Beogradske novine

Izlaze:

dnevno u jutro, ponedjeljkom posllje podne.

Pojedini brojevi: O BMfrttfi I 0 traliflim ripoiJidMtta ■d e. I kr. Iili ps djtnl oi. ... B blltri V HmtiiiJ-SlafonlJI, Boml-Horoi|o«lol I DalmoclJI po cljonl of'. . .; . . ,10 holon kvoa otoj podroljo po cljool oi.. , . 12 bdon

0 loojndo I ■ krajcvinu upsijoinolim of o. I kr. Sota u t»jnu I otopnu poJtfl. . T0 Boojradu oa dootavom u kuCo .... 250 U Hrvatikol-SlavoalJI, Boinl - Haraojofinl I DalmaelJI 2'60 U oitallm krajsvlmo Auitro-uparako msnarblja 3'U Insilranstvu........... 4SO

Oglasl po cljaniku. — -

UrednlStvo: BEOBRAD, Vuka Karadžića ul. bro] 10. Telafon broj 83. Uprava I primanje pratplate Topliiin venac broj 21. Telefon broj 25. Prlmanja oglaia Knaia Mlhajla ul. broj 33- Taiafon br. 249.

Br. 253.

BEOGRAD, subota 15. septeinbra 1917.

Godina III.

Suzbijeni novi talijanski napadaji na Goru sv. Gabrijela. Osujećen Kornilovljev ustanak? Krvave ulične borbe u Turinu i Bergamu.

Gradjanski rat u Rusiji.

Bachanan duša protivrevoluclje.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 14. septeinbra. Na sjevcrnom obronkn Gore Sv. 0 a b r i j e 1 a odbijena s u t r i j aka t a 1 i j an sk a napad a. Inačc netna 5ta da se javi ni o jednom froutu. Načeluik glavnos stožefa.

Diplomotske krodje. I u prijašnjim vrcmcnima tražilc su f nastojale uvijek ratujuće države, da jedna drugoj uhvate varkom diplomatske spise i depcše. I danas se ne treba čuditi, ako u ovom svjetskom ratu naši neprijatelji pokušavaju sve, da spriječavaju naša diplomatska preduzcća i da osobito pazc na naša poslanstva u neutralnim državama. Ali svakako je nešto novo, što je koalicija naših ncprijatelja organizovala poscbne tatske družinc u svim zemijama svijeta, koje hez obzira na suverena ueutralna prava kradu poštu neutralnih legacija. Do sada jc bilo više ovakovih sltičajeva i treba se samo sjetiti iia aferu, koja je našcg poslanika u Was!iingtonu dr. pl. Dumbu prisilila, da napusti svoje mjesto,. kao i dogadjaja, lcojim je otkrita brzojavna ponuda za savez njemačke ’državne vlade Meksici. Ipak vrlnmac svega je kradja poštc švedskog poslanika u Buenos-Airesu njegovoj vladi, koji su izvršili agenti američke vlade. Ovaj najnoviji dogadjaj nijc samo dokaz, na koji način postupaju sporazunine države prerna ncutralcima, što više on pokazuje, kako je ovaj svjelski ratdoveo doapsurda pojmove o pravu i pošteniu. Cttjmo dakie što se dogodiio. Švedski poslanik tt Buenos-Airesu šafj'e svojoj vlađi poštu. Agenti Sjevero-Amcričkih država tikradu ovu poštu, medju kojoirt su se nalazile i dcpcše njemačkoga poslanika kod argentiske vladc grofa Litvembtirga, njegovoj vladi tt Berlimt. Zbog toga se atnerička viada silno uzritjala _i Iraži pod prijetnjom prekida diplomatskih odnosa zadovoljen.ie od švedske ylade. Treba najprije ispitali, da li ima ipravo švedska vlada odprcmati njeinačku poštu, bcz povrijcde svoje neutralnosti. 0 tom nema sumnje, jer preko Švedske prolazc sva pisma i depeše izmedju engleskog i petrogradskog kabineta, a vlada u Stockhoimu ittije nikada pokušala, da to sprijcćl. Prema tome srnije Njemačlca tražiti od Švedske istu usliigii. što se poluzvaničuo s njemačke strane i izrično naglašuje. U ovoj se izjavi veli: „Njemačka se vlada doista poslužila tislugom švedske vlade da sprema i prima vijesti iz neutralnih država, s kojima neana vczc zbog držanja engleskc vlade, koje jc protivno svakom medjunarodnom pravu“. Prema tomu dakle bio bi postupak Švcdske nekorektan, odnos«o nc bi strogo odgovarao pojmovima

neutralnosti, kad bi švedska vlada zabranila Engleskoj, Franeuskoj i Rusiji svaki poštanski i brzojavni saobraćaj preko svoje teritorije, a istovremeno bl posredovala izmedju Njemačke i njezinog poslattika tt Buenos-Airesu. Pošto je britanska vlada u oprjeci sa člankom prvim XI. ltaaške ko'nvencije, kojtt je i ona sama ratificlrala, prekoračila prava plijena na moritna ttc saino spriječila svaki pomorski nego i poštanski saobraćaj središnjib vlasti sa neutralcima, nije prema tome središnjim vlastima preostalo drugo, nego da sc kod svog saobraćaja slttže posredstvom neutralnih vlada. Po scbi jc razumljivo, da jc njentački jioslanik u Btienos-Atresu pokušao dojaviti svojoj vladi vijesti, koje su važnc za vodjenje rata. Prema tome u prvom redtt liije američka vlada imala pravo, da ukradc poštu švedskoga posianika, pa kad sc to dogodilo ncpromišljenom krivnjotn jcdnog od njezmih agcnata bila bi jijezina dužnost, da je ovu poštit vratiia nepovrijedjcnu švedskoj vladi. Mjesto toga đbjelodanjtije Lansing spomenute njemačke dcpeše, a povrh toga traži, da švedska vlada, koja je foliko ovom krrdjom povrijedjena tt svojitn suverenim pravima dade zadovoljenje Atnerici i da je moli za oproštenje. Drastički rečeno ovo je isto: tat provaljuje u mojtt kućtt i revoiverom tt ruci traži ođ mcne, da ga molitn za oproštenje. . Diplomatski postupak l.ansittgov promišijeno je izazivanje švcdskc na ltačin, koji predstavija castts belli. Kad bi se švcdska vlada sa svojc strane suprotstavila i tražila zadovoijenje oJ Amerike, bio bi nctzbježiv prelom điplomatsklh odnosa. Mogttće to i želc sporaztiinnc sile, jer int jc švedska vcć odavna trn tt oktt, a ovont bi prilikoin opet mogle da upljačkaju veliki broj brodova, jer je švedska trgovačka mornarica ue samo velika nego i rasturena po cijelom svijctu. Ko bi znao ni.ie li ovo počctak velikc akcije protiv Švedske, pokttšaj da Nordijskc države stamt na stranu sporazuma i da na taj način otvore cnglcskoj ratnoj mornarici put u Baltičko morc. Trcba sc samo sjetiti, da je prema svim znacirna došlo do velike pomorske bitke kod Skagerraka zbog toga, što je velika engleska flota htjela ncopaženo đa ttplovi it Baltičko more, ali sc kod toga sukobila sa njcmačkom Iflotom, .lcoja ju je i potukla. Nije isključeno, da ovo isto pokušava Engleska i đanas, ali na drttgi način, pa je dobro jdošla ova poštanska afera, kako bi se Švedsktt moglo umekšati na isti način kao i Norvešktt, koja ie danas neprijateljska Njemačkoj.

Kerenskl na čefu svoje vojske. Očekivanje prvog sukoba. Kb. Slockholm, 14. soplenibia. „Svenska Hagbla'dcl.“ javlja: Ketenski se stavio na f elo peLrogra'dskilt eeta i pošao je Kornilovu u susret. Snkob izmćdjn ol>c vojskc sc oeekuie u srijćdu izvan gruda. Prvi sukob Szmedju KornUovljevc i Kerenskovc voiskc. Kb. Stockliolm, 14. sepicmbra. Finski listovi javljaju ove pojediliosti: Poslije duge ministarske sjednice u ponedjeljak Kereuski jc duboko potrešen izjavio, d a j e s v a k o r i j cš e n j e k r i z e m i r n i m p 11 1 e m i s k 1 j tt č e n o. Odmait zatim jc Kornilov kretiuo protiv Petrograda sa šest muhamedanskih pukova. Prvi sc sttkob dogodio noćtt. T o p o v s k a g r m 1 j a v i n a k o d L n g a s a s v i m s e d o b r o č tt 1 a tt P e 1 1 o g r a d tt. Prema petrograđskim listovima Korni!ov raspolaže sa dvije topničke divizije, 2 pješačke divizije, 4 druga puka, 2 kozačka pulca, jediiim napaclačkim bataljunom i gomilatna razuzdanilt vojnika. Poraz Kerenskove vojskc. (Naročiti brzojav „Beogradskih Noviua") Stockholni, 14. septembra. \ ijesfi iz Rusije glase vrlo različito. One, koje rasturuje pctrogradski brzojavui ttrcd, javljajtt o kapitulaciii Kornilova, upravo da je ott kapUulacijtt pomtclio, ali vlada zahtjjeva njegovu potpunu pokornost, clok opet onc vijesti, kojc iz drugih izvora dolaze iz Haparanda i Tornea, javljajtt o toine. d a j c v o j s k a K e r e n s k o v a k o d L ti g a s a svjtit pot n č c n a. O n a je pobjegliaml Pctrograd a Kornilov jfetotfl u čn o goni. Klembovski uz Kornilova. (Narociti brzojav „Beogra'đskilt Novina") Stockliolm, 14. seplembra. Sniatra se sa svim kao pottzdano, da je i general K1 e m b o v s k i. zapovjechtik sjeverne vojske, prišao Kornilovtt. Time se objašnjava. što jc privretneua vlada imetiovala Kerenskog za glavnog zapovjednika a Aleksejcva za načelnika glavnog stožera. Petrogradski izvještaji o Koritilovu. (Naročiti brzoj'av „Bcogradskih Novina") Kopenhagen, 14. seplembui. Iz Petrograđa prispjelt izvještaji isiiču, 'da pojava Komilova netna za cilj tisposlavjjanjc rćda, već đa je lo po čctak liorbe velikog kapilala i konzervativnog gra'djanslva profiv revoliicije.

(Naročiti brzojav „Beograđskih Novina“) Stockliolm, 14. septcmbra. U Petrogradu se vrlo živalino govori o sukobti, do kog je došio izmedju Kerenskog i poslattika saveznilt država na moskovskoj konfercnciji. Kad je Kerenski završavao svoj govor, engleski poslattik Bttchanan, koji je kao počasni gradjanin Moskve prisustvovao skttpštini, ostentativno jc napustio svoje mjesto i odmah se vratio tt Petrograd. gdje je zvanično posjctio ministra spoljnih poslova Tereščenka. On mu je izjavio, da se držanje Kerenskog ne slaže s interesima saveznika. Od tada je Biicliaitan dttša tako zvanog protivrevolucijonarnog pokrcta, korne je svrha, da se Kerenski zamjeni potpuno gradjauskim i Engleskoj odanim vojničkim diktatorom Kornilovonj. Engleski poslanik je ttspio, đa monarhistički raspoložcni dio generala. kao i kadjete i srcdišnjtt frakcijtt pridobijc za sebe. Ali jc označio, da Englcska ne bi jiristala na ponovno ttspostavljanje cara Nikoie, uego ie preporučio vclikog kneza Mihajla ili Pavia. Totn monarhističkom prevratn imala bi da prethodi vojnička dikfntura Kornilova. Borba izmedju Kornilovn i Kerenskog. (Narnčiti brzo]av’„Beogradskih Novina' 1 ) Stockliolm, 14. septembra. Ovdašnji dopisnik .,L o lc a 1 a n^z c i g e r“-a saznaje s dubro obat ještenc stratic iz Pctrograda: Položaj Kornilova tt započetom odinjerivanjtt snagc ltijo itepov-oljan.Drži se,‘da je na niegovoj stiTiai vc6i tlio vojske na bojnont polju. 5 to najpoiiztlaiiije četc. Kereaskov položaj je naročlfo još i limo otežan, što i u ljeviet ima mnogo neprijatelja. Mržnja „boljših" protiv njega jc nćizgladivn, a njiltova je moć posljednjili nedjelja zaatn'o porasln. Posredovanje snorazamnili sila. Kb. Amstcrdam, H. septembra. Prcnta jednoj vijesti iz Petrograda izdali su zastupnici sporazttmnih sila saopštenjc, kojim objavljttju, da stt ti sađanjoj krizi potntdili svojc posredovanje, kako bi se izbjeglo prolijevanje krvi. — Radnički je ministar izjavio, da sc Kornilovljeva pustolovina delinitivno osujctila i đa se glavni stan vojske predao. Miljukov i Aicksejev kao posrednici. (Naročiti brzojav „Bcograuskili Novina") Petrograd, 14. scpientbra. Petrogradski brzojavni ttred javlja: Miljukov i bivši generalisintus Alcksejcv stt jtosjctili Kcrenskog i poiuidilimtt svcje posredova/tje .tla bi sc otklonio gradjanski rat. Kere.iski je na to izjavio, da je ncnioguće pregovarati s ličnostima, koje stt povrijediic zakon.

Medjutim on uebi fcio protivan, da ustupi vlast jednom kabinctn, lcoji bi ntogao pregovarati s Kornilovom. Poslijc privatnog savjetovanja s ministrima, koji su otstupili, priitvaćena je ideja Kerenskova kao najsigurniji put da se okončaju unutarnji zapleti i odredjen jc bivši generalisitn za šeia novog kabineta. Medjutim jc Kerenski, nprkos navaljivanja kadjetskih ministara, odustao da vlast povjeri Aleksejcvu, pa je otpočeo pregovore sa zastupnicitna vojničkog i radničkog savjeta. Misli sc, da će tt novoj vladi fciti tt vcćoj mjeri zastupijeni socijalistički cicmenti, a da će od nesocijalističkih ministara ostati santo ministar spoijnilt poslova Tereščenko i ministar financija Nekrasov. Upravnik ministarsfva vojnog Savinkov je naimcnovan za petrogradskog vojnog guVernera, tta mjesto Vasiikovskog, koji je privremenoj vladi stavljen na raspoloženje. Sporazuni izmedju Kottiilo' a i velikog kneza Nikolajevića, koji bi imao postati regentom. (Naročiti brzojav „Bcogradslvili Novina") Kopenhagcn, 14. septerafcra Prema vijestima koje su ovarno stigle, postignut je iztneđju Kornilova i velikog kncza Nikolaja sporazum. prema Ićome će, ako KorniJov pobijedi, v e 1 i k i k n e z b i t i o d m a It n a i m en o v a n z a r e g e n t a. Delegati rtiskog „Sovjcta" o dogadjajinta ti Rusiii. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novma") Bu'dimpešta, 14. soplembia. ,,Az E s h'-ov itaročili izvjestilac imao je razgovor s ilelegatima ruskog ,,Sovjeta“, Rusanovoni i Go'denbcrgoin, k-oji su se ovako izjasnili: U Rusiji viad i, potpuna anarbija. Pokušaj ustanka lovog protiv tekovina revolucije ćc se jamačno izjaloviti. •—■ Oba delegala upraviše u daljem toku razgovora apel na Socijaldemokrate središnjib viasli, da ovi olklono dalje prodiranje Nijcmaca prenta Petiogradu i posjedanje dtvnog grada, jer bi to značilo svršctak revolucije i povraćaj dinastije. Njcmačka radi na tome, jer ne će da trpi u svonte susjedstvu rusku republiku. II lom smislu su Kornilov i Hindcnburg upravo saveznici, le zbog toga Ireba i prolelarijat obiju zemalja 'da sklopi savez. Zatvoren člau dume. — Prestanak žeIjezničkog saobraćaja izmcdju Moskve i Petrograda. Kb. Stockbolm, 14. scp embra. ,,Af f o n bl a'de t“ javlja iz Haparande: Clan du me P u r i š k i J e v i č zatvoren je tt Petrogradu. Od des e t d a n a n a o v a m o n ij e s t i g a o n i j c VI a n v o z i z M o s k v e u P. c t r ogra'd. Podlistak. Miloš Stanojević; Seoski maturant. (Iz zbirke „Život na selu ‘.) Nijedno ptičije gnczdo u selu nije od ujcga ostalo na miru. Svc je to naš 4 Jova pronašao 1 povadio iz njib jaja ,ali mladunce. Znao je on još i gdejcomjšijske kokoške nosa jaja, te iii je vešto smicao i nosio na dućan, da proda. A r da bi se osvetio oniin jajitna, što nije mogao ukrasti, on je hvatao piliće, što bi se iz njiii izlegli. Njih nijc nosio da proda, već ih odmah klao i pekao na ■ražnju. Razume se da o tim njegovint poslovima ukućani nisu ttišta znali. Oni su svi odlazili na poljski rad. a njemu ostavljali ključeve od kuće, da bi trtogao posvršavati nešto u kući i dvo•rištu, kad na podne đodjc ;z škole. imao jc da napoji svinje, nahrani teoce tf očisti štaln. No to bi Jova učinio tek onđa, kad bi mu svinje dozlogrdile cikom, a teoci rikom. Inačc ako ćute, i ne opomenu ga na dužnost, odmah jc odlazio, skupio društvo i onda pravio posete po 'tudjim gradinama, ili, ako jc 'doba berbe, izlazio je van sela. do obližnjih vinograda. Ništa u svetu ntu ne beše tako slatko kao groždje, a naročito onda, kad ga ukrade. I njegovi roSJ.teIji su Imali vinograd, kao i sve festato što jedna dobra seoska kuća |na, ali Je Jova voleo tudje. Po neki

put bi se prevario i kazao ocu šta je uknao, na što je ovaj skočio kao ris, ali zato što ga je neizmerno voleo, nc bi ga ltikad istukao. Jednom ga otac svczao i tako vezanog oterao iičitelju tt školtt. — Eto, gospodin ttčo, kakvog 'djaIca ti intaš. To je lopov. 'l'aj će ti jedared i ove školske ldupe ukrasti, povadiće i eksere iz duvara, pa i to odneti. Evo ja sam gao svezao, a ti ga sad predaj panduru, pa neka ga fera kapetauu. Oterajte lopova na robijtt, ja ticćit da znam više za njega! Jova se pogurio, čuti i samo trep’će očima. Kad je već stvar došla do učitelja, ottda je za niega nastupio strašni sud. Znao je da ćc ga učitclj čestito istući, pa onda zatvoriti, da četiri pet dana gladuje, a od gladi za njega goreg jada neina. Kad ga povedu kroz školsko dvorište u šupu na izdržavanje apse, onda svi njegovi drugovi graknu: — Uaa, evo ga lopov, pilićar, piiićar, Jova Drskalija! Neznalica! Ponavljae! Svi ti epiteti su sasvim ,,pasovaH“ Jovi. Lopovski poslovi njegovi nisu mu dozvoljavali da u školi ima v ttspelta. Zato mu je za svaki razred bilo potrebno vrente ođ dve godine. Bio je okretan i bistar dečko, ali za knjigtt do krajnosti lenj. Ravno osam godina je išao u osnovnu školu, pa stt ga zbog toga njegovoga osmogodišnjcga studiranja prozvali još i seoskim maturantom. Inače su ga svi zvali Jova Drska*

lija, jer je bio tako razvijen i jak, da zeml.ia drlili kad hodi. Često ga otac povcdc sa sobom tt varoš, i kad jtroda žito, onda ga pita koliko ima da primi pare. —• Ukupno tni je izišlo tri stotine četrdeset i čctiri kila. Odbi sad na džakove sedam t po kila, i po dve kile na plevu tt svakih sto- kilograma, pa mi izračunaj koliko imam da tlohijcm. kažc nut olac. Jova uznte pisaljku i počtte šarati po lotri. Posle čitavog sata račiinanja, kaže octt: — Itnašda dobiješ dvc stotine dvadeset banke čiste j»are! — Morc, jesi H ti luđ? Kako može biti toliko. još malo pa raettttas' po bankti kilo! Jova onda po’ćuti malo, opet pogleda u račun, i kao đa se ttečeg prisetio, vikne: ■— A, nisam dobro izračunao! Imaš tla pritniš dve banke i dvadeset para, gotove pare! — E, moj sittko, žali Bo/e što sam te ltranio za onih osatrt godina doklc si išao u osnovmt školu. Baš pravo imaju što te zovu Drskalija. Ti si Drskalija i po paineti, a ne samo po nogama. Vuci mi se kspređ očiju! Bolje da sam te ugušio kad si se rodio, a ne da mi sad na svakom koraku ždereš život, viče otac i u tome izvlači žagljtt iz jarma, da bi ga što bolje izudarao. All Jova I ne čeka lakav očev blagoslov, nego odmah nagne preko pljaca. Nelci put se pre oca .vrati kući, a

neki put čak posle dva — tri dana. Povrafak njegov zavisi od siunc novca što bi ga u džcptt imao. Dosfa bi mu bilo da ima samo za lileb ,,sotntm“, pa bi onda išao eelog dana po varoši, i u svaki izlog zavirio. Jednom mu sc siluo dopadošc neki nožiei tt izlogu jcdne gvoždjarske radnje. „Moram jedan ukrasti!" pomisli, i udje uniitra. Ali ga braća uhvatiše u toin njegovom herojskom delu. i odmah pređaidoše policiii. Tek posle pet datta se Jova vratio u sclo, i pričao kako ,,d'žandiari“ mogu najnentilosrdnijc istući čoveka. ,.Ode oni udare, govorio ie on. tn više meso jte rastc!“ No vreme je brzo prolazilo i Jova se ttaiđje u dobu od dvadcset i nekoliko godina. Otac je tnislio da ćc se popravrti kad ga oženi, ali gđe god je pitao, niko ne daje kčcr za Jovu. — Vidiš li, sinko, kaže lnu otac jednog dana, šta učini tvoja zla navika za kradju. Svaki nti u lice kažc, da ne da kćer za lopova. Sebe si za svagda unesrečlo, a mcne pod stare dane osiamotio. No Jova, kao iiekitn čudom, prvi put otpočc pamctan razgovor sa njim. — Babo, reče mu, nemoj se Ijutiti na mcue, ali ja biit te molio, da me maneš, da se sam oženim. Ja Ćti već naći sebi devojku, i to najbolju u seltt. — More, ti si lud, tebi ništa čovek ne može dokazatj. Ja ti kažem da ni najgora neće da podje za tebe, a ti mi blebećeš o naibolioj.

Medjutim Jova sc odinah dao na posao. Kad god bi mtt sc ukazala prilika, on bi starije žene onako iz daleka pitao kakova je koja devojka. Tvrdo je bio rcšctt da se i ovom prilikom posluži sv.ojint staritn zanatom: kradjom! Pronašao jc da je ponajbolja Jekt. kći pokojnog čiča Obrada. Sretc je jedne večeri kraj sela, gde uosi pttne sudove vode. — Dobra ti sreća, Jelo, reče joj odv'ažno. — I tebi daBog <la, Jovo, odgovonomtj — E, vidiin ja da mi je dobra sreća, kad su puni sudovi što ttosiš. Ncgo. itnaan nešto da te pitam. Spusti vedra, da ti tiije teško. Jela ga posluša. — Ja bili Jelo, hteo da se žcnim, poče Jova. Ti si dobra devojka, pa mislim da ćetno biti srettti ako se ttzmemo. — E, tnoj Jovo, nisi ti još za ženu. kad ne znaš da se proševina nc pravi na sokaktt, nego u kući, kod moga babe. — More, mani ti sad tvoga babtt. Moj bdba je pitao tvoga babu, da li te daje za tnenc. A tvoj baba onda kaz‘o mome babi da te ne dS. Ottda opet moj baba kaže meni da tvoj baba ne pristaje. Odovud-odouud ni tvoj baba ni moj baba ne tnogu ništa učiniti. Niti se ti udaješ za moga baba, niti ja opet prosim tvoga babtt, pa je zato bolje, da mi sami svršimo slvar. — Za takvog lopova i neznalicu k’ao što si ti, nijedna se devojka neće udati. pa neću baš nl ia!