Beogradske novine

tzlasei dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedlnl brojefl: M|i ■ iMfrafa I a knltdiM M 1 .1 b. Ma m ol|nl rt. . . . • Wm ■ Hrratii»l-8l»t«B(p, Bra: - Hve«|(vt«< I Mauolil pt Ctlnd *4 . . . . .10 Wn ten. <rt| frtraCJ« pt ctjtul rtL . . .13 tittv* i- ■■■ j Ogltsl ps ellsnlka.

•tploti

• InirMs I • tralttem ti I. I l» M» U M|M I < 0 SMsrad« u dMttrun o Int« .... 1 Hrratikol-tl»rwl|l, Buol-Htmtrttd I 0»lniMlJi U OftallB kr»)M lisi 4n»tr»-»prrt» omnMtiJ* U loostraiutn........... *'W

Ursdnlltfs: BE00RA0, Vuka Karadiićs uL brsj 10. Tslsfao bro| 81. llpratra I prlmanja protplata Topllllo vecao broj 21. TsUfaa broj 28. Primaoja oglata Knau MU>a|la oL broj 38. Talafeo br 848.

Br. 326.

BEOGRAD, utorak 27. uovembra 1917.

Godlna III.

Trockij protiv sporazuma. — Pregovori za mir na samom frontu. — Glad medju ruskim četama na bojištu.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 26. novembra, TalUaosbo bollšte: U dothil Brente f it plantnama istočno od nje, borbe su natn posljednjih dana donijeie daljega dobltka na zemljiStu. Ncprijateljskl su protlvnapad! oslali bez uspjeha. Na r u s k o-r u m u n J s k o tn bojištu položaj je noizmljeujen. Načdnlk elavitoe složefa. Izvještaj niemačkog vojnog vodstva. Kb. Borlin, 26. novcmbra. Zapodno bojište: Front prUestoIonasIJcdnika R u pprechta bavarskoe: U FI a n d r i j I sanio od vremona na vrijeme pojačana vatrena cljelatnost izmedju Poelkapelle I Ohe1 u v e 11 a. Predpoložajtie borbe protekle su uspješno za nas, oue su uam donijele i fzvjestan broj zarobljenika. Sjevei-o-Istočno od Paschenđaele ostijdćen je napad jeduog engleskog batalijiura. Na bojištu jugo-zapađno od C a m b r a i-a neprijatelj je žilavo ponovio svoje napade na I n c h y. Cete, koje su se ondje prošlih dana istakle u Oid’brani I naiwdu, I juče su neprijatelja potpuno o d b 11 e. Naša razaraju'ća vatra gadjala je južno od Gra.mcourta u mjesta, gdje su se sakupljale neprljateljske čete I mnogobrojni oklopljeni automobili. Slablji ođjeli pješadlje nadirali su protiv B o u r 1 o n a, ali su blli suzbijeitl. Mjesta, u kojima su se za vrijeme posljednjih dana ugnijezdili Englezl, očišćena su u borbi na nož od neprijatelja. Zarobljeno je 8 časnika I preko 360 vojjuka, a zaplijenjeno 20 mašlnskih pušaka. Našim na* padima ručnim granatama ua jugozapadnoj ivid bourlonske šutne i zapađno od F o n t a i n e-a zadobili smo željeni zemljišni prostor. Sjeverno od Bantaux-a napao je> neprijatelj posiije žestoke bubnjarske vatre. Bio je suzbijen. Jedan engleskl napad istočtio od Grlcourta slomio se pred našim zaprijekama. Front njemačkog prijestolonasljednika: Poslije najjačeg povećanja vatre prešll su Francuzi Iztnedju S a m o gn e u x-a i B e a u tn o n t a na napad u širini fronta od 4 kilometra. Njegovo prvc napadačke bujice, raspršene od naše piešadije i topnlčkom vatrom, brzim su bfjegom odstupile u svoje izlazišne položaje. Više se naleta svježih sila siomilo u našoj odbranbenoj vatrl. Zarobljcnl su trmogobrojni turkost, zuavl i drugi Francuzi. Zestoka se vatra na ovom bojištu proširila l na susjedne odsjeke, pa je naročito s obje strane Orne s-a tečajem dinna podržavana velikom jakošću. Letači svlju vrstl letilica ušll su uprkos žestokoj

buri i kišl s uspjehom u borbu, neutnorno podupirajućl na bojištu kod Cambrai-a i na Maas! vodstvo I 6ete. Istočno i maćcdonsko bojište: Nema nikakvih vcćih borbenih djelatnosti. Talljausko bojlšte: U mjesnim pianinskim borbama postlgle su naše čete uspjche i ođržale ih protlv talijanskih protivnapada. Prvl zapovjednilr glavnog stana pl. Ludendorff.

EnglesRa dvoliinest. Najnovijl dogadjaji kao da su stvorcni, da opaineto i one, koji ni do sada nijesu razumijevali dvolični rad engleske politike. naravno u koliko onl nisu potpuno zapali u anglomaniiu, đakle u koliko oni po svotne tnoralu nijesu sami postall Englezima, jer na žalcst još se jednako po gdje-gdje n državama središnjih vlasti nalazl takvih ljudi. Sporazum, a naročito njegov glavni predstavnik, hvalisava Engleska, neprestano gromoglasno u\ r jerava> svijet, kako se evo već četvrtu godinu bori za demokratske Idcale I za oslobodjenje malih naroda ispođ jarma srednjeevropskog militarizma. A nalazeći, da se stvari u tome smislu razvijaju sporije no što su željeli lomlonskl državnlci, ovi su počeli sa ostvarivanjem svojih namjera u Rusiji, gcije si« finansirali i inače snažno potpomagall revoluciju nezadovoljnika. U lonđonskoj ,..city“ ponosno su se IsprsivalJ, tvrdeći, da se neda zamisliti nesebičniji jtostupak o>d držauja Engleshe u tom trenutku, a demokratl cijelog svijeta sa strahopoštovanjem su padali na koljena pred takvom veličinont duše. Do duše, zli jezid tvmde, da sw Englezl oborili dom Romanovih samo s toga, što se on nalazio na najboljem putu. da zaključi mir sa središnjim vlastima, u mjesto da se 1 dalje krv'avi za demokratske ideale engleske bankokracije. No ti zli jezici naišii su na opšte i jcdnodnšno negodovanje medjunarodne demokracijo, koja tii Je ubrzo ućutkala. Na imperatorovo mjesto zasjeo je diktator Kerjenskij, kojt je> isto tako kao što je ranije bilo preko svojlh generala Brusilova I Kornjilova u masatna tjerao ruske mužike u užasnu vatru topova i mašinskih pušaka sredašnjih vlasti; blažcnim zadovoljstvom upijao je John Bull i daljc lialapljiv r o strašnl zadah krvi, kojl se njemu na slavu i korlst kao I ranije dizao sa galičkih i vobujskih bojišta, sve dok austro-ugarska i njemačka ofenziva na istoku nije brzltn zamahom učinila kraj tim strahotama. Ovo je jednovremeno pokazalo Rusima, za lcoga se oni

u stvari krvave I produžuju rat, pa jo tako došlo do novoga prevrata, kojim su došli na vlast takozvanl „boljševiki“. Ovi se ,,bol}4eviki“ sađa spremaju, da istinsld prsvedu u djdo sporazuittne namjere o oslohodjavanju naroda: Oni nkidaju ruslcl militarizam i zamjenjnju ga milicijom, narodnom vojskom, a pojedlttfen narodnostima, koje žive ti Rusiji, daju potpunu slobodu za njihov nacijonaiul razvitak. Covjek bi rekao, da bl ovakav razvoj stvari u Rusiji morao izazvati buni oduševljenja u Loudonu, Parisu 1 Riniu, a da bl g. WiIson morao lično otićl na hodočašće u Petrograd, da bi u svojstvu glavnog predstavnika anglo-amerikanizma podario svoj blagoslov LenjinLevinu i Trockom-Bronsteinu. E, nije nego još nošto, što ‘no kažu. U Londonu i Washingtonu pjenuše se od jeda, a anglo-američka štampa obasipa ,,boljševike“ čitavhn bujicama pogrda. Na iine, Englezima, Amerikancima kpo i niihovim romanskim prijateijiina samo je po volji deinokracija, koja siijepo izvrštije njlhovu volju, dakle dcinokracija poput Keijenskove, demokracija, koja je u svako doba voljna, da se do posljednje kapi krvi borl za krupnl anglo-amerioki kapitalizain. Anglo-američka politika, koja kao starorimski bog rata, Janus, Ima dva lica, okrenula je svijetu opet svoje drugo lice, Jamis otvorio je dvokrilna vrata svoga ratnog hrama. Ta kada će već jednom nepregledni broj obmanutih naučit! iz istorije, da u engleskoj politici od doba ,,djevičanske“ kraljice Jeiisavete pa do današnjeg kralja Gcorge-a važi kao osnovno praVflo, da treba sve hvaliti kao dobro i morahto, što je u mteresu Engfoske, a da treba proklinjati 1 žigosatl kao „d>iv!jačko“ i „varvai'sko 11 sve ouo, što Britanci ne mogu iskorišćavati u svoje svrhe? Englezima bi bilo baš sasvim sve jcdno.ršta čme ,,bo1jševiki“ po Rusitl, kadaubL Oni satno bili voljnl, da prodnže rat-pnotiv središnjih vlastl. Ali zato pak, što oni to više ne žele ili, bolje rečeno, nijesu više u stanju člnit!, lord Robert Cecil u mahnitoj srdžbi izjavljuje, da su se Rusl tim svojhn postupkom Lsključili iz evropske zajeđnice. Uz to mcdju ruskom vojskom na bojištu u veliko već vlada glad, čiji su prvi počeci opaŽani još za Kerjenskove vladavine U mcdjuvremenu pak toliko se još većma zamrsila i dotle velika zbrka, koja vtada u novoskovanoj ruskoj republici, da je očigledno nastupio zastoj i u svekolikom dovozu hraiie, što jc s obzirom tia oskudicu prenosnih sredstava i životnih liatnirnica, — koja Je nastupiia u Rusijl, ina da Je ona člstn agrarna država, — u slcoro dovelo do kobnih posljedica po vojsku ua bojištu. Osim toga su još i Etigkska i Sjedinjene Države, kao što

smo prije neki dan naveli počele da primjeujuju nad Rusima svoje čuveno „!!ječenje gladju“, kako bi i njih kao raniie Orke tim sredstvom ukrotili. Tako se sada druga glava novog brltanskog dvoličnog boga Jarrnsa okreće Rushtia, kezeći im se u svoj svojoj odvratnosti, a od njcnih razrokih očiju jedno licemjcrno glcda u nebesa. a drugo u uovčanik. Rflzvo] ruske revolucije Saopštenje ruske viade ueutrainiui državatna o preduzetim koracinia za zakijučeuje primirja. Kb. Petrograđ. 26. noventbra. Komesar za spoline posiove, j T r o c k i j, obavjestio je> đlplomatske [ pred-sta’tmike neutrataih država o pre- 1 duzelim koracima za zaključenje Pri- ! mirja. Saopštenje donos!, da je zalitjev za neodložni mir kod svih zemalja, koje su u ratu, kao i kod neutralnih. Ruska vlađa računa na odlučno potpomaganje svih zemalja u borbi za uilr. Duiionjlu uapšen. — Naredjenje vojskama, đa same zanočnu pregovore za tulr. Kb. Kopenhagen, 26. novembra. Inostranl zastupiiik boljševičke štampe na švedskoj granici dobio je iz Petrograda CTanični telegratn, da je glavnokomandujućf generail D u h o njln uapšeti zato, jer se oplrao, da predlog za ratuo prfmirje objavina cijelom front u. VI a d a J e n a r e d i I a r a> z n i tn v o j s k a m a u a f r o n t u. d a s a m e počnuprcgovore z a m i r n a c i j e I o m f r o n t u. Odlučno držanje komesara za spoijue poslovo Trockoga. Kb. Beč, 26. novembra. General Duhonjin izdao je ruskoj vojsci vijest, po kojoj zastupnici siki razumnih sila protestuju kod ruskog vrhovnog vojnog zapovjedništva protlv svake povrede ugovora, sklopljenog izmedju vlade careve i vlada saveznika 5. septembna 1914. god. U vezi s ovim prijete zastupnlci sporazurnnih sila, da će svaka povrcda ugovora od strane Rusije, naročito zasebno primirje, povući teške i>osljedice za sobom. U daljem jednom saopštenju objavljuje rusko vrhovno zapovjedhištvo potčinjenim zapovjednlštvima, kako je američka' vlada izjavila, da ne može dozvolitl dalje prenose za RusiJu, sve dok se ne razbistrl poiožaj te zemlje. Ako boljšcviki ostarni u vlasti i ako izvrše program, đa s Njemačkom sklope nhr, onda će američka vlada đa održi u snazl izđatu zabranu Izvoza. U Jednom telogramu, upućcnom svima vojuim odborima radničkih, vojničkih i

seljačkih savjeta, reagira komesar zs spoljne poslove, T r o c k i j na to sa< opšteuje svrgnuto« vrhovmog zapo< vjednika Duhonjma. On ukaznje ua to. da se zastupništvo saveznika nedozvoIjeniin miješanjeiu u uniitrašnje stvari zemlje uiogn okrivitl uamjeTom da Izazovu gradjanskl rat. kad se oni dipiomatsklm notatna obraćaju, koji je zbog ncposlušnosti prema vladi svrgnut. Pokušaj saveznićkih zastupnika, da pret< njom prisile rusku vojsku I ruski na* rod. da produži rat ne če odvratiti rus< ku vladu, da tražl puta za častan i de< tnokratski mir. Radnici, vojnici i seljaci Rusije nijesu voljni, da ostanu pod knuiom savezniĆkih imperijaHsia. Proglasom se traži produženje borbe za neodlozno priinirje i zaključuje se rijeČima: Dolje sa svima diplomatsklin tainim ugovorima i intrigama! Ruski vojuiei za polozak kući. Kb. Kopcnhagen, 26. novembra, Telegrami iz Haparande đouose: Jedan tnoniar, koji je juče došao rz Ru« sije u Haparamlu, Javlja, đa su vojulcf na frontu podijeljeiii na dvije grupe, novembriste i decembriste. Prvi su se odlučili, da još ovog mjaseca napuste front, a drugi hoče pred Božić da se vraćaju kućama. sa fronta. Sinanjivatije ruske vojske. tNaročlt! brzolav „Beograđskih Novina") Haag, 26. novembra. , Iz I.ondona se javlja: U donjetrt tlomu je datias javljeno, da je vlada I.e< njhiova riješila, da smanjl vojsku. Oo* dištc 1899. već je otpuštciio. Diplomatski otkiosi sporazumnLh sda prcma Rusiji. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novlna‘9 Ženeva, 26. novembra. Nepriznavanjem ruskih upravniff vladavinskih komisija od strane Eu< gleskcs Francuske 1 Italije stvorene su vrlo zapletene diplomatske prilike. Pomenute tri vlađe očekuju, prema najnovijtm vijestima, neposredna neprijatan čin petrogradskei viade. Takav tieprijatan čin može se smatratl obnarodovanje tajnih ugovora, koje Trocltij misli da izvrši. Kaledjin progiašava ustavnu monaf' hiju. (Naročttl brzojav „Becgradskih Novlna“) 4 Stockholm, 26. noveinbra. Petrogradski „Djen“ javija: Geueral Kaledjin veli u svom manifc* stu, da će sve oblasti, koje je njegova vojska posjela, spojiti u jedno drž a v n o j e d i n s t v o. To će državno jedinstvo hnati oblik u s t a v n e m o< n a r h i j e, ltojoj će biti glavni zadatakv daRusijl ponovo uspostavf njene staregranice.

Podlistak. Na „podovima”. (h tlnevaika jednog novinara u rovu.) Tek je bilo osain satl u veče kad tne studen razbudi posle odspavairog „prvog sna“ te prldjoli vatri da se zagrejetn. Ćeta nam je bila u rezervl I nedaleko od naše vatre nalazio se šator komandanta puka, čije se mesto I po noći u magluštiul poznavalo po punom zeleno-žutom krugu od vatre, koja je pred njim gorela i po gotovo neprestamnn vlkanju „alo, a!o!“ dežurnog na telefonu. Mi smo u planinl u magli i smetovlma, a levo od nas opet magla, inje, sinetovl I naši drugovi. Otuda I tako mnogi razgovorl na telefonu. Sad komandant divizije tražl kakvo obaveštenje ili izdaje kakvu naredbu, čas opet neki susedni komandant plta za novosti na našem frontu, lli opet naš komandant traži potrebna upustva, ili nckl od komandanta naših bataljuna I artiljerije saopštavaju pojedinosti od važnosti ili i saml traže upustva. To monotono „Alo, alo!“ slušamo več tri dana i ona plašnja 1 zla slutnja, koja se kod nas u početku pojavlla posle svakog ,,alo!“, koje bi teiefonist izgovorio posle kraće ili duže pauze, kada bl svi s napregnutim nestrpijenjem očekivall razgovor, polako isčezava, jer je navika ovladala već tlm osećajem.

Pređat I suviše vatrL za koju sad pojlmam zašto su je Rimljani, stari vojničkl i ratničkl narod, smatrali kao božanstvo, nisam nl obraćao pažnju taino, telefonu. „Alo!“ se, doduše nije čulo; dežurni telefonist je primao naredbu Iz divizije, ponavljajućl, radl kontrolisanja tačncsti, svaku reč koju bi čuo i zapislvao na parčencetu hartlje. A kad me je zamuckivanje telefoniste, koji je primao depešu, poremetilo Iz onog slatkog zanosa, koji ozebao čovek oseća kad se kraj vatre kravl, zanosa kome ni jedan osećaj takvom stanju nije ravan, depeši je blo kraj. ćuo sajn samo ove poslcdnje rečl: „Jak» polažem na vas, gospodine majore!... Pazite, to je kapija za CaČak i Gornji Milanovac. Od vas zavisi, hoćemo Ii glavnu bitku tući pred Kragujevcem ill još negdje dalje, III ćemo preći u napad dok su i Ćačak l Milanovac još u našim rukama!.. .** Otrčao sam do telefoniste, preturajućl se preko granja koje su vojnlcl dovukll radi grejanja. All kako sam I sam stojao kraj vatre I piljećl u one najcrvenije žiške, koje su u sredini I Iz kojih se razvija plamen, očl ml se ne mogoše tako naglo prilagoditi mraku u koji sam bio ušao, poletivši telefonu. — Pokret! reče inl moj prljatelj M., poznati štampar iz Beograda, koji je depešu I primio. — Napred fli nazad? zapltao sam Ja. — Ne znam! — A položaj?

— Sad prvi pnt čujcm to ime. Ne znatn kako se zvaše. ,,Patosi“, „tavani“, — tako nekako. Još dok sam vodio ovaj razgovor misleći zabrinuto, da 11 će se napred ili nazad, ordonansi su već hltali komandantima da iin saopšte naredbu. Nastade komcšanje... Puckaranje vatrlca, koje su dogorevale kraj pospalih vojnika, I šibaiije ti vis plamenova na vatrama onih kojiina brige, po najviše za kućom, još ne davahu sna, na jedanput prestaje. Njih zamcni prigušivi žagor IJudi, koji se podižu sa ležišta i spremaju za put, pomešan sa tupom škripom zamrznutog snega po koine se redjahu onL koji prvl behu gotovl. Eno, već se i komandantov šator zaniiha, povi se u stranu I nestade ga kao mehura od sapuna. Za pet minuta oba bataUuna kretoše se za komandantom puka, koji ispred sviju I sam idjaše pešlce. Sa „Mujova groba“, položaj kojl smo do sad držali na Suvoboru, podjosmo kosom nizbrdo, istom kosom, preko koje smo se pre trl dana I Ispell bill na ovaj polo-ža], mučećl se po poledicl ugaženog snega još više, nego kad smo se nekl dan peli uzbrdo. lz jaruge, prešavši potočlć, koji ne beŠe zamrzao, udaristno uz brdo, isthn putem. koji nas Je ovamo i doveo sr „šiljkove kose“. Još maio, pa ćemo ispasti na državnl drum, koji preko Suvobora vodi Iz Valjeva za Brajiće i Oornjl Milanovac. Kad izadjeino na drutn, znaćemo: hoćemo 11 napred ili natrag.

Izadjosmo na druiu i okrenusnto Brajićima — dakle nazad... Povlačenje traje i dalje. S „Maljena'* čuiu se topovf. Tamo traje očahia borba. Šta li će biti s ,,Maljenom“? s.—r. zMfleuttje Staiilšić: . Je li moguče?!... (Jedita zgoda iz ,,bežanije“) Ziveti na selu životom bez promena teško je svakome, koji je naučto na velikovaroški život. Dogadjaji. u takvom životu, sile na tugaljivost, ko)a se sve većma širi, ako je ne predupredi kakva druga iznenadna siučajnost. Tada, kakvttn nenadanitn dogadjajcm, izvlačite se za trenutak iz te učmaloati, da vam posle izvesnog vremena nastupe opet dosadnl i monotoni seoski časovL Nas tri dobra druga, kojl delhno istu sudbinu, trudimo se ipak. da. u koUko možemo zabašurimo tu dosadu. Kad nemamo kakvih veselih ekskursija, naravno posle svršcnog dnevnog rada, u oskudici čitanja. uspavljujemo se pripovedanjem tbogadjaja iz raznih zgoda u životu. Moj đrug Millvoje najpodesnifl )e za to. Nikola I ja samo ga izazovemo Izvesnim upitnim Izrazom i on Je gotov da priča. Tako, jedne večert potJstreknuL pričao nam Je: „Ima vrio zanlmljlvih stvari, koje

se oditose na pustolovlne naših ratnika za vretne njihova mučnog putova« nja kroz Albaniju do Drača. Pitam vas: lnože 11 snirtul čovek y . a nepun inesec dana naučiti stranint jezikom da govori? Odgo\ r orićete: ,,Ne!“ I ja u to nisam verovao, Jer, pri< rodno, i tnalotn detetu treba dve do trt godinc, pa da potpimo slivatl svoj inaternji jezik. Ali, dogadjaj u kome sam Iično bto očevidac razuverto me ie. To je bilo po našem pohodu na Drač, kojl se zaVTŠio pobedonosno ali prouzrokovao mnogo žrtava. Merdare, PriŠtina i Prizren prešK «mo dosta dobro. All, od poslednjeg mesta pokret je bivao sve tegobniji. Elementarne nepogode, skopčane sa terenskim preponama I prepadima Arnauta, kojl su nam pozadtnu satiralf, dovodili su nas do očajanja. Sve to, krunisano uspehom gladi, koja Je zbog neurednog snabdevanja za ishranu. IIkovala naid našhn glavama, gonllo naa je da potražimo spasa u samoubijstvu. Pa, Ipak, onot ,,Napred!“, održavalo nas je da istrajemo do kraja u HcrkuIovim naprezanjhna. Za đan l po vo-jničkog maršovanja bili smo odmakii od Prizrena. U redu po jedan, počeli smo se verati po albanskim kozjitn stazama. BIo sam na kraju kolone, da bih mogao sa mojom četom štitlti pozadinu.Zadatak je težak, |er I pored najnaprednUe pažnjo.