Beogradske novine

• lzlastt dnevno u Jutro, ponedjeljkom postijo podne^

Pojadlnl brojavl:

t animi i« rn.ib.WMi t nmlK. • H

■ • • • •

I • 0 • •

.10 .12 Mlfl 3 Ogfnl po djanHiB.

MJaaaCoa preiplatat * « m|»itii ■ ■ . t* 1 W» ■ kafaa l »ia»M»»a». . 9 '—! Ir»»» n «»»t»ww • kato . , S'8(S

- V

OacUtatnln^kutn-nnto^nafifl« *■-" U tnntriutva. . .

(Iradnlitia: BEOORAO, Vuko KvnUlte ul. br>| 10 . TolofoB bro| U liprovo l prlmnjo protplat« TopUSIo venaa broj 21 Talafea broj tl. PritNMlo optaaa Kaoa MNmJIs ol braf S& TatafM br 24 »

Godina III.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog giavnog stožera. Kb. Beč, 2U. đecembra. Isiočno boilšte: PrJmlrJe. Talliansko bojlšte: Zbog lijepog vremetia bila Je topnićka djelatnost na obim stranatna živIja. Odbijenl su neprijateljski napađi protiv našiii novih položaja na Monte P e r t i c a. Broj zarobijenlka. koje su u borbatna I s t o č n o B r e n t e od 11. o. nij. Driveie četc generala pješadlje Alfreda K r a tt s s a iznos! 270 časnika, od toga 7 stožcrnih i 8150 vojnika. Načelnlk alavnoa siožcfa, PrevarenTlarailce. U spotnena vrijedniin spishna Rrnsta Moritza pl. Avudta itna ova izreka: „Sve političke gluposti jcsu zločini“. Primjenjujuči ovu izreku na izdajnlčku talijansku politiku, koja je tu zemlju otjerala u naručja koalicije. a time na rub propastl, tnožetno promilenill red riječi ovako: „Svi jiolitički ziočini jesu gluposti“. Velika sila razbojn.lštva dopustila je — počevši ođ ubijstva kralja Umberta, — da ujome .upra\'ljaju Ijudi, koji su u isti niah blll '1 ziočinci i glupaci. — a nijesu imali ui Sskre onog državničkog đuha, kojl ie odlikovao jednoga Cavoura. Sada žasnje Savojska kuća žaiosne plodove svoie sulude polirike: blijedu nevoiju, tiza koje vi eba zvijcr revolucije, sprem•ua za skok. Pri toin se nečemo baviti ipitar.jesn, da ii je taiijanska uzrujanost ! kao pnsijedica bjesnila zbog uzalud •pridonešenih žrtava u imanju i krvi dospjela tako daleko, da bi se takođje u njibovoi domovini mogio sve tumbe okrenuti kao u Pitsiji. — ne, to nas se baš ništa ne tiče. Nama je potpuno svejcđno, kako i kada će Talijani obračunati svoje medjusobtie račune. Svjetska istorija već ih je osudiia kao prevarene varaiice. Oni ne samo •da se nljesu držali ugovorS, koje su s snania zakijtičili, nego su čak zajeduički iradiii sa našim neprijateijima, u ltadi, da će dobiti obećanu Judinu nagradu. ,U njihovoj grabtjivosti za tudjitn vlasništvom, na koje cni ne niogu nl najmanje pravo pokazati, oni su sasvim previdjeli, da su iste vclike sile, s kojirna su sklopili sotouski jtakt, tjerali Sstu poiitiku, koja je bila potpuno proitivita talijaiiskim iiiterosima. Još 1814. god. otela Im je Engleska Maltu na pariskom miru, kršeći tirne unaprijed data obečanja, i opiraia se uvijek svima jiokušajima za taiijansko ujedinjenjc. itaiija je jiočela jtretendovati na Egiijiat, na što je Engleska odgovorila samo porugom. Pcčlnjući pravo nitkovskl .rat sa Turskom, naišla je Italija na tajni otpor Engleske, zbog čega je izgubila najbolje pristanište u Cirenaiki. isto tako uzela je Francuska talijansku

Novi gradjanski rat u Rusiji. Wiii. tten i ttElo Mfoiljeiii. - Proi nramjenorn M 11 lialiii. - Sporazsme i faiiiu Moviua. - lailjm proko H Talijana.

i oblast u Nizzi I SavojskoJ, koje je djed ! sadašnjeg kralja morao 1859. god. tistupiti Najjoieonu III. za francusku oružanu pomoč. Aii ni poslijc nije jx>litika jačeg latinskog bratskog naroda preuia talijanskom nezasltljivcu nijx>što bila prijateljska. Tako je Francuska u Jesen 1912. god. svoju treću cskadru premjestila iz Bresta u Bisertu. da bi tako prcd cljelim svijetoin pokazaia francusku prcntoć na Sređozemnom tnoru. Pri raspravljaniu j)omorskog proračttna početkoin 1913. god. izjavio je izvjestilac Painlevć kratko i jasno: ..Prikupljanje cskadrl u Sredozcmnom moru izvršeno je zato, da bi se talijatiska i austro-ugarska flota uništiie za poia sata!“ To su biia dva ,,dobra“ priJateMa, sa kojima je Italija samo ncrado ušla u vezu, da bi svoje prave prljatelje, src-dišnie viasti, sranmo izdala. Sada haca obra/.iiiu i treči lažnl prijatell Italiie: Sledinjcne Države Sjeverne Amelike. Ovaj ie — nrema pouzdanini vijestima — na posijednjoj pariskoj konferenciji sporaznnia tražio, da koa'lclja povuče svojc obečanic, da će dalmatinsku obalu prepustlti Italiji, kao i da Taliianitna ne daie obećane povlastice u Malol Aziji. Uostaiom treba na to sjetili, đa je več početkom ove godiue brat Jonathan taliianskoin saveztiičkotn bratu dao nogotn uđarac tirne, što }e zaoštrio svoi zakon o useljavaniu. koji se naročito okrenuo protiv Talijana i tako pokazao. da mu ovai prirast nije po volji. Nesumniivo Jc. da idf'ia o reviziji nogodaba, učinjenih sa ftalijom, što ie Uuija tražiia. potiče od Engleske, koia. u nadi da če tako dtigo saniani suliozcmni most iz Egipta do iudiie sada ostvarltl, ua to i ne misii, da ltaliii u MaloJ Aziji prepusti baretn koji zalogaj. Tako sada stoii Apeninska kraljevina kao prevarenl varalica, j>rezrena od svoje „savezničko braće“. kojima je umjesto poinagača postaia teret; bcz pomočl upala je u njiliove kaudžc, nemajuči čak ni nesrazmjerno boljl jw)ložai Rusiie. da možc s naina sklopiti zasebati mir. Ovo — prvo i prvo Engleska i Francuska ne bi dopustiie, a drugo, što je još važnije, mi na to i ! ne misMmo, pošto bi prije svega mo! rali Italiii davati onai ugalj, koji oiia od 1 svojih dobrih prijatelja nc može da doI bije. „Tatno dosoije država“, rekao je j veliki TaMtan Macchiavclli, u čliim je žilama tekla germanska krv, ,,akp ga mirovne pogodhe suviše oštećuiu ili ako hoćc da daljc vod! rat, da ili postaje pliienom jcdnog saveznika ill svoca protivnika. U takav poiožaj dovodi je rdjava jioMtika, loši ugovori I precjenjivanje svoje snagc“.

—faPresovMl za aiir. Orof Czernln se uada skoroin uilru. (Narofitt brzojsv ..Bcogndsiclh Novlna“) Beč, 20. decembra. Kako javija koresi>ondencija ,,A us t r 1 a“ izjavio je grof C z e r n i n j)red predsjednikom austrijske deiegacLie 11 a u s e r o m prijc svog odlaska u Brest-Lito\vsk; ,,N a d a m s e, d a ć ti in o ć i u skoro vrijeme opct sudjelov a t i u d el e g a c IJ o n i m r a s p r av a m a.“ Knskl ratnl zarobljeulei Izvještenl o prinrirju. tNaročttt brzojav ..Beogrndskili Novina“.) Beč, 20. dccembra. Javlja se s mjerodavne strane: Juče iioslije podne su r u s k i r a t n i z ar o b I j e n i c i. kojl su dijelom zaj>osleni u ovdašnjim tvornicama, a dijeJom u poljoprivredniin prcduzećima okolini Beča, izvješteni o zak I j u č e n J tt p r i m i r j a I o m i r o vnim pregovoritna, koji će odmah otjiočeti. Ratttl ruski zarobljcnici primiil su ovu vijest s ueobičnom r ad o š ć u. U oniin Ivornicaina, gdje je veči bro] ratnih zarobljenika zaposlcn, trajali su izljevi radosti do jiozne noći, Mnogi su ti najvcćem raspoloženju pjevali svoje natodne pjesme. Mnogi su u svojim razdraganim govoritna uvjeravaii, d a ć e i m, č i m s e v r a t e u s v o j u o t a d ž I) i n u, p o ć i z a r uk o m, d a i z m e d j u R u s i j e i s r ed i š ii j i h v 1 a t i u s p o s t a v e p r ij a t e 1 j s k e o d n o š e. Pri.iedlog u bečkom opštinskora vijcću. (Nnročlt! brzojav „Bcograđskla Novtna") Beč. 20. decenibra. U sutrašnjoj; sjednici opštinskog vijeća i>redio4ie<i(Oj)štinski vijećnik dr. Doru u svojoj ihifcfirpelaciji, da se vladi uputi tnolba za blagovremeno osiguranje j)reuosa žita iz južno-ruskih pristaništa u Beč. Daije da gradonačeinik zaitioli vladu, da se pregovaračima za inir izdadu uputstva za osiguranje što je moguče većih olakšica ii trgovinskiin odnosima izuiedjit monarhije i Rusije. Turska se raduje nezavisnosii Persije. (Narofit! brzojav „Bccgradskili Novlua“) Berlin, 20. decembra. Tuiski mihistar spoijnih posiova. Ncsjm-bej, koji je odavde otpmovao za Brest-Litowsk, izjavio jc u ,,V o s s 1 s c li c Z e i t u n g“, da se Turska naročito raduje, što 10. tačka ugovora o primirju odrcdjujc, da se iz Persijc povuku kako ruske, tako i turske čete. Tnrska je hila itvi.iek prista-

llca nozavisnosti Persije. Kako se pogovara u j>oMtičkim krugovima, rukcvodiće predliodnim forinalitethna za rasjiravljanja tt Brcst-Lito\vsku berlinski turski jioslanik H a k i-p a š a. kao najstariji po godmama. Franciiski socMaliste protiv ruskog posebnog niira. (Narcčiti br/ajav ..Bcogradskili Novina“) Rottcrđao), 20. đecombra. Fin.iicuska sooijalist'fka (»iupa koinoTb, kojoj stoji na čel u Albert Tb om a s, ! poslala je ruskim socMal'stima izjavna, u j kojoj daju izraaa svomo žaljonju, š(o ] llusi naginju scpaiatnom miiu.

Dogadjaji u Rusiji. Deiuobllizacija ruske vojske. (Narofiti brzojuv „Beogradsklb Novlna“.) Rotterdam, 20. dccembra. Javlja se iz Petrograda, da je vljeee narodnih povjerciiika o t p u s 1 1 ] o k u č a m a s v e v o j n i k e, k o j I s ii s t a r i j i o d 34 g o d i n e. Gradjauskl rat u Rusiji. Kb. Amsterdam, 20. decembra. Renter javlja iz Petrograda: Oradjanski rat rasprostire se đuž Moldave ka sjcvern od Astraliana do Sainarc. Astrahan je u posjedu boljševika. Kazaci sti bili juče 20 kilometra od (oga grada udaljeni. Boljševiki raspolažu nmogobrojnim mašinskim puškama, ali nctnaju skoro nikakvili topova, dok Kazaci raspolažu lakim topovima. U Suricinti nc viadaju ni boljševiki ni Kazaci. T jednf i drtrgi su poručcni ođ prisialica Hiodorovih. Od Orenburga se bliži kazački vodi Donfov prcma Samari. Kuski vojnlci napuštaiii sami front. CNarofitt brzotav ..Bcosu’ađskilt Nnvitta") R'otterđa.m, 20. đ“ccmbra. I/. Rupiie javljnju. da r"ski vojtrci, jcdan po jedan, uapuštajn front. TUuki sjevemi front namuti'e su velike četne jcdinice. U Rusiji drži svaki nasigurno, id a ćesemjruskoro zak 1 j u č i t i. Cruomorska tlota u nezgodi. (Naročiti brzojav „Bco£rađs!dli Novina") Rottcrđam 20. deccmbra. ,,Daily Telograph" javlja iz Pctrograda: Crnomorska fiola je u grdnoj nezgodi. Ona ne zna, da li joj zanovijodaju pctrooradski ili kijovski lioljLeviki, ili rnožda ukrajinska Rada. Nekol'ko manjih ratnih irnija, koje su do sada poniagale Imljševike u Rostovu, sad su so pomkl« i ostavile varoš u kazafkim rukama. Kazaei iđu u Borodeš

i

i

izpbifE tada 113011 iia

ApŠeuje m Petrogradu. (Naročid hrzolav „Beojradski!) No\!aa“.) JKrlin, 20. decoinb; ft. ’ » JavJja sc iz Potrograda: Po naietlbi i atuo-revolucajonarnog odbora izvršena' su u ]K>sfjednje vfreme mnoga apšenja« Prođuzeta ja premelaćiua u kući Ičerjeiu skijeve žoue, pošto se misli, da je ona tf prepisci sa svojiui mužotn. Po j<>dnoj nr>. vinarskoj vijesti uapšena je grofica !’a< injin, koja je, u Keijenskovom kabi< netu hila đržavni podtajrvik, kao i hivši ministnr muninjo Čingarjev. Posijednja bežična staijica sporazuiniii}i sila ii Rusiji. (Narociti brzojav „Bcogradsklb Novliia 11 .) Stockliolm, 20. decetnbra. Ruska vlada je uputila brzpjavnl bataljun u Arhangelsk da primi tamoš' nju brzojavnu bežičnu stanicu, koja sa nalazl još u cugleskiin nikama. To j<S ])osljednja stanica bežičnog brzojava, koja je sporazuimi stajala na raspoloženju za njihovu vfizu s Rusijojn. Rostow — osiobodjen. Kb. Petrograd, 20. decembra. Petrogradski brzojavni ured jav]ja: Potpuno su netačne sve vijesti da su Kazaci tobož zauzeli Rostov. Prema brzojavima, koji su juče stigi! iž Stockliolnia grad Rostov jo osloIrodjen. Car uije pobjegao. Kb. Petrograd, 20. decembra. Petrogradski brzojavni uređ jav!ja: Brzojav to1xjlskih vlasti petrogradskoni guverneni pobiia sve vijestf 0 bijegu bivšeg cara kao noosnovane Car i- njegova porodica sc još i sada nalaze u Tobolsku. List ,,D j e n“ javlja, da će vlada narodnih komesara uskoro izdati na< redjenje, prema kome se bivšetn cartt 1 njegovoj porodici dozvoljava, d a m o g u o t i ć i i z R u s i j c i n as t a n i t i u Inostranstvu. Palata velikog kneza Nikolaja upotrijebiće s>e za rcvolucijoni vojtn snd, čije ćc sjednicc otjmčeti 26. t. m. Prvo sudjcnje biće Kuriskiieviču, koji je optužen zbog nionarhističke zavjere, ditigo sudjenje biće bivšem ministru spoljnih j>oslova Tereščenku, kojl je okrivljen. što je prikrivao tajne ugovore. Estiaudski seijaci za novu vladu. Kb. Petrograd, 20. decetnbra. Konfercncija estlandskih seljaka, koji raspolažu s malo lli ni tnalo zemlje, danas je otvorona. U konfercnciji učestvuje 156 izaslanika. Raspoloženje konfercncijc potpuno jc na stranl boljševika. Koračain brže i brže da bl te imaa. Snicta mi brzina i neprckidno padaijc sitnoga snega sa užasnim, bcsniin L-ptrnm Knraci su nii snori i mali kao

svctioj moći draži I davale ali visoku pobožuost, - čarobnost.

Podiistak. tlvosclamus niger. U razvitu jutra.

Isto si tako bila leq>a, sveža — isto tako blla!

Ostavljam tvoju sliku ladno, sa ^nmo ukočenosti, vreme jc da ti taino dodjem. Tamo si sama, tiladno ti je I ako imaš veliki busen i ako si u dubi*ii od metra I više — i možda, opet ti jc Jdadno! Napolju je gadno, ružno kao T meni, kao i tebi. Sneg silan sa vctrom sipa mi u oči, kvari mi sliku, cepa, rešeta kroz dušu i srce i kvari i ruši, razdiro meka, lcpa osećanja I ljubav. Kandiio blesnu još jcdnom jače, nagače, kako bi jačina mrtvila posie bila veča i potom u pepeo. Hrizanteme, već sve ipožutcle, bez boje J mirisa opadahu u ncredu bez lej>ote.

Vreme je da tl tamo dodjem, tek ie razvit jutra. Polazim i pitam se: j>a zar i ono što je naivno I lej>o mora da umre? dolazi naturujućl se — mora, mora: jer lepota ne mora večito živeti pa da bude večna, njoj je 1 trenutak dosta! A da 11 kad je to I llce? — jeste to je beztnoćno, bezutešno; ta to nlje llšće, leptir, cvećolll *-

nikad i ja stižem 1 suviše kasno nego što srce i volja oće. Idem onom šinnom koju sa sviju strana šibaju ljutl bičevi vetra, koji se nadvikuju u fijuku kao da se ko pre od njlh žuri da tl kažu kako ti ideni. Evo me. Sve je mirno oko tcbe. svo tl-ugadja, pa tl jc ipak najružnije nogo I jedan ružan trcnutak na životu. Prišla sam ti 1 imala sam te — bila si tni isto fcako lepa, svcža i sve ini je na..mah kao i onda: Olava ti jc bila na jastuku a ja sam bila pokraj tebc. Tvoje lepe, prkosne usne izgovarale su napamet jednu Helnovu strofu — scćam je se dobro: Du bist wic eine Blume So hold und schon und reln... oči uvek upola otvorcne, tamo ncgde u daljini pratiie su tvoje reči i davale jači efekat, saosećale svu draž, čelo ti Je bllo puno bora, živosti, upora, jedva trpelo u nercdu razbacanu zagonetno ugasitu tvoju kosu. Ja sam je najviše voiela! Bleda, mršava ali fino skrojcna ruka trudila se da dfi takt ritmu u osećanju duše, srca izgovaranc Helnove strofe: so hold und so sch6n Ja sam nalakćena gledala u tcbe, | ti me nisi opazila, gledala u jedno visoko, člsto, nalvno i svetk) lice, čiste mlade duše, mlade devojke. U sobi je jasno gorelo kandilo. Sve stvarl odisale su trepteči u nekoj Čudno vjsokoj

skrommi Na stolu su bile divne, sveže, bele tirizanteme, kojc sam ti ja u misllma stavljala u kosu; a onc su divno krasile tvoju čistu glavu, tvoje čisto, mlado, pimo života srce — one su tl đivno stajale. te bele, svcže hrizanteme! Vdike lepc pahnljice snega padale su I na tebe celu i ti si takva bila divna, divno bda, čista, sveža — sva u belo! Mnogo -si mi bila draga takva. nmogo sam tc voiela tad I Pa da li ti jc takvoj nedostajalo što? — satno jedan izliv vrhunca mojega ushlćenja, mojc Ijubavi, strasne žudnje — jedan poljubacl Poljubac izmedj bclih, lepiii paiuiljica, izmedj hrizantcma, koje lepo stoje u toj tvojoj zagasltoj kosi, iztncdj čistote i odisa tvoje Čiste, inlade dcvojačkc duše. Dala sain ti! Nestašno si tnc tad pogledala i vragolasto prckorela što ti smetam ne možeš da izgovaraš Hcinove strofe. Da, ni pomislitl nisi inogla šta ja radim 1 kako te imam, nitl b! tad i pogadjala, Jer su ti prkosne itsnc izgovaralc još uvck -r- so rcin so schon NapoUu je i daUe sncg padao u lepim divnim pahuljicama. kandilo je još jcdnomerno onako visoko, sveto gorelo, hrizanteme su divno sveže mirisale — a ja, ja sam te lmala takvu. Ti onda ništa nisi znala, niti mogla I pomisliti kako te Ja imam; kao što I sad ne znaš 1 kao što nikad nećeš ni znatL — — A sad? *

Vraćam so kući, sneg sitan sipa mi u lice i zavcjava ine grozno, sinrtno ledcno uz pripomoć straliotnili vctrova, u čijem fijuku čujcm tvoje so sclion, so hold — saino surovo, smrtno, puno jeze, kao iz groha, od tebe da dolazi... Trnboba (Z. D.)

4. G. Matoš: Stevan Sremac. (Svršctak), III. Sremac je višc sensltivan no rcflcksivan. U cijelotn njegovom djelu ncma nl Jcdne origlnalnc pozitivnc tnislh Pa ipak i on je nolcns volcns propagator, indirciktan doduše. vclikili i sasvlin aktuclnlh pitanja. Njcgovo Jc djclo dvostruka reakcija, dvostruka opozicija; politička i kultuma, nacionalna i umjetnička. U Nedićevom Srpskom Preglcdu osvanu i prvi Sremčcv humorističkt rad, Ivkova Slava, djelo bez traga upliva utilitarističke 1 tendeclozne estetiikc. Sremac je dakle rcallst samo u pripovjedačkoj tehnicl. U progres, kako se naročito kod nas shvata I praktikujc, ne vjerovaše mnogo. Demokracija mu se ne činjaše najbolji oblik za razvitak pojedinca. Demokratska Srbija mu je inferlornija od stare, jer nije producirala tako velikih IJudi. Modernist nivellra, pa i velike karaktere. w Cast je nešto što danas vlše ne po-

stoji“, veli stručnl Augicr. To isto zaključuje i H. Becque. Zola. i tnuogi veliki pesitnistički opsorvatorl mođernosti. Civilizacija jc više napredaK u uživattjti ncgo u načinu višega žlvota. „Demokracija vlada može biti samo vlada nitko\ a.“ „Dcmokracija jc najdivuiji oblik vladavinc za pse“ — sudt jcdan od prviit sinova aiiKMikanske domokraclje: A. E. Poe. Sllčno misle Carlylc, Taine, Nitzsclie. „Ako proinotrimo Izbliže, svi se natncti ternelje na kojoj tnorahioj bolestl" veli Balzac zaključujuči kao Mattdeville, da su te bolesti lizrok, ili kao Rottssoau i Tolstoj. da su neminoviie posljcdice kulture. Artes molliunt tnores — stara tema. Ovakve i sličtte mlsll stvoriše Sremčevu i>olitičku i estetičku reakciju. Oledajuči karikature na tnjestiina, gdje su sa kolaca djedovima turski psl žderali živo nteso, Sretnac zaključivaše, da je od neukih i prostih ijudi lito« gla stvoriti oslobodioce 1 heroje satno tradicija i nacionalna misao, a unučad da se mogla izineniti zbog novih Ideja, koje taj izvor energije mogahu samo ugušiti. On je sasvim tačno opazio dekadencu karaktera, energUe, 1 za to govori tolikom ironijom o obožavaocima realističkog obrazovanja. Humanističke studUe nisu doduše od dlrektne korfsti, ali za poznavanje cijektga čovjeka bez sutnnje su bolje od cksaktnili nauka. Will. Pitt čita u originalu najtežo grčko djelo, Likofrontovu Kasandru. Zivot Aleksandra Vel. I Oladstone* prati mudrost božanskoga Homera, Jakoblnce oduševljava Plutarh, pprt-