Beogradske novine

Br. 158. BEOGRAD, pefak 14. juna 1918.

Tfžl az e: dnevno u jutro, ponedjeljfcom poslije podno.

Pojedini brojevi: I liffrafe 1 ujpj«, Imt MpojJ.inuti« M & I kr. tili f* cIJmI »C. , . fll ■Mlitjll ' * * - • i. ■* '■ * •• ••••••• •

10 htluri

MjeseSna pretplata: U l . hr iJiTim i njiolJg UuuMl« *

U mn.rhljl. U luitrM.tn

• •• • ,

Oglatl po oljunlku.

JradnlStvo: BEOflRAD, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Telafon broj 83. Uprava I prlmanja pretplate TopllEln venac broj 21. Telefen br. 28. Prlmanja oglata Knaia Mlhajla ul. broj 38. Talefon bro| 245.

Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI. (zvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 13. juna. Na talijanskom frontu vladala je Slaba borbena djelatnost. U A r b a n i j i zaustavljeno je francusko nastupanje na liniji Kami| a—Š in a p r e m t e. 3 Načelnik glavnog sfožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Berlin. 13. juna. Zapa'dno boilšte: Vojna skuplna prijesfolonasljcdnika Rupprechfa: Od vremena na vrijemc življa toplllčka borba I nijesni pješadijski bojevi. V o j *i a s k u p i n a n j e nt a č k o g prljestolonasljednlka: Južno od N o y o n a Francuzl su ponovno izvršill jake protivnapade sa obje strane velikog druina R o y eE s t r e e s—S t. D e n I s. Uz najteže gubitke s I o m i o s e takodje I ovaj linlet. Na bojištu leži višo od 50 oklopliita automobila. Broj zarobljenika poskočio je na više od 15.000. Plijeii u toIpovlnia iznosi, koliko se do sada mo«Io ustanoviti. više od 150. Kod suzbiJanja neprijateljskili protivnapada palo jle nekoiiko naših topova. postavijenih u prednjim pješadijskim linijama, u nejprijateljske ruke. Sjeverno od A i s n e prodiia su jurišna odjelenja u neprijaleijske rovove. Južno od A 1 s u e, po* slijo jakog topiiičkojj djelovanja, napaU sino neprijatelja i izbaciii ea Iz njegovih linija istočno od C u t r y—D o m»uiers-a natrag preko tili mjesta. Sjeverno od C o r c y-a očlšćeuo je od neprijatelja zemljište Savlćresa. ZarobiU smo više od 1500 neprijateljskih vojnika. U više uiaha pouovijenl neprljateljski napadl sjevero-zapadno Od C h a t e a u-T h 1 e r r y-a sloniiH su 66 iiz velike gubitke po ueprijatelja. Posljednja dva dana oborcno je 35 neprijateljsklh letilica. Satnik B e r thoid i poručnik Menkhoff Izvojeyali su svoju 33., natpor. S c h i e i c k Svoiu 29. 1 30., poručnJk VV e i t j e n s svoju 20. i 21., a satnik R e i n h a r d t svoju 20. vazdušnu pobjedu. Prvi zaoovjednik glavnog stana pi. Ludendorff. Izvještaj bugarskog glavnog stožera. Bba. Sofija, 12. juna. Maćedonsko bolište: Zapadno od Ohridskog jezcra bila je topnička djelatnost na tiašoj 'Strani od vreinena do vremena živalinija. Istočno od gornje Škumbe vraitjlo se više našlh izvidničkih odjelenja sa franctiskiin zarobljenicima. Izmeđju

Velika bitka na zapadu. Ponovni dobitak u zemljištu. Ukupni broj zarobljenika od početka ofenzive iznosi 208.000 Ijudi.

Oltridskog i Prespanskog jezera i u okolinl M o g 1 e n e odbile su naše predstraže neprijateljske napade. Južno iod H u m a živahna obostrana topnička vatra. Istočno od Vardara rastjerali smo vatrom engleskia izvldjačka odjelcnja. koja su dvaput pokušavala, da se približe našim položajima kod sela Kastali. U dolini S t r u m e izvidjačka kreševa.

Bluffovi. Jedan „slobodan narod' 1 od stotinu milijuna duša izabrao je sebi za poglavara jednog varalicu. Trustovski magnati platili su taj izbor. Kanđidat se, taj tobožnji istoričar a faktički profesor povijcsti, zaklco na svoju Ijubav k miru. prldobivši tiine za sebe glasove Nijemaca, Iraca, pacifista i feminista. Pošto je bio već izabran, povukao je u rat protiv naroda onih plemena, koja daju najveći broj njegovih birača i parlamcnat i scnat bcstnislenim poslanica■ma, uveo opštu v'ojnu obavezu i pretvorio cijehi iniroljubivni zemlju u barutu i magadn. U isti inah pristaje ovaj nametljivac u evropske stvari uz Monreovu doktrinu, koja principijelno traži, da se američka poiitika izoluje od politike evropskog kontinenta. Stari Thornas .lefferson formulisao je načcla ove doktrinc u onotn pravc u, da prva i uajosnovnija maksima američka bude ti tome, da se nikad a n e in i j c š a u evropske s p orove. Izgovarajući želju, da bi sve vlađe prisvojile Monreovu nauku, on 11 Isti mali izjavljuje, da citirani glavni princip nije ništa drugo, nego zastarjela niiulr&st. Jor ova politilto, dignuta ti idealizam, mogla bi njegov trgovački dtth spriječiti tt nekim težnjama, a njegovim prijateljima iz branše ratnog materijala zabranlti nastavak njihovih unosnilt poslova. Prije nekoliko datia propagovao je VVilson jednu uovn ideju i objavio je mehikanskim novinarima, kako bi je ovi što prije rastrubili iia sve strane svijeta. No\ r a simpatija VVilsonova posvećena je Pauamerici. Ova ideja je izvjesno velika i uzvišena. Trebalo bl se diviti stnjeloj VVilsonovmj logici, koja hoče, da skrpi u jednu jedinstv'enu narodnu cjelinu svu onu gomilu, kojoj su praoci zločinci i pustolovi iz drttštvenog šarenila. Pri tom se apsolutno ne uzimaju u obzir one ogromne razlike, koje postoje iztnedju zemlje zvjezdane zastavc i latinsko-američkih država. I tako je VVilson rekao slugama pera: ,,Mi smo vaš veliki brat“. On je promućuran i ne čeka odgovora ođ onilt, kojima hoće da bude pokrovitelj, jer najposlije bi ostalo još otvoreno pita-

nje, da li je ovaj velfki brat njinta i po volji. Ako meltikanski novinarl imaju samo inalo razuma u s\' , ojim glavama, onda moraju smjesta progledat! ovaj novi VVilsonov bluff. Izgleda, da je „velikog brata“ spopao strah, pošto mora davatl potnoc, a ne vtdi spasa, ako ga neprijatelj jedared napadne. Ta proždrljtva Engleska samo i čeka na to, da s one strane Atlantskog CMceana zadobije sferu vTasti, ako bi svoju uticajtiu domainu u Evropi i u Sredozemnotn moru tokoin sadašnjeg rata izgubila. Ovo novo prijateljstvo VVTIsonovo za Južnu Ameriku, a naročito za Meltiko, nije ništa drugo nego proračunani trik, pri čem lukavi lisac miješattje Atnerike u Mehiko označava kao ličnu i privatnu akciju protiv Viile, koja je u interesu ove zemlje. Ako Amerika jedared odista bude imala šta da uzme u tom kraju svijeta, onda će se ovo novopronadjeno prijateljstvo isto tako brzo zaboraviti, kao što je danas, ovako iznenada, stvorcno. Američkom radničkom savezu prilijepio jc VVilson takodje pohvalni melem. Baretn tako izgleda ono, što je on u svom telegrainu objavio: ,,'Američki radnik nosi sa dostojanstvom teški dio svojih narodnih tereta“. Mora se ovu neobuzdamt gotnilu tck poznavati, koja u nadnici naporno radi i za rakiju ima dalelco više interesa, nego Ii za fantoni nekog naroda, koji ima tek đa se stvori. Pa ipak nema američke narodnosti. To je saino najvcćim dijelotn medjunarodni izmet, koji netna nikakvog smisla za takve idealističke planovc. 'Ali VVilson niti vjerujc u to. niti u oružanu spretmt Amerike, koju u isfotn brzojavu sbjavljuje. i kojti bi trebalo bolie odmalt adresovati u Francusku, kuda je i odredjena. On se satrio boji vczane snage radničke gontile, koja bi u erupciji svojili osjećaja mogla istupiti protiv nečovječnostl ovog rata. Prl &v.em tom je skoro vrijedito divljenja ona njegova vještina, kojoin on umijc.da rasipa svoje bluffove. U istoj mjerl je za divljenje, kao što se mora sažaljevati glupost, koja još uvijek poklanja vjeru njegoviin opsjenama. Sramna afera. -1 Žcnevski Srpski List‘‘ dolnosi n svom 22. brojn od 2. juna (20. maja) o. g. ovaj Članak, koji l)V-z promjcno 7 komoiltava prono iimo: Još dok smo na donm bili korumpira nost jo vladala na svo straiv, a naroĆito medjii ljtidima' o<l po’ožaja. Mamj-i za bdgaćenjem bila so' u to ikoj mcni zacarila, da jo natomo polju vladala fiitava utak-

hiica. Praktičnost srpskih političara sastoj.'da s© u lonve što su, poput običiiih spekulanata, matorij dista i varalici, iskorišiiavala svaku danu pri'iku, oslanjijtn'i s© na svojo položaje, vczo i jx)godno.-ti i bogatili su so kao da jo narod štvorcn radi njih. Pofev od niihistra ili viših ćiMovnlka, pa sve do opštinslcog ćafe ili sreskog praktikanta svi su so bacili u lov za hbgaćenjem. Tako jc oidčni ćiftinski, prdstaćki maferijalizam bio obcležje naših istaknn'tih lju'di. Od knda jo to dolazilo? Ia>g'o jc bilo u nezdrarim, abnormaln m prilik ma. Nislon je bio u prirnitivnoj državnoj organizaciji, u kojoj nije. bilo soiidnc vlasti, pa ni potrcbnc konlrole. Strankc su nosilo Ijude, ovi položaje, a položaji pohl p nost, srcbrol j ubi je, korumparanosl strašan, brutalnimaterij dizim, k >ji »• svodio na kapitalizam. Dovoljuo jc samo da podsctdu') na govor dr. Jovana Skcrlića o baukokratiji i na šilne aferc, od kojih nismo'bili poŠtedjcni ćak m u trcnutku kad šc na.bojnom poljU trcšava'o našo državno ! ili ili no biti. Nisu, daldc, bili u pitaiiju pajcdiuci i njihovi maniri,-nogo jc po srcdi bio čiltV jedan sistem, ra/.orau, kužan i z-g.idjcn. On nas j© pratijo i pri povlačenju, pa j m sađa nas hije ostavio. 51a višc možo i se reći da se on sada, od kako smo u ino- j stranstvu, sas\im zacario idoslig.ro n j veći stcpen. Ojdtuda se i Jdesilo da s-- u ovcj naj- j novijoj sramnoj a'eri pojavljuju 1 c *, koja su na uglednim položaj'ma, Ijudi o l j.overcuja i nnjvcći iniljenici Paši'cvi i njegovih ličnih i načcinih piijatclja. Po sredi jo „nadobudna' 1 fužionaška diplornatska omladina j>o"d dkfiij -m iie smio svojih privilegovaniu j oložaja, uego ” i saincg jcdnog niinistra, st'uba Pašićcve ylade. Od itucna se pomiuju: S. Prolić, ministar finansiji, Milim Gluščevio, Srlroljub Marković, sckrelari poslanstva, dr. Gj K tur i Milan Nćšić, kuriri i diugi. Pč> sredi je krijumčarenj' 1 i trgoviua se plalinom i st.raniin novcern. Po ovoj afcri dobili smo ovnj č'auak: Rcč izdajnici dobila jo' Čast, da se vrlo čc.-do upotrcbljava ol kad šmo izgUbili našu ptadžbinu. itoslc ovakv.o katastrofe kakvn jo prelrjjela Srnija i t'rna Gora, na svom jo rne.stu upilatl se: Zašto jo to sve moralo biti? I u mcsto hladne raspravc, kojom )>i se m raio doći do prave istine, koja bi kala-drofu sručila na glavu onib, koji sit gtavni krivci, do'šlo j© izuenadno sasvim nošto drugo. Vlada jo počeia klarificirati izbegle srpsko gradjane na izdajnike i patriole, na austrofilo i prijatolje Antante. A kra'ja Js’ikolii i sve Cmogorce, koji nisu sa Andrijom Radovićem, Pašić je proglnsio

za izdajnike j o ovoj njihovoj izdaji stvorio Čitavu katastrolu. i Kako ini nismo u svojoj otidžbini. to jo trebalo pridobiti vlade Francuk *, Eo. glesko i. Italije, da nikakvu 'dosbivu sipske vlađe i njenih špijuna no provoravaju, vcć da ođmah na koga oni pruže prst, bude uhapšen a često puta 'da ga pojrde po mrčina. U ov'omč ,su Uspcli a naročito u Francuskoj: francuska vl ida dopustila je, đa srpske vlasti u njiliovoj zcmlji rasnnvljaju sv© oduose medju njihovirn gradja. iiima i 'da sve tobožnjc k'rivice Srba izvldjaju sipskc vlasti. Francuske vl s'i svt samo izvršival© zahteve srpskifi y asii odnosno hapšenja. Poznati su slučaji g.g. Alcksandra Mitiajlovića, Kaiderona i R;»škovića, koji su ni krivi ni dužni frunul' u francuskim tamnicama na do t ivu sipskih vlasfi. A voć o ouirna, kojc su sry>sk.i vlarla i predstavnici nj ni oglašavaii za vojue bogunce, francuske vla-:ti su irilo najrevnosnije. Francuske vlasti nisu nikađ ispitivalo pobude sip-ke v ade; t. > su. Ostavljaio rijoj sarnoj. l) ikl * njoj samoj -— sipskoj vladi — oslavljane su pofpuno ođrcšene rnke za upravu nad srpski n gradjanima. Franctiska vlada vordVaia j? potptuio u ispravnost i prijateljstvo sroske vlade. Dostavc srjrske vlade i njcnih prodstavnika o nckom Srb'nu, da nij" prijateij Francnskc i Anfnnte, već di jo austrofil, bile su dovoij :c J.oz ikakv’h ilokaza za lišcnjc slobodo tog gia ljan'na. Srpska vlada uspcla jc, đa Srbc, koji su u It diji ili u neutralnim državama proplisi za vojne bcguncc, jzdajnike i austrofile, postavljajući na svcka tri Srbina p > jcduog Špijuna. Oni svesm gradjani, koji su prolivn rada srpske vlade i njenih prndsl ivniki u iiiĐStranslvu ilizali svoj g.’as jirotcslujući jrroiivu ovakvog rada, trpoli sti i-te cpilctc, gonjeni i život iin je ofožavan na raznovrsno načinc, šlo se i clants revnosno čini. Koliko j-' liaucuska ima'a pove.e.ija' proma srpskoj vlarli vidi se j>r> loui'- što jc srpsoj vladi dojništa'a coo ovaj rad u njouoj zeinlji. Kuriri srpske v’.ade, s.pski.h finansijskih delcgacija, (ivonoga Krsta i drugi gradjani, kao narođni poslanici i drugi prijatelji v’adinj rnali su slobodno krctauj'' u Frarn uskoj, izlaz i u’az u nju kad su lib-li. Svima đrugima biio jo to uskraćeuo. M_i smo zuali, da u ovak\ r oiu radu sipske vladc iina nečeg što treba dohro sakrili, ima nečeg ncdozvodj 'iiot', zivj ći iz kakvili elcmi-nata jc sa-tavij ni s pska vlađa, Narodna Skupština l svi on: koje vlada joovlašćuje. I nismo se prevarili. Jednog dana čulo se u Žencv-, d > slt kuriri srpskog L'rveuog Krsla zadržahi u času prelaska gm.nice iz Francuske u Sv. j. carsku i da jc sva pdšt-a oduela u I’ 1 ris na cc.nz.uri-anj •. Drugog dana :-c čulo, da će fmncuska vlada proterati svc Srbo i srpskft v’.asd u Afiiku. Trećeg dana da naša pošta n* rnože biti nošena od sipsldh kurira necenzurisa.ua u Fraucušku, vcć 9a če ođ sada, kao svaka Vlruga pošta, bif.l predavana francuskoj pošt : , a ova ddje Svajcarskoj a Svajcarska Sry>skoiii Crvenom Kr.-fn.

PODLISTAK iMHi. Sretenović: B r a ć a. (Svršetak.) •—• jeste, olista j» Dragić dosU ti|>'ak čovek, ali je onako valjan, reče čika 'AtTam. ■£' — E, tako ti je. Moj ti je Damnjan. njegova hagra. Pljunuti jo on. A takvi Ijudi ne prolazo đanas najbolje u životu. Tvoj j© Jovica već drugo i to mi se tlopada. Neda ti taj nikomo n i scbc, pravi djiđa, alal mu vera ... i : •— Ono, pravo da ti kažem nije doLro ni to. Moj j© Jovic-a oj>ct nmogo piesavitljiv. Pro ćeš ga prebiti nego ]>rcIvdLti... Ilo mi nrnogo brigo zadaje. Vijdećcš i ćučeš sad kad dodju. Ako li jo j»n, n© 'daj Božo, uvrtio selu ncšto u jgia'vu, ne izbi mu to niko. A znaš šta jo kazao inateri, pa so lx>jim da so nije g»gieđao u kakvu otpadnicu koja bi nam kuću rasturila. ’ 3J * .— A 'ne boj so toga. Pamelan jo on. Daj Bože!... — Dok su so slarci tako razgovarali pamnjm jc stigao u voće l našao se sa Jojvicorn. Još bJ kajpijice, čim jo ušao IU voćo i spazio Jovicu on se zatrčao i kad stižo on mu pado u naručje. Jovica še čisto uplaši i zagloda u Damnjana, koji je bio n licu crven kao kuvan rak. .' 1 — Sta je, more, što si se tako zaja. fcfurio. — Ne pitaji 2 .’— Sta je? Daunnjan mu kspiića svc šta je hilo i šta ga je Čija pitao. f ( ►— Oni su nešto okastili s rnunft bato, tsy.d,eć«.š, reče. Dam,njaa. Phz* fiada baV>,

prolim 'te k’a Boga. Ti sve znaš i sve im reci, jer ja no smom to kazati n'jvošto. Jovica ’dobi \to!ju da se s njim© malo pošalii. —• E, Boga mi, tl ćeš morati kazati curu koju voliš. >—• Jojl... Nemoj bato, tno’irn to! —« Moraš, nioraš! —• Ja lo ne mogu, pa šta budo. ' -=—* I ti 1>1 ćutao i uzeo curu koju ti oni rekuu i ako jo ne \to'iš? ; 'J] < — Bi! Ja šta ću? ■— Ja, Boga mi jokl Ne bi ja uzeo onu koju no vo'im, pa da joj jo zvezda na Čelul 1 Dainnjan ga ’tužno pogleda. Oči mu behu pune suza i Jovici ga bi žao. On ga zagrli, pritište na grudi i poljubi. — Ni brige le, kićanc rnoj. Umem ja sa njiriia razgovarati i za mene i za tebe. Ne boj se ništa. Damnjanovo se lice razvojri. On veselo pogierla brala, z;igrli ga i po’jtibi. ■— A sada liajdemo njima, rečo Jovica, i oha se mladića uput šo starcima... •— Ti si nas zv;w», babo, reče Jovica, kod oba držeći s© za ruko s'adošo pred rjili. —• Jesrao, dcco!... Onda malo za$tade, kao 'da se prodomiš'ja, kiko će i S kog ćc kraja 'đa počne. On umiljato pogleđa u oba mladića, pa ’tihim ali svecanim glasom nastavi: — Ja i Koja baš eto razgovarasino i k'o voiimo, dcoo, vrome j', Bogu livala, da vas ženimo... Oba sc Điladića zarnmettišo u licu. Jovica zadovoijco pogleda u Damnjtuia, kao da inu je hteo reći: Pogodio si! Sta ćeš sad?... Ali Damnjan oborio glavu pa samo n zenilju g'.oda. Obo starico Angja Avramova i llinka Kojina ofišle u va. jat, sele kod otvorcnih vrala na male, tronožng stoli.ee, toko d^ fh ovi g polja

nisu inogh videti, a oue su glodale šta se na polju, pod lijx>m radi. Obe su čis'o čule lupu razlraganog srca matorinskog, jer su 'znale o čcmu se slarci ša mladićima pod 9ipom razgovaraju. Vajat je bio podalje to g-ovor uiiu nrogfe Čuti ali su one netremiee glcdalc Čas u slarce a čas u đecu svoju. - — Mi 'smo ve<', kao što i sami vidito, ostareli, nastavlji čika Avram. Našo jo bito pa prošlo i smrt može svakog ča?a iznenaditi nas. A i materama vašim, dcoo, treba ođmena ... ! Onda prihvati reč Koja: 1 — Pa vclimć, deco, da svadbuj -mo još ove jcseni. Oba sto gotovo jodnih godina, pa ćemo, ako Bog da i svadbu u jydan da'n. I ixdje jo k’o vo'imo tiko a i omanje jo Itroška. Onda se starac čisio trže: Ono Uije to da žalimo troška. Iina, se hvala Bogu svega dosta, dao j > Bog, nego onako V>aš žoliino da vam svadbe biniu u jedan dan... Za ijm opet produži čika Avram: >— A diožemo, vala, abo hbć-'te, mesto tri dana, svadbovatj i nedelju dana. Nego, pozvasmo vas ’da se dogovorimo o onomo što je nhjgjftvnijo. Nismo liteli, i ako srno kao roditelji mogli, da to tinimo l>ez Vase volje i pristajika. "VoVimo: bolje je 'dft s« dogovorimo jor ,,dogovor kuću gradi 1 ". Mi smo vam, deoo, i curo našli. Orie su obo ilobre, česlite i valjane a iz domova koji priliče našem Idoniu. Računamo da nam nećete kvaiiti volju i da ćeto nas poslušati... Za nekoliko tronutaka nasta. ćutonjo i neka svečana'lišina. Starc.i so zadovoljno pogledašo. Damnjan jo u licu čas btolio «i č-aa Wnmenio i sarno čcpkorio n mestu. Starice iz vajata, Uhvatilo se za ruke, čisto i ne dišu, obo so u ubo, protvorile da bi što čulc od onoga, što se pod, lipon^ došava, Obrazi u Jovico zrru-

nrenili se kao 'dve rumone ružicc. Tanke usno koje tek što heš? gari’a natisnica razvukle se na osmelr. On prvi prekide ovo ćntan je: •—• A koja je to cura, babo, što si je mcni izabrao? rečo on lihim, nniiljal.igrr glasom. Cika Avram se nasnreši: •— Pa ii već znaš. •— Ne znarn, baboi >—• Znaš rode, znaš! C.ukmio si ti o fonro još davuo i davno. ~ | — Kažern 1i da no znam! ■— F.b, uemoj mi se sad tu pretvarali, fead znam da zuaš. — )j( loi>o babol Ako ti rnisliš na on,u, za koju sam ja kako voliš črikiruo i o kojoj ani je nana govorila, onda brišil Račnn ii je pogrešan!... S — Sla Veliš, morc?! tržo so čika AVrani' i ozbiljno ]X>g]eda. u Jovicu, koji je stajao ])ikk! njim ponosito kao bor, a lica verlra i vcsela. , ■—< To Šfo rekol), babo! — A što, more? Kako mi jo pogrešan fačun, fead je to moja ždja? — Tako!... Ja nikada babo neću i ne rnogn dzcti Diilicu. Cika Avram olx>ri glavu i zagleda sc u zendju. Znao jo on dobro svoga Joyicu. Znap jo da. Tcad on refeno da nošlo nećo, onda lročo pa makar ga is-kao. Ali so nije Uadao tako odlučiroin o!poru. Cndilo ga jo i njegovo ponašanje, jer na licu, u očima njegovim vidi neku nidost, a ovamo se protivi. Cika Kojr razrogačio oči pa samo gloda u njega netrctirico. Danmjan se sav tresao kao LisUk na jasici, kao )ta ga je trolctnica uhvatila. On je bojiažljjvo irogledao čas u oca Čas u stiicfa. Ifosle prilićnog ćutanja, čika Avrain poče opot Vho 1 blago: v r

— Je Ii ti lo sine, nećeš nioni za inat, u 7. prkos, šta. li? 'i —- Nije babo, nc dao Bog! *— P;i što nećcš? ' —-Nije da neću, nego n: mogu, balo. •— A šta joj manišcš? : Jovida je već vidoj da će sve dob;o lriti, pa ja dobio volju da se sa starcima malo pošiili i da lh uplaši. On vesclo odgo\rori ocu: > •— Nc maiiišem ja, lrabo, Milici nišU. •— E, pia onda? Jovida jo nasbvvljao i nc gleJajuć' na ovo starčevo pitanjc: i — Mitica jo đobra, valjana, vredna a Boga Ini i lepa, cto neka kaže i Damnjan. Ja je volim k'o ro ljenu sestru, k’o što će mi, ftko Bog da i bitj. Jo li Damnjane? rcče Jovica i pog'-e ’a veselo u miadića. Damnjan ga pogleda čisto prekornith pogledom. Staroi so iznonađili i razroga Pili oči u Jovicu. Oni gotovo u jedft*-> glas kliknuše: — Ivako, kako kažeš? — Sta veliš, nrore? Jovica veselo produži: — Jesto, l>abo, i ti čijo Kojo. Kai baš hoćeto 9a znale, a vi onda ćtijlo: NaŠ Damnjan voli'Milicu, a Milica voli njega Milica je Danuijanov.), b.ibo, i za to n< moij hili nroja. Oni stoje joi davno i idnvno... - . Oba stfrca kliknuše i vesela skočiše! — Pa što ne gnvorite, vrožu vam detinjul nzviknu Koja. Je li tako, more? Je li ti, moj mirni?l Gle, kakvu je ou curu umeo izabrati!... Je li to istina što Jovica \-eli? pita on vesek) gledaijući u Dainnjana. Dainnjanu još više udan vatra u obraze a oči zavodnišo. On procedi kroz zube ncšto nerazumljivo, pa zagroba u . *