Beogradske novine

. Strana 2.

Nedjelja

BE0GR4DSKE NOVINE

21. aprila 1916.

Droj ivo,

fcetku Je odbor za deobu pomoćt bio teastavljen 1z rveikollko lica, ali posla radikali izbaoiše iz njega sve opoziclouare 1 postaviše same Č4ste radfkale. Sa Krfa, iz Nice, iz Soluna iz Parlsa, šalju mhiistri i radfkalni posianici jgotove spislcove, tako, ida se u samorne otđboru lnalo i deli. Uz to su u odIbor zaseii p&rtijski ljudi, koii i ono maJto para što pretekne preko poslanifikih '©piskova šaiju svojim Ijudima, i to 'Običnto vede Isume i tamo gde nema tvelike nužde, d>ok sirotinja po varoši>na, a naročito u Beogradu, skapava i muku muči. Imali ismo lirilik'e videti ovaike karte iz Betofi'raIda: jedna sirota udov'ica zanatlije, ko*oj je muž umro od zaraze a sin pogijiuo dobiva samo 50 franaka, dok se Sćetni jednog partizana, koja nenia deoe, ji iana svoju kuću i stalaai mesečni priJiod ialje 250 franaka. Ima puno primera u kojima strote žene, naročito zanatiija, maliii trgovaca i činovnika. Ikoji su fzgubiii po dva, tri (pa i više fclanova, kukaju da kn s-e što pošlje, jajima odibor šaJje samo 50 do 100 frafiaka, i to najviše dva put godišnje. Jiotk familijaina svojlii pristalica, koje mu u mnogo boJjetn poiožaju, koje nifcog nisu tegubile ili nemaju niikog u jratu šaiju po četiiri do pet puta više i 'ko ili s\ r akog meseca ili svakog drugog 'meseca. Ti je na vama u Srbiji da ovo iipcenite, pa ako ste sa ovim zadovolj,ni, onda ne krivite drugoga, nego praVe 'krivce, jcoje Iznesosmo. Sada se, Vvii, u Beogirad ne šalje više oid 50.000 imesečito, a to zttači na 5—6000 lica li>o j60 do 90 franaka. Šta je to za 20 \ vi£e hiljada inevoljnih lica što su sad u Boogradu bez svojili hraniielja?! Sarrto Iz partijskih razloga ue pristaju da r ošlju izvesne surna porodicama u SiIji, da oni dele pravim nevoJjnicima, jjcr Ih samo oni taino mogti znatS. »dolbe za pomoć gomilaju se i sad ih ima 55.000 nerešenih. FVenta ov r ome, . dne niikad neća doći na rešavanje! Zašto se ovako čini i ako para ,4ma, i ako itovac stiže neprcstano? tSasna Amerika dala je za dve godine na ■ime pomoći sirotmj-i u Srbiji vrio vteftlke sume. Pa gde je taj novac? Ili Pašić i taj novac froši isto kao i I dispozicioni fond na svoje Ijude i 11 a Bovine. koje ga hvale J brane. Sama ,,La Serbie“, u Ženevi košta mesečno preko 7000 franaka, a ustanovljena je santo radi toga, da dr. Laza Marković, ;MiIan Djordjevdić, Jovan Tomić, Pera fLaletov, Mihailo D. Maruiković i drugi imaju lionorare pored drugih pkta 1 idijurna. Redakoija lista ,,La Serbie“ je ;i tsto vreme i partijsiki do'in radikale eog kluba u Zenevi. Oko njega se priiraju diaci, koji kad Izjave da prilaze radšltalima d'taivaju pomoć u novcu iKt čak i ii odelu. Uobičajena Pašićeva meioJa. Izglt’ila vam čudotovato, da u jcdnoj straiK i varoši, danas, kad nemamo zentlje ni čega, čujeri o jednoj ovaikoj partijsJroj terevenki. Medju tim to ja samo jedan tek deo čuda, što lii 'iauikali pdkazuju u svojim posljednjim dantina carovanja. Sama Žeaieva hna skoro više nadJešuva i činovnika no Srba izibeglica. iTu je iitumsijska deiegaeija u kojoj stanuje Milam Djordjević, stari razvodnik i statista itarodnog pozorišta. sa tucejtom činovnilca, koji pored plate priina'ju i dnevnice. Pa tu }e poiicijska delejgacija sa Manojloan Lazarevićem i tlrugini policijskim čuiovnicima i preko 45 špijuna koji sc italaze na spisku j pa toonzukt sa frećim tucetom Činovflika, medju kojima se nalazi kmet beogradski Mitrović, sa 30 franaka dnevnico seni pJate, a i bez posia; pa škol*>ka Lnspekcija, pa još 20—30 ijudi, koji se nalaze ovde onde na nekim , r po^erJJhim •po'sJovima“ li „masijama". ,Od njili se n» anože maći. Ćaik u Zflriclm, gde je malo Srba ustanoviše radiicali gradjausku i djačku policiju. Kad bi se samo pok>vina tih žbiirovsklh plata utrošila na pomoć porodicama koje su ostale bez hranitelja! Ali ko b1 otida dostavljao, agitovao, ucenjivao, spletkario, iagao i time održavao trošno carstvo-radikaJsko. Neka »kaplje sve, samo neka žiiVe oui. To ie deviza radikalskih sve' moćrnka ovde u Svajcarskoj, Isto (kao Anili u Parisu, Nici, Marsciju, Krfu i .SoJitmi, o kojinia se ima tek prava priča pričati. Ovaki postupci ne mogu se ničim braniti. Ovo su faikta opšta poznata koja ne može niko oboriti. Pojediini ra.dikali i poneki podlaci iz ostalih parlija, kojima je sitalo do nnasnog zalogaja, do dobrih plata i dijurni, poJcu• šavaju pravdati ovakav način radiikaiskog gazdovanja i nagradjlvanja. tVeie, treba đati prilike ljudima da u stranom svetu reprezeattuju Srbiju, »laročito s obzirom na sadanju skupo:ću, a posle vde, treba datJ priiike in•teiigenciji da živi. Nijedan se od ovih .razloga ne<La pra\ r dati. Ako je potre'ba zg nekhn nadleštvom Ili uStauovoni’, tu može biti 2—3 čoveka, najvL fo 5 Ijudi, a ne 20 j 30, pa da svi bez •kakve potrebe „reprezentuju“ Srbiju. Sto se tiče navodia da sc daje prtHka /nteligcnciji da živJ, l to je sušta laž, sva ova gospoda na sjdskoviana i niasnhn dijurmana ne prjpudaju inteligenciji. a posile i oni, koji pripadaju in* teiigencJJi. otkuda to da se potrefe sve AanH radikall tii njUiove prtštpeUje. Medjurtm onaj deo kitellgencije, koti n*ie s nfima muči se. biva ganlan 1 iz-

ložen je najvećoj bedf i neprillci, čega je posletdica nekoliko samoubistava!“ 1 Povodom ove tenve, reći će naš prijatelj J. S. R.: „Dužncst je sviju nas ovamo da sve slučajeve nepravde, bezakonja. samovoije, nesavesnosti I nemoraJa beležiino, pa da posle rata Izdarno jednu knjigu, iz Ikoje će potomstvo, na mi (jeir mi svJ znamo šta je 1 ikako je) Imati da vidi šta je radila jedna nesavesna j ne&posobna vladiaviiia, fcoja je zemlju oipro'pastila, pa posla njene profpasti, kao maroder, još je pljačka“. Da ee posledice ovalkog radla, kakav je gore iznešen, osećaju i kod vas u Srbiji, to znamo iz mniogobrojnih pisama i karata, a dosta i iz oglasa u ,,Beo 0 radskim Novinama“, jer ima često lica I famllija, koja nl dan današnji nisii niiJcakvu pomoć d'obiIe. a ubiše se, siroti, pišući pisina i đarvajući oglaset ' St. V. J. Građ i okolica Rimo-katoiičko bogoslužic. Danas u nedjeiju biće ova bogosliižja: I. U toonaku: voijničko bogoslužje s magjarstoom propovijedi d svetom misom u 8 sati u jutru; u 10 sati prije podne taJljanska Ipropovijed i sveta misa za talijanske ratne zarobljenike. II. U župnoj crkvi: tiha sv. misa za škoJsku djecu u 8 sati u jutru; u 10 sati prije podne svečana sveta misa; u 3 sata poslije •podne litanije. | Narodne dobrotvorae predstave ! (Sudermanns ,,Ćast“) U subotu dne 27. ov. mj. davače *e Sudermamiova »ociiaJ'tia Idrama ,,Cast“ « g. Oavrilovićam I s gdjom Taborskom. koji torn priUkom istupaju prvl put u narodniin dobrotvornim predstavama. Ulaznice se prodavaju od sutra u knjižarama ,,J ug o -1 s t o k“ na Terazijaana i ,,N apredak" u Knez MihafJovoj uliei. Pjevačko 1 koiioertuo veče. Večeras u 8 i poJ sati uveče prinedjuje se već bdavno javljelao p j ev a č k o i k o n c e r t n o v e č e uz sudjeJovanje c. k. koinorne pjevačice gospođjei Berte KiuTina-Leuer, virtuoza na Violini Georsa S t e i n e r a i muzičkog direktora Karla F r o t z1 e r a. Zaostalih još nekoliJvo uiaznica mogu se dobiti u veče. na blagajni, počev u 7 sati. Proljetnja svečanost u Topčideru. Podoficir9ki odbor stožernog odjelesnja voine gme.ralne guberjiijG. y,h nedjeJju cara i kralja Ka-rk daje u nedjeIju 12. maja, 4 sata posiije podjie u Tapčideru proljetnu svečanost (,,niflja!os“). Čist priliod ide u prilog fouda cara i kralja Karla. Odbor c. i k. oficirske i člnovničke kasiire odstupio je iz predusretijivoisti za taj dasi sve prostorije svoje Ijetne tamošnje ka.sine. Ddtalje ćemo jos donijeti, l Izgorjela osuovna škola u ulicl Kraljice Natalije. Prekjuče u noći oko 12.30 sati izblo jo iz dosaida nepoznatcga uzroka požar lu ulici KraljJce Nataiije i to u kući, gdje je smk&tena osnovna škoJa. Brzo prizvani požarntci daJi su se saažno na gašenje vatre, ali je njJho\ r rad blo vrlo otežan s jedne strane zbog silnog vjetra, a s druge Irada nestašice vode. Pored toga nije na garište odina'ii mogao stiči avi cio odred požarnika, nego tek jedan dio, pošto je u isto vrijeine bukuuo mamji požar ma kiamici. Izgleđalo je već, da će vatra ouzeti veće dinveiiLzije. S ttoga razioga su probudjeni stanari svih susjednih touća i upozoreni da m svaku eventuataost učine ^srve pripreme kaiko bi u slučaju nužd'o mogii da spase svoju taiovinu. No u pravi čass stigao je na garlšte i onaj odio požamika, koji je blo zaposien oko gašenja vatre na klanici. Tako se sjedinjenim silama mogao svladati strašni elemenat i u 4 sata u iutru požar je već bio lokalizovan. Prvi sprat, gdje se nalazila šikoJa, posve je i z g o r i o. Ljudskih žrtava na sreću nema, jer je u cijeloj kuči spavala samo siuškinja ddrektora škoie, koju su još pravovretneno mogli dia suiase. Na 'garJštn podržavao ja aied kordon vojnih poiicaja i oruanaka kao i jeđan vod 409. etapnog batalijuna. U 7 sati ujutro ivatra je već bila potpuno ugašena a vrijedni požarnici niogli su otići na počinaik. veseJi što zbog silnog vjetra, koji ja te noćl duvao, nije došlo do veće nesreće. Prilog. Kneginja M a r y P l ess. tooja fa paznata u Beogradu I okolim zbog svog plemenitog djelovanja u njezd boleaniica. dala je — toao već vlše puta i juče znatan prilog za bolesne vojnlke u nazervnoj bolnlci ,,Brč!kci“, na černii joj se na ovam mjestu Izrfče nnjtoplija zahvalnost. Bijelo braSno za uskršuje praznike, OpStina grada Beograda izdavač« gradjanatvti ka uskiinj« praanike i bij«lo brašno. Za tnoću d«a*rtinu ovoga mieger* u »vima piodavriicama Uvotnih najnlmica Itine grada Bcograđa ktobić' «e jiolovimi u obitnom

Prodaja petroleia za injesec april. Sutra u ponedjcljak počinj« prodaja C 'lrolcja za nrj<*ec &prii. Prodaja petroja vrši sc i ovocn pnlikom posredstvom g-djo Jclene Eganović, Ba Btaoom u Braće Nedića ulici bnoj 25. P«trolej p« izdaje na kuponu broi 20 i Btaje kao i do sada po K 1.50 po rilogramu. Na svaki fcupon dobija Be dva litra petrol-ja. Petrokj so mora pddiči najdaljo |do 5. nin.p o\’e godihe. Korov kao korisna biilka. • ’ Nadovcizoiiući na uašu jučcrašnju vijest pod gornjim nazivom, 'javljamo d<a će se objavljeno predavanje dira. Oswalda RJchtera održati 24. o. m. u Ijetnoj kasinl u Topčidmu Drva za gorivo. Obraćamo pažnju gradjanstva na današnji oglas za drva. Pasulj za gratijaustvo. U t oku ove nasfcupajućc nedjrije izdftvać-e sc građjonstvu 2a ličnu upotrobu U Bviina prodavnicajna životnih namimica opštine grada Beograda •—• pasulj. PftbuIj će ee (clftvati na fcupon« za april i to na svaJri lcupon ]>o pola kiiograma pasulja. PasUlj staje *1.20 kruna po kiiograimt. Vijesti iz unutrašnjosti Smrtnl slučaj. Prije kraikog vremena je u PrijepOiju unno u cijclom okrugu vtIo iivažcni gradjanin Hazif hađži Colcbić ,u 78. gođim života. Pokojnifc je bio veliki đobrotvor sirotnog stanovništva, bez raziike vjeroispovjedi. Rjegova jo kuća biia uvijek otvorejna. I ako je bio u dubokoj starosli pok. Celcbič j« radio do posijcdnjeg dana i najteže poljsk« iadove. Poslije sebe je oBtavio znatno imanje, koje nastij«djuj(U njegova udovica, čelin »ina, Ađom, Jusuf, Said i Ragib, i dvije kćeri Reckia j Derviša. Beogradski orfeurn. Dok se u veiiko priprema Jjetnja pozomica orfeuina u bašti holcla ,,Takovo‘‘ na zimskoj so pozornici s velikim uspjehom izvodi pi'edposljednji njan program. Kao prvatačka programa pojavlj uje se subreta Citta Ctittano, čije skladno pjevanje publika 6inipatično pozdravlja. Isto važi za akroi.'atkinju ELlen Laurello, koja zbiija ida'jo izvanredn« dokaze snage i gipkosti i z.a produkdj« igračica scstara Meszeyi. Poslija odmoi'a ponova Ham so javljaju tri predstavnika predhod!noga programa, ali se baŠ ni najmanje ne možo tvrdili, da je to na njegovu žtotu. Na protiv sLmpatična Blovačka igmčica M a. r i j a N i nu mri )\ prl »v'-ojoj prroj poja vi na scenu redovno je {mzdravljcna burnim aplauzima. U mjesto ranijih Blovačkih igara ona sada 1 Z\'odi ciganske igre po Brahmsovoj muzici, Ba kojima posiižc isto toliko uspjeha kao i sa slovačkiin igrama. Njena Bimpatićna, gračiozna pojava, njena i zvanrcdna gipkosH i rutLna čine jo vrlo pogodnom za zbiija umjetničko izvo. Idjenje ovih pijesa. Izlišno je reći da se publika neobično radovala odluci orfeuma, da za cio ovaj program zadrži poznatoga i omiljenog bečkog hnmoristu M a rtina Schenka, koji Je več prod kraj prošloga progmma gostovao, a koji je vri sa Bvoga lanjskoga rada u beograđskorn orfeumu stekao opšto sirnpatijo bcogradBke publdke, Dubovito Schcnkove doBjctke, naročito šala o „BamSoubijstvu' 1 i pUaučno predavanje'* o žonama i braku izazvale su buran BUijch kod publike. Na opšti zahijnv publike Schenk gotoro s\ r v ko veče i zvodi svoju čuvenu tačfcu w nosa5“, pri fcrnu se gleđaoci srniju do su-

za. „Ekspres slikar 1 ' Rubens i ovoga programa zadivijuje gkdaoc« »vojom vanrcdnom vešlinom. Munjevitom brzimom, za vrjjeme, koje bi đrugome jedva bilo dovoljno, da jednorn jediaom bojom premažc plalno, Rubens vnm z« tili Čas „stvori‘‘ nnjljepšc pojzaže. •Nardčito Bu'Jijepi' njegovi radovi na platnenonrlrasparentu pod efoktom Bvjetlosti. Mncge Dđ ovih Rubensovih ( ,ekspros-shiia‘‘ prodavane su ođmah jsUtra dan po Bcogradu. Madjioničar Dtirer sa evojom ,,čarobnom kujnom‘’ epada u bolje umjetaike te vrsfce.

, _ hljebnom bralnu, a JRfloiJTnu sljođovanjft U bij'slom brainu.

Ijedovanja JRfloAlTnu 4 BijeJo bmšno staje po kifcgrainn 1 Irranti.

, Cisti bileli ‘elnt čt v»m po*UII, «ko apotrebljivtU dnevtce ,,D!ana“ Alabaster puder I Crćme za lice Dozi u probu III lontifi K 2-— Vellka doia ili lončlć K 4 Mole m poivuda dobllL Olavno atovarillt: ,,Dlana“ Handels A. G. Budapest V., Nldor utca 6. 4

Istorijskl kalendar Na današnji dan. 21. apriJa 1736. gođtoe umro je u Beču vojskovodja princ Evgenije Savojskf, čije je bne vezano 1 za Istoriju Beoffrada. O njernu je na ovotm nijestu biJo goivora na vlše malia, a čiji smo žlvoipfs donJ* Jeli na dan njegovog rotdjeuja (rodjcn Je 18. ototobra 1663. godino u Parisu). — 21. aprila 1828. podine rodjen je u Voruiriersu (ardenneslvi olcrug) francuski istoričar, filozof i torifičar HippoIyte T a i ti e. Sredinje jo školovanje svršio na pariškom „Collcge Bourbon“ i u tzv. oi'ormalTioj školi {višoj uČIteljsfcoj štooJi), zatioi je studirao fLlozofiju. Prvo je htio biti mestavink, ali se poslije odreikao te namjere, da bi se potj-nmo odao naiučnom radu. Odinali u početik.u svoga rada izazvao je opštu pažnju svojim samostalnim raziaganjem u djellma „Essai sur Tite-Live“ (nagradila francnska alkadeniija; izašlo 1854. godine) i „Les pliiLisoplies classiques francais du XIX siede“. .loš veću pažnju izazvao je svrojom „Historie de bt litberature anglaise" („Istorija lemgleske književniosti“). Ova je istorija sa Jzvjesnili straua žestolko napadana, jer se u njoj Tarne doinekle rukovodio materijalistiokim iračeiima. No 1864. godine Taine je posredstvom samog cara NapoJaoma III dobio profcsuru istorije umjetnosti Jia veliikoj šLkcli „Ecole des Beaux-Arts“. 1878. godinic, toada je u njoj smrću Lomenie-evom upraž* nj' , eiio jedno mjesto, iizablraai je Tarne za člana IrancusJce akadcmije. Od daIjili njegovili djela valja pomenuti: ,,La FontaJne et ses fables", ,,Voyage aux Py,renees“, „Essais de critique et d‘ historie“, ,,Nouveaux esais“ I „Berniers esaais". Iz njegove zaostavštine izdato je satirično djelo: „Noites sur Paris, ou vie et Opkiions de Fred. Thomas Graindorge. Najglavnije mu je filozofsko djelo: ,,De l‘uitelligence“. { Od 18G5. godine počeila su šzlaziti njegova skupljena prredavanja iz istorije umjetnosti pod naslovom „Philotsoaihie de I‘art“. Rat 1870. do 1871. godine pobudio je Tamc-a. da sa oda tstoriji. Htio je svojim radom istraživati uz-roke, ilcojl su francusku dovell do te svoje nesreće. TaJco je stvorio svoje veIdtko, ali ne potpuno dovršeno istorijsko djeLo pođ skupnim naslovom „Les oiigtaeis de la France centemperaine. 1 * C,Začeci danasnje Fraucuske“), lcoje ss dijeli ovako: Knjiga It „L'ancien rćglme' 1 („Stari režiin' 1 , t. j. kraljev*tvo), II—IV knjiga: ,,La rćvolution" (Revolticija“), V. i VI knjiga: ,,Le rćf iane nToderne-" C.Sa\-remeiu režim"). 'aine je u svome hist'oričarskom radu strogo dokunientaran. TaLne je umro 5. marta 1893. godine u Parisu. O njcmu s.u me-dju ostaJima plsali poznati Gabriel Monod, Giraud, Lefevre, Nijemac Ze itle'ir I drugi. — 21. apriia I89S. gođine počeo je odbijanjem američkotg uitimatuma rat izmedju Španije I Sjedinjenih Država. U ncko'tko ćenio Lzaiijeti začetke ovoga rata, prve vojne. feto su ih Sjedrnjona Američlce Države vodiic sa jednom evros>skom državom, ako tne računamo njiliorvo ratovanje sa Engleskoin, od tooje su se t otcJjepile ratom. 1896. godini® bilo je došlo do opšteg ustasi'ka na filvpinskrm ostrvima, fcadanjoj bogatoj ipanskoj tooloniji u tadijskom okeanu, a zbog dr( žanja redova duhovnih, kojima su Spancl taino bili dali nciosraničenih privliegija, a gotovo i svu vlast u kotoinlji. Gva je filipiuska nacijonfdistrčka poibuna u krvi ugušena, laJi je datim primjeroan izazvala revoluciju u drugoj jed'noj žpanskoj kolomji. na snednjeameričkom ostrvu K u b i, čuvetnog sa »voga feobilja u dFagoejetnim prirodnfm profzvodima (u prvom ređu u duvanti I šećernoj trsci). Sjediiujenc Američke Države, koje su u izvodjenju takozvane Monreove dofictrine sistemal'siki radile na tonu\ da nestane i posijednjih (kolcmija sa arnerićkog konttaenta i ostrvlja, dosta su otvorcno inaterijatao pomagale ovaj U'Stanak na Kubi i dipiotnatski su se zauzimaie iza ustanike. Kađa špamski guveimer M a r t i n e z C a m p o s nije uspio sa polltikom ustupaka i pomirenja, poslat je na ujetgovo mjesto Weyler, tooji Je strogim prittelvom pokušao vaspostaviti mir i red na ostrvu. Javno niišijenje u Sjedtajenim Državama sve se više i više zalagalo za Kubance, pa je najzad washingtonsika vlada, motJvižući taj svoj koraJc inlercsjina čovječnostJ, postavila lu Madridiu zahtjev, da se promijeni <režim na Kubi, a kubanskj ustanici da se više ne smatraju buntovnicima već izakonitom zaraćenom strainiom prema odTeđbama medJunarodnoK praiva. Spanstoi imnistajr predsjednik Canovas odbio je te zahtjevei, ald toada je Cmtovas avgusta 1897. goditic poginuo od ubilačtoe ruke, rJJešlo se no\ r i mmistar predsjedinJik, Sagasta, da donejcle iizidje u susret SJedinjentai Državama. Dodnše je i km odbio ultimatum, kojinn jc tražcmo stnjenjivanje guvemera Weyleaa, već Je o«i đocnije, posilje listeka uithnatunia dobravoJjno zamijenjen novim guvenierofin. Blancom, u Kubd je prlzmata izvjc&na samoupirava, čianc je postignuifco, da je ustanlćki pokrct znatno popustlo. No sada su Sjedtajene Drža-

havanske Spanske vlasti, da su Izvr5He atentat na taj amerićkl rafcni brod. (Kada je prJje ntkoliko godina trup broda „Malne“ izvućen iz vode, saanu )e ameiričtoa vlada izjavila, da je nalknaJdnom istragom utvrdjeno, da hrod nije stradao od atemtata. već od nt»rećnog dučaja). Sjedinjenc Države započeše da prcgovanaju sa Spanijoou 0 fcome slučaju i za to su se vrijeme žlvo spiremale za rat. dok u Španiii msu ništa radili. nadajući se pouzdano, da slučaj sa ,,Maine“-om ni n koin riučaju neće izazvati rat. Tada najedared kao grom iz vedra neba iskrsuu ultimatum Sjedinjctnih Država. Jcojim one traže potpuiiu nezavisnost za Kubu 1 povlačenje svijru španskih trupa sa ostrva. Španija je na to odigovorila tinre, što je američkom iposlaniku u Madridu izdala pasoše. Na fco su Amttrikanci 1. maja otpočeli neprijateljstva iiaipadom adinirala Deweya na manllski zaliv (filipinska ostrva). BHzu Cavita $iu Amerikanci bez teškoća uffiištili starc špamke ratne brodove, koji su se tamo nalazili i udiružiJi su se sa fiiipinsikim ustaniclma, pa su najzad Špaaici u Manili 13. ftvgusta moraii kapitulisati. U srddnjr,: Americi borbe su počele docnije, jer nl Amerikamci još nisu bill gotovi, a njihova flota nije mogla spriječiti, da se špasiska okiopna eskadra pod komandom admlrala C e r v e r e dohvati pristaništa Santiago de Cuba. 22. juna iskrcali su Amciriikanci vojsku u zaledju toga grada i spojili su se 1 tu sa ustanicima, pa su najzad odpočeli opsadu Santiaga. Kada je 3. jula Cerverina esJcadra napustfla pristanište, pretrpila je poraz od nadmoćne američke flote, a 16. jula kapitulirao je Saintiago, Kada su Sjedinjene Države ofcpočele operacije i na ostrvu P o r t o R i c u, obratiJa se Španija Francuskoj za posredovanje. Na miru zakljućencni u Parisu 10. decembra 1898. godtae mofl-aJa je Španija ustupiti filipinsko o«trvIje. ostrva Guam ; Porto Rico Sjedinjemim Državama (*a Fillpine i Guam dobiia je 20 miii juna dolara naknade, a C u b u morala je priznati kao nezavisnu repisbliku pod američkim protektonatom. —> 21. aprila 1899. gođ. umro je u Beriinu geograf Heinrich Kiepert, koji je poznat sa svojili vrlo rasprostranjenta gecgrafskih karata. Rodjen je 1818. god. — 21. aprila 1910. godtae umro j6 u Reddingu čuveni ameTički humorista Mark T waln (pravo ime: Samuei Clemens), o čijem smo životu i iradu več govorili na ov r ome mjesfcu.

B đtpraoi ijtiBB leaate ..Kaiiaa" ii EenBrada OAN&S, 21. aprila u pola 9 sati u v«će prlredjuje se uz sveopć! pristup

8udje!uju: C. k. komoms pjevačica g-dja Berlha Kurina-Leucr, član bečke dvorske opere; vlollnski virtuoz Georg Steiner, kapeiuik bečkog umJetnlčkog orkestra; upravnik muzike Karl Frotzler ■rjr - ■ (na glasoviru). . - . , . —— J P R O G R A M: L *1 Georg Henschel: Morgenhymne b) Pranz Schubert: Gretcnen am Spinntrad c) Edvard Gricg: ,,San“. lzvodl e. k. komorna pjevačica g-dja Barta Kiurina-I,euer. t. Ed. Lalo: Španska Symfonija I. stav kvodi gosp. deorg Steiner. t. a) Oskar Rubritius: Du bist der Garten b) Felix pl. Weingartner: Slava Ijubavl c) Goldmark: ,,K!adenac“. Izvodl C. k. komorna pjevafica g-dja Berte Kiurtne-Leuer. 4. a) Schubert Wilbelmj: Ave Maria b) Richard Wagncr: Llstič iz Albuma. c) Kreisler-GoreUi: Varijacije o jednoj teml. Uvodi gosp. Georg Steiner. ODMOR.

ve poslale pred pristamište gJavnoga grada Kube, H a v a n n, ratai brod ,Main#“, kojl )e 15. februaaa 1898.

6. Ch. Gounod: Julijin valcer iz opera ,,Romeo i Julija. — Izvodi C. k. lcomorna pjevefic.''. g-dja Bertc Kiurlna-Leuer. 6. a) Zdenko Fibich: Pocm b) Kreisler-Dittersđori: Schcrzo c) JenO Hubay. Zephir. Izvodi gosp. Geerg Stolner. 7. a) Hugo Woti: „Lepiir u tnaju“ b; L Msrx: Unđ gestern hat er mir Rosen gebracht c) Richarti Strauss: Ceciiija. Izvodi G k. koaoma pjevačica g-dja Berta Kiurtna-Lcuor. Na glasoviru pratl upravnik muzike Karl Frotzler Za vrijemc odmora biiifet. Uiaznlcc va?.e kao nočne propusnice (Passicrscheln).

EKSMZITDH KST6HSKE-BS6RSHE KOMERGIALNE BANKE U BEOORADU KNEZ MlliAJLOVA 80. OLAVNA UPRAVA G I K. MONOPOLA PITROLEJA I ŽPIRITA Bavf se svima bankarskim poslovnina, pošiljkama novaca iz AustroUgarske i za Austro-Vgarsku, savezničke i neutralne države. Spadjaliio ocijelenje »a iiSjanie novaca ratnlm »arobljenidma I Intemiranima. Prima uloge i obavlja mijenjanje novca po najkulantnijim dnevnim kursevima. Zosčbno odjeienje zo robu zo sve vrsie trgov. poslovo. ri Osnovna glavnlca I prlčuve n J 1 232,000,000 krunn, | [