Beogradske novine

14. juna 1918«

' StfahS 2,* ^ ^ CctvTtog IdaH'a iđa su Sumd' ofipfutoVali g.g. OUrad Bla^jević l MaaojIo LazojPeIVJĆ u Taris, da dnju neka obavešfenja. Jasuo ie bilo, da jo $e nešto krupno ^pgodulo. Počcl© £« zurkali <$% jo o9| po> vTašćeiuh sfpskfll kuriia i diplomafskili prcdstavnika Srbijc švercovana plal'na iz FraHćusko u Švajcarsku, čiji jo jzvoz zar brafijen. az Francusko. Sad sa vcć pouzdano tvrdi, 'da je prenc-eno ćoiiri kilograina platinc, koja so prodajo sada 60 do , GO.OOO franaka kilogram i 'da su tr j šverc , izvršili zvanični predstavnici našc vlada U Frajicuskoj i Svajcarskoj. v.- Drugo, govori se, da su ti krniri i Zvaničm prodsiavnici srpsko vlade prehosili francuski srcbrni novac, koji u Svajćarskoj ido po svojoj pravoj vrednosb,'i francusko novčanice u spckulativniin ciljevima i da jo u ovu ateru sa novcem; umešan lično ministar finansiji g. Skv jan Protić, koji ministrujo st-ilno u Nici. i Daklo, ni više ni manj', vać zbog trgovino i ncdozw)]jeno zarade g.g. Pašićs, Stojana Protića i đrugili radifcda, 'da trpi ćto srpski namuČeni svef, kcji se H'kloTuo u Francusku. '■ •; Vidite li, o gospodo plcmeniti Francuzi, zbog čega smo mi piotiv Pašića i njegovo vlađe! Njima nije sbalo ni do rnteresa Srba i Srpstva, ni do ciljeva vaših, kojo ste postavili u ratu, već im je sta'o 'do zarade, 'do sramUo zarado na račun svega srpskog naroda. Mi ne možemo "imati nišla protivu toga, da oni vašu platinu iznoso iz vašo zemlje, da oni vaš srebmi novac iznose ,iz vašc zcrnlje i đa oni vaš papirni novac iznose iz vašc ze nlje. Za te s.vari vi sc kusurajto sa njima knko nadjete zi Shodno. Ali nu moramo uložiti pro'cst za ono što zbog ovakvog njihovog rada trpi ceo srpski nato'd, i o:iaj k< ji je u Francuskoj,.i onaj koji jo na frorilu i on ,j koji je u Srbiji. Već dva rnese a nema hikakve pošte iz Soluua za Srbr'ju, niti možo pj'šta iz Crvenog Krsla, da so pdš'je u Solun od on.ih iz Srbije. A još ako se 'desi i to da francuska vla3a protera svo Srbn u Afriku, koij sigurno ni polovnna tair.o dospeti ne mbže, već će naći smrt u dubinama mora, to će biti još jedna ncsreća leoja snalazi srpski narod od s eboijuhaca i ti’govaca narcdnih in'eresa kakvi su: Pašić, Stojan Protić, pop Minić sa onima koji se zovu narodnim pie'drtavnic'ma j gasedavaju na Krfu. Sad postavljamo pifanjo: Koii su jzjdajnici? Da li oni, koji dižu s'voj g’as protivu Pašića i njegovih za ubirtva koja čine, za pljačke koje vršo na sve stratr-, za upropašćivanjo nai'odnLli inteivsa, za Deđostojno trgovine l spekulacij-t na rač'un svcga srpsltog naitida? Da li oni, ko]i vršc ta ubi.-tva, pljačke i iu'dostojnu trgovinu i spekulađje na račtin sipskog naroda, i truđo so da iz ove narodne nesreće izadju bogati i siti? Na ovo j itanjo ncka odgovore Srhi sa fnonta i oni iz Srb.je. §

Nijemci na Marni. Njemačk! dobitak na zcmljištu od 21. marta. Kb. Bcrlin, 13. juna. W ol f f o v ured javlja: Njemački dobitak u zemljištu od 21. marta iznosi 6566 km s . U ovom broju sc ne nalazi posijednji dobitak u zemljištu pri napadu izmedju Montdidiera i Noyona. Naprotiv, sporazumne sile su u velikim bitkama na Sommi, kod Arrasa I u Flandriji dobile saino 561 km s u borbi od liekoliko mjescci. Broj zarobljenika je sa posljednjim uspjehom narastao na 208.000 ljudi. Priprcuie za obrauu Parisa. Zencva, 13. juna. . Clemenceau i Focii čino prlpre. jno raxii odbinnc Parisa do krajnjih granica. Francuska piijesfconica je postrla velikim središtem vojoičklli operaci.'a

PefaE 1 ■ Francusfco. Sadanja njomačka ofenZiva prtu ti so s velikom zabrinutošću, jer su s© francuski vojm krjtičaij pomirili s mišlju, da jo CompicgUe, čiji 'je pad vcć HiS'h glavW> zaštitno mjesto Pariva. I loudonefci listovi fem'atraju da je nova tajemačk'a ofonživa opasna. IstiČe so, 3a Nit jemci no daju vojsci sjx)razumnib saveznika vremena 'da so odmori. Francuzi o cilju njemadke olenzlve. Rovovi i prepreke od žlca oko Parlsa. f \ r ij Žoneva, 13. juna. Francuski vojni kiitičari utvrdjuju, da so cilj njcmačkc ofenzive prije svega nalazi u tomo, da so izmedju Montdidierat i Chatcau-Thierry-a usposiavi prava linija. Taj ćo se cilj brzo postlći i Compiegno se više n© možo spasti. Neprijatelj će u vr’.o kratkom vrcnicuu otpočeti sa svojim glavnim napadom proiiv Parisa. Domoro'dno oduževljenje u Paii, su rasbe. Savez republikanaca ol javio je vatren poldič, kcjim se svi gradjaui j:ozivaju, da svim sredštvima raili odbiaue Parisa podižu rovovo i po^tavijiju prep-reke od žica. s - ' Još o burnoj sjednlcl u francuskoj komori. — Radništvo protiv Clćnienecau-a. i Base] 13. jtma. Francuski listovi objavljuju pojedinosti o debati u komori, iz kojih se vidi, da je Clemenceauovljev govor držan u najvećoj buri i tek teškominukom dovršen. Longuetov ,,L e P o p u 1 a irc" objavljuje Clemenceau-u osvetu radništva, koje on već 10 godina progoni krvavom nasilnom politikom. S e mb a t piše u ,,Lanterne": Cijela sjednica protekia je žalosno. U komori sjede lude, koje onemogućuju djelo pariamenta, i koje dogadjaji dana još više draže. Mnogobrojni političari, vide sa srahom, da jc suđbina Francuske prcdata u takve ruke. Clemenceau je juče uzalud tražio od komore povjcrcnje, j e r j e g o v o r č i u j e n i c a jači nego rezultat glasov a n j a. I— ■ l ^•^»3 Podmornički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berliii, 13. juna. W o 1 f f o v u r e d javlja: Djclovanjem naših podmornica potopljeno je ii Srcdizeinnom moni 6 paniili brodova od likupno 22.000 tona. Načclnik admiralskog stožera niornarice. Poćopljen air.crički brod. Basel, 13. juna. ,,Matln“ javlja iz Ne\v-Yorka: Marinski odbor javlja, da je američki brod ,,P i n a r d c 1 J? i u“ jiolopila jedna njemačka podmornica 10. o. m.

Događjaji u Ruslji. Ustanak kubanskih kazaka. Kb. Kijev, 13. juna. Svc se višc širi ustanak kubanskih kazaka. Boljševiki su potisnuti preko rijeke Kubana i Novorosijska. Nova zastava rus&e federativne repubfike. Kb. Moskva, 12. juna. (Zzkasniio). Prema jednoj odredbi ruske federativne republike saVjeta iinaćc žastave ruske republike savjcta crvcnu boju. U dužetn gornjem uglu bićc prišivena iii bojom izvcdena siova R. S. S. S. R. Slova su ti zlatu, no za običnu upotrcbu mogu biti i u zlatnožutoj boji. Kritičan položaj u Turkestanu. Kb. Kijev, 13. juna. Prcnia moskovskoj vijesti iz TašIvgnda položaj u Turkestanu je veoma kritičan. Zbog zavladalog nezadovolj-

— Dohro je, đobro je, nijo r.ljuvol 5Y tvoja cum, mem'e? pita Čifca Aviam s!av razdragact. — Cekaj babo, prvo ovo da svišimo. Dajete ]i Milicu Daninjanu? Staj-ci se puni srećo jyjglcd..šo i zadovoljno nasmešišo. — K, vidi ti sad njagal , ‘ Oćc čovek ’d'a ucenjuje. . _ ■ — Nije, vala, čijo, ncgo rccite: dajeto li Milicu Dainnjanu? — Znam, znam’a hoće li'cura? •— Ja šta? Nećo niačka slanine. >=- E pa onda, kad momak hcće, cura hoće, hoćenjo i nii. Dajcmo i noka je aiećno. * j — E, sađ habo, moja jo cura Jovanka Ikina. Cika Avnun poskoči i voselo zagrli šina. Staro mu so oči napuniše suZama rađosnicama. — Neka ti je srcćno, sine, da, Bog ,dal... S-inota je istina, ali jo kremon 'devojka. GJedao sam jo i na rudu l u Zolu] i obasu mladića potjupcima. — Noka jo srcćno i dugovcčno, da Bog dal kjiče čika Koja. Ouda se uzo okretati i gledati po av! ji i opazi otvoren, y»jat ! •— Kam' lo haLe?I... Ovamo đo (o v» BVekrvet Bržc... Bi'že!... Staiic© uplakanih oč'ju od radosti taputiše se Btai-cima. Koja viČe: , — Dedc, babel Jodna hladno voric, iliuga neka taatoti rakijc da nas počus'ite, jer ćete skoro dobiti odmonu. Staric© olrčaše veselo za pos'om. Jo. ,vica s© polako izvi iz zagrijaja stara roiditelja. Poljubi ta ruku prvo oca pa onda i Btrica.

*— 1 llvala ti babo!.. Hvala l' tebi, čijo, pa otrča veselo za Darnnjanom, koji ga dočeka rašircnih ruku: — Hva’a (i habol.. Po stot nu ’ti puta hvala! Ih... Ih!.. uzvikivao jrt Damnjan i Zavitla kapu ta vis a za tim kao strela ocljuri čak do na dno voća pa sa opo't’, neprestano uzvikujući vrati nalrag. 1 — Sta ti je, morc, šlo trčiš? •— No znam š!a mi jc, batot... Ah takt> mi 'đoš'o da bi j.rtnako jurio i \rikao. — Umiu se hato, kad jo Bog đao te se pvršito sve onako fciko smo nu želili. *— I... i... ju... jul jul uzvikivao jo opet Daumjan i opot šmuruu u voće. Jovica je gledao za njim smJŠćći še. * To jescni hita im jo svarlba. Braća su se jcdnog istog dana venčala, a veseljc u Doinu Kt j-uli: ovJća trajalo je nćkoliko dano. * 5 Književni prijegleđ „tlrvatska Njiva“ Primili smo 20. -21. broj ovog časopisa s ovTtn sadržajem: Prof. Ferdo Slšić: O Nikoli Tomašiću. — Vatroslav Bukrimović: Naš spisovni jezik. — Dr. Ljudevit Prolinska: Ured za zadrugarstvo. — Dr. M. Stojković: Modcrna humanistička srednja škola. — Dr. Zdenko Marković: Jan Kasprowicz. — Sinotra: Politika; Prosvjeta; Književnost i umjetnost; Narodna higljena. — Llstak; Ivao Cankar: Doniaće vljestL

BEOGRADSKE NOVINB ' —- = - r ‘ stva sa vladom savjeta. izazvanog gladju, došlo je već do Izgreda. Vlada savjeta traži, da se iz Rusije pošalje žito. što iz mnogih razloga nije moguće učinjtl, i. ' , .1 »■ I. ii .T » Razne brzoiavne vijesti. Povratak grofa Buriana iz Berlina. Kb. Beč, 13. juna. Danas prije podne vratio se ovamo iz Berlina ministar spoljnih posloya, grof B u r i a n. Austro-ugarski novinarl u Sofiji. Kb. Sofija. 13. juna. Pri vraćanju iz Carigrada stigli su juče austro-ugarski novinari ovamo. Na stanici su ili pozdravili dircktor odjelenja za štampu, M i 1 e v, i pređstavnici sofijskc štampe, Sporazumne ..odluke“ o poljskoj državi. Kb. Varšava, 13. jtmn. Ercma jednoj vijc:-ti francuskcg Ha'vasa, jia sastanku rr.inistira prcdsjcdnika Francuskc, Englcskc i Italije đonije a jo ova odluka: Obrazovaj j' jedinslv. ne nezavisno polj.skc državc sa ižlaskonl na nri'ro kao uslov za trajui i pravodni nrtr i vladavinu pravdo u Evropi. "No upnstajući pc u ocjenu to <xlluke, poijska v'ala Jie tarožo da izgubi iz vida vrijemo i okolnosti njonog posfanka. Poljska vlada jr s ! ožna s c-ijdim narodom u Irajt oj težii.i za stvru ranjo jedne nezavisne državo na temelju po’itifko, ki.ltume i prlvrcdne ravnrpravnosti te no ćo dozvoliti đa ja lakve fraze poromete u ravnoteži. Ona_6c težiti đa so ostvarenjo osnovnih jroircba aov© države postigne sparazunrnom earadnjom sa susj&dnim središnjim vlastima. Tafco ona scbi zamišlja riješenje istorijskib zadalaka, koji nju očekuju na istokta Evfope. Wilsc.n američkim radnicima. Kb, Wasliington, 13. juna. Reuter javlja: U brzojavu, upućenoni atneričkom radničkom savezu izjavio je prcdsjeđnik Wilson izmedin ostaloga: Mi prcživljujemo sada najtežc doba borbe. Ipalt možc narod ostati pri svoin povjcrenju, pošto je sada siguran, da ncprijateljska spletka nc će nikada biti tt stanju da razori našu bojnn i ratnu spremu. Američki radnik nosi svoj dio narodnih tereta sa đostojanstvom. Hctman Skoropadskj ne putiije u Beč i Berlln, Kb. Kijev, 13. jttna. Ukrajinska brzojavna agentura deinantuje vijest o putu lietmana Skoropadskoga u Bcč i Berlin.

Orad i okofica Crltva Sv. Nikole — za beogradsku sirctiniu. Crkva Svetog Nikole na Novom Grobliu priložila je sirotinjskom odjelenju opštinc grada 13cograda svotu od 40 — kruna, kčju je svotu priknpila na tas za vrijeme bogosluženja u mjesecu maju ove godine, a za bcogradsku sirotinju. Tražc’se porodiee. Porodice ratnih zarobljenika Vasc A v r a m o v i ć a i Čedomira Avramovića potrcbno je, da se javc Suđskom Odjelenju opštine grada Beograda radi izvjesnog hitnog saopštenja. Svršetak školske godiue. U svima c. i k. osnovnim škclama, n kojima je nastava otpočela 1. februara, završuje se ova 28. juna. Za tc škoic traje raspust dva mjcseca, i to od 29. juna do zaključno 31 avgusla. U svima ostalim školama svršava se školska gcdina 31. jula, a raspusl trajc satno do zaključno 31. avgusta. 1 scptembra otpočinje sc u svima školama s nastavom, odnosno jma da se završl upis za školu. Nastava u c. i k. domtt za siročad u Topčideru počinje 1. oktobra. Do početka novc školske godiuc imaju se djeca u vrtu zanuuati. Da bi sc stalo na put raspuštenćsti djece za vrijeme ferija, mogu okružni zapovjednici narcditi, da školska djeca od vrcmcna na vrijenie pod nadzorom nastavničkog csoblja (u avgusru pod nadzorom vojnib učitelja) kupe koprivc, Ijekovitc biljkc i tcme slično, ,a uz to da sc strogo navjkavdju na školski zapt. U svima školama ima se zaključiti školska godiim prigodnom svečanošću. Ove naredbe odnose se samo na osnovne škole. Za srednjc škole učiniće sc odrcdbc u svoje vrijeme, Prodaja soii. ‘ Sve prodavnice životnih’ namlrnica opštine grada Bcograda otpočclc su prodaju soli za ovaj rnjesec. So se i ovojn prilikoin daje na osnovu kupona i staje po kilogramu 80 hclcra. Pokazlvanje glasovlfcga pronalaska. Danas, zatirn sutra i prefcosutra posljjo pođn.e točrio u 5 sati pofc’z’vaća sa i objašnjavati u trpozariji hotela „'Mrikodon.ija < ‘ Vatnogasna ulica 26, besplatno niova asj'jrator mašina z\ pranjo rtiblja taa zračni pritisak. Mošinu svladava Q }Atnome satu dnevni rad jedno pralj<', rubljo biva vanrodno poštojjono, uštedi ge 76 od sto sapuna i goriva. Samoprodaja so za Beograd i cfjelu Srbiju raožo ustupitj. Kontpletna mašjutf Za prajtjo stoji 60 lrruna'. '' ‘ * '

lz Beograda do Valjeva.*) Zapažanja 1 utisci. . Valjevo, 7. juna, 1918. Koristio sarri se dtobijenom dozvoloin 'da otputujem iz Bcograda l prodjcm najlepše i najplodniji kraj Srbijo. Ne samo to, ntego k najkulturniji, što tok može’ta kon'stalovati primajući utiste kOjo vam stvara priroda n'jegova l brganizacija rada, fcoju pokreće privatna a podstrekava. jo zvanična imcijativa. «p ’ - I *' ■ . Prvo što ćete zapazatt na tom putovanju jeste: dužinom puta, sa obe strajie od Bcograda do VaJjcva zasadjena jo u parajelnih šest recbova sutacokrel, čiji će zroo plod ove josem dati znatnu količinu zejtinovog Ulja. Zasadjen jc u dužiiu od 98 kilomctara, a ta 'dužina najboljo dokazuje njegovu obilnost. < Lep utisak ostavlja i odlično izra'djeni drum Beograd—Valjevo, koji je brižljivo nasut i uravljcu. Njegovu jspravuost oriržavaju naročito postavijem drutoari. Izmedju Obrenovca i Va'jeva podjgnut ja l pušten u saobraćaj uov mo t na Tamnavi, fcoji su srpskc tnipo razorilo u povlaćenja. Koševska rezcrvna hrana u žit'u, kr ja je prošlc josen’t zbirana po opštinama, razdaje se ovih dana privrcdnicima z\ is, liranu do nove žctvc. Ovaj pravilan postupak privrednik jc tek sad shvatio kao koristan. Na Ubu je ovih dana mzdato žito priviodnicima jz svih opština njegovog srcza, i to u dovoljnim količlnama. Treba takodjc da se pohvali rad nastavničkog osoblja i učcnika osnovnc škoie na Ubu. Pored knjige, nastavnici i učcnici posvetili su priličan deo svoga slobođnog vremena jednora korisnom poslu: odgajivanju svilene bube. Prc mesec i po dana pojavio se na Ubu jcdan slučaj tifusa. Blagodarcći nastojanju sreskog zapovedništva. pojava ove epidcmije potpuno je ugušena u samome začctku. Bilo je obolelo jedno dete i ono je brižljivom lekarskom negoin potpuno izlečeno. 4i U Valjevu život teče tokom mirnog vremena. Ovdašnja gimnazija radi u punom jeku. Kako se javio đovoljan broj učcnika i učenica za sve razrede do osinog to je ovde o t v o r e n a s e d m orazrcdna g i m n a z i j a. Direktor je g. Živko Romanovič, raniji srpski profcsor, sa dovoljnim brojem kolegijuma profesorskog. Ustanova azil za sirotnu i napuštenu decu i ovde je osnovan. Preko stotinu dece našlo je u njenm utočišta i korisnih pnnčiiih unutotva za budućnost. Zdravstvenc prilike u varoš| VaIjevu i okrugu odlične su. Za to se ima blagodariti merodavnim oblastiina, koje upućuju narod na držanje zdravstvcnosti i poukama i primerima. Prošle nedeije priredjena je i u V a 1 j e v u n e d e 1 j a N j. V e 1 ičanstva cara i kralja Karla. Svečanost je ispala na opšte zadovoljstvo. Ovogodišnji usevi poncli su tako dobro, da sc količina plodova, ako nc bude elementarnih nepogoda, nc možc tako lako proceniti. Ovakav prinosnepamti seod davnina. Pšeiiica jc već sad preko 80 cm. visoka, kukuruz je isto tako dobar, ali šljivani p!od tako je poneo, da se granc još sad pod teretom počinju I o m i t i. Novo seno već je pokošeno i kvalitct mu je izvrstan. Za kosidlnt jc izabrano najzgodnije vreine. • U ncdelju, 9. ov mes. priredila se na Ubu jedna utakmica, koja se od ovog rata nije obavila ni u jednom kraju Srbije. Bila je to trkačka u t a k m i c a k o n j a iz sreza tamnavskog, a pobeđnicima su se dođelile naročito predvidjene nagrade._ O tome ću vas još iiabnađno izvesLiti, 1 «=

: *) Ostavljeno taarječjo piščevo.

A. Orin: DAN ODMAZDE (Nastavak). ,,Ma šta je to?... Ništa nc razumijem? Pa zaf si to ti sada otvorio radionicu? Ta poznala sam te, tata, ti si, ali si sc ipak toliko promijenio, da sam tc poznala tek po glasu, kada si mi izgovorio hne“. „Hvala Bogu, kada je tako!" uzbuđjcno će starac. „Nego reci ti sad meni", nastavi stari zanatlija, nehotice gledajući u prozor, od koga si to bježala, kada si došla kod mene?“ „Bježala sam ođ Stanliopa White-a“, promuca Mary. ,,On me voli, ali ja nc mogu biti njegova. Neznam. šta bl bilo od mene. da se nisam ovdje sklonila. AH. molim tc, kako sf se to mogao toliko promljeniti? Kakva tl je to sijeda kosa?.. Starac se crvenio pređ ćerkom bilo mu je vrlo tcško oko srca. ,,0bojio satn kosn, da me ne poznadu". »Da, ali i lice ti je sasvim drugo, nekako preplanulo I u opšte... pa onda, kao što vidim, ostao si bez obrva. Sta ti se to desilo?" »,Nije ml se ništa desilo, isčupao sam obrve... dlaku po dlaku". fcv < v u Nije mcguće !<•

Broj 168. 1 jjTa šta ti Sovjek Bvto D,e ćo učiriiji, ka. r da jnu je život u pitanju?“ • ,,Je li ti prijeti kakva opasnost od onog rošavog čovjeka? Jesi li se zato (o 'liko prerušio, da njemu izmakneš? Jesi li zato postao zanatlija?‘‘ Otac k’imnu glavom u znak c’dobravanja i sada kao dajojjeod jednomsvanulo pi-ed očinia. Sada ja biia načisto s timo, što ga je to cijeloga života tolifco jnučilo, zbog čega je jKmcki put bio toliko eudan: strahovanjo za život. Od ka/Ia jc orn pam. tila, on eo svima sredstvima trudio, đa umakue svojoj z’oj kobi, koja ga je vr.s bala. A ovo nj jgovo prcrušivauje bilo jo opet nov j.okušaj, da taj cilj postigr.e. , „Ali za Boga, oče“, uzviknu oaa, ,za^ Što se ne obratiš poiiciji za pomoć. Zur nijo jioliciji dužnost, da štiti od svakc opasnosli mirnc gradjane? Zar m:r.i to biti, da li žrtvuješ svc, pa i svoj poiožaj m»xlju Ijudima, samo da izbjcgneš oncni podlom neprijatclju? » ,,Ne znaš ti, koji jc i kakav taj moj tacpiijate’ij... nije on kao što su diugi ]jn-. 'di, a policija rrii irišta ne može pcmcći“. „Oče, od svcga 'djvtirijstva ja s:un od tebe samo dobra vidjela. Uvijek sam te postovala i još to pošlujcm. Aii ja sa'đa znam i uvidjajn, 'da ti svakako im š razloga za to, što hoćeš sam da vodiš tu hor. hu. A ja li ijpak inožđa ne bi hrto lolj«', kada bi mi šc povjerio? Čim lih ja zn;u la piavo stanjo stvari, ja bih ti pomogb,fcoliko mogu, a ovako kada neznam k ko stvar stoji uvijck sc p'ašiin, da ću zbog toga svog iK'Zi.a: ja natiniti ncku omaškn, koja Li ii mog'a naoijcti štete'*. ,,No mogu da ti kažeiat * ne hi ti riišia ni jjomog’o", odgovori stari DaUon s lno uzbudjcn. Kao što vidiš, p’ašim se o o p rr čovjcka i evo već to’.iko sam g .d n ■ pokušavao svima sredšivima da se krijatt od njcga. Često sam mijenjao m/s.o bo ravljenia, a nefci put sam, kao što ts'jo jKiznato, mijenjao l imc. Sve to pak n:je jKimcglo, ijiak bi rni onaj uvijek ubvatio trag. I ovdjo me jc na kraju krtjcva pronašao, pa sam uviđio, 'da rni j - o tao samoj još jedan jedi'ii nafin, da sc spasem. K-.ješio sam se, da se polpuno prercš’m i da kao čovjok 'drugog društ-.cnog položaja oivoreno izadj-m medju svrjct. Ncki 'rnoj prijatelj glumac u svojc me je vrijeme više od šalc učio, 'da vjošlo mljcnjam sv. ja spoIjašnost i i/naz svoga l'ca. To rni je evo sada bilo o'd lo.i li i ka što vidi odlično mi jc pošlo za rukom. Pa vidlš sama, rmši susj xli nisu me poznati, a i ti sama, moja ro’djena kči, još si mo jednaka v;!o sumnjivo g'edala jcš l la'da, kada sam to zvao jx) imenu. Od uvljek sani imao 'dara za mehaniku, j>a sam zato iza’brao tehnički posao. Uživam u ovom s i . o:n radu l radeći tc svoj) porudžbino pokatkal za’onvira na ono što nie muči. A’i od tebrt se Inaravno moram rastati, jer tvoju sudbinu ne enn’jem vozati ša svojom. Ja eto sad živim u bij.Jdnoj srortini, a ti si mlada i lijepa, tebo čeka sretna i sjajna budućnostl‘‘ ] t ( Stnrac izgovorivši le riječi, zagrli Mary i pritište joj srdačan poljubac na čelo. ,,Za Boga, oče, kakve su ti ruke". vrisnu najednom Marv, ,,ta niora, da si se negdje strašno opekao!" ,,E, dijete moje, ta morao sam đa prilcrijem onu biijegu". „Strašno! Grozno! Jadni moj, dobri oče! Ta kako možeš u opšte da radiš sa tim osakaćenim prstima?... ncgo je li, da te pitam... šta je sa onim modelom? Je li još jednako taino iza one zavjese?" Postavljajući mu to pitanje, Mary ga je glcdala pogledom toliko toplog i iskrenog saučešća. Ne. taj mili, nevini stvor nipošto nije slutio, kakva je strašna i smrtonosna svrha ove ubilačke inašine. ,,Da, dijetc moje", odgovori on prigt'.šenim glasom, ,,tu je taj model. Ako ni za šta drugo. ono sain se već zato morao vratiti u ovaj stan“. „Baš mi je mi!o", odgovori Mary, „mogu zamisliti, koliko bi ti bilo tcško, da ti je propao taj model." Mary je bila pristupila prozoru, da viđi, je li Stanhopeova kola još jednako stoje pred apotekom; htjela je da bude na čisto o tome. Brzo podiže zavjesu i opazi, da se kola zbilja još nalaze prcd apotckom. No otac je naglo uhvati za ruku.

Posijetbije brzojavne vijesti. NJEAtAČKI VEČERNJI IZVJEŠTAJ. Kb. Berlin. 13. juna. Na borbenom je frontn položaj n e i z m i j e n j e n. Mjesne borbe južno od Yperna j jugozapadno pd N o y o n a.

Zvanične objave OBJAVA. Sva liea, fcoja su c. i k. ure'đu za fzđavanjc propusnica (Pasiersćheinštblle) a Beogradu jmložila novac u svrhu, da sa njihovo molbe ea put riješo brzojavnimi f iulero, pa ostaiak novca poslija o'.pravjenog brzojava nisu još đigla, pozivoju sa ovim, đa so radi prijema lo svofc javo o. i fc. uredu za lzdavanjc propusuica niijđalje do 30. juna ov. gođ., soba b'ro;. 14! Poslijo (og roka novac će se prbđatj u Eorast austrijsfcog f ugarsfcog fond'a za, udovico i siročad poginulih ratniki, pa so b toga poslije gornjog dana potraživanja ne će uzimati u obzir. Upravuik: uroda za izdavanje propusnie* 4 * • Uitfer, dv. koinesar, a r, " r '~ Vi