobomika čovječjih sloboda. Te konferencije treba okončati.

Bro) 185.

Neograničeni podmornički rat. Podmornica bombardovala pristanište azOTskih ostrva ponte del Gada. (Naročiti brzojav„Beogradskih jNovina") Berlin, 7. juia. Pristanište azorskih ostrva Ponte d e 1 G a d a je bombardovala jedna podmcrnica- Ostrva se nalaze 1700 km, udaljena u Atlantskom oceanu. Nova predusretijivost Njemačke prema neutralnoj plovldbi. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina') Beriin, 7. jula. Da bi se onim neutralnim brodovima, koji se još nalaze u engleskim p r ;. staništima, omogućio povratak u domovinu. ponovo im je dozvolila Njemačka slobodan prolaz kroz zabranjenu zonu. Za slobodni prolaz se prijavilo 36 švedskih, dva Španska i 16 danskili brodova. Nekoliko švedskih brodova je već prispjelo u pristaništa Švedske, gdje su radosno pozdravljeni. Medjutim je samo mali broj švedskih brodova mogao na put za domovinu, jer je engleska vlada postavila uslove, koji se ispuniii ne mogu, da bi time onemogućila švcdski plovidbeni saobraćaj. Povratak švedskih brodo v a. 4* Kb. Kopenhagen, 7. jula„Berlingske Tidende" javljaju iz Stockholma: Do juče uveče stiglo je služeći se njemačkom dozvolom slobodnog prolaza, iz Engleske u Goteborg svega 14 švedskih parnili brodova. Prolaz nije bio smetan. Brodovi su susreli jednu podmornicu, koja ih nije zadržala i pustila ih. da bez zapreka prodju. Naoružanje grčkih parnih brodova. _ . Kb. Atena, 7. jula. (Ilavas). Minislar za snabdjevanje je pezvao juče sve brodare i zamolio ih, da podnesu spisak svojib brodova. Grčks vlada namjerava, da sve brodove naoruža, Strah od glasanja u ElsasLotaringiji. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina”) Ženeva, 7. juia. U odboru francuske socijalističke stranke je bivši poslanik Reichstaga W e i 1 opomenuo u sjednici od utorka, neka se francuski socijaliste ne upusfe u glasanje (plebiscit) o tome, kojoj će državi pripasti Elsas-Lotaringija. Tako glasanje, rekao je on, dovelo bi do toga, da bi Elsas f Lotaringije nestalo medju francuskim ratnim ciljevlrna.

Iz Spanije. Kb. Madriđ, 7. jula. ’ Havas javlja: 99 bberalnih poslaliika i senatora su potpisali izjavu, kojom odobravaju politiku Romanonesa i njegovu posljednju nolu o mediunaVodnoj politici. V. Kb. Madrid, 7. jula. U ministarskoj sjeđnici, u kojoj je riješeno ukidanje ustavnih garaucija za cijelu Spaniju, Baopštio je ministar preii« ejednik zvaničnu notu, kojom su razloženi lujzroci zbog kojih je vlada preduzela tu mjeru. Ukidanje ustavnih gajancija se obrazložava buškaran’jem s’lra« nib agenata u Spaniji, koji su u zem*ji izazvali atentate i zločine. Naredjene su f ^ 8trogQ oenzurske mjere. Zabrana se ođnosi i na vojničke komentaie o svjotskom ratu.

— ,,I govorim, i savetujem: čuvajte se, ne grešite a ja! Ne može to ba se osvesti! i onda polazi od kuće, da moli za tc. Visok, još vitak ali i okružen sedom, kao sneg belom i kosum i bradom, oko svoga vcć zborana liea. Očiju skupljenih i nahranih vcčito bolno i kao na plač zbog bolestl, kiija ga s dana u dan svc vlše stežc, k mu ne da, da idc i krećc se slobođpo. Ido a čisto se potura l posrće. Jeduom rnkom drhtavo podupire se o ktapić, a drugu ruku drži naslonjeuu o kuk ili bedra, kao hoteći da i tu driigu stranu vvoga tela dobro poduplre. 1 tako pcturajiići sc, da nckl put dodje eok do ivice troioara, celoga dana ide ml nadieštva do nadloštva moleči za pnJeUiue. Jednom, tako sam so osetio pnatidlen i njime, dn nedu celoga živuta zaboraviti, To beše, znaš, baš za ono vellko ciče i zime. Jedne večeri i/Iazimo mi iz „Granda" srečni i ves. li što sino, pored dobre ugrejano dvorane i mekih fotelja podvalili hotvtiki ii, popiii više, nego što je bio ndr,dio, i to time što je svaki od nas povoo sa sohom kao svoga gosta pq Kdnoe amiuikoholičara i onda njegov P'.m homotno i sa nasiadom ispijaii. JcUne takve vcčeri u smehu i razgot UJattiH siuo i išli ivojim kućama. Fucg jc vejao i zajedno sa .vetrom gok'vo ;tauosio Ijude. A retko je po ulitama i bito koga, jer ie bilo dosta OoCnrm. I ia golovo sam iduči kući is; i d \\ daiiini uuledam jednu visaku pnliku, kako na giavi drhtavo «r.:i ivicu od ptihicilindra J poštapajuči t. svo uz zid ide bojeći se da so od * ; dft odvoji, da ga ne bi vetar sa snegom dolivatio i č»k do pola ulice ba-

cio. Odmah poznah da je to on, gosp. Nikola. Sigurno i po ovoj mećavl I nepogodi blo kod nekog nadleštva, molio za koga i evo ga gde Ide kući. I zalsta je to on bio, jer prlbližavajućl mu se čuh ono njegovo, a sigurno Je taj, za koga je molio, bio zaista kriv, pa i nijc mogao ništa uspeti, 1 sada ga kako nošcn snegom 1 vetrom govori ono svoje: Sažaljevajućl toga: — Oh dijete, dijete... Oh deco, deco!... I sada Boro, eto takvoga dobroga f strpljivoga fioveka ovaj naš vajnl nastavnik omladlne i gazda od nekollko kuća i odbornlk zbog svoje podnesene molbe, da se I njemu dd pomoć, vcć I njega poče da Iz strpljenja (zvodi. Svakog dana, kad dodje u sednicu J kada se počnu ČltatJ molbe, on tilio u poverenju me pltai i— Jeli povukao molbu? — Nlje! Odgovaram mn i sam ervenećl zbog toga, zbog onoga ito ma da vldi kako u avakoj sednlcl nje« govu molbu ostavljamo poslednju 1 ne iznosimo je na rešavanje, da bi mu dali prilike, da je natrag povuče ! tako t sebe spase od sramote. AH on ni da trepne oelma, a kamo 11 da povuče natrag svoju molbu. Čak počne da nas tako ponizno i milostivo gleda i da nekaka utajano, prosjačkl dlie, da m! prosto ne znamo ita ćemo, Nas stid I sramota od njega. Dodje m! da se *aboravim pa da ga uzmem za glavu, aa onu njegovu tobož pametnu, negovanu, okruženo cmom kosom I malo rogrušanom ali u redu, po modi, potresanom bradom i da mu kažem: ,,Ne čoveče, već duio Božja, osveatl •e. trgni se. Eto: Pao tl Je Bog, da si

u ova strašna vreniena sve svoje slnove sačuvao. I znam da si kod kuće navukao toliko namirnica da, po tebi, može rat trajatl pet i više godina". All koja vajda da mu lo kažem, kada osećam, znam, uveren sam da kada bl mu to rekao, da bl odmah, ama odmah lz onih njegovlh usta koja govore tri strana Jezika, čuo ponlzan, prosjački, plačljiv glas i ono njegovo uobičajeno pravdanje: i— Pa zašto za Boga? Kada se več drugima daje, što da se i menl onda ne da.., Ali srećont gospodln NikoJa opet spase situaciju. Kada vlde da ovaj nikako ne povlačl ntolbe, a već je bllo prl kraju, prošaputa mi Jednoga dana: — Još nije povukao ntolbu? — Nlje! Odgovorih mu u očaJanJu. — Dajte mi Je? Sanu ml. Da nlko ne vid!, pružih mu Je k'rJiom. On Je Isto tako krliotn zgužva, pocepa 1 bacl pod sto. — Gospodo, svršeno J«. Nema više molbe *a rešavanje. Saopšti svlma nama. Svl ml odahnusmo. On na ovu uvredu ni da mrdne, samo mu u krajevima očiju zasuzi gorčina ođ ovake uvrede. Ali da zabašuri sve, on se sada prvl javi za reč 1 otpoče da razvija i to tako lepo, sa patosom, neka svoja opaianja I nove teorUe I princlpe kojih se treba držatl prilikom iduće deobe pomoći... Da, da, Boro tako Je. Da samo ti snai kakvih nas lma... Eno pored njega tarazlo Je I... I još tlše ianu mi Jedno poznato bne, — Zar 1 on? čiato poskočih aumnjajućl, Jer znam, da mi *e Jedan baš

pre neki dan žalio, kako mu nije hteo dati na zajam novac, da otvori neku radnju. Ono davao mu novaca kao što 1 ostalima uzajinljuje, ali pod uslovom: da pored interesa na novac i ćar, koji će ovaj imatl u radnji i da to ortački dele. — Da, da i on! J on koji im« kao što znaš ne kuću, nego pravu viiu ogradjenu parkom „zbog malokrvno8tl“, kako se on tuži. I da bi zabašurio svoj trag, znaš da se pod trima imenima Javljao: Jednom molbont kao učltelj u penzljl; drugom kao poreznlk, a trećom kao rentijer. A toga sam ja usput gledao, kako tobož i on sa svcJom porodlcom ,,beži“. All kako? Sa dvoja l troja kola pokrivenlh punlh dušeka, jastuka i toliko životnih namirnlca za pola godine i sa dva tri vojnika, koje mu je neki njegov rodjak, koji je sigurno u vojsci zauzimao vidno mesto, pridodao da ga uz put dvore I služe. Da mu donosl vode, seku drveće, lože vatro, umese i peku ogače i piliće na ražnju. Ja sam ga aš gleđao, kako sedeći u kollma na dušecima tll griska biskvit 11! pušl cigarete „prve vrste" 1 svakl čas veli onim svojim vojnicima, a glasom tobož gospodskim a sa naglaskom onog seljačkog ačenja i laskanja— Deder vojniče, dede „sokole" trknider Uo onoga izvora i donesl nam vođe. Mora da je lepa ta voda, kada sa onolike eno visine padal A uveren sam da tonie ,,sokolu“ nl zalogaja hieba nije davao i zato da |e morao taj naš „soko“ W zaista soko Boro ali poiomljenih krUa, s dana u dan padatl po putu 1 umirati od gladi. 1 plemenita njegova vojnlčka 1 dobra

duša, da bar umirući pokuša da otme od koga ili bar oružje zato da upotrebl, da bi bar time dao protesta i osvete za dušu, koju ispušta punu očajanja za ostavljeni svoj dom i u crno uvijenu svoju decu i ženu. Da, Boro, ja sam svojim očima video, kako je taj naš ,,soko“ pao ničke licem zemlji I sa gotovo na ledjima zalepljenim i ulubljenim medj plećima karabinom, sa istrulelim opancima i nogavicama oko nogu; sa krajcevima od šinjela lli pocepanim od granja kroz koga se provlačio iJi lzgorelim od vatre uz koju je noću spavao, umirućl u agoniji, od gladi počeo prste od ruke da jede... I tako sa zagriženim prstima ruke u ustima leži mrtavl.,, Da, ne lažem te, tako mi Boga. I zaista nlje me lago. Videlo se po njemu. Očl bile su mu pune suza. Sav ustreptao i uzdrhtao gutao je suze koje je osećao da mu se kroz grlo penje n oči. I ne meni, več kao sebi samome nastavit — I dok su se svi oni sva ta naša ,,gospođa“, ta takozvana „bankokratija“, koja Je tobož bežala noseći sa snbom bilo državnih, bllo prlvatnih zavoda novac sa kolima punih dušeka 1 meklh jar.tuka evo vratila svojim ku’ćama i ponovo počeli svoje radnje I obogaćavanje sada kada se našlo Uud! da deca I žene onoga našega „sokola’* člje kosti tamo trunu, eto, vldiš, oni isti zbog kojih je on tamo umro od giadi, evo gdc oni trče i lure se da l ovde njegovoj decl otmu hlcba.,, E pa da čovek onda ne—