Beogradske novine

Sa Balkana. ORCKA. Mttogo vlke nl oko šta. Po<l tlrn naslovom piše bugarski yojnl list „Vojenl Izvestia'* ovo: Mi smo vojničko preduzeće sporazinnnih četa u Maćeđoniji uzimali ozMijno, kao §to se svaki prothmik imora i uzeti ozbiljim. Ali su zapovjeđJiik tih četa*. Venizelos, pa i sami 5Qrci, rrmogo smanjili značaj tog preItluzcća. Mali lispjeli — zauzeće naših prednjili streljačkih rovova — koji ^e bdgovara velikim žrtvama. 'dao je po.voda razmjeui brzojava i raznim manifcstacijama, kojc su vt!o važne za veličanje grčkog naroda iTako su n. pr. (Jrci, koji u Ne\v-Yorku 'žive priredili uličnc lnaniiestacije i istakli k.ao ratni cilj ništa manje nego Carigrad. Taj cilj razmnije se pretpostavlja osvajanje obaia Crnog i Sre’dizemnog mora. koje su nekad bile kolonijc starc Orčke i Vizantije. Kad Orci prilikom tako neznatnug uspjeha ističu ta>kve osvajaokc zahtjeve, šta il bi oni zalitjevali, kad bi doista ixistigli kakav veliki uspjeli? Zanatlijska bratstva ili n esnafi“ n Staroj Srbiji i Makedoniji. Pišc V. T. Osiin [jo.ljolc na stofarc i ratare, koja | So Ul;o jasno vidi u sUro vrijcmc u zemijamn, kojo su Srbi naselili, mornmo jos jcrlnu VTstu stnnovništva pomcnuti, ]>o razlioi zanimanja. To su zana.lijo jli m fstovi, koji su so osiru stočarstva i zerr.« ijoradnje, bavili nckim zascbiU’n pcsiom. U nnšc dane ovaj sUlež živi voćinoiid u gradovima; oni sn n njima bili 6đ vajt. kadn glavna staništn. Ali ih i danas ima, i hilo ili jo još višo u staro doba, po jselim i tako, da su u ncku rirlcu uplivi« Snli na življonjo stanovništva samoga. U sfaro vrijemo narod srpski nijo jm;.o, osim seljaka drugili ljiuli. Ono nialo Srba, što je živjelo po gr’iulovima >— trgovci i majsfcori ■— kc» luhari, ,,šavci“, zlaUri, kujundžije, olnr« <ari, sedlaii — zvali su sc gradjani. U sluĆaju kakvog ncrcja o:ii bi zajedno s Tur« cima pobjcgli u tvrdjavu iii sa novccm u Njemačku. Zato iir narod nijc smatrao kao svoje, vcć ili prezirao i .— mrzio, kako vcii VTik Karadžić. Seijaci su sc bavili i bavc sc u mi.o« gim krajevima još danas kovačkim zana« tom: oni kuju i klepe sjekire, motike, rao(njke i tmokope. Ima čilavih predjcla, koji su na giasu kao grnčari, fcesari i zilari ori st irii e. Drr« gi su opct vjc.-Li kolari, konopčari, kožn« Jiari. Scljaci — grnčari iz Bdc Paiaidvo (dolazili su u gomilama u Srl iju i Brsnu, jda tamo gradc raz.nc sudovo i vraćali sc sa lijcpom zaradom. Neki umiju zanat koslrcLarski i tlrti od kostrcti vreče, pokiovce, strunice; oni idu ]io seljma, rađc svoj zanat za nagrnđu u novcu i lirani. 1 Iz okoline Niša i Pirola znanro vjc- j jjlo cigljarc i drvodjelje kao i gručarc, koji i idu u raznc zemljo. iz loga možerno suditi, na kakvom Visokom slcpcuu jc biia razv jena u našim Selima organizacija . To je bio kao nckj svijut za sebe. Sločari i ratiiri dava’i su ono, šlo sclu trcba za opsianak; a’i, pošlo to nijc bilo dovoljno za sve potrelie scoske družire, iijo su so potrclre, poznanslvom sa sta. Tijiin obrazovanijim narodima mrmožiie, naslauilc su se prerada i radinost i po se» iima, zauzcvši s\ojo mesfo. Ono što jo PoopbcKlno potrebno bilo domu i sdu, jzradjivalo* sc u scljma.

Pelal? , ... I U zadruzi srpskoj nalazfmo zaslup. ljene zanate, potrobne za zemljoradnju: kolarski, kovačkj, opančarski, tesarskl, jdrvodoljski i kožuhlarski. Zadruga, selo u malome, (rcbala je takvu Organizaciju, a selo još jače. U se. lima se šta više radilo prebo potrebe, Trgovl i sastanci bili su u staro iio* ba injesta gđo su sc u zamjenu đavalo rukotvorine *— zanatski proizvpdi. Poj . dini Tadnici išli su pak poslom od sela do sela, tražeći rada i zarade. Tako su se poslepeno vremenom ljudi istog zani« manja okupili u gomilice. Zanaflije u trgc. ,viina i gradovima iskupili su se u udru. ženja, obrazovali su bratstv'a ili esnafo. Takve družino su razumije se, morali dr« žati nekoga rocla, mora i su imati pravila, po kojima su se oiganizovali. U našiin gradovima u staro vrijcme zanati su se islo tako skupljali u gomile, maliale, slu« Čiijno ili po onovremenom ukusu. ' Još i danas u Staroj Srbiji, n. pr. u Prištini, PrizrenU, Skoplju imena ulica i trgova nazvaiu su po zanimanju, zana« tjina i po proizvodima. Tako u Skoplju i Prizrenu ima: kožubarsko podgradje; šavsko-tcrzijsko podgradje, kovačld trg, kdŽarska ulica, scdlarska ulica i t. d. Zomljišto samo, na kome j:> sclo po« 'dignnlo, često jc jiko uplivisalo na pra« vac zanimanja slanovnika. Planinska sela odavala su se sfcočarstv'U, ona po rodnim krajevima ratarstvu a poređ jezera i rijc. ka ribolovstvuj drugi opet voćarstvu i vinogradarstvu. U mjestima nerodnim i gdjo jc zemlja rdjava, odavali su se Ijudi orl prastarih vtcmcna zanalima, koji su opšte potrcbni. Za to vidimo da su neki zanati isključivo vezai.l za nekc predjo’c, lcao u gradovima za ulice ili podgradja. Tako nalazimo u Jadru, u Srbiji, dva se« la Grnčare a nedaleko od sela vis zvani Gnjilo, (u se kop'i glina za pravij nipj pc» sudja raznog oblika. Izmedju Niša, Sojije i Vidina od pamlivijeka usi'cdsrodjena jo vjcština izrade ćilima sa središtem u Pirotu i Ćiprovcu. U Vrahji, Leskovcu'i Vlasotincu cvjcta o<]avna izrada od ko» slreti. Užarstvo je is'.o tako staro zanima« njo u solima oko tih goro pomenutih ^grr. dovn.. Narod iz okolinc Bitolja 1 PriT. pa je od starina vjošt terzijsloom, žlatar« skom i kujundžijskom zanatu. U Pcći, Prizrcnu i Skoplju su osobiho vjcšli majstori kujundžije. Pekarsko zanatsko bratStvo nalazimo u Debru, Skadru i Strr. zi. Oni se ljudi iz planine sličrio razilaze na svc strano Balkana radcći razne za» nate i vraćaju sc od VTvincna. na vrij . me kući. Debraui sn Iražoni gradjeviriaii za cikve. Taj posao izradjnju sav osini živopisa. Čim prednzmu lakav pjsac, do« scli so sva gomila sa svima muškim glava« ma i dccom osim žena, i tu žiri doklc ne svrši sav posao. Tako so djtca prinče od r«n© mladosti zanatu i njihovom načinu života. Oni su zida’i crkvu u Nišu, Vranji i Smedcrevu. Osaćani su maliom svi jtcsari. Ljcii idu P tražv posoo po se'ima i gradovima. Oui imaju svoj naročiti ma : « storski jozik kao i koslndari. Crnolrav« ci i Darkovčani vješti su zidari. Nuiogi su pravi umjelnici. t idjjno rlaklc da su mcdju p-m'piadjiicima i stočaiima bi'a rasturena i rać. nička .naselja, koliko j : bilo nužno onom prostom sooskom nanodu. Spomcnici nain potvrdjuju, da jo ovaj način života bio pš mnogo staiiji i da se to isto može utvrditi za 12., 13. i 14. vijek. — U popisima iz orijh vremcna vidimo jasno da su se nah-odi i po sclima majstori. Sporn-'nici nam jasno pokaznju da je fco, kao u današnje vreme, bilo u mnogo s.ar j ■ de» ba i da se ista podjc’a može bez usteza« nja primijenid i za 12. i 13. yijek. Staro zakonodavstvo dava'o jo jakn zašlitu radinosti po selima, j<r se mc« dju ostaiirn narcdjuje, da u selima, gdje jo bilo majsfora, po j>dan mnj tor.-ki sin ostaje pri očevom zanafn, a oslali sinovi

BEOGRADSKE NOVINE ako bi tii bilo više, pridružuju ostalim „Tjtbotnicima". Majstori su bii po<l Iak« šomi nsbotom Od ostvlih i pominju so naročito neodložnc rabote, kao kosidba. i kopanjo viuograda, ra kojo ja svaki bez. razlike morao izlaziti. Uporedjeni sn bili majslori ti rabc. tama sa sokalnirima, ]jud,ima, opteroćeni« ma sa najmanje rabotc. Za vlađe Stefana kralja đečanskoga to su se povlastice još više proširile, nn» ročito za ono majstorc, koji su biii na manaslirskom vlastelinstvu. Naročito so pominju majstori: kova« či y zlatari, mačari, štitari, livci posudja od tuča, pak grnčari, šavci, strguni, (kožari), secUari, ziđari, Lulari. Savca jc bi« lo kožnšnih i skornjavih (ćurčija i obr« ćari). Daljo so nabraj iju šavci svif’i (krc« jači haljina od sukna, svile i kadive). Oni posijednji ]x»minju se kao sianovnici grada Prizrcna, Prištine i Skoplja. Nijo snmo majstora biio po sclima u Srbiji već na cijelom Balkanu, šfco možr« mo vidjeli u tetovskom popisu, u njemu se navodi kao svjedok kovač Itađo Bo'o« gunjić. i Zabrana Dušanovoga zakonika, đa zlalavi ne smiju staiiovati po zemlji i po župama 1j. po selima, dokazujo do koje mjere su u to vrijcme majstori bili po sclima zastupani, kada je i zlalara bivalo. Da su bili naročito povlašteni ka» zuju nam i prezimena ]>o zanatima kao: Kovaoevići, Tcrzići, Kujundžići, Lončar:. ći, — jer sc limo označivali Ijudi kao potomci onih koji su imali naročite povlr. slice. Zajodničko živijeuje izvjesne vr-1; za« natiija jx> piodjolima i sclima, boje so i sada vidi, utvrdjuju spomeiiici i bilo je još jaoe razvijeno nego danas. Tuko sc pc« minju na Ivopićah sa svcjim sc'om, a na Jclaščeh na Diaze zi h i s.i svcjim scloin. Talco dajo Dušan neka sela arhiljevskoj Bogorodici, medju lijima sclo Majstorije i selišto Majstorijc Krupinci. On nare. djujc da so pet zadružnili zidarskili kuća iz Pnuća preselo na arlvandjclovsko vla« stelinstvo. Vidimo po tome, da su u župi PnUću biii mnogi mnjstori zidari kao danas u Osatu i u Cruoj Travi. i U okolini Novoga Pazara bilo je u srodnjcm vij -ku mnogo zidara i tosara. Imcna sola pi> zanatima, kao Kolari, Scdlari, Tulari, Štitari, Kovači', Brnjica, Zlalari, Grnčarevo, Koritari, Stapari, Co» šljari, Slrclaii, dokaznju da sc u staro vrijemo ori Ijudi ]x> selimn. bavili onim zr. natima. ož ub Uljari imali su svcja napočita nas Ijn. Kraij Miluliu obnavljdo jc i nasdja« vao jedno seiišfce nedalcko Pcć>, sa utvr« ’djcnim pravima, i daruji to nasoljc ma. nastiru Ililendara, da mu budo uljauik tj. kova.nlnlc, pčelnik. — Takb isto ponii« njo uljaro (pčc-lare) u „Ljudskoj" sa sv:» ma njihovim mjestima. Na drugom mjesln S]x>nu«ju se kuće svinjarskc l ribare, naročifo na prespar. skorn jezeru i skadarskom, Ijudi kUji su so bavi’i isključivo ribolaVom kao i danas. Tako dak'.em vidimb di su vcć u prr. staro vrijeme bi i u sćliitoA pored, stoča •. stva i ratarstva potpiino ’žastupani i z « nati; naravuo u početku kao domaća rad:« nosl, koja so nizom godina razvi'a u za» scbna zanafce i prešla iz se’a u gr.-dove. U zadruzi na primjer bi i su svi u ra arstvu potrebni zanati potpuno zastupani, kao: kovači, kolaii, konopari, bačvari. Sadu da opišem X objasnim kako SU i kad postala zanafcska braislva ili vsna.'i u Jugos'.ovena balkanskog pclnoslrva. Na csnovi ličnog istraživanja pri izi’. čavanju zaualske rađjjiosti i mcni pristu p» nim podatcima iz srednjcg vjjeka trudi. ću se d.a budcru što jasniji i tomeljitiji. Samo zanimauje zanatsko mo; n?o j> f« zazvali zanat’ije da so udruže, i da tinio mogu zaštićavati svoje intcresc prema dra«

to u manliji, Izglodao jc daklem kao i | prijo raščinjavanja, te po neki u prvo i ivrijemo pcčcšc vjerovatr, da odista nijo rašČinjcn. Pozvan ck ! vlasti na odgovor, j da sc izjasni, kako smijc da nosi svešt' n : č. ko odijclo, pravdao se time, ’da nema drugo i da ouo ne sloji ni u kakvoj lij . snoj vezi sa svcštoničkim činom, jcr da je naslijcdj-.no uoblčajci.o isločnjačko odi» jclo, kakvo slično nosc i danas mnogi •Smućuiji Jjoiđi na istoku. Nc mogaliu mu llišla. Ljcgova vcć odras’.a djvca, naviknutu jcš iz nijo na zcm'joiadnički j.os o, T>r« cišo S'i svojski na is!i i počcš'j da nap c« duju. Bijahu naslijedila mudio L djcdr i n po ocu ]X>p Igena i marljlvcst dj da im po materi pop Pavla, te bijašc milina, po pmalrali Jh na poslu i izvan ovoga. U skoio sc piočušc djeca pop Bruzina zliog Svoga usialaštva i čediiosti, pa sc i svi rodoin srctno udomiše i postošo čuvena pod nadimkom „pop Bruzini". Za pop Kostu bijaše to utjcha u njegovoj .veijoj nesrcći. Prestadc da pije i Irudjašc se da im budc od lcoiisLi; a!i ncnaviktiut težač. kbm poslu, skoio im jc rišc oimagao Oego ]X>magao. Mcdjutim ga jc neprcslano nešto gon 1 * Jo, da i on nošfco privredjujc, pa sc dado ! na. spckuiaciju, u kojoj višo guhljašc, n< go što zaradjivaše. Tako jc j dnom piikkom kupio ii Vclikom Gradištu u ’Srbiji veliki čopor ćur..ka i prcvezao u B ■’obrešku na (bunatsku stranu, da ga oiud po'.jcia preko gorskog vijenca u Bije'.u Crkvu, pa ako usircba i u Vršac pa i sam Temišvar na prodaju, Ali kad stižo s čurkama u šuinu, fubvati se sutonj, a ćurkc Uz poznato „jpuj 1 , puj ruzidjošo sc kud koja, tražcći svaka za scbo što rx>voljnije legalo za piecoć'. ito. U jutru h iinoo muke, <Ja nešto prb Ifnp), j«r veci tbo razkljc so po jfiisfoj

šumi, gdje su ib scijaci iz okolnih s«da dugo Iovi'i kao ,,divlj> ćuikc“. Vidje ] op Kosta da mu i taj posao ne idc od rukc, pa ga bataJi. Najzad se u» pozna i združt s krijamčarinia, koje jc u skoio svojom bistiinom i bitiinom nab. kriiio. ’Kao da bijašc rodjon za kr jiimčii’a. Uvijek je izmfš'jro nov način da pri-vari [ograuičuc stiažarc. Jed.mo;n je prokrijum« čario njima na očiglod višo sbotiu-a oka Jiajlimjcg duvana iz Srbijo u Banat. A bijašc lijep duvan, da ga okom gutaš. Tada nijo bćo u Srbiji j'Oš uvedcn mcnopoi na duvan, to ga jo bi'o u izobilju i dc. brog i jeftinog. U zajcdniii s csla.iin diu« šlvom pretjerao jc od jcdi.o.n viže čopoia vitovJjenih ovaca, koje su uza so nosi'o duvan. A lo jc izvoo^ovako: Dao ja na« činiti od oatiižuie jagnjcče kože liesice <>J kojili jo svaka hvalala višo od poJalc oko duvaua, pa jo tc tako đuvanom napunjo no kese vješlo pričvrstio- svakoj ovci p> jcdnu ispod sasušcnog vim.na, a ovco su hilc svc loga'to, tako, da su s onim kc. gicama izgledalc kao ovnovi, 1 tako jc rahat na očigled siražarima ]>rokrijuinčario silesiju duvana. Kasnijo su stražari saznali za ovo, ali mu nijcsu nTšta mogli, jcr krijumčara valja uhvaliti na djelu. Da nc -bi opct na isti uačin b'.ii prcvareni, ord su od toda brižljivo opipavali ovnove, ali uzaludno, jer je pop Bnfza dotle vcć izmi« slio kakav nov trik, te im so svijet samo smfjao. Zbog toga postašo do z!a Boga kivnj na pop Bruzu. Vrebali su ga i 'danju i noću da ga ulove u krijumčarcnju, to iin najzad to ispađc za rukom. Primictili 3'u ga na obali dunavskoj izmodju šiblja i barušlina, kako so baš sprcmašo da uinak. no kolirna s natovarcncm krijumčar-ikom roborn, pa mu poviču „sfcofl", a on u injeslo <ta posluša, istrgnu kajase i bač

iz ruku kočijaša i potjcra konjo duž pba. lo u trk. Stražari poviču još dvaput „stoj!“, pa ispalc puške. Jedan ga kuršuin nezgodno udari 'u lcdja i on pade u lio'.a, Kočijaš zauslavi kpnje, stražari stigošo i zatekoše pop Bruzu u ropcu. Odmah' prijavišo slučaj nadležnoj vlasli. Ova ir» posla sutiatlan komisiju na lico mjcsto, koja izvrši uvidjaj l narcdi, da so ljoš na istom mjcstu zakopa, ]>ošlo jc zbog jako ljcLnja žegc počuo da p:c!azi u trulcž. Kad su za ovo đoznala djcca i ž » na mu, dorlju na gnob i p:d'guU nm drvmi ! krst kao oznaku, po kojoj bi ga k'Sivj-v, ' ka<l dobiju d-ozvolu, mogii naći l p;encti | n njiliovo seoako groblje. Ali u skoro na: dodjo povcdnja te pop'avi to mj sto i okf» linu i oJncso drvcni krst. Kad se voda povukla i zemlj'što picsuš lo, oao je đo» bi!o drugi oblilc, i tako so xio nađjc grob. Ali o pop Rrnzi i njegovim podvizinia sc i danas priča u selu K. i okoliui, a; najvišc o fcome, kako jo za'pgao svccc sirom. 1

S a 1 a. Cudnovat lovac. L o v a c: Ja nezuam što je to? ... Imadcm Iovjiu kartu kao drugi, imatlem pušku kao drugi, nabijam pušku kao i drugi, ciljain kao i drugi, — ali ne pogodim zcca nikad kao drusfi... To je zbilja čudnovato!... Pod papučoni. Gospodin (koji dolazi kasno kući, pokuca kod s,usjeda na vrata): Oprostite, dragi susjede, što vas buiflm... Moja žena već spava, pak ini imajte dobrotu sutra u jutro potvrditi, da saim u 11 sati došao kući. ..

6. jttla 1918. grma. 0 Hnntamjem urcdjenju naših z-na» tlijskili bratstava — esnafa —• znamo db danas veoma malo pouzđanoga. Ba su morali postojati ne može biti nikakve Biim. lije. Imamo bekih nagovjcštoja, da ih j© zaista voć u ranom smiujem vijcku bilo i fco ulicajem' naročito vizanrijslim, jcr p (a visoka kultura jaJo djelovala na razvi« tok jugoslovenskih naroda, koji su vcć po svojoj prirodnoj darovilosti i duraš. nosti, težili uvijck za tim da so usa\TŠa» vaju i napreduju u srima pravcima. (Nastaviće se)-

Grad i okolica Dnevnl kaiendar D a n a s jc petak 5. jula, po starora 22. juna. — Rimokatollci: ćiril 1 Mctodij; pravoslavnl: Jcvsevljc cp. samar. Casnlčka I ćlnovnlčka kasina olvorcna je počamod 15. fcbruara do 11 sall u noćl. C. 1 k. v o j n 1 č k 1 d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Olvorcno od 7 sati izjutra do 9 sati uvcče. Slobodan pristup s vakomc vojniku. % Bibliotcka za pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Hotei MosUva). Otvorena ođ 10—1 sat prijc i od 3—7 sati poslljc podnc. Kincmatograti: C ik. vo|ni kinematograf u Kralja Milana ulici br. 56 (Koloseum): U f> sati poslijc podnc i u 830 sati uvečc predstave za gradjanstvo. C. i kr. gradjan ski ki ncmatograf na Tcraztjama br. 27. (Paris): U 6 satl poslije podne i u 8 sati uvečc opžtc predstave. Bcogradski orfcum u Ijclnoj pozornici, ibašta „Hotel Takova“ na Terazljama). Početak prcdstavc u 8'30 sati uvečc. Noćna služba u ljekarnama: Od 30. juna do ttključivo 6, jula 1918. vršiće noćnu službu u Bcogradu ove ljckarue (apotekc): Dr. Pantć, Saborna ul. 77, D el i n 1 Knez Mihajlova ul. 1, N i k o 1 i ć, Bitoljska ulica 2, Protić, Kralj Milanova ul. 87. C. i kr. s a vsko ku p a 111 o. Otvoreno cijell dan. Za vrijcmc otvaranja ratnog mosta — od 7 do pol 9 prije podne — nc će se vršiti prijevoz posjctllaca kupatila. Saobraćaj na ratnoin mostu izincđju Beograđa i Zemuna obustavljen je svakog dana od 7—8’30 sali prijc podnc od 12.30—2 sata poslije podnc. Kužna bolnica: Posjeta nlje dozvoljcna. Obaviještcnjao bolesnicima dncvno od 11 do 12 sati prije podne naulazu u bašlu bolničke zgrade sa strane Vidinske ulice. Posjet bolcsnika u bolnlcama: U bolnici .Brčko - ; od 2 —i sata posiije podne. U bolnlci „Briiiin": od 9-30—12 sali prije podne i od 2—4 sata poslije podnc. — U c. i k. gr.idjanskoj boinicl: u utorak, četvrtak i ncdjelju od 1—3 poslije podne. Vojtio parno toplo kupatilo u Car U ušanovoj ullcl, — 1. Kupatilou kadama: a)Za vojoe osobc otvoreno radnim danima od 7 sati prije podne do 5 sati posiijc podne, a nedjeljom i praznicima od 7 sati prije podnedo 12*/ sati u podnc. — b) Za gradjanstvo radnlm danima od 9 satt prlje podnc do 5 sati poslije pođne, a nedjeljom i praznicima od 9 sati prije podne do 12*/. 2 sati u podne. — 2. Parnokupatlto za čas'niko 1 njima ravne činovnike oivoreno je utorkom, srijedom, petkoin i subotom od 7 sati prijc podne do 5 sati postije podne, 9 nedjeljom i praznictma od 7 satl prije podne do 12‘/ a sati u podne. — Za gradjane muškogpola otvoreno jc parno kupatilo ponedjeljkom i četvrtkora (ako u tc danc ne pada kakav praznik) od 9 sati prijepodne do 5 sail poslije podne. — Casnicima I njima ravnim činovnicima stoje na volju da se služe paruim kupatilom 1 u dane odredjene za gradjanstvo (ponedjeljkom i četvrtkom). Blagajna se zatvara radntm danima u 12>/ 2 sati, a nedjeljom 1 praz nicima u 12 sati u'podne. Parobrodarski saobraćaj. I. Izmcdju Zemuna i Beograda. Red plovidbe, koji važi od 26. januara do opoziva: Polazak iz Zeniuna za Beograd tt 6'30, 7-30, 8-30, 9 30, 10-30 i 11-30 pr. podnc ic u 1'30, 2-30, 3-30, 4'30, 5'30, 6'30 7 30 i8-30 poslijc podne. — Poiazak iz Beograda za Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 1 12 sati prije podne, te u 2, 3, 4, 5, 6, 7 8 19 satl poslije podne. — II. IzmedjuZemuna i Pancsovu Red piovidbe, koji važi od 23. maja do daljne naredbe; Iz Zemuna za Pancsovu svakog dana u ]2 sati u podne i u 8 sati uveče. — Iz Pancsove za Zemun: dnevno u 5'30 sati prije podne i 3 sata poslijc podne. Brod koji saobrača izmedju Zemuna 1 Pancsove i obratno ne pristaje

Popis pućanstva. O t a c: Što ti to bilježiš u Skolsku kTijigu, Milutine? M i 1 u t i n: Ah, dragi oče, to Je zemljopis. U njemu je štampano, da naša varoš imade 25.645 stanovnika. Ja sada i>z petice pravim šesticu, jer nani se danas narodila naša Marioa'. Ćudan prcdlog. Otac: Dragi'sinko!... Ja sam odlučio da se povučcm od posla ... Posa-o ćeš ti preuzeti... S in: Ne bi li ti, oče, inogao posao još koju godjnu voditi? Onda ćcnio se obojica povnći!... Pravni savjet. Kobasičar (ikodi advokjata): Molim vas, gospodine odvjetniče, ieli ie vlasnik psa dužan da plati štetu, koju je počinilo njegovo pseto? Advokat: NaravSlđ! Kobasičar: Onda vas molim, da mi imadete dobrotu isplatiti 10 krunai za štetu, koju je počinilo vaše pseto, jer mi ie ukralo jednu kobasicu. Advokat: Dobrol... Vaša će tražbina biti ispunjeita*, Ali budući da ja za moj pravni sovjet tražim dvadcset kruna, to vas molim, da vi izvolite isplatiti preostailili još 10 kruna'. Nasjeo. . Mladi gospodin: Gospodinc doktore, ja sam vas pozvao, ali vam odmali velim. da neinam nikatkvoga povjerenja u modernu međeciuu. Liječnlk: To ništa ne smeta. .Vidite, na primjer magarac nema povjerenja u Živinara, paik ga ovaj uprkos tome izliječl. • x

BroJ 177. f

u Beogradu. — III. Izmedju B c o g r a d a I S a p c a, Poiazak iz Beograda za Sabac svakc srijede 1 subote u T30 sat [ u jutro. Polazak Iz Sapca za Beograd svakog (etvrtka 1 nedjeljom u 7 s. u jutro. — Putnički parobrodarskl saobraćaj Izmedju Oršavc ( Z c m u n a i izmcdju Oršave 1 Braila. Polazak iz Oršave za Zemun: nedjeljom, utorkom, četvrtkom u 6 satl u jutro. Iz Zcmuna za Oršavu: ponedjeljkom, srijedom i petkom u 4 sata posltje podne. Iz Oršavc ta Braiiu: ponedjeljkom 1 petkom u 4 sata posllje podne (srcdnje evropsko vrtjeme). iz Brallc za Oršavu: ponedjeljkom 1 četvrtkom u 1 sal 50 časaka poslije pođnc (zapađnoevropsko vrijcmc). — Parobrodarski saobraćajizmcdju Beograda i Smedereva: Odiazak lz Beograda za Smedcrevo nedjeIjom i četvrtkom u 3 sata poslije podnc iz Smedereva za Beograd utorkom i petkom u 8 sati u jutro. Parobrodarski saobraćaj napruztBudimpešta—Zemu n—B eog r a d. (Važl od 28. marta). Polazak iz Budimpešte dncvno u 10 sati uvcče. Poiazak iz Bcograda dnevno u 5 sati njutro. (Prvi brođ kreće 30. marta). — Parobrodarski saobraćaj na pruzl Szcge d—Zc mun Poiazak iz Szcgcda (1. vožnja 31. marta) srijedom, pctkom i ncđjeljom u 5 sati' u jutro. Polazak iz Zemuna za Titel—Szcgcd (1. vožnja 29 marta) srijcdom, petkom i nedjeljom u 11 sati tt noćl. Osobni vojnički saobraćaj na pruzi Zemun-Beograd-Sulina. Za osobni vojnički saobraćaj na ovoj pruzi odredjcn je ovaj red ploviđbe: Svaki ponedjeljak, srijedu i petak odlazak iz Zemuna u 12 sati u ponoći; odtazak iz Beograda u 1 sat posiije ponoći; dolazak iz Suline svake nedjelje, utorka i četvrtka u Bcograd uveče u 9-30, a u Zemun u 16 sati. Inspekcijono ptitovanjc. Njegova Preuzvišenost glavui guvttrner geneiral-pukovnik barttn R h e ni e n B e r e n s f e 1 d s k! otputovao je radi inšpekcije u Kragujčfvac. Saborna crkva — za beogradsku sirotinju. —. Saborna crkva priložila je sTrotinjskoin odjelenju 0 ]>štine grada Bcograda svotu od 290.96 kruna, koju je prikupila na tas za vrijeme bogosiuženja u injesecu junu, kao svoj pri« log za beogradsku sirotinju. Veliki vojnički koncerat u Zemunu. ! Danas, u petak, 5. jula, kao ua’ dan sv. Ćirila i Metoda, prircdjtije odbor za r a t n u p r i p o m o ć u Zeinunu veliki vojnički konccrat u vrtu hotela ,,Central“. PočetaR u 8 i pol sati uveče. Sviiraće c. i kr. garnizonska muzika iz Beograda pođ 1 ravnanjem kapeinika g. P i r o -a. Dan sv. Ćirila i Metođa siavi se u Hrvatskoj i Slavoniji kao narodni blagdan, a posvećcn je ove godine r a tnoj siročadi, u čiju se korist i ovaj konce'rat priredjujc. Za beograđske gostc ide posebna ladja u ponoći iz Zetmuna. Istorijski kalendar. Na današnji dan, 5. jula 1809. godine i idučega dana, 6. jula bila sc kod donjo-austrijskog sela W a g r am a nedaleko od Beča krvava bitka izmedju austrijske vojske pod komandom nadvoj vode Karla i Francuza pod koniandom cara N a p o I cona I. Nadvojvoda Karlo bio je pobijedio Napoleona u bitci na Asperntt (21. 122. juiia 1809. godine; ovo je ti opšte prva bitka u kojoj je Napojeon bio pobijedjen, dotle je važio kao'ncpobjediv), pa su se Francuzi povukii na dunavsiko ostrvo L o b a u. Pošto su Napoleonu stiglc u pojačanjc taiijanske trupe pod komandom njegovog pastoika podikralja Evgenija (Napolcon je bio ujedinio skoro svu ItaKju kao vazalnu državu francuske carevine, a pod upravom rečenog njegovog pastorka). U prkos strahovitoj oluji, koja je vladala, Nai>oleon jc noću u oČi 5. jula izvršio prelaz preko Dutiava na sjevernu obaiu rijeke i otpočeo je ofenizivu protiv nadvojvode Karia. kojv je imao 130.000 ljudi sa 450 topova. dok je Napoleon bio u velikoj brojnoj hadmoćnosti — 180.000 ijudi sa 600 topova. Austrijski su se položaji protezali izmedju Wagrama i MarkgrafN e u s i e d 1 a. Ćim je vidio, da će doći do bifcke, aadvojvoda Karjo bio je na>«! redio kom nadvojvode Johanna, da iz Požunat krene na bojište, ali taj kor zbog velikc udaljenosti više nijc mo'gao stići na bojište. Još u jutru napalj su Francuzi prednje austrijske položaje, potpomagani strahovitom artiljerijskom vatrom, ali su se austrijska prcdnja odjelenja tako hrabro branila da je on tek u 6 satl uveče dospio do samili austrijskili položaja na potokn Russu. U 7 sati itarcdio je Napoleon svome centru (korovi generala Oudinota, podkralja Evgcnija i generala Bcrnadottea), da krene na juriš protiv; središnjih austrijskih položaja. Austrijanci su taj napad žestoko odbili. Su,tradan, u zoru 6. jula, saim je nadvoj-' voda Karlo sa svoje strane preduzeo ofenzivu. pokušavajući da Francuze odvoji od Dunav'a. Njegovo je desno krilo uspješno potislo Francuze do lobauskih mostova i zauzelo je selia Aspern i Essling, poprišta krvavei bitke 21. i 22. juua. No kada je Napoleon počeo potiskivati austrijski centar, a maršal Davoust austrijsko lijevo krilo, moralo se i desno krilo opct povuči. Do duše je austrijski centar odbio napadl fnancuskog gcnerala Masscuc na selo Aderklaa, ali kada je kor maršala Macdonabda ponovio taj napad, naredio je nadvojvoda povlačenje počevšl s lljevog krila. Povlačenje je izvršeno u najboijem redu. Napoleoo je bk) pobjedioc, ali je ovu pobjedu skupo pLatio. Austrijanci su zarobill Francuzima, skoro isto toliko, koliko ovl Austrijanaca. (Austrijaid su zaru-