Beogradske novine

Broj 43.

Pefak

BEOGRADSKE NOVINE

15. lebruara 1918.

S f rana 3L

U ponedleljak 20. februara 1918. Siationsmenaža (Terazlje 25) Ponovno izvadjanje kompozicija Ljudevita Šalraneka, ,,Sljeme“ i ,,Soća“ u okviru IV. SIMFONIJSKOGA KONCERTA

Izvadja c. i kr. garnizonska glazba vrhovne vojne uprave u Srbiji uz sudjelovanje amateur-glazbenika. Ulaznice se mogu dobiti u knjižari ,,Jugo-lstok“ uz cijenu od K 5*—. lllaznice vrijede za civilno osoblje kao propusnlcc.

Vijesti iz unutrašnjosti DanaSnji Šabac. O današnjem životu u Šapcu pašc nam dopisnik: Do svjetskog rata Sabac je bio jedna najnaprednijih varoši u Srbiji. Svojom ljepotom i uredjeaiošću taknu£io se sa Valjevom, a preduzimijivi gradjani radili su na tome, da od svoga grada stvore centar prometa za sjeverozapadnu Srbiju. Nalazeći se na udaru u ratnoj zoni, Sabac je mnogo propatio u borbama do zaposjedanja Srbije. U toku rata varoš je bila potpuno opustila. U njoj su ostali najsiromašniji i nemoćni, ostalo se bilo porvuklo u uuutraŠnjost zemije. Danas Sabac ponovo oživijava i postepcno korača boljoj budućnosti. Izbjeglice, koje su se vratili na svoja ognjišta, ponovo su se latili svojih poslova. Najživlji kraj varoši je Kamičak, gdjc se ponovo razvijaju zanatske radTije i u manjem obimn trgovačke. Trgovina i zanatstvo u cijelom gradu postepeuo dobijaju svoj raniji polet. Prosvjeta je isto tako zastupljena dovoijniim brojem škola i u gradu i u okrugu. Stočarstvo se podiže istom voljom kao i ranije. Rogata marva dobro je pozjiata u cijeioj zemlji, a isto tako i dobre rase konja. Poljodjelstvu se poklonila puna pažmja, uz pripomoć oir gtinskih i viših vlasti. Produkcija viiia od jabuke, Icoja se ovhn načinom ji ovom okrugu eksploatiše, dala je .vetike količine jabukovače i za izvoz. Uhvaćeni razboJnieL Javljaju Iz B og o v a d j e: 3. o. mj. oko ponoči provalili su uepoznati zlikovci vrata od stana Miosava G rbića u Donjoj Musici i odneše sobom raznog odijela u vrijednosti oko 1000 kruna. Tek oko 3 sata poslije pomoči primjeti Grbić šta se zbilo, te uzbuni svoje susjede, od kojih se J3 t animir i Filip Grbić dadoše u potjeru za zlikovcima, čiji. je trag po snijegu vodio u kuču Natice Mihaj1 ović u opštini S trimova. Uz pomoć striniovačkog kmeta pokušaše da ■zlikovce pohvataju, ali kad o-tvoriše .vrata, jedan od zlikovaca opali iz,rejvolvpra i rani kmeta Radovana Živkovića, pa zatim pobježe. Drugti đvojicu zlikovaca pohvataŠe uz pomoć poljske redarstvene izvidnicg, u kojima poznadoše ruskog zarobljenika Čihiričenka i Savu Jovičića iz Pepeljovca. Oni su se već od dužeg vremena bavili razbojništvom i Imali su čitavo stovarište kradenih 1 otetih stvari.

Traže se Drustvo Crvenoga Krsia u c. i k. vojnoj glavnoj gubemiji za Srbiju, po Ziva radi piimanja novaea, da se jave Jično i ponesu legitimaciju (prijavnu lietu), inace da pošiju svoju tačnu adresu i označe najbližu poštu, koja piima novac uputnicom. I. Blagajniku Društva Crvenoga Kreta u c. i k. vojnoj glavnoj gubemiji za grbiju u Beogradu, g. dru Marku T. LeLku, prof., Dobračina ul. 16, svakcg radp.og đana od 2—1 sata postje podue, sa |x)zivoni na broj, koji se pred. ev-ikim ijnciiorn nalazi: A. Broj 6277 Agić Olga, rađen. marifcarnice, Stara Crkvena 11; 6092 Aj’dačić Petar, raden. £abr. duvana; 6093 Aksenitijević Ljubomir, carin. revizor u penz.; 16095 Aleksić Dušan, oinovn. drž. račuliovod.; 6091 Aleksijević Miljko, carin. reviz.; 6096 Anđjelić Mileva, udova u penz.; 6097 Anđjelić Miieva, čin. min. iin.; 6098 Antonijević Jovan, skieslc. kapet. u penz.; 6099 Atanacković Milovan, penz. sekrei; 6090 Avramović Nastas, pađzorn. febr. duvana; . , B. 6100 Badnjevac Mileva Svetol., por. čin., Stepojevac; 6103 Bađžević N kula, Učit. gimnaz., Kumanova; 6101 B j ć MiSan, čin. u penz.; 6102 Balugdžić Katarina, čin. minist. gradj., Zorina ul. 94; 6104 Belopavlić Gkgorije, sres. načeln. |u penz.; 6284 Berić Gjorgje, služ. gl. kontrole; 6105 Berić Gjorgje, s'už. mrn. iin ; 6106 Bogdanović Il ja, pošt. siuž.; 6107 Bogdanović Milan, penz. pošt. kontrolor; 6108 Bojičić Jefta, ra’denik mar-

karaice; 6111 Brzaković Milan, služ. univerziteta; 6112 Burinčić Dimilr., sreski ekonorn u penz.; C. Bro : G?80 Cvetanović Cedomir, posL min. fin.; (Nastavitće se.)

Gradjanstvu radi znanja Prema obaviještenju, koje smo s mjerodavnog mje>sta d-obili, nalazimo za potrebuo da gradjaistvu ovo saopštimo: Iz Srbije se šalju poštom u razne kvgore ratnih zarobljenika i internira•nih paketi s raznini jestivom: hljebom, voćem, sirorn, inesom i t. d. Ti paketi dolaze do mjesta, u koja se upućuju u takvom stanju, da njihova sadržima ■nije ni za kćikvu upotrebu, jeđino s toga, što su pošiljlce rdjavo upakovane (obmotaine). Kod tih paketa ima još I ovih neđostaiaka: Na mnogima nije označcna adresa pošiljaočeva, nije označen potrebni tadan broj Iogora (Ev. Br.), te se zbog toga paketi u opšte ne mogu ni predati, jer se vrlo često diešava, da ima nekoliko sličnlh Imena I prezimena. Treba imati na umu, đa paketi iz Srbije do odredjenog mjesta putuju često 6—8 nedjeilja. Da bi dakle pošiljka u opšte mogla dospjeti do ruku onih, kojima se šalju, preporučuje se gradjainstvu da u buduće postupi ovako: Sadržitia paketa može biti sanno ova: odijelo, rublje i ostali predmeti, koji su dotičnom potrebni, dalje jestiva, koja ne podieže kvani, kiaio: konzerve, kakao, marmelada (pekmez), čokolada, dvopek. Pošiijka mora biti s polja obmotana voštanim pliatnotn (rapavom stranom s poija), ili platnom (suktiom), koje ne propušta vodu, a mogu se upotrijeibiti i jaki drveni samduci. Slabe sanduke, debeln artiju, tamko platno ili artiju u opšte ne treba upotrebljavati za spoljne obmotavanje. S polja na paketu mora se označiti tačna adresa. Preporučuje se, da se u samu pošiljku umetne prepis tačne adrese, da bi se paiket, ako bi se spoljna adresa pokvarila, mogao predati. Paketi, koji gornjiin uslovima nc bi odgovarali, poštamski uredi ne će prhnati. U interesu je onih, koji šajju pakcte ratmim zarobljenicima ili imterniranim, da se gontjili uslova tačno priidržavaju. U kratko rečeno: Paketi (pošiljke) mogu sadržavati saino one predmeite, koji ne podlože lakom kvaru, ntoraiu biti dobro spakovani, moraju hnati tačuu adresu primaočevu i pošiljaočevu i logorski broj onoga, kome se upučuju.

Narodna privreda Treba ii đivljačice pre kalaniljenja pikirati ?*) Kad se s jetseni voćc pobere i lišče s voćaka opadati počne, onda već svaki misien voćar porrtišlja na sadjenje mladih voćaka i ua poslovc oko izvodjenja mladicA iz semena i koštica, koje će mu siužiti ikiao podloge z-a kalemijenje. Pre, no što se vrente za sađjemje voćaka približi, treba da smo jednom za svagda s tim na čisto, kakva u opšte treba da bude voćka koju ćemo da izvedcrao i da zasadimo, bilo to u gradini, bilo u voćnjaku, bilo loraj njive i livade, iM kraj druma i puta? Ljubitelj voćarstva, koji hoće samo po jneku voćku svoga zadovoljstva racM da zasadi, nepta potrebe, dia se podizamjem i cdgajivamjem voćaka Lz osnova bavi. To bi za nega>, u opšte bilo teretno, skupo i dmgo bi trajalo, dok bi svoj cilj postigao, dck bi plod na svojoj voćki ugledao; ali bi njega još i na pčse i mnogo trud'a stalo, dok bi se s tim radom upoznao 1 na njega privikao. AII je u njcmu, svakako, potre-bno da zna: kako se mladc voćke izvode i pod.'žu, jer će samo na taj način.moći da sazna, štaje u voćarstvu dobro, a šta je hrdjavo. Ko nc zna kako se mlade voćke iz semena podižu, taj će uyek kupiti od drugoga, nesavesmog prodavca, jevtinu i

*) Ostavljen pravopis piščcv. \

hrdjavu voćku, jer će mu takav prodavaiac moći da podmetne zlo za dobro, da mu, kao što narod veli — „podvali 4 *, i on će tako brdjavo kupljenu voćku da usadi, I ne misleći na z!e posledice, koje će se tek docnije pokaaati, ali je onda sve dockan: izgubljeno je i vreme i novac, cilj je propao, a nadanje osuječeno. Iz ovoga što sieduje, uvidiće svakl, koliko je pažnjc i truda potrebno, da se još u ,,semeništu“ i „rastilu" valjana voćka izvedie i podigne, a ujedno će se i uveriti: da se samo od valjano i.zvedenih mladic& i od njih podignutih voćaka, može u toku izvesnog- vremena iščekivati temeljno razvijće i bogata žetva. Mi ćemo, dakle da propratimo postanak i porašćivanje jedne vočke baŠ od sainoga semena. Seme od jabuke idi kruške pasojano, ne daje voćku, koja će istovetmim rodom uroditi, kao što je bio onaj rod, od kog je senie uzeto i posejano, zato se iz semema izvediene mladioe, koje mu u običnom govoru ,,divljakama“ zovemo, 'oblagoroditi — ,,okja'lomiti“ moramo. Te divljake služe nam, dakle, kao podioge za kalemlenjo blagorodnih soratd. Najbolje, najstguimaje, najzđravije i uajtrajnije podloge, daje nam seme od čvršćih sorata. Sitne, kiiseio jabuke, tvrdie i opore kruške, divlje trešnje itp., daju naan seme, odnosno koštice, iz kojiii ćemo najlepše i niajčvršće podlogo izvesti. Mladice, kojo bi izveli iz semena plemenitijih sorata, nc daju čvrste ni trajnie podloge; I u koliko je sorta bolja i plemenitija, od koje bi uzeii seme za izvodjenje podloga, u toliko bi te podloge bite nežnije, u toliko bi na njima nakaiemijene sorte bile kraćega veka; jabuke bi bolovale od raka, kruške od opale, a višnje, trešnje i šljive od smoiotoka i drugih bolesti. Seme za sejanje treba s jeseni prikupiti Hi nabaviti, da bude s a s v i m s v e ž e. Sasvim zrele divljailce jabuke l kruške, daju za naš cilj najbolje seme. Jabuke I krulke, i ako sasviim zrelo, treba ostaviti da na gomili još bolje ugnjiie, pa ih onda đobro izgnječiti, seme izdvojiti i na ranije već diobro spremljenu leju — ,,izvoduicu“ u gusto posejati i 1—2 saintimetna visoko sitnom zemljom pokriti. Najbolje ćeimo to učuiiti na ovaj način: Duž spremljone lejie zategnućeino konopac, pa čemio na odstojanje od 10—15 santimetara napraviti — drvenan šiljkom, sadiljkom, lii šiljatom motičicoin — 2—3 samtimeta'ra duboke brazdice, pa ćamo u njih posuti prosejanog drvenog pepela, na njega malo si'tne zemlje, paonda posejati seme, koje ćemo maio posuti pepolom i pokriti sitnom zemijom. Na ovaj ćerno načim s jedne strame u nekoliko očuvati iserne od mlševa i drugih sitnih štetočina u zemlji, a s druge ćemo opet potpomoći seme u zdravom i bržem klijanju. 1 zimnja vlaga mnogo će doprinieti, da seme s prokća bolje nikiie, te će tako u drugoj polovini meseca marta', a prema prilikama tefc u početku apriia, ponići mlade biljčice. No ako bi morali sejati tefc sproleća, ooida treba seme naročito priugotoviti i ne treba ,,na snvo“ do proleća čuvati. Evo ovafco: S joseni prikupljeno seme tretba odmah pomešati s vlažnim peskom, kome ćemo primešati maio sitncg dirvenog uglja (ćumura), u jeđno sanduče ili saksiju sasuti i dobro razblaženom stajskom mokraćom preliti. Ovako napunjeno sanduče, odnosno saicsiju, možemo smostiti u podrum ili u trap đa prczimi, a možemo ga i negde u gradkii ukopati do oboda, samo je ovaj način više izložen kvaru od štetočina. 5 proieča, kad vrema dozvoli, treba ovo seme, koje je nabubrilo, a prenia prilikama i žilice pustilo, izručiti i na s jeseni još spremijcnu leju — ,,izvodaiicu“ poseja.ti. Što se ranije posieje, u toliko je bolje i sigumijn jer docnije posejano, ronogo više strada od suše i daje slabije mladice. Cim so tneći Irst razvije, treba biljke odmah ,,p i k i r a t i", t. j. n a drugu ih, voć ranije spremljenu leju presaditi; to će nastupiti, ođ prilifce, u drugoj polovini meseca aprila. Za pifciraujei tndba leju tz ranije spremiti: diuboko preriljati, prekopati, usitniti i popraviti. Ova leja Jreba da bude sa sviju strana otvorena, suncu i vetrovima izložena, da mladice bolje očvrstaju. 0>vu leju ne smemo sad djubriti; nju treba nadjubriti na jedmo 6 meseca ranije sajsvkn sagoreiim stajskim djubretom, iii zrelim bunjištem (kompostom). — Ova leja neka bude 120—130 santhnetara široka. Na njoj treba, po-red zategnutog konopca, šiljatom motičicom napraviti 5, 6 do 7 santimetara duboke brazdice. Mladice treba sad običnom sadtljkom, ili još bolje motičicom, tz izvodnice lepo i pažljivo povaditi — ne čupati ih! —, gliavnu žilu — „vretence" za polovhiu skratiti.

pa i ostale žilice za 1—2 santimetara podseći oštrim nožem — ne makazamal —, jer se ntakazama ma one i najoštrije bile, or» nježne žilice na preseku gnječe, pa onda teže narašćuju. U onu raiskopanu brazdu treba mladloe na 10—12 santimetara razdaleiko usaditi, a pri sadenju žilice u rupi lepo rasporediti, tako, da se žilice ne sabiju kao ono pri sadjenju kupusa. što pri pikiranju naročito treba paiziti, jer od toga poglavito zavisi i povoljan uspeh pikiranja. Usadjene miadtice treba svud unaokolo prstima utvrditi, tako, da zemlja sa sviju strana na žilice dobro prione. Usaditi Ih ne treba dubljei, no što su I u izvodnici blle; i na to treba dobro pripaziti. Posle sadjenja treba mladice ustojanoin vodom zaliti, pa ih onda I u buduće održavati u umerenoj vlazi, doik se god dobro neotrgnu, dok dobro ,nepriraste“. Mnogi gi’eše što ndadioa ne pikiraju, ili ih pjkiraju tek onda, kad one već četvrti 131 peti list razviju; taikove su mladice već matore za pikiranje i onda pikiranje ne može odgovoritl svom cilju; osim toga nmoge i propadnu, a što se i podigne, to zaikržljavi. Ovim pikiranjem postizava se to, da se žile umnožavaju; pikirane mladice dobiju čitav bus sitnih žilica, vlasnica i u buduće u svalioan pogledu bolje i bujni'j© napreduju od oaiih, koje nisu pikirane, a kao odrasle voćke bivaju mnogo zdravije, snažnije, dugotrajnije i plodnije. Ali trešnje, višnje I šijive ne podnose dobro ovo pikiraoije; one i bez pikiranja, po samoj prirodi svojoj, dobro žile razvijaju. Koštice ovili voćaka tr&ba o d m a h posejati, čim se meso s njih pojede, ali je mnogo bolje, kad se s mesoan zajedno poseju. Ne treba pregusto posejati, a do 3 santimetra dmboko, pa oeda ziemlju daskom ubiti i sagorelim djubretom posuti. Kraljevo, februara mjeseca 1918. Dr. Radić. Poslijednje brzojavne vijesti Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva Kb. Berliai, 14. februara. Zapaduo bojište: Englezi i Francuzi nastavljaju na mnogim mjestima fronta svoja izvidjanja. Kod toga je sjeverno od L e n s a i u Champagni došlo do žestokih borbi. U jedmom naprijed istaknutom položaju, jugo-istočno od T a h u r e, učvrstili su se Francuzi. Vlastita je pješadija u F1 a n d r i j i i na visinama M a a s e privela izvjestan broj zarobljenika. S ostalih bojišta nema ničeg novog. Prvl zapovjednik glavnog stana pl. Ludendorfi. Previšnja naredba vojsci Povodom ruske izjave o okončanju rata. Kb. Beč, 14. februara. iz glavnog stana za ratmi štampu Javljaju: Njegovo Veličanstvo car i kralj blagoizvolio je povodom ruske izjave o okončanju rata izdati slijedeću naredbu vojscl: Milijiuii ruske vojske spreiuaju se da polOže oružje, koje su bi!i podigli protiv Monarhije. Ne ću da propustira ovaj čas, a da se ne sjetini Svoje oružane siie. Prtje svega Ja se sjećam teških nedjelja i micseci, kađa je austro-ugarska vojna snaga, praćeua biagosiovom Moga nezaboravnoga djeda po stricu imala đa izdrži skoro svu sflinu prvog ruskog naieta. Za sve, što je ona docnije izvršila u zajednici s Našim iirabrim saveznicima, crpila je snagu iz sjajue prve probe, što ju je ovdje održala. Dok je došlo proljeće na Gorlicu 1 Taruowu, bSIo je potrebno bolno krvavo sjeme. što ga spustiše u zenilju prve bitke u Poljskoj i Galiciji i prva zima u Karpatima. Povraćanje Lavova, zauzeće Ivangoroda i BrestLitovska, pa gođtna 1916., čijem Sam pobjedonosnom ishodu Ja kao vojskovodja prisustvovao u sred Svojih vjernih boraca, — svl še ti uspjesi ne bi dall zamišljati bez poieta i požrtvovauja, pokazanog ii prvim mjcsecima rata. Na Sanu I na Dunajecu stvoreni su prethodtii uslovi za veliki ruski slorn. Ova] će ishod za sva vretuena spadati n najsjajnlja predanja istorUe našc domovine. Još nlje došao čas, kada ću moći pozvati Svoje ratnike, da se vrate domaćcm ognjištu. All taj će povratak kućama doći, i ta-

da neka Moli narodl iz uzvišenili uspomena na Junačka dieia svojih sinova crpe snagu, potrebnu za ponovno podizanje i procvat Bog neka je s nama! Karlo m. p. SUDBINA MALIH NARODA NA' STRANl SPORAZUMNIH SILA. CNaroiiU brzojav „Beogradsklh Novina".) Bern, 14. februara. ,,Matin“ javlja: Posianici sporazumnih siia u Jašu upozorili su rumunjsku vladu na dalekosežne posljedice, ako bi ona skrcnuia sa puta zajedničke politike. — Povodom zagrožavajućeg položaja, u kojem se sada Rumunjska nalazi, izriče Herve u svom listu ,,V i c t o i r e>“ najdublje ogorčenje zbog mlitavosti sporaizumnih sila, k o j e svoje štićenike jednog iza drugog tjeraju u očajnost. Rumunjska je sudbitia još žalosnija od' sudbine Srbije i Beigije. U istom smislu izjašnjava se i Pays. Posmrtno zvono rumunjske samostaJnosti ne će moći da čuje ni jedan vodicći državnifc' sporazumuih sila, a da pri tom u svojoj nutrini ne prizna fraucusku krivicu. KRITICNI DANI U ENGLESKOJ. (Naroćitl brzoiav „Beogradsklh Novlna“J[ ‘ Rotterdam, 14. februara. ,,N i e u w e Courant" javljaj^l iz Londona: Prema opozicijonim listovi|ia stvorilo je odbijanje L!oyd Geor- : gea, da u donjem domu izvijcsti o p r omijenjenim odredbatna ratnoga savjeta, težak poiožaij zavladu. Udonjem je domu došla do eksplozije srdžba cijelog doma protiv Lloyđ Georgea zbog načina, kojini jeono tome raspravljao u parlamentu. Prvi puta. od kađ se nalazi na vladi, nije Lloyđ Georgeu uspjelo, da raspoloženje doma predobije za sebe. LONBONSKf UGOVGR PROTfV ZA'SEBNOGA MIRA IZMIJENJEN. r (NaročiU brzojav „Beogradskib Novlna".)" Bern, 14. februan-a. ’ „Echo de Paris“ javiia: ParfSj ka je konferencija izmijenila fondonski ugovor protiv zascbuoga mira. SVEDSKA INTERVENCIJA NA' AALANDSKOM OSTRVLIU. Kb. Stockbolni, 14. fe' ruara'j * Sve'dski brzojavm uied jav ja: Povb dom glasao neminrna naaal nd km cs iv vima i prelaza švedikih pođnn ka u Ligniiđeskaer, praprema se eksp.cd i c a j a. Kb. Siockbolin, 14. februara. 1 / Brod Iedolomac I. i partu brod ,,R uneberg“, praćeni oklcp j čom ,,Tbor“ polaze u pomoć za aalanđska ostrva, da bi preneh u Sveđsku švedske poJanike i stanovnike ostrvlja, koji su u opasnosfi KONGRES RUSKIH SOVJETA U PERMANENCI.fi. Do uspostavljanja mirnih prilika. (Naročiti brzolav „Beoeradskih Novina") k-.,» Rotteidam, 14, februara. ,,Daiiy Maal“ javlja iz Petiogrđ^ Ida: Kongres je ruskih sovjeta zak jučio, da neprestano zasjeda sve dck se ugovorom Rusije sa svam zaraćonim 'dižava* ma ne uspostave miroe pnilike. OBUSTAVLJEN SAOBRAĆAJ IZMEDJU ENGLESKE I RUMUNJSKE. (Naročiti brzoiav „Beosradskih Novina") Rottei'dam, 14. febmara. „Morning post“ javlja: Piema prfvatnim brzojavima od ponedje j' a je na ovamo obustavljen saobraćaj izme.’j t En< gleske i Rurnunjske,

dobiva se stslnom uporabom Dtana-Alabaster-pudera i Dlana-Crfime M lice. Ojcna jedne doze na probu (II Jednoga lončlča K 2-—, vellke K'4—- Svagdje se može dobitl, Otavno prodavali ite: „DIANA" A. Q. BUDAPEST V. NAdor lltca 6. 1