Beogradske novine

Broi 8.

Cefvrtak

BEOORADSKE NOVTNE

S»raw a.

Narodna prrvreda Carinski promet sa Bugarskom. Po obavještenju sof:jskih listo\a, ovlaŠčen je austro-ugarski punomouii ministar u Sofiji, g. grcrf Czernin, da ilostavi bugarskoj vladi, da se carinski ugovor, koji je važio do 1. januara ove godine, produžuje do 31. decembra 1918. godinc. Sve utvrdjenc klauzule, koje se odnosc tako isto na tranzit preso Srbije, ostale su nepromijenjene.

Ko je upravo doneo krompir n Evropu — odakle i kad? (Nastavak). Po sviina uovijim podatcima, moja sc priznati pronalaženju Virdjinije, admiralu Walter Raleigh-u, da jc baš on taj, koji je 1584. godine domeo prve krompire u Irsku, koje je i svojoj gradinl usadio. 0 ostalom tvrde Špaujolci, da je ■kođ njih bilo krompira pre, Raleigh-a. Cris. Columbus našao je godinc 1491. i na ostrvu Kubi krompira, jer njegovi izaslanici, koji se iz unutrašnjosti natrag vratiše, pričaše mu ,,o nekim krtolama, koje urodjenici peku i jcdu, i koje, ispečene, naličc na pečen kesten.“ Najverovatnije ie pak to, da je krompir s dve strane u Evropu prenešen: iz Virdjinije (koja nije upravo otadžbina krompira, nego su ga tu doneli iz Peru-a i ođomaćili) doneo ga je u Englesku (Irsku) Raleigh, a s druge strane doneše ga Spanjolci iz kvitskih planina u Španiju, odakle su ga razneli po ostalim južnim evropskim planinama. 1 H u m b o 11 kaže, da je krompir mnogo ranije bio poznat Španjolcima, nego Engle-zima. Medju ostalima navodi se još i neki trgovac roblja J o h n H a \v k i n, da je i on — kao bajagi — godine 1565. preneo krompir iz Sa nta-F6 u Irsku, ali se docnije doznalo, da to ne jbeše krompiri, nego — čičoke („svinjska repa“). B u 1 o w u svom najnovijem delu, izmedju ostaloga, veli ovo: ...„PažIjivim i trudninr istraživanjem sviju, pa 1 najstarijih pisaca, koji o uvodjenju krompira u Evropu pisaše, možemo se uveriti, da ne spada u zaslugu ni Raleigh-u, ni Drake-u, ni Hawkin-u, da su od njih koji p r v i krompir u Evropu doneli. Španjolci su bili, koji su prve krompire na evropsku zemlju bacili i time dragoceni preobražaju ishrani Evropljana u Č i n i 1 i...“ No, i pored svega toga, ne treba u toj stvari prezirati zasiuge Drake-ove K ostalih napred navedenih o oba, jer su zaista oni prvi bili, koji su u svoje otačestvo, Englesku, krornpir uneli, koji se odatle po severnim evropskim krajevima raznosio. Priča se, da je Drake poslao jedr.om Bvom prijatelju u London nekol.ko ko*nada krompira u tom ciiju, da ih ovaj 0 svojoj gradini razmnoži, pa docn je narodu razda. U pismu, kojim je ove krompire poslao, stajaše i ovo: PUd ovoga rašča tako je ogahit i hramj.v, da pam ja log neospornog uverenja, da će gajcnje i razmnožavanje ovog rašća u Jiašern stočarstvu l>iti od neizmerne koristi“. — Pr.jatej posadi d.bivene k.omjpire u svom povrtnja'm, i one uspeše Ida ne može biti bolje, t. j. stabla beše jedr;. i prepuna cveta, koje je docn jo one okrugle bobice izrodilo b li.na boibicania je seme. Prjn e. mi.-laš., i.a su ove bobice oni plodovi, za koje mu Drake pisaše. Nastupi jesen, bob'ce požate, sazreše, on ih pažljivo pobere, da i.i z ,otoviti i pozove najodabranijo g03 e na objed. Na posletku doneše p.ed do.naćina jedr.u pokrivenu i bogato ok ćenu srebriiu činiju. Domaćin ustane i Izgovori Bvojim gostirna lepu besedu, u kojoj je Baveo: kako je sretau da u toj činijii predloži svojim gostima neko navo 4 esBtivo, od kog je ,,seme“ dobio od svog čuvenog prijatelja admirala Drake-a iz lAmerike, s tim uverenjem, da gajenjo ovoga rašća može za Englesku Liti oi jneizmerne koristi. Činiju sad odk.ope; bobice beše pečene u maslu, pa šcćercm 1 cimetom posule. S najvećm IjubopitBtvorn primakoše gosti ovo čudnovato jeBtivo svojim, u je.u razmaženim ustima, nli ga brzo u tanjir ispljuvaše, jer b-bice beše bljutave, i svi jedjiogl.isno iz.avise, ida lo jelo može biti izvrsno za divlje mmerikanske guše, a za en^leske — nikako. U najvećoj ljutnji zipovedi dor.a6in svom baštovanu, da ovo amcrikan ko rašće povadi i na vatru baei i sagore. Slučajno se dogodi, da domaćin baš onog jdana u baštu đodje, kad je baštovan fcpaljivao krompir, zajcdno sa lepo raz/vijenim krtolama, od kojih neke već i pečene beše. Domaćin stane nogom na jednu pečenu krtolu, kad mu od.elno.n Hešto prijatno zamirišo i be o se b ašno po zemlji raspe; on se sagne, digne iednu celu pečenu krtolu, oproba ju i via., da je s bobicama pogreš o, a da su ove krtole onaj hvaljeiu plod. Sad dair.e pokupitr sve još nepečeno k.tole, pro.tj ih |da skuvati i bez ikakvih začinaka na Irpezu izneti,,sazvavši ponero one Lte gosle, koji pre na objeiu beše, i ko.i ead odaše zasJuženu hvala novome piodn. ■ _ •*:

Ipak je zalo za dugo vre i:e r t o bilo viJch krompir u graijanskiin baštama, no samo u ve.ikašk.m. lz doma.ih pribeležaka kTay.ce Ane, supruge kr. l.a Jakova I., koja je umrla 1618. godlne, moglo se videti, da je jedna fun a krtola, l za njeno doba, kootala 2 krune. Tek u polovini XVIII. veka, beše krompir u Engleskoj u opš.e pozna i i. Iz Engle:ke pien.še kronpi , vSć u v šj sorti u Belgiju, gde ga ruši.enim rukama piimiše; a oi pri i .e u isto doba — 15S8. goiine — mogao se je krompir ponegde i u Nemačkoj v deii, a.i ga je tu s počelka slabo ko vermao. U Italiju je doneo krompir Hieronimus Corđanus po' 1 ine 1580., a 1588. nalazimo ga i ovdo već na većim prdetorijama; u ' diiu ga je Cordanus iz Španije preneo. U 30-togodišnjem ratu, doneo je jedan niđcrlanđski oficir prve '••i'oirp re u Česko, a ođavđe ie nrenešeu u Bavar sku. U Badenskuje doneo 5 bremena krompira jedan siroma d vođe’j i 1740. godine, koji se je sa gajenjem krornpira jako olx>gatio, a kad je umro, o tav o je svojim nasljednitima 300 00 ) forina a. U Saksoniji namelsše mrodu silom krompir sve do igjodine 1730., naro čito u žitorn bogatin ravnic"ma. Nemački kralj Fridrih Viljem I. imadjaše muku s narodom, naročito u provinciji Bran.!enbur a u, naterivao jo i sveštenike da u c.kvama pou'e narocl, da prigiii lepe namere krr.ljeve, koji ih ovcin novorn bi'jkom želi usrsći i- naroi pak ismevaše te pouke i naz'vaše sveštenike „krompirašima". Tek go 'ine 17 0 kad je Friflrh II. stup'o na presto, prokrči put ovoj spasonosnoj biljci. O tome priča čuveni naučenjak Netelbek u svom životopisu ovo: ,,M''gao sam biti Idtetić od svojih 7—8 go ina, 'dak.e oko 1743. ili 1744. godine, kad je koi nas u zemlji (Nemačkojj na daleko tako strašno i oskudno vreme bilo, da su mnogi ljucli umirali od gladi. Dodine 1745. dobije Varoš Kolberg od k-alj i jedan poklon, koji onda u zemlji još nepoznat beše: jedna rastočena kola puna brompira prispeše na p'jrmu, a dobošem se razglasi po varoši, da se svaki baš.ovan u označeno vreme niclje prčd opštinskom kućom, jer im je „kra’jeva milost poslala izvanređan dar“. Svaki može porrisliti, kako se celo gradjanstvo luzir.uvalo, tim više, što se ttpravo nije znalo, šta ima taj dar baštovanima da •znači“. „Gospoda savetnici u svečnnom odelu, pokazivaše sakupljenom svetu nov piod, koje ovde čovečijo o'co n;je videlo. Neki od njlh čitaše uput-'vo, knko se s tim krtolama gazduje i kalco ih treba sadit i negovali, a ujedno i to, kako ih treba bariti i peći. Medjntim uz'maše pojećirci te mnogo hva'jene krtole u ruke, čuđiše im se, mirisaše ih i ob’izivaše. Vrteći i mašući g’.avom, nud še ih jedan drugome, rasekoše ih i ba aše pi isutnim psima, koji ih onj išišs i o fciviše. To je sad dovoijno bilo, da se k ompiru opšta presuda izreče! ,,Te stvari, poviče narod, niti smrde nit’ miriše; i psi neće đa ih taknu, pa šta liće onda šnjima biti nama pomoženo?l“ Većina sakup'je* oi naroda mišljaše, da krompir kao drvo rasti, sa kog se u svoje vreme krtole kao orasi tresu“. Medjutim se kraljeva vclja ispuni, i njegov se đar prisutnim baštovanima podeli tako, da je i onaj najsiromašniji nekoliko krtola dobio. AI. je u onjj larnu i gurnjavi slabo koji od uputstva što razumeo. Ko primljene krompire nje na bunjište bacio, laj je pri sadjenju s. ji.na sasvim naopako postupao. Neki su ih ponegde pojedince u zemlju zabad.;li, pa se dalje nisu za njih brinuli. do'c drugi mišijaše, đa.će najbolje učiniti, ako sve dobivene krto’e na jednu gomilu bace i malo ih zemljom pretrpaju“. „Nastupajuće godine ponovi kralj svoj dragoceni dar opet s je'lmm t'vcrom krompira, ali je ovcm pr likom od strane nai!ežnihorg"napjrretn j: p stup no; s tovarom je izaslat i jedan I raljiv baštovan, koji je u kra’jjvoj bašti već pravilno gajio krompir, i umeo stručnjjčki da objasni kako ga treba sadili. pa je pojećinima pri sadjenju i prpom gao I 0 daljoj se neza stalrao. Od toja dofoi poBtade u nas krompir opštenarodno je8tivo“. Godine 1756. đakie nre seđmogod’šnjeg rata, izda kra'j Fr'drih II. cnu značajnu i gromov'tu naro'1 K u si 46 paragrafa, u kojoj nabra'a grehe „lenjih plemićkih poljoprivrednika“. PosD seđrnogodišnjeg rata, 1764. pod'-ne, iz’dn k"a’j novu oštru naro lbu, da 83 zemljo-adn a u svakom ro'»’eiu po» 1 iže i B'fvjvcd; svakom zemljoradniku: da mora 15. dio Bvojih njiva zasaditi krompLrom, danarod nebi nikaddošao 8 hranomuoskudicu. Kra'j ie s ra putovao po zemlji i nadcl dio knko I udi rade ; i ko nije po prepnanim pravilima radio, togaje samličnona 1 i cu mesta i kaznio; a na d:Tigim meBtima. je opet svaki zemijoradnik imao uzase po dva vojrtiki kao stražu kcji su ga kundacima muvali, ako nje hteo po pmvilu vi:a sadi i neguje krompir. Po čitave f ’3 vojnika lo ,T onv"Š3 po nivama u tom ci!ju, i tako je to sve išio s uajvećom mukom i nategom. ,,S prokletom svinjskom hranom hoće kralj danas ishranjuje!“ vikaše seijaci, a godine 1770- kad naslupi glai 1 ao 80.006 duša pomre od g'adi, is lišei se samo iz Ceske do 20.00') duša u S eziju kao „zemlju ob;etovanu“, g lje jj već mnogo krompira, silom kraljeviii n.iTtda-

ba, gajeno i tu je mnog) svet. i s/tj ž vot od glr.ii šačuvao, a posle toga j3 tai narod pođi ao spotremke svome :zba ito'ju i ocr. kralju Fridrihu II., što gi je naterao da sadi krompir i scje da'elinu, da sebe i svoju stoku ishrani i oi g a;li sačuval Hercog Emest August vajmarski, uvenvši si o 1 —: ,: . izda 11. marta 1757. godi’ie sledeću nar dbu: ,,Ko u ovoj godini najviše krompira zasadi, osobito bele sorte, i to nverenjera opštinskim đokaže, dobiće iz državne blagajne uime nagrade 40 talira od svakogplu"a kromp.rora zaeadjene njive“. Godine 1771.—1772. trše zavladah veliica glad u sređnjoj Evrcpi, i da ne beše tada dovo’jno krompira, p^rn 1 1 bi prostc sva sirotinja. Tih godim nauči narode srcdnje Evrope da poštuju vr.iae krompira, pa ni đo đanašnjeg dana ne beše više gladi. I u Francuskoj beše tih goiina ovladala nerodica u žitu, i apot.kar piriski Parmentić p edoži kroaipir, da se s njim narod Qd gladi sačuv" \1 sve beše uzaluclno; narod ga je grdio i ružio, pa ga jeđnom prilikom za mato ni,e kamenjem ubio. Sve to n'js njega zas raši.o ila krompir i dalje p eporu'ue; a da bi se ođ naroda odbranio, izmo i se jeđr.om, da može predctati kra'ju Ludvigu XVI. d kraijici' Mariji Antoaneti; lora prilikom prcia kralju pismenu raspravu o krompiru, i zamo’i kraija i kraljicu, da i oni daiu za svoju t. pezu pos i ed. evno krompir gotoviti i to narodu oLjavi.i, kako bi se tim povodom narod pr v.i o da krompir prigrlt i kromnirom se hrani. Usljcđ toga jc na kraFevoj trpezi bto svaki idan na srebrnom posuđju po koje jestivo od krompira iznošeno i svima gostima prijalo je svako od kromp'ia izneseno jelo. Posie toga uspeha, podari kralj apotekaru 50 rala zeir.lje da na u]oj Krompir zasaii. Kad je p.ve cveto.e ovoga krompira kralju dor.eo, zadcnuo j© kralj nekoliko od njih u zapuce svoje unitorme, a kraljica je naprav l.i od n ih venac i oboje se pojaviše s tim n kitom još istoga večera u dvor.koj zabavi, koja je toga rađi u kraijevoin dvora d.viuia, da gosti vide, kako kralj i kraljica ovo rašće cene, a na večeri beš' 12 i-aznih jela od krompira gost'ma, u naj askošnijem obliku iznesetio. Od toga doba postade ,,mođa“, đa se svet krompircvim tvetoin kiti. Hercozi, prinčetd, grofovi i p &. mići pariski, trališe na obi'o: pr ja elj tva da se udvore ajidteiaru, samo da do jednog tiragocenog ctdia kronipi.ovcg djdju. Ceo Pariz s poštovanjetn govoraše o skromnom apotekaru kao o 1 uđskom dobrotvoru, a kra!j mu za večerom napije zdravicu i reče: „Venijte mi, Francuska će Vam b!agodariti, samnom zajedno, što s!e pronašli hleb s!rotnji“. Ai se masa naroda za dugo nije mogla privoleti da prigrli i oproba k.o.npir. Parmentie piibegne sad lukavstvu. Trubama dade on po svoj okoi’ni rastrubiti, da su /lijSgovi krornpiri djzreii, no pošto su njegoVe krto e vrlo diago.eno, to je on ođ krh’ja izmolio zašii nicu, po kojoj će svakog, ko bi mu i jednu earno krtolu iskopao i ukrao, st.ogo kazniti I ovo je pomog’ol Ne pixxij še ni tri dana, a njegovi mu potajnici dostave, da mu je polje sasvim opljačkano i opustošeno, i da sada neće naći ni jednu krtolu na polju. To je on i želeo. Kad je „sila kota polorniia", preslade i nerazložna vika na krompir, naročito 1793. godine tražiše narod ma ođ kuda da ga nabavi, samo da od g’.adi ne pomre. (Svršiće se.)

A. Grin: TAJANSTVENA OTMIGA. (Svršetak). Lolino blijedo lice nešto porumenl, ali ipak nije ništa odgovorila, ma da ju je gdja. Daniels pogledima stalrao hrab' rila na to. Najzad se ova više ne mogade uzdržati već stade preklinjatl Lolu: ,,0 draga moja gospodjo, ta popustite! Učinili bi veliku nepravdu sveme suprugu, kacla bi ste odbili, da za-

Čisti bijeli teint će vam postail, ako u,oiiebljavate dnevice „Dlana" Alabaster puder i Crćme za iice Doza za probu III lončlć K ž.— Veiika K 4.Može se posvuda dobitl. Glavno stovarište: „Dlana" Handels A. «. Budapest V. NSdor utca 6. 8

10. Januaia 1918

uzmete mjesto, koje vam po pravu pripada.“ 1 to ne pomože; Lola je I dalje ćutala. Sada joj pristupi ona dama u velu, koja se dotle bila držala po strani. Uklanjajući veo, grofica de Mirac srdačnim tonom reče Loli: „ Ja sam najbliža rodjaka g. Biackova, a i sama sam se nekada prezivala Black, čime se još i danas ponosipi. Moj vas brat od sirica voli, a ja mislim, da se siobodno možete usuditi, da se primite mjesta, koje vam priznaje kako zakon, tako i Holmanova Ijubav, a to tim više, 5to možete biti uvjereni, da ćete ga time zbilja učiniti srećnim.“ Evelina de Mirac ljubazno pruži ruku Loli, koja još većma pocrvene. „Hoćete li dakle popustiti našim udrtiženim molbama, Lela.“ ,,Ne smijem," zbunjeno promuca djevojka i nehotice baci pogled na mjesto, gdje su još pola sata ranije kao vezeni zlikovci sjedili njen otac i brat. Ovo njeno uporno odbijanje kanda je silno uzbudjivalo gdju. Diniels. Ona stade nešto baratati po svojoj haljini i najedared izvuče iz nedara neko zapečaćeno pismo. „Možda ćete se predomisliti, inlada gospodjo," reče ona Loli, „kada budete saznali šta piše u ovom dokumentu. 14 Zatim se gdja. Daniels okrete g. Blacku i reče mu zbunjenini i nepouzdanim glasom: „Milostivi gospodine, oprostite mi ovo. što sam sada prinudjena učiniti. Moram ispuniti jedru svoju dužnost, a vjerujte, da mi nije lako... ta toliko sam vas vremena vjerno služila. Hoćete Ii biti tako dobri, da pročitate ovaj dokumenat.“ G. Black se trže. ,,Ta to je rukopis moga oca,“ reče on, otvarajući pismo. On jednim pogledom prelete preko sađržine, pa zatim strogim tonom zapita domaćicu: ,,A što vi to meni ranije niste pokazali?“ „Tako je želio vaš pokojni gospodin otac“, odgovori ona. „Naredio mi je ovako: „Evo vam povjeravam svoju posljednju volju, s time da je godlnu dana držite u najvećoj tajnosti. Ako se po isteku toga vremena moja snaja bude nalazila pored moga sina i ako bude živa, a živi odvojeno od njega, predajte mu ovo pistneno i racite mu. da odmah izvrši moju želju ako mislt poštovati uspomenu na svoga pokojnoga oca.“ ,,A ieste !I znali, šta je pisalo u tom đokiimentu?" prekide je g. Black. „Znala sam jer sam ja sarru vodila starčevu ruku pri pisanju.“ Pošto su neko vrijeme svi ćutali, Holman Black se obrati Loli: „Kada sam te ja molio da mi se vratiš da pored mene zauzmeš svoje mjesto kao supruga i domaćica, ja sam mislio da ću jednovremeno sa ljubavlju jednog napuštenog srca moći staviti pred tvoje noge i bogatstvo koje bi ti uljepšalo život. Sada pak vidim iz ovog dokumenta, da nisam ja, već da si ti jedina naisljed'nica rnoga oca i da imaš isključeno pravo raspolaganja nad njegovim imanjima.** Čuvši tu potpuno neočekivanu novost mlada je djevojka preblijedila kao krpa. „0, Bože, zašto je to učinio?“ prošapta ona tužnim glasom, giedajući zbunjeno u dokumenat, što ga joj je Black dao na čitanje. ..Zar da novac bude most koji će stojati izmedju nas divoje?“ reče ona. Neko je vrijeme ćutala. zatim podiže k svome suprugu oči, u kojima kao da se toga časa vidio sav odbljesak njene plemenite duše. ,,Ne, HoImane,“ reče ona srdačnim glasom, ,,to ne smije biti.“ Neka samo Ijubav bude veza, koja će spojiti naša srca.“ Prijc no što je ma ko od prisu*.n!h mogao pogoditi šta ona hoće, ona po cjepa na sitne komade testamenat staroga Blacka i presretna pada u naručje svome suprugu. Dvije nedjelje docnije priredila je grofica de Mirac sjajnu zabavu u čast svoga brata od strica i njegove mlade supruge. Razumije se, da su na nju bil! pozvati i WiIson i Hill, pa su se i ovom prilikom mogli uvjeriti, koliko je bto srećan ovaj bračni par, koji se poslije tolikih tragičnih preprijeka najzad bio našao. Black Je naročitom pažnjom obasipao Hilla, koji je hvatanjem one dvojice ziikovaca na nadležnom mjestu u veliko bio izašao na glas kao vjsšt i sposoban policijski činovnik, a kome je uz to pripadala glavna zasluga i za Lolino oslobodjenje, za šta ga je njen suprug na najizdašniji način nagradio. No Još većma od svega toga obradovala je mladog policajca Lolina zahvalnost, koja mu uz ljupki osmejak reće: „Nikad vam neču zaboraviti, Šta ste sve učinili za me i kako ste stavili i sam svoj život na kocku radi moga oslobodjenja. Ako bih ikada mogla nešto koristiti „starom Francuzu**, koji je patio od toliko strašnog kašlja, neka mi se u svako doba slobodno obraća. I sada kada sam toliko srećna I zadovoijna, uvijtk ću mu ukazivati onakvu istu simpatiju i onakvo isto saučešće kao u onim sumornim danima.“ — K r a J. —

Poslijednje brzojavne vijesti WILSONOVA POSLANICA KONGRESU. Njegovi mirovnl prijedlozi. Kb. Wash)ngton, 9. januara. Wilson predao je danas poslanicu kongresu, u kojoj kritikuje pregovore u Brest-Litowsku i nastoji osobito Istaknuti, da je vojna stranka u Njemačkoj uništila sve liberalne principije, koji su u prvi mah bile progiašene. U svemu pristaje uz govor Lloyda Georgea. Pređbacuje njemačkim državnicima, da oni samo za volju svoje moći produžuju ovaj rat I ako znadu, da na njihovoj strani nlje pravda. Govori o žalosnom stanju ruskoga naroda, koji je fizički slomljen, ali njegov dub ipak se ne će dati podjarmiti od Nijemaca. Bez obzira vjeruju li nam sadanji vodje ruskoga naroda ill ne. naša je iskrena želja, da pomognemo ruskome narodu i potpomognemo njegovu težnju za slobodom. Pregovorl I rasprave treba da se vode javno, jer su prošla vremena osvajanja i tajne diplomacije. Amerika je stupila u rat, jer su se dogodilf, slučaji povrede pravde i jer Je naša želja, da osjcguramo miran život cijelom svijetu. Poslije razvio je Wi!son svoj mirovni program, a njegova je prva tačka, da svi ugovori treba da budu javni, druga, da na svim morima vlada potpuna sloboda brodarstva, treće da se ukinu sve privredtne zaprijeke, a četvrto, da se smanje naoružanja na mjeriL, koja je potrebna radi opšte sigumosti. Peta tačka je slobodno i iskreno riješenje svih kolonijalnih zahtjeva, koji se sastoji u provedenju načela, da se kod riješenja suverenih pitanja moraju uzeti u obzir interesi stanovništva i opravdani zahtjevi vlada. Šesta tačka zahtjeva ispražnjenje svih ruskih područja, da Rusija može potpuno slobodno i nezavisno riješavati svoja politička pitanja. Sedmo će cijeli svijet biti zato, da se opet isprazni Belgija, bez da se preduzme s koje strane pokušaj, da se smanje njena suverena. prava. Osmo mora se isprazniti cijelo francusko zaposjednuto područje, a. mora se ispraviti nepravda, koja je god. 1871. stigla Francusku elsas-Iotarinskim pitanjem, koje već pedeset godina ugrožava svjetski mir. Deveto treba ispraviti talijanske granice po jasnim narodnim Iinijama. Deseto treba narodima Austro-Ugarske pružitf prvu priliku, đa se razviju u narodnoj autonomiji. Jedanaesto mora se isprazniti Rumunjska, Srbija i Crna Gora. Srbija mora dobiti siguran i slobodain prolaz na more. Odnošaji izmediu pojedinih balkanskih država moraju se urediti prema istorijskim linijama J prema narodnostnim granicama. Moraju se stvoriti garancije za privrednu i teritorijalnu nepovrjedivost raznih balkanskih država. Dvanaesto treba turskom dijelu sadanje osmanlijske države osjegurati potpunu suverenost. Aii druge narodnosti. koje se sada nalaze pod turskom vlašću treba da im se pmži mogućnost slobodnog f aatonomnog razvitka. SRPSKO-T A LI.IA NSKO-GRČKI DRŽAVNI SAVEZ. (Naročiti brzojav „Beogradsklb NovIna“J Lugano, 9. januara. Talijanske novine javljaju, da je Venizelos pregovarao u Rimu o ideji srpsko-talijansko-grčkog državnog saveza. Ovim bi se uredili interesi sviju fcriju naroda na Adriji, a središnjim vlastima spriječilo daljnje prodiranje na Balkanu. EKSPOZITURA PESTAKSKc-UGARSKL KOMERCIALNE BANKE U BEOGRADU KNEZ MIHAJLUVA 50. GLAVNA UPRAVA C. t K. MONOPOLA PETROLEJA I ŽPIRITA Bav! se svima bankarskim poslovitna, pošiljkama novaca iz AustroUgarske i za Austro-Vgarsku. savezničke i neutralne države. Specijalno odjelenje 2a šiijanje novaca ratnim zarobljenicima I intemiranima. Prima uloge i obavlja mijenjanje novca po najkulantnijim dnevnim kursevima Zosebno oifjelenje za robu za sve vrste trgov. poslovo. n »Mtr n