Beogradske novine

Bfoj 344.

Nedjelja

BEOORADSKE NOVINE

16. decembra 1917.'

St:ana S.

nje ostavljao. Zašto Je tako rađio, nije fcimeo ni sam da mi objasni, aamo je rekao, ,,da je tako od oca naučio". To je, malo redeno, jedan prestup u voćarštvu, pošto se kod još mladih voćaka i nezna: Ida li će se dotična voćka tako plodna pokazati, da bi bilo vredno od nje nzimati kalem-grančice. Osim toga, mj još kod tako mladih voćaka pouzdano i neKnamo kakva je sorta, jer još ni rodila nije. Većina sorata kojo danas gajimo, fczradjajn se u dobrom, kao i u hrdja-

vom obliku. Ja ću za primer da uzmem- krupnija iaja nose itTT. Pa 7 . n £t'' se onđa

neke od naših domaćia sorata. Tako će ftašim v ća.;_.a biti poznafo, da ima tri „cd’n.c" jabuke „kolačarke", koje su i po radjanju, i po ukusu, pa ćesto i po obliku, jedna drugoj sajno slične. Uzjmite onu sortu iz Gntze. onu iz rudniČkog k omi iz pođrinskog okruga, pa ćete se o lorne uveriti. Našim voćarima treba đa je i to pozuato, da od jabuke ,,S t r e kDje" ima jedna rodna, a druga, tako reći, nerodna odlika. Isto sc tako izrađjaju i jabuke „Girtle". „Senabije", ,,Avajlike'*, „Popadike", kao i kruške ,,K a 1 u d j e r k e“, koja je drug ša u Levču oko Pekovca, a đrugša u tPodunavlju. P.azno'ikost plodova neke tzvesne sorte, ne zavisi samo od zemljiŠla i položaja, nego je to osobina sarne voćke, koja se kalem-grančicorn na druge voćke prenaša i u tome se prenašanju jrasledjuju i dobro i hrdjave osobine. Pa kako mi treba samo one sorto đa razmnožava.r.o, koje su obdarene najboljim i najplemeniiijim osobinama, to treba i kalem-grančice da uzmem« ^mo od rodnih, zdravih » najplemenitijih voćaka, koje od \dše godina već poznajemn u svima Lslaknutijinr o obinama. ICakve, dakle, treba da su voćke, koje će nam dati 'dobre kalem-grančice? Mi treba kalemgrančice da uzimamo samo ođ onifa voćaka, koje su, ne samo od prave soi't.e, kojih se plo iovi ne od’iku : u samo po krupnoći, po obliku, po lepoj boji i po dobrim unufamjim osobinama, nego, k>> je su i ' odn e. Rođnost treba đa bude jedna od glavnih osobina. Plemen'tosf u kaiem-grančici ne sastoji se samo u istinosti prave sorte, nego i u onim plemenitim osobtnama, kojo se sa jedne p!e. menite voćke prenose na dnigu, koja freba te plernenite osobine da nasljeđi preko upotrebljene kaiem-grančice. U dobre osobine, pored ostalih, spada i potrebno odolevanje protivn raznih bolesfi, protivu vrcmenib nepogoda itp., jer, kalemgrančica, uzeta sa voćke kOja to'uje od emolo'oka, od krasta, raka itp., ne može ni u kom slučaju predstavljati p I e m egiitu kalem-grančicu. Pa ni oni žirni, etrkljast, dugački letorasti, kao i ptići, ue sniju se uzimati za kalem-grančicu. Najbolji su oni godišnji letorasti, kojisuzreli iuporastukraćl, u kojih su okca zbijenija, pa njih u svakom slučaju treba i pr©tpostavljati. Zaproletnje kalemlsnje, u k.-je se poglavito računa kalemlenje ,,u procep", ,,U isečak“, u raznim oblicima „spajanja'', pa onda kalemlenje ,,pod kora", kalemgrančice treba seći ođ Sv. Nlkole, pa do Sv. Save; m rknije pre, ni docnije posle ovog vremena. To je vreme najvećeg zatišja u porašćivanju voćaka. U tome su vremenu ka'em-gramčice najviše snabidevene sa rezervnim materijama; a. u koliko su ove materije za život u okcama više nagomilane, u toliko će kalem-grančica sigurnije srastiti s podlogom. Dobre kalem-grančice mogu se već i po 'boji srže poznati, kao grančicu kosimice presečeno: ako je srž žuta ili crna, onda kalem-grančica nije dobra, nije za upotrebu. Srž ’mora bifi bela. Posečene kalem-grančice treba odmah do polovine zabosti u zendju. ObiĆno se to 6mi ispod same voćke, sa koje eu grančice posečene; ali fco nije uvek eigurno, a kađ je zemlja jako smrznuta » kad je sncg, onđa je i nemogućno. Bolje je i eigurnije, kad se utrapc u dobar pođrum na taj način. da se u malo ovlažen pesalt, ili zemlju, đo polovine zabodu. Pri vezivanju \rše komada u svežnjiće, ae smeju se jako stezati, jer bi ji tom slučaju one u arerlini ili istrule, ili bi se osušile. Treba ih sasvim labavo svezati, a još bolje, svaku za sebo pozabaviti. Zaletnje kalemljenje pak, „oćenje na list" ili „na mrtvo oko', treba kalom-grančice isto tako sa zđravih i rod»ih voćaka seći, i fco pred samu upotrcbu, jcr skorašn'ja sočna okca bolje i eigumije priraščuju.

Ntpredniji i misleni poljopriv'ednid bkraju danas u svima granama rada najbolji ma'terijal i najpo'desm'je načine u priplodjavanju i razmnožavanju svojih proizvoda. Oni, na primer, uzimaju za eadjenje plemenatijih sorata one krtole, u kojih su okca najolića, koje su zdrave • toaju sve one osobine, koje se od jcdne plemenite sorte traže. Za sejanje pšenioe uzimaju i prebiraju najteže i najlepše, zdravo zmo. Za prip'odjavan'e kokoŠa'ia biraju najbolje nosilje, koje naj-

i u voćarstvu ne bi činilo to isto? Zašto i U buduće 'da „pletemo kotac, kao što nam je čdnio i otac"? kad je danas svaka grana našega rada mnogo naprednija i razvijenija. Otresimo se jednom onih 6tarih predrasuda i praznoverica, pa podjimo i u voćarstvu s puno voflje i s jačim pouzđanjem — napređ! Dr. Radić.

Kratka uputa za ratara. (Nas'avak). 7. Žetva I pribiranje plodova. Žetva pruža cjelokupan pribod od zcmljorada, od nje zavisi vrijednost proizvoda i veličina dohotka. Razni plodovi različno se i pribiraju. Strmni se usjevi žanju, krtole i korenje se vadi, kukuruz, hmelj i pasulj se beru i prebiraju, a lal>i i konoplja čupaju se iz korjena. Žetva strmnina zabtijeva najveću pažnju, i podesno vrijome za sređivanjo njibovo od odsudnog je aračaja za valjanost zrna i prihod od zemljiŠta. Žetvu treba đočekati u potpunoj spremi, k:iko bi so strmnine na vrijeme i što pažljivijo pribrale. Treba se obezbijediti radnom snagom, treba želvene spravo i orudja spremiti, a razmisliti i o svima okolnostima, koje žetveni prinosi us'ovljavaju. i Kađ je sve gotovo, on'da treba sačekafi i podešavah žetvu, da so u pravo vrijc izvrši, a naročito žetvu pšenice, koja, kad je u nevrijeme požnjevena, mnogo gubi po kakvoći i količini. Najtežc jo pođesiti pravo vrijeme žetve pšenrce, i u ovome poslu najviše se griješi. Od dobre pšenice traži se, da zrno ima lijcpu žutu boju, rnalo melrinja, a što više dobrog i finog brašna. Ovo ee može postići samo blagovremenom žetvom. Ne treba žeB pšenicu, kad je zrno u mlijeku, niti čekati da potpnno Btvrdne. već vaIja biraii sredinu, kad zrno .požuti, ali je još toliko mekano, da se može noktoai presjeoi. U ovom stanju mliječna se sadržina zgusnula i zrno je ožilavilo tako, da kada se pritisne, ne pušta nikakvu tečnost, stabljika je žute boje, a vrat klasa utanjio se i osušio. Požnjevena pšenica u ovo đoba daje krupn'je zrao, noie je jasno svijetle, ljuska je tanja i puna brašna. Kada so u ovom' vremenu požnje pšer : ca, zrno neće ispadati iz klasa pri radu, biće jedrije, krupruje i teže, i đobava so i u boličini i u kalrpoći. Prije vrernena žetva j>e od štete. Afeo se žanje, kad zmo nijo još razvijeno, i đok je pšenica u krstinama, zmo će se Bmježurati i dobiće se šnbV' \ očinci, a ovakvo zrno niti je za potrebu kako treba, niti se može računati u trgovinsku robu. Samo onaj dio njive, s k'oga se boće Bjeme da dobije, treba ostaviti đa pot puno sazri i žeti ga u đofca potpune zrelosti. . i' j I 1 i ' 1 • Ne treba žeU' šrpom, ie' se ne može na vrijeme požeti, strmnina prezri, pa je gubifak u: zrnu veliki. Samo jaki polozi treba da se žanju srpom, da se ne bi kosom isjeklo klasje, ali i tada treba uzimati srp s nazubljenim sjećivom, jer bolje žanje od onih, koji fanaju ravno eječivo. Brže £ jevtinije se žanjo koaom, koja ima naslon i čuva da se vlaće udarcem ne lomi. Naslon je lako na svakoj kosi narajestiti, a gradi se od čamova ili bukova drveta. Za otkivanje koso ivčtrebim je pribo:: babica i čakanac ili čuk, a za ožtrenje brus, koji stoji u vodiru, privezan za đes'm nogu kosaćev— Ima naročito udešenib pribora za otkivanje kose, ko : itna se kosa brže i pouzdanije otkiva. Pri odabiranju kose treba pažiti, da ima tanak zvuk, kad so uđan vrhom o kamen. Takvakosa niti je suviše tvrda, niti odveć mekana, pa nećo pri rađu prskati i lomi'i se.

Otkos pri košc^u trebo. naslanjati na nepobošeno žato, da »e ne bi vlaće »nrsilo i otpadalo, i da. bi se lakše i bolje rukovjedu glagale. Kosom može dobar kosač dne\mo pokositi V* hektara. Za kosačem ide rukovjedač, koji srpom pokošeni Žitak elaže u rukovjedt. Rad mašinama žetelicama s’a vrgeniji je i jevtiniji, stoga se žetva žetelicom preporačuje svuda, gdje za to ima mogućnosti. Samo žetelicom je moguće Setvu čisto i bez gubitaka izvršiti, a naročito onda, kad je strmnina zrela « prezrela Jake pologe žetelica savršeno ne kosi, premda u novije vrijeme ima naročito udešena naprava na žeteiici, koja dižo i uspravlja pologe. | Obdčno su nadnice u vreme žetve inajskuplje i radnici se teško dobiju, etoga se žetva rnože brzo na vrijeme i mnogo jevtinije žetelicom obaviti. Dobra žetelica u stanju je da radi r da joj se rad isplaćuje: a) na ravrum ili slabo nagnutim njivama; b) na ravnim njivama. gdje pema pa(njeva, mravinjaka i šiblja; c) na većiin površinama, a no na raBparčamom dionicaina; d ) kađ usjev naje polegnut. da bi mogla sječiva potpuno da zahvataju; e) gdje su nadnice kosača skuplje i gdje se raSnici n« rnbgu u vrljeme želve dobili. ! Za vuču žeteh'će đovoljna sli dva đobra konja iii vola i jedan r. dvik; teške bu 300—400 kg„ a zahvataju 1.20 do 1.10 m. široke otkose. Dnevno mogu đa požanju 3 i po do 4 i po hektara, ili 9 do 12 kosa. Pri izboru I kupovini žetelice treba obfatiti pažnju. Za gtabe konje treba nabavljati lakše žetelloe, a ako nema vičnili i razumnili radnika, treba uzimati žetelice što prostije gradje, kojima se meže lakšo rukovati. Pri radu treba paziti, da ge kosi u krug i da se pravi potpun krug, da ne bi ostajali nepožnjeveni ćoškovi. Preko krtičnjaka, iii inače probo preprijeka, koje se pri samom košeuju ne mogu oikloniti iii sasvuu obići, moramo podići 'sječiva, naročifo za to uđešonom polugom, a za lim opet rad produžiti. Ako se sječiva (noževi) zaaušuju, kad je usjev vlažan, moraju r-e iščistiti. đa bi se izb : c‘do novo zagušivar.je, ili i krhanje noževa. Da bi 80 žetelica očuvala duže vremena u dobrom stanju, mora se paziti, da se trenje što više umanji t svaki kvar pojedinih dijelova odstiani. To će se postići, ako se žetelica uredno ođržava., ležišta savjesno podmazuju i noževi pri radu češoe mijenjaju. Za oštrenje noževa služe nhročita ocila, kojima se taj posao brzo i bez ikakve vještine vrši. Pošto se žetva svrši, treba noževe, sječi\ r a, sva ležišta i spone dobro očistiti i namazati, kako bi u idućoj godird bila žetiliea spremna za rad. Žetiiica ođmah š rukovjediju žitak i pomoću grabulja rukovjeđi odlažu, a Srna jh koje i u gnoplje vezuju; to su tzv. vezačice, ma da su ove mnogo glcuplje i teže je njirnft rukovati. Požnieven tts'jev treba odmali i' U snopljo vezati užefom od rogoza, pruća ili od onog fetog usjeva, kojt >> > o~njevea. Da bi vezivanje išlo brže i rad bio čistiji, treba pred vezačem da ide l nalagač, koji uža rnzastirc { rukovjeđi na njih polaže. Sad se prave jeftina i vrlo podesna »ižcta od pocinkovanog đrota. Njima se vezivanje vrši mnogo bolje i brže. Vezivanje požnjevene stmmine treba eamo pred veče i za hlađovine vršiti, jer se preko dan zmo krani i ispada. Hljebne usjeve i pivar ki j čam treba odmah vezivati za. kosačem, jer abo nevezani zakisnu, zrno fan ispada i va. ljanost se umanjuje. Bolje je praviri manje no veće snopove, jer su zgodniji r lakši za fcovarenje, a i slaivji radnici i žene mogu se za rađ upotrijebiti. Manji enopovi ne dtfiješe se tako lako kao vo. liki, pa je_i rastur mnogo mnnji. Ako je vrijemc stalno, p'ebo da>. sno. pov» ostaju, pa se pred veče svlače i deou u krstine, da bl se zaklonili od nepogođe vremena. Pri sadjevanju u krsti'no treba nastojhtf. dc klns j'dnoga sno. pa pokrije dmm'. da bi so vlaće sačuvato od ki v 3 i jake rose. Kad se snopovi snesu u krst'ne, treba rasfureno vlaće po nuvi sknptri ručnim ili konjskim I grabljevi. nu treba u snoplje ’mzai.i i ukrstiniri, ald zasebno otl čisto požnjeverm nSc'ice.

Kada se žito u krstinama dovoljno prosuši, da zmo iz klasa ne ispada, i kad vrijeme bude povoljno, treba ga svući u stogovo ili kamare. Žito se nosi na kolima, koja trcba da imaju dugačko iotre, patos n kolima treba zasfrti ponjavama, da ne bi zmo putem propadalo. Tarno, gdje će se kamare d"inri, treba travu pokresati, zemlju nabiti i razastrti malo podine od suve slame, da ne bi snoplje privlačilo n sebe vl&gu iz zemlje. O pribiranju plodova d ugih usjeva, kao i o njezi usjeva, biće govora u pogebnom dijeln ratarstva. 8. Vršidba. Da ba ee zrno iz klasa ri\u.rilo i pripremilo za upotrebu, prodaju ili za Bjeme, mora se ovrći i očistiti. Vršenje se izvođi: rukom, stokom ili mašinarna vršalicama. Rukom se vrše, kađa se vlaće udara 0 bure Ui se udara po vlaću naroč.tim mlatilama, koja se sastoje iz poduže motke, za koju *e priveže kajišima jodna kraća, ali mnogo deblja maljica. Ovaj način vršidbe vrlo je spor I danguban, jer jedan radnik ne može za dan izlupati viša od 200 kg. zma. Vršidba sfcokom biva mnogo brže. Vršaj ee može gaziti konjima ili volovima. Ovim načinom može se vTĆi samo onda, kada je lijepo vrijeme i žilo potpuno suvo; zmo se ne dobiva čisto, već pomiješano s balegom i zemljom, a često može vršaj i da pokisne. Za nalaganje vršaja treba guvno očintiti, a zemlju dobro maljem nabiti, da se ne bi žito sa zemljcm miješalo. U sredini guvna pobije so stožer, za koji se konji privežu đugačkim konopcem, oko bojega se poslije okreću i gaženjem zrno iz klasa odvajaju. Kad je zrno iz gornjeg vlaća izvadjeno, treba nasad prevmuti i vilama pretresari. Izmlaćena elama pretresanjem odvaja se i sk.da s vršaja ave dotle, dok ne ostane samo sitna slama, pljeva i zrno. Ovo se zgme u gorniJo i pušta se i;roz vjetrenjaču, da bi se zmo odvojiio oi pljeve, prašine i zemlje. Vjetrenjača pomoću vjetra ifodvaja Blamu i pljovu, a rešeta od vjetrenjače očiste zrno od zemlje, balege i guljka. Vrš’dba mašinama. Vrša’lca ima ručrih, na vitao i parnih. U novije vrijeme na mnogiin vršaticama zamjenpjje paru gas, tzv. fcenzin- [. j Ručne vršalice rade bolje i ćistijc, nego kad. se vrše na guvnu, ali je rad mjima vrlo tegoban i mogu se preporučiH gamo za rad u manjem. Ručnom vrCaliooin može dnevno da se ovrše do 1000 kgr., h poslugom od 6 do 8 Ijudi, ne računajući ovamo vejanje i rešetanje zma. i Vršalice 8 vitlom. Ima ih prostih. i sioženih. Neke vtšu i odvajaju čisto zrno, a kod nekih se inora ovršeni žitak provejati £ očisriti. Viriova irna dve vrete: položenlh’ I Suspravnih, rad je njima potpuno savršen, ali dosta spor i sknp, stoga se u n© vije vrjjcme ave više upotrebljavaju: Pame vršaliee. Ođ dobre parne v?šalice treba tražiti: aj da čisto vrše i da ne ostavlja srno a slami ili pljevi; b> da zrno ne lomti i ne gnjeći; cj da je što jeđnostavnajo građje ! d) da radi sa Što manje rađnika pre!na svojoj siiazi. Parna vršatica, vrše iito pofpuno čisto za upotrebu. Neke Laaju i napravu za odvajanje zma u više vrsta, a neke 1 naročitu spravu za odnošenje glame, tzv. elevatore. | j , , j ; U radu a pamom vršalicom treba biti pažljiv i smotren, da se ne bi dogodili nesrećni slučajevi, stoga treba ima. ri za poslugu vješte radnike. Vršalicu treba ođržavati čistu i ispravnu, a postije upotrebe savjesno je očiddi, pođmazati’ 1 držati na sklonitom mjestu. 11. GajenjC' njega 1 čuvanic pollskili nsieva. U poljske usjeve spađaju': 1. Žitarice; 2. Okopaviue i korjenasto bilj.o; 8. Biljke za nredju; 4. IJljevne biijlce; v 5. Mahunaste i pićnc biljk ' i ’ 6 Fabrične biljke. I. Zitaric«. 1. Pšenica. Uspjeva dobro na težiur zcuiljaina, ilovačama. iH glinuSama. Na lakim zem-

Ijama može se sjjati samo jarica, jer bj ozimica lako izmrzla. Zcmlja treba da je Čista od korova, dobio uradjena, ali ne oiviše usitnjena.' Na lakim zemljama može se s'jati druge,( a na težim trećc godine posle djubrenja njive, inače lako polegae i radja šturinr i glavničavim zmom. Z« sjeme treba odabirati najteže zrno i, ako je moguće, rukom omlnćeno, da ne bi pri kvašenju protiv glavtuce napuč cala zma fzgubila moć k! janjaNajbolje uspjeva poslije čiste ugari, 1 nađjubrene repice, duvana; i civene đje- 1 teline. Poslije krumpira i kukuruza ne treba je sijari, jer će se sa sjetvom zakasniti. Bujnu pšenicu treba 8 pro’j'ća ka<tse zemlja prosuši. prodr’jnfi. a ako je zima bila iaka. trob’a i 3a °e ^ ^ bi 8e žile pripile uz zemlju i da ne bi od proljetnjili vjetrova stradala i Buši-* la se. OJ korovnih biljaka n jdosadnija je jpšenici: urođica, koja ge teško odvajaj iz pšeničnog zma, a samljevena 8 j Jenl-' com uri’če vrlo rdjavo na kakvoću brašna.' Na vlažnim njivama zakor .vi zemlju pa lamida, ali se ona pljevljenjein lab^ ođ gtranjuje. Kao korovna bdjka redovno se u pšenici javija: kukulj. I on se samo pljevijenjem može oćistiti, pored niarlji. vog tiijebljenja zma za sje.me, •• (Nastaviće se)

ESSPOimiM PEtTflHSKE-UGflRSKE KOMERGIALNE BANKE U BEOGRADU KNEZ MIHAJLOVA 60. GLAVNA UPRAVA C. I K. MONOPOLa PETROLEJA I SPIRITA Bavi se svima bankarskiin poslovima, pošiljkama novaca iz AustroUgarske 1 za Austro-Vgarsku, savezničke i neutralne države. Spectjalno edjelenge aa iiljanje novaca ralnim zarobSjenici-

ma i 8 Rter»irgBima. Prima uloge i obavlja mijenjanje novca po najkulantnijim dnevnim kursevima. Zns£lmo odjelenje 10 fo&d zq m vrite trgov. noslova. n Csnovno glovnlco I prlčuvs n 1 232.0007000 hžino. | [

Zouiltne oblave. ts 27222. OBJAVA. 'U vezi nar&dbe vojne glavn: g'ubemFje ođjeljak 6, broj 28965 od 6. oktobra 1917., po kpme je na djeloj okupiranoj teritoriji zabranjeno klanje svinja, imaju svi sopstvenici evinja grala Beograda sa podnošajem popisne liste o brojnom stanju stoke iste prijaviti u Središnici za iekorišćenje žetve — E. V. Z. Knez Mihailova ulica broj 19. Ova pri.uva, vrši se iz rau’ogff, pofito postoji namjera, da se u Beograda klanje svinja ukine radi unapredjenja opskrbe — snabdjevauja naminiica poć jedinih kuća. Sve đotle, đok pojeđmi eopdveniel’: *a dozvolom ne budu snabdjeveni, ima) zabrana za klanje svinja takodje za gradt Beog .'.i svoju važnost. Rcograd. 13. decembra 1917. Moliecb, m. p„ okružni zapovjednik. Bl'. 27690. OBJAVA. ' , ^ _ Oviif. se naredjuje, da svi posieđilui kuća i kirajdžije imaju gred svojim kućama pri clazu svaki put odmah posufi ledenu površinu pijeskom ili p p lom. Dalje je svaki obvezan, da uvijek kad Bnijeg padne, isti odmah ga stčpenica svoje kuće dađe ukloniti. Svaki onaj, koji protivno nradi, kazniće se novčano u iznosu do 200 kruna ili sa 20 dana zatvora. Beograđ, 11. deccmbra 1917A C. i k. okražno zapovjeduištro.

firrtlaiM ađ i i ii itoiiZiHiiiaMiiMtrc a Bžica. E. Br. 249|-1916-18. Obiava. Po predmetu zaostavštine Pavla GllSiai, umrloga prc 4 uodlne u vlgoštima (opština Vranje) oglašava se na sva ona lica poziv, koja na zaostavštlnu umrloga gde god potraživanja staviti imaju, Ista da se najdocnije do I aprtla 1918 usmeno lii pismeuo kod ovoga stida prijave, jer će inače zaostavštine po namirenju poznatlh poverilaca pripoznatim nasljednldma predata bitl, I s timc potražlvanjs neprijavljenlh I ovde nepoznatih poveriiaca mogu lako osnov njihova podmlrenja izgubitl, tzuzlmalući slučaj, da je njlhovo potražlvaaje zalogom osigttrauo. Užice dnc 3. decembra 1917. Dr. GANGEL

-■r

VJERENI: Pera K, Papakoča I gospodjica , Jelisaveta L. Stefanovlć

ODREBABAIIAREDIE 0 RASVJETI možete se držatl, a da ne tunanjite učinak osvjetljenja, ako upotrebitc 992

9«J

sudski vljećnlk.

64319

8-XII-1917 Kraljevo.

imljiiniti t. I i Bfcražaaa lap nTgdiillfn hcnrHl-trai »r. 4057/6-1917.

j

Obiava.

Vjerovnkl isostavitlne Ljublcc Jovsnović ts Beograda Rtbsrska (Dračka) tillca, kuće br. 2. umrle 6 maja 1917. u c. I k. beogradskoj eradjanskoj bolnlcl. Iroaju svoja potražlvanja do 29. januara 1918. kod ovoga suda prljavitl IU na taj dan u 9 8ati prije podne tome sudu predstati, jer će ae u proUvnom MOStavstlna bez obzlra na njihova polrativanja raspravltl. Beograd, 12. decemsra 1917. Gradjanski sud c. i kr. oknžnoz zapovjednlštva •eograd-grad. 34314

BEOGRAOSKI OREFUM (PRt» BOUUVARD). Uiaz sa strane Zmajeve ulice.

DANAS, U • I pol SATI U VECE VELIKA PREDSTAVA

NaruCujte KALENDARE za 1918. sod. U našoj nakladi izašli su slijc-dećl KALENDARh

sa 25, 40, 60 watta potroška struje.

nrmoplsac

Skice po

U žetjt na

Najbrie 1101«!

\ uvSd

Izvršenje

pismenlh poru 9 >ina

SlOU 'L

n»

BOSANSKl l'RIJATELJ, uarod kal. ZEMAN, utuslimanskl kal. VAKAT, BOSAN. VOJNIČKI KAl.ENDAR

Cljena Stthol.

Cljena »Ohel

Oslm toga čirillcom: SIMO MiLUTINOVIĆ KRAJIŠNIK tečak S Ž NJIVA ? i ORANiČAR 2 -S VUK KARADZIC, Vel. narod. kal. K 1.40 Dobivflju se u svint ktijižarama I Irafikama H1 u nakladno] knjižari D. A A. KAJON, SAAAJEVO Prenrodsvcimn vetikl rsbst. 987