Beogradske novine

,-Sfftha 2. •ComiioT protfr pljačkanla svoje vojske kod odstupanja. trrojaT „Beogradskih NovinEC * 1 ! Budimpešta, 10. avgusra. „Az E 81“ javlja lz glavno« ratDg atana za ktampu: Oeneral Kornilov u Cemovicama rasturio plakate, u ojima je svakome, koji bi pri povla. snju pliafikao grad, zaprijetio smrću. r*rizori, koji su se odigravali pri napuItanju Tarnopolja, ne smiju se ponoli. On Je naredio, da se 22 pljadkaša tfTiieijaju.

Subota

Ruski haos Prva sjednica nove viade. (Naiocifi brzojav „Bcogradskili Kovina ') Petrograd, 10. avgusta. l, Danas je bila prva šjednica prTvre-. mene vlade po'd predsjed.ni§tvom KerenS kog, koji je u svome govoru rekao, da e novi kabinet svu svoju pažnju poklojlj pitanjima narodne odbrane i žive »rganizacije, naročito u finansijskom i (irivrednom životu zemije. Kerenski je Upelovao na sve člajnove vlajde, đa uđvoje fcvoje napore u interesu organizacije i Ijačvršćivanju sile, kao i u pojačavanju ;Bjclatnosti na raznim radnim poljima. ^oslije Kereuskog je uzeo riječ mmistar rpoljnih poslova, da razloži svoj predsto|eči put u glavni stan. Privredna nevolja Rusije. pfaročili brzojav „Beograđskih Novina") Beč, 10. avgusta. Kako „Politička KorresponBencija" iz Haaga javlja, donosi „Man«lt e s te r (i u a r d i an“ ovaj izvještaj o juivredjioj nevolji Rusije: Ruski niinistar finansija nedavno je { ričao, da seljaci sjevemih provincija vre samoubistva a ubijaju i svoju djecu, jda bi se oprostili muka, k’oje podnose od gladi. Prije rata je izvezeno 400 do 6C0 »liilijuna pudi žita a oko jedan milijtm Iprtdi je oslalo za domaću potrebu. IL bog rata je ostalo postepeno bez radn. C0 milijuna seljaka. Seljaci sreclnjih i jiltižnih provincija već odavna gladuju. jlJ mnogim su mjestima izbili agrarni nemiri. Pedeset milijuna seljaka, koji ži>ve raštrkani u ravnici, drže svoje žitne fcalihe u rukama, koje se cijene na 400 milijuna pudi. Ctoi znaju da gradovi kuikaju za hljeb, i rado hi prodali zalihu %ad bi za nju dobili dobru cijenu. Aii ffe industrijska mašina, koju su seljaci Kiabdjevali potrebnim naraimicama, plomljena a time i finansijski oslonac pemlje. Toni se položaju ne može poinoći, Bok rat bude trajao. Ratno stanje u ciieloj evropskoj RusijJ. fNaiočiii brzojav „B< o^raclsli'i Novina"! Rotterdam, IP. avgusta. „Moirning Post“ javlja iz PeIrograda: Kerenski je potpisao dekret, kojim se proglašuje ratno s.anje u cijeloj evropskoj Rusiji. Odlaganje ustavotvorne skupštinc. [Naročilj brzojav „Beogradskih Novina") Ženeva, 10. avgusta. Potvrdjuje se, da je ruska ustavoIvorna skupština odložena za mjesec stiJtembar, već peto zvanično odlaga«je ranije utvrdjenog roka. iMedjutim su jobrtan odovana odredjenja za sknpštin*ke izbore. Preina njima imaju izborno pravo svi ljudi i žene preko 20 godina *Urosti, samo zločinci i vojni hjegunci Dšeni su izbornog prava.

Sukob izmedju dume i radničkog savjeta. [N&ročiti brzojav „Beogradskih Novina“) Kopenhagen, 10. avgusta. Dokle se Kerenski trudi, da ponovo stvori redovne prilike u zenilji, izbio Je nov oštair sukob, i to izmedju dume i radničkog i vojničkog savjeta. Državna je duma izjavila u tajnoj sjednici, koja je prije nekoliko dana održana, da je ona jedini predstavnik naroda, radnički i vojnički odbori tvrde, da su oni jedini i tnjerodavni zastupnici ruske demokracije. Ova je prepirka odjeknula cijelom Rusijom. Radnički i vojnički savjet je izdao proglas, kojim se narod opominje da se čuva državne dunie, koja sprema protivrevoluciju, tako isto i njenih objavljivanj'a, koja su već iza81a ili se očekuju. Državna duma je odigrala svoju ulogu, to narodno predstavmištvo trebalo bi da je za narod već ođavno rrtrtvo. General Gurko sproveden u Petropavlovsku tvrdjavu. [Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Karlsrabe, 10. avgusta. ,,D a i 1 y M a i 1‘‘ javlja iz Petrograda: General Gurko je sprovede« u pctro-pavlovsku tvrdjavu. — Naredjeno je, da se opozvani general R a t k o D i m itrijev uapsi. Tereščenko u glavnom stauu. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina”) Petrograd, 10. avgusta. Petrogradski brzojavni ured javlja: Ministar spoljnih poslova TerešČenko je otputovao u glavni stan, kud je istog dana otputovao i rumumjski poslanik Diivta and i. Razgovori ruskih izaslanika u Rimu. [Naročiti brzojav „Beogradskib Novina") Haag, 10. avgusta. ,,T i m e s“ javlja iz Rima: Ruski izasianici radničkog i vojničkog savjeta E rlih, Goldenberg, Rozadov i Smir nov konferisali su u Rimu sa parlamentarnom socijalističkom grupom. O tome javlja talijanski poslanik Ambris, da su mu izaslanici rekli, da su uvjerenj, da jRusija mora produžiti borbu na strani saveznika, dok se aie objavi opšti mir. Zaseban inir bila bi izđaja prema revoluciji. O formi ,,za mir bez aneksija i od šteta" izjavio je Rozanov, da najcnađa štete nije nikakva ratna odšteta. „Bez «ieksija‘‘ ne isključuje, da se oblasl, koja je prije bez pristanka stanovništva prisajedinjena, opet vrati. Prijetnje Flnskoj. (Naiočiti brzojav „Beogradskih Noviua") Stockholm, 10. avgusta. Ruska reakcijonarna štampa zastrašava Finsku, da če se u slučaju njenog daljeg otpora protiv piivremene vlade povući s fronta pancirski automobili i kozačka odjelenja, da uguše podvojeni pokret u Finskoj.

Nova potapljanja. Kb. Berlin, 10. avgusta. IVolffov ured javlja: U Kanalu i u Sjevemom moru potopile su naše podmornice opet 4 pama broda i 2 jedreujaka, medju ovima pami brod „Glausrad‘‘ od 4718 tona sa cinkorn, kukuraZom i oslalim što u njqpu bijaše, dalje đva tcško natovareua i oružana tovarna parna broda, čiji se tovari i imena ne mogahu utvrditi. Tovari ostalih hrodova sastojali se iz prskavih materija, drveta, benzina, Jrenzola, ulja i kave.

* opet svaki sa pogačom iii kojim drngini poklonom. Posk sa mukoin su se peujali gore kod materc i, još sa ,većiin nestrpljenjem, tamo u sobi, ne sedajuči vcć klcčeći u kraju, do zida, a uogama odguruuvši ćilini, da ga ne bi uprljali, čekali su da se svrši posluSiivanje, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu kod Magde. 1 tu bi, oko ognjišta, na kratkim stolčicama sedeli, pili rakiju, kojii bi iin Magda grejala i sa njima pila. 1 svaki Čas posle, kada gosti iz varoši počnu da 'iilelaze, oni, držeći ispod sebe stoll'ćicc, izviruju i sa strabopošfovanjcm gfedaju kako su ovi obučeni, i kako se slobodno penju na stepenicc, sedaju 4amo, piju i razgovaraju se i to glasno, Va se i kod njih ovamo u kujni Čuje. Za sve to vreme, dok su oni sc Raci đolazili, Sofka se nije oblačila. ■»uškala je dole u spavaćoj sobl. Zagledaia odelo, mmdjuše i spremafa 5ta tče obući. Ali kad zvona rrl kraju služl>e počeše noglo đa rastu i rastuntjn *e na sve strane po varošl kao posfednji put: 1 kad do nje ovamo u sobi poče da dopire iz ulicc bat koraka, glasni razgovori; i kadu mati, vidcći » sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izluzećl iz nje, crnl svet i rastnra, —Jjočc ona Soikti odozgo žuriti: — ' ? r!ajđe, Sofke! Vreme je, Sofkc! Tek što ko nijc od našllt došao. Sofka se tek onda poče obfačiti. 4)seca!a je draž od one iake, čistc kolulje, gotovo 2ute od ntn igc svilc; od onlh dugačkih, i kao sve nove, više uego obično, teških šalvara, nabranih u bore. Samo oko jeleka je ima'.a uuiogo posla. On joj je bio tnnogo jPivoren i mnogo tcsan. Jedva ga bila iakopčala. to je poslc morala jcdnako

da izvija plećima i bedrima, probajući da li joj od tesnoće neće gdegod pući. Ovlaš poveza sc kratkoni, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasledjivane zlatne niindjuše sa velikim dukatom, koje su biie spojenc zlatnim sitnitn i dttgiin lancem, čija je sredina bila utvrdjena za takodjc zlatnu kuktt, koju zabode gore po potiljku na šainiju, te je poiovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Rosu nije htela sasvim da zagladjuje oko čela. NaroČito iza nva ostavi je, da ima inalo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrlli onu udolicu ispod ušiju ka viiici, a i ceo Joj obraz od te senke došao tamniji, ovalniji. Od cvcća zakiti se samo jeđnom kitoin svežih, u bašti nabranih zumbulova i incdj njima jedina bela lala. I to se zakiti ne gore, više čela, nego po potlljku, naniže, niz kosu. 1 sa osmehoni, vidcćl kako joj to sve lepo stoji, izidjc, i Čisto zapahr.u u kujni sve. Seljacl neino, iznenadjcno se digoše. Počeše da ioj prilaze rucl, ali ona nc dade. I sa istim ostnehoni, sa očima malo zatvorenim od zadovoljstva, u iakovanim cipefama, zakopčaoim na kopče, s visokitn potpetlaama, koje stt joj dobro čhiile, jcr joj zbog njih šalvarc nisu dodirivale zemlju i dizale prrš'rnu. popc se gi-re, materi. Kao svakad cestua materi Uskrs i pofjubl je u ruku. Ma:l, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dodjoše, kada je vide toliko lepu 1 ne toiiko raskošno kollko prosto 1 ukusno nameštenu, — grfeći Je, ali po>lako, da joj ne poremeti nl kosu, nl

BEOGRADSKE NOVINE Pobuna u talijanskoj vojsci na Soči. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina")' Berlin, 10. avgusta. Vijesti koje su stigle preko Kopenbagena javljaju, đa se na talijanskom frontu Soče pobunilo nekoliko četnih đijelova. Veb so, da je to bio pokušaj, da se po ruskom načinu izvede pobuna i revoluci j a. Jzmedju disciplinovanih četa i pobuirjenika došlo je do kraavih sukoba. Najzad je pošlo za rukom, da se pobunjetaci savladaju pošto je 150 njih strijeljano. Pobunjeta jvojtaci su sprovedeni ratnom sudu u Milanu, gdje se ovaj slučaj raspravljao tajtam sudjenjem. Govori se, da se istraga vodi protiv 400 vojnika, jednovremeno i protiv 266 gradjana, koji su u dotjčnim četnim ođjelenjima agitovali. Medju optuženima je bilo 60 podčastaka, 2 poračiuka, i 1 major. Istragom se utvrdilo, da je na Troniu kovaua veća zavjera i da su pobunjeni bili u vezi s garnizotam četama t gradjajnskun stanovTiištvom. MilanskO sudjenje je završeno |drakonskom presudoni. ali oina nije obnaroidovana. Borbe na zapadu. Neuspjeh flandrijske ofenzive. (Naročiti brzojav „Beogradskib Novina") Haag, 10. avgusta. ,,Dai 1 y News‘‘ veb na zaključku svoga članka o vojtatkom položaju: Protivnik je, i ako su njegove čete u prvini položajima pretrpile vtIo teške gubitke, dao jak otpor, koji je bio samo time moguć, što je do. vrliunca napregnuo mo ralno sinage i raspdlagad 'tebtačkim pomoćnim sredstvima. Kako bilo da bilo, naše je prodiranje na flandrijskom frontu zastalo. ,,Daily Chronicle" priznaje, da cilj nije još postigmit. Moraće se e većim sredstvima preduzeti novi pokušaji. Položaj Haigsa pokoleban. (Naročifi brzojav; „Beogradskib Novina") Haag, 10. avgusta. Posljednji neuspjeb engleske ofenzi ve u Flandriji, ako se ,,Daily. Mail‘‘-u smije vjerovati, uzdrmao položaj generabjsima Haigsa. U posljednjim borbama u Flandriji tmišteno je 28 najmođernijih oklopnili automobila. Posada njihova je pretrpila mučeničku smrt, ona. je već-.im dijeiom sagorjela u pancejrskoj, masi, koju je topnička vatra rastopifa. T Englesko borbeno sredstvo. (Naročiti brzojav „Beograđskih Novina”) Haag, 10. avgusta. Iz jednog Reuierovog izvještaja, koji nijei pušten u inostranstvo, vidi se, da Englezi upotrebljavaju sad ključavo ulje kao borbeno sredstvo na zapadnom frontu. Boiling oil drums (kutije s ključavim uijem), koje se bacaju na neprijatelja dovoljue su, kako Reuter javlja, da ukrote i, najveće junačko oduševljenje. Engleskl gubici. Kb. Amsterdam, 10. avgusta. ,,T i m e s“ od 4. l 5. avgusta dotiosi listu gubitaka s imenima od 307 časnika i 3340 vojnika. Neogranrčeni podmornički rat Engleska zabrinutost zbog gubitaka u podmorskom ratu. (Naročili fcrzojav„Bcogradskib jNovina'*) Haag, 10. avgusta. ,,T i m e s‘‘ kritikuje broj gujiitaka engleskih brodova, toji je naveo Jord peresford, pa veli:

odelo, poljubi je, ne u čelo, kao mati — već u usta, kao sestra: ? — Vaistinu Vaskrse, čedo moje! I tebi srećan dan. i živa i srećna mi bila! Sofka sa vclikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim jješkirom, srdje natrag u knjnn, da po njemu poredja čaše i šolje, kojima će se gosti služiti. U tom Magda istrča Iz kujne i polete kapiji. Na kapiji, poštapajući se i vodjen dečkom, pojavi se stari „deda“, sveštenik Rista. Ootovo slep, pogiiren, duge, od duvana i Čibuka go- ( ♦ovo žute brade, 1 obrastao gnstim, * belim dlakama oko očiju i obrva. Trese se od starosti i jednako se nniči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod njih. Njegova dosta iznošena dnga mantija klimata se oko njega. Magda mu pridje ruci. Celiva ga I čestlta praznik. On jc poče dugo, trepčući, gledati, ne mogući da je se set], tako da Magda tupkajući ispred njega sama poče da mu se kazuje: — Ja sam, dedo. Ja, Magda, Magda. Jedva, kao kroza san, on so seti nje i nekim kao iznmčenim od starostl, od usamljenog sedenja 1 bdenja u svojoj sobici, dugim a još jakim glnsom poče: — Ama tl Ii sl, Magdo? A ja ne mogu, mori, da te poznam. 1 vodjen Magdoin podje. Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, sidje 1 lstrča preda nj. — Hvala, dedo! Srećan ti dan 1 prazuik, dedo! 1 pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom tiržeći ga i.*pođ pazuha,

11. avgusta 1917. Nije potrebno da prefjerujemo, jer je isfina po sebi gorka. Samo tačni podaci o Btvamim gubicima mogu nanod uvjerita o ozbiljnosti položaja. Nema pravog sredstva, s kojim bi se moglo boriti protiv podmomica. Osfm toga Engleska nije u stanju da tako brzo gradi nove brodove, koliko ih neprijatelj uništava. Ne će sc ispnniti nada, da će duže noći i magloviti data donijeti olakšice, jer je baš suinrak za podmomice vrlo povoljatn. Jedita. je utješni momenat, što je naoruno oko 60°/o proceaiata trgovačkih brodova te se bar mogu braniti.

Grčka. Grčka prijestoiia • besjeda. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Bern, 10. avgusla. Prijestona bqsjeda, koju je sastavio Venizelos a koju je kralj pročitao u komori, ističe kao program spoljne politike Qrč:ke saradnju na strani sporazumnih siba i potpomaganje Srbije. Venlzelosov govor u komorl. Kb. Atena, 10. avgus a. (Havas.) U uzrujanoj komorskoj sjednici održao je Venizelos govor, kojim je prokleo smicalicei, koje su izazvale današnji položaj. On je riješen da preduzme vanredne mjere, a ako je polrebno, da zavede i samu diktaturu, da suzbije sve mjere, koje bi mogle remetrti njegovo djelo. On je završio sa izjavom, da je siguran, da će na svojoj strani imati većinu naroda.

Najnovije brzojavne vijesti. Vrijenje u srpskoj vojsci. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina”) Budimpešta, 10. avgusta. ,,Az Est“ javlja iz Sofije: Pouzđane vijesti, koje su ovamo iz Soluna sligle, javljaju, da u ostacima srpske vojske vlada sve jače vrijenje. Nedavno veleizdajničko sudjenje, kojim je osudjeno nekoliko časnika zavjerenika, neizbježan je rezultat zavjere, koja je kovana još prije rata. Vlasnici razvalina srpske vlasti htjeli bi sad ma kojim načinom da učine kraj strahovitoin položaju, u koji je Srbiju bacila politika sporazumnih sila. Sporazumne sile su u glavnome radile na intervenciji Grčke s toga, jer su sa natale, da će time nadoknaditi gubitak, koji su pretrpile otkazom poslušnosti Srbije. Ali je grčki narod protivan kako Venizelosu tako i sporazumnim silama. Venizelos će biti u položaju da jedva dvije divizije stavi na raspolcženje sporazummim silama. Ni u Srbiji, ni u Rumunjskoj, Cmoj Gori i u krugovima sadanjeg atenskog parlamenta nisu ni najmanje ođuševljeni posliednjom izjavom Lloyda Georgea o beskonačnom ratu. Engleski ložačl i brodnri prodv konferencije u Stockhoimu. Kb. Beilin, 10. avgusta. ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ doznaje, da je predstavnik engleskih ložača i brodara izjavio, da se njegovo udruženje protivi, da preveze engleske izaslanike u Srockholm.

Srbi i Maćedonija. Maćedonsko je pitanje urodilo vanredno plodnom „literaturoin”. Mnogi etnografi, koji su se da!i Često puta zavesti svojim simpatijama 1 amipatijama. zavedoše i javno mnijenje Evrope u bludnju u mnogim tačkama ovoga pitanja.

produži da ga ona vodi. On tresući se, osianjajući se i pipajući svojim štapom, koji je bio masan, išao je i jednako kao buđeći se govorio: — 0,0 Todoro! Kako si mi, l odoro? Sta mi radiš, Todoro! I Sofka istrča, i ona obradovana njegovim dolaskom poljtibi ga h ruku. I on, okružen njima, poče da se penje i da sc nećka: — Ama ne mogu ja gore. Boljc Ja đole, tu n kujni da ostanem, jer Ja ne mogn. — Možeš, niožeš, dedo. I njlma dvema pridržavan, poče se peti. Prvu bi nogu lakže digao na stepcnicu, ali je sa drugom teško išlo, dok bi je digao i metiiuo do one prve na stcpenici. Sav je zaudarao na burmut, duvan, i na nekr star ali i suv, osvežavajući zadah. I kađa se s nmkom gore pope, i kađa bi posadjen na minderluk, kada se osetFda jc seo, da Je siguran u mcstu, on poče:^ — Pa kako ste mi? Sta mi raditc? Jeste zdravi i živi? — Ja eto, — više kao za sebe produži istim onim otegnuiim glasom — nikako u smrt, nikako na oiiaj svet. I molim se Gospodu, ali on nećc, pa neće da nic uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima tamo kod kuće. I onda otpoče da se tuži, kao svi suviše stari ljudi, koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli ruke od njih i u neko udaljeno sopče metii ih da seđe. I tamo, što bi im se donelo, to bi jell i pili, A već od starosti, pretutosti ne smeju kćeri i snahe ni da ih dvore, nl da k njima nlaze, već

Broj 219 . Jedni rmviju, da je Maćedonlja grčka, drugi opet, d a je srpska ill bugarska. U ovom se metežu proluslovnih mnijenja, koja isključivo traži oslonca na statističkim podacima, ne može drukčije ustanoviti i®tm u <j 0 |j tako, da se uzme u pomoć jedino praktično sredstvo: slobodno izraženo očitovanje volje sfanovništva putem pl e , biscita. Koliko je suza prolilo ovo bijedno stanovništvo, kofiko je paklenskih muka morala podnijeti ova nesretna zemIja, koliko su srpskih zlodjela morala gledati brda, ravni i doline Iijepe Mać'taonije! I to se sve desilo sa znanjem i naočigled diplomata civilizovanih naroda, koji su — zaslijepljeni svojim imperijalisitičkim i egoističkim ciljevima — nemarno gledali katastrofu jednoga masakriranoga i globljenoga, progonjenoga, mrcvarenoga naroda, koji je jedino tom« kriv, što je htio biti slobodan. Velevlasti se nijesu ni makle, da zaustave ove jvatnje, i zato nose na sebi mnogo krivice sadanjoj užasnoj krizi. Mi smo herojski podnijeli turski jaram, — reče mi jedan Maćeđonac mi smo pokušali sa srpskom slobodom, i njene plodove okusiti, pa, hvala, dosta nam je. Neka govore strani pisci, koji su se bavili ovim predmetom i sud kojih' je ataori'tativan! Ponajprije srpski učenjaci: Jovan Raić piše u svojoj „Istoriji srpskog naroda" g. 1794.: „Maćedonija i njeno stanovništvo je bugarsko". Vuk Karađžić, osnivač srpskoga jezikoslovlja piše 1882. god. u svom djelu „Supplement zum vergleichenden Diktionar von St. Petersburg“: „Stanovništvo je Maćeđonije bugarsko i govori bugarski". Slično se izrazuje i profesor Jagić I srpski arheolog Verković. Evropski putnici i učcnjaci, koji su posjetili Maćedoniju, pružaju nam neoprovrgljive podiatke o tom, kako tu zemlju nastavaju Bugari. Naročito Englezi g. M. Mackenzi i A. P. Irby, Francuzi Amie Boue, Penqueville, E. E. Consinery i t. d. i t. d. S diruge strane zastupaju odlučno to stanovišfe Česi Niederle i Jireček, Rusi P. N. MiIjukov, Lawrow, Grigorowić i t. d. Ne ćemo citirati sva djela, da ne iskušavamo strpljivost čitalaca. Obzirom na običaje i govor nema nilcakve razlike izmedju Bugara } Slavena, koji stanuju u Maćedoniji. Običaji i kultura isti su. Većina profesora literature na sofijskoj univerzi su čisti Maćedonci. Nije pretjerano, kad se kaže, da je Maćedonija bila ognjište, sa koga se širila bugarska kultura i literatura. Tu nikoše' pioniri, koji su propovijedali i borili se za neovisnost bugarske crkve. ,,Od svih je slavenskih idioma maćedonski dialekat najbliŽi slavenskom prajeziku. On se može sa najvećom vjerovatnošću smatrati zaboravljenim i usred tolikih bura sačuvanim ostatkom onoga jezika, u kom su čiril i Metodije postavili temelje civilizaciji i literaturi Slavena. Dialekaf je mačedonski i istoćno-bugarski. pročišćen pod uticajem staroga slavenskog jezika postao postepeno bugarekim književnim jezikorn“. (OssipLourie, BibIiotheque Universelle et Revue Suisse, P. 169, Nr. 241, Janner 1916). Od 68 ministara, što ih je Bugarska dosada bnala, 38 ih je Mačedonaca. 20.000 maćeđonskih dobrovoljaca javilo se za balkanskoga rata s oduševljenjem u bugarsku vojsku. Srbi nijesu mogli uprkos svoje neobuzdane propagande u toku jednog četvrt stoljeća, uprkos neizmjernih

samo sluge, i to muški. Ali, kao da se seti da nije u ređu, naročito sada, da o sebi priča, prekide i o tome. U tom Sofka dodje sa poslužavnikom, i poče ga posiuživati. I dok ga je Sofka služifa, sniešeći se što on ne vidi, ruke mu drhte sa onim njegovim žutim, koščatim prstfma, te je ona sama morala kašičicu u usta da mu meće, dotle mu raati bila načinila cigaru i pripaljenu uturila medj prste. A još kada Sofka, znajući da on to voli, ne kao obične goste samo po jednorn čašicom rakije, već ca stočiću, primaknuvši mu ga do kolcna, poredja pct, šest čašica, a mati takodje, čim popuši jednu, ona več drugom gotovom, zapaljenom cigarom bi ga nudila, on sav blažen, srečan, razgrnuvši mantiju i raskoinoćavajućl se, poče da ih blagosilja i Bog zna kakvim imenima im tepa. Ali u toni odozdo dete, koje ga je bilo dovelo, poče da viče: kako je vreme da ga vodi natrag. A po tome odmah su Sofka i Todora znale da naročito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuće zato tog dečka i poslall, da ga on vodi, a u isto vreine i da pazl na nj, da dugo ne seđi. Bojali se da se tako ne zanese, pa ne samo kod njih nego i po ostalim kućama ne podje na čestitanje, i ne opije se. Jer su znali kako je, kad nm se ukaže prilika, i onako star, oblaporan, kao neko dete. Ne toiiko što je podražavan od Todore i Sofke, nego više usled rakije, a i što se nije peo nego silazio, on se poče kretati brže i lakše. Sidje gotovo sam. Sofka i Todora ispratiše ga do kapije, i ođgleđaše kako poštapajući se, pTesamićen, ide siim, ne dajnćl da