Beogradske novine

glrana & C'efvHag Razne brzojavne vMesti

Svedsk! krafl o neutralnosH svoje države. Kb. Slockholin, 10. jula. ,Prl otvaranju prvo« švedsko« sajtna (vašara) u Peterborgu. što je iizvr5eno u prisustvu kraljevskog para, rekao je kralj: Nije bila niala opasnost, da budemo uvučcni u rat. On se ipak čvrsto nada, da će uzdržati švedsku neutralnost do kraij a s v j e t s k e d r a m e. Ali ograničenja u životnim naviikama nijesu se mogla izbjeći. Svedska se mora pokorit! onome, Čemu se ne možc izbjećl. Sadanji tursk! kabinct potvrdjen u svome zvanju. Kb. Carigrad, 9. jula. Danas je objavljena carska irada, koiom se iprema predJogu velikog vezLra zadržavaju čianovi sadašnjeg kabineta u njihovim zvanjima. Ugarski ministar trgovine Szterenyl ba r un. (NaroiiU brzojav „Beosradsklh Novina".) Budiini>ešta, 10. jula. Jejdan od ldučih brojeva zvaničnog lista obja\iće kraljevo Svojeručno pismo, kojim se ugarskom ministru trgovine Szterenyiu i njegovim zakonitim nasljednicima podaruje barunstvo s pndjevom Brasso. Vojna obaveza u Njeniačkoj neće biti proširena. Kb. Berlin, 10. jula. Ponovno se javljaju glasovi, da će vojna obaveza biti produžena do starosti od 50 godinn. što nema nikakvog osnova. Novi niemački ratni kredtt pred Reichstagom. Kb. Berlin, 9. jula, Danas jc Reichstag uputio komisiji predlog novog ratnog k'redita ođ 15 miiijardi, i počeo sa čitanjem predloga o porezu. Sudfoiita ruskog vojiiog zbora u Francuskoj. — Nedoilčni postnpak francuske viade. (Naročlti brzojav „Beosradskih Novina") Haag, 10. jula. „Het Vaderland" piše: Pri odStupu Rusijc iz četvornog sporazunna čulo se, da će francuska vladai vratiti u domovinu ruski zbor, koji se nalazi u Francuskoj. U,prkos svih glasova nije se vradanje Rttsa ni do danas izvršilo. nego su oni, šta više, izvrgnutl svim mogućim šikanama. Prođužen period engleskog donjeg doma. Kb. Lonđon, 10. jula. Donji dom je iprimio u drugom čitanju zakonsku osnovu, kojorn se trajamje sadašnjeg parlamenta produžuje do 31. januara 1919. Engleska i francusica valuta. Kb. Madrid, 10. jula. Ogromni napori Engleza i Francuza za poboljšanje njihovt vaiute, ostali su potpuno bczuspješni. ZemIjotr.es. Kb. Trst, 10. jula. Seismografski instrumenti ovdašnjeg metcorološkog zavvoda pribilježili su juče poslije |xxine jak izemljotrcs u daljini otprilike 7000 km. Počclrfc u 12 s. 32‘ 31“, najveće kretanje 0.21 inm u 1 s. 3‘, svršetak poslije 2'h s. *

Pfovala u palatu naovojvotkinje t- Klotilde u Budimpešti. (Naročiti brzojnv „Bcogradsklh Novina") Budimpešta, 10. jula. U palati »aidvoijvotkimje KI o t i 1d e, koja se naiazi na pairadiiom trgu u Budimu, izvršena je noćas provala. Jeđau je od zlikovaca uapšen. Nadvojvotkinja se nalazi sad u Alcsuthu. Sa Balkana. TURSKA. Englezi u Perziji. Preina razlaganju ,,Tanin“-a, u Perziji je znatno porasla engleska opasnost. Neiprijatelj, veli list, hoće od Perzije da stvori novu Inđiju ili Egipat, i da nas uvijek zagrožava. Politika Turske u Perziji se jedino rukovodi prijateljstvom za tu zemlju. Prema Iranu gajimo samo bratske osjcćaje. Medjutim postupak Engleza n Iranu ne znači ništa đrugo nego pokušaj, da se inusliinauski svijet baci u engleski jarain. Pod vidom priiateljstva, Englezi hoće da prodru u srce Perzije, da tu državu unište i da sebi stvore strategijski put za napad protiv. Turske. Ali će turska vojska, koja se na svima tačkama na i-stoku borila s neprijateljem, primiti sa Englezima borbu l u Irami, RUMUNJSKA. Kraljev odgovor na adresu senata. Kralj Ferdinand je izaslanstvu senata, koje mu je predalo odgovor na ađresu, držao govor, u kome je u glavnom ovo rekao: Sa osjećajima sreće pozdravljam ponovno prisa 1 jedinjcnje prastarog moldavskog zemijišta izmedju Pruta i Djestra rnateri zernlji i u toni pdsajedinjenju vidi moćni izvor nacijonalnom napretku. MIrovno stanje. odnosi prijateljski izmedju Rumunjske i svih država dozvoliće nam, da pristupimo radu na liječenju rana zemije i da ustaivtnim reformama stvorimo novc i jake društvene i privredne organizacije. Izvršenje ovih reformi će kao neopiiodnu potrebu, naš hrabri i vrijedni seljački stalež osjetiti, jer ih on s povjerenjem u nas očckuje u široj mjeri.

Grad i okolica Dnevnl kaleudar Danas je četvrtak 11. jula, po slarom 28. juna. — Rimokatollci: Plo 1., papa muč. pravoslavni; Pren. m. v. Kira 1 Jovana: Kinematografi: C. I k. vojni k Inematograf u Kralja Milana uiicl br. 56 (Koioscum): U 6 satl poslijc podne predstava za vojnike, a u 830 sati uvečc opšta prcdstava. — C. i kr. gradjan s kl ktnematograt na Terazljama br.27. (Paris): U 6 sati poslije podne i u 8 sati uveče opJte predstave. Beogradski orfcum u Ijcinoj pozornici ibaSta ,,HoieITakova“naTerazijama): Počctak predstave u 8 - 30 sati uveče. Noćiin siužba u Ijekaruama: Od 7. do uključivo 13. jula 1918. vršićc noćnu službu u Beogradu ove ljekarne (apoteke): MIcli), Stara Crkvcna ul. 8; KuŠakov i č, Kncžev spomenik 2; S e k u 1 i ć, T akovska ul. 37, i ljekarna „Crvenog Krsta" Bcogradska ul. 2. Traže se porodice. Porodicc ovili umrlih ratnih zarobljcnika potrebno je, da sc odmali jave sudskom odjelenju opštine grada Beograda, radi izvjesnog važnog saopštenj.?.: 1. Miliajia Dinkovića; 2. Milana Dimitrijevića; 3. Boška Q j o r g j e v i ća; i 4. Pavia Gjurgjevića.

Ipresecajući ga pogledom, jedva savladjujući se a glasom koji je drlitao. — Ja!... ovaj... jes‘... znao sam... utanjio Rafailo. —- Evo, ja ću! grmnu Stojadki. — Pa... ovaj... ne branim!... ušeprtljio Rarailo. poLako razvJači reči a ne skida očiju sa Stojadina. — Ura!... Ura!... Živeo Stojadin!... Vlkiiu momčadija. Od jcdnom uinučc svirka, prestade kolo, prekide se pesma i zavladai tišina. Oko Stojadina i Ićafuila načini se veliki krug. Dodjoše i stariji pa kad videšc šta če biti, počeše cdvraćati Stojadina. — Nemoj Stcjadine!... viču mu jedni. Ostavi se ćorava posia!... Prodji sc Rafaila l... — Dela, Stojadine, dela!... Dosta je njcgovog!... Osvetlaj obraz sclu!... vičc moinčadija. Stojadin na njih ni glavc ne okrcče, kao da se to njcga ništa ne tiče. On samo ćuti i ce.pti od ijutinc. Pogleda samo u Rafaila, i prcseca ga okom. — Hvataj!... rečc on, i podižc obe ruke u vis. Rafailo mlitavo pridjc i ulivati ga po srcdini preko pasa. — Jesi 1‘ uhvatio? — Jcsam! — Je s‘ dobro? — Dobro!... Sve sc u naokolo ućutalo. Rekao bih čovek niko i uc diše. Sve se to u oko i ulio pretvoriio, i svako u sebl premiŠIja: šta li ćc sad biti. Svi su znali dobrog, tnirnog i biagog Stoja 1 ditia, kao i ubojicu Rafaiin. I ako su znali da je i Stojadin snažan, oipet su svi, naročito stariji streptli za njega. Na jedanput, neko se progura kroz narod, ! pred njili, pognute glave stađe Kosana. Ona polaiko podilc glavn 1

milo pogicđa Stojadina, jer se bešc uplašila za njega. 1 same sti oči njene molile, a i ona tilio prošaputa jednu ieđmu reč: — Nemoj!... On je samo okoni prcseče. — Idi!... Kosana, pognute glave, tužna kao zgažen cvctak. ode medju drugarice. —• E, čekaj sad, da i ja uhvatim, reče Stojadin. — Vataj! reče Rafaiio. Stojadin sastavi ruke oko njega. Uhvaćeni tako u koštac postojaše neko vrenie. Svct saino blenc i gleda koji ćc prvj oinaiinuti. Prodje još nekoliko trenutaka. ali ni jedan ne oinahuje. Tišina kao u grobu. Samo oni koji su bili bliže mogli su čuti neko krcanje, kao kad čovek mcša orahe u džaku ... - Na jedared ruke Rafaiiove klonuše i otpustiše sc niz telo. Olava se presamiti na jcdnu stranu, a lice nui obli neko čudnovato blediio. Postojaše tako još nekoliko trenutaka, pa Stojadin pusti ruke. a Rafailo sc prostre po rudini kao proštac... — Živeo! ... Živco Stojadin! ... kiicali su svi oko njega, i dahnuše malo od uzbudjenja i zapetc pažnje... Stojadin je staiao neko vreme nem i nepomlčan. pnda pognu giavu pa i ne gleđajnći na Rafaila pođje. Svet se sa nekim strahopoštovanjem raskloni i načini mti ,put. Svi 1 dalje pogledaju ua Rafaila i očekuju da se digne, ali se Rafailo i ne micaše. Samo imi se pokaza krv na nosu, na ustima i na ušima. I Cksta ležeči — jnrtaiv. * Porota, koja je sudila StojađinuL našla je đa n'ijc kriv. Suđ ga je pustio Ispod sudjenja.

BEOORADSKfi NOVINE — - ■ 1 •- -■ ■ Cljene u javnim rađnjama. U svinia gostkniicama, kafanama, krčmama>, bakalnicamai, piijarnicama i ostalim radnjama moraju biti na javnom mjestu izložene cijene kako piča, tako i cjjene namtmicame, koje sc prodaju u toj radnji. Oradjanstvo ima )>ravo, da se koristi ovim propisanim cijenama i da zahtijeva prodaju po ovim cjenovniclma, ,u slučaju kada im se ova roba naplaćuje skupije, nego što je propisana cjenovnikorn. Cirkus za ratnu skrb. Sinoć je bila prva, gala-predstava, koju je davao cirkus u korist ratne skrbi. Kao što se moglo i očekivati, bk> je šator, i ako postavijen za tako kratko vrijeme, dupkom pun gledalaca. Ono, publika nije došia baš sa mr.ogo očeki-vanja, jer putnički cirkusi, u opšte uizevši. nemaju bogzna šta da ,pokažu. Ali ovdje smo bili prijatno iznenadjeni. Cirkus, koji stoji pod upravom ratne skrbi, ima odista odličan program. Pojedine umjctničke tačlce bile su skroz na onoj površini, kaiko snro navikli da vidiino saino na vclikim predstavama cirkusa. Izvadjanje umjetnikd može sc nazviati samo odličnim, a npravi cirkusa pripada neograničena pohvala za razuman sastav prilično velikog programa, koji pri svem tom ipak nije umarao. Životinje, koje su po programu izvodjene, bile su vanredno dobro njegovane i dresirane. Zascban program čine šale clo\vnova i ,,glu,pog Avgusta“, koji su, u ostalom, glavne figure u svakom cirkusu. Pojeđine tačke pozdravila je publika velikim ođobravanjem. Toplo preporučujemo posjctu ovih predstava, — utoliko višc, što priliod ide u dobrotvorne svrhe. Beogradski orfeurn. Datias, u četvrtaik, 11. jula, ide cijelo osoblje beogradskog orfeuma dia gostuje u Zerminu. 0,pšte priznati program u Beogradu imaće i tamo potpunog uspjeha. Zbog ovoga je beo« gradska va'rićtć-potzornica za danas zatvorena. Za beogradske posjetioce stajaće na raspoloženju zaseban brod u 1 sat noću. Javna prodaSa. D an as 11. juia u 9 sati prijc po<lne izložiće sc javnoj prodaji, ix> odluci staratcljskog suda, zaostavština poč. Katarine Andjelković, u njenom stanu u Pop Lukiuoj uiici broj 17. Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubemiji u Srbiji poziva radi piimanja novca niže imenovanui lica da se jave, ako su u Beogradu lično sa legilifnacijtsa (prijavnom listom), inač ■ da pošlju taenh adrcsu i označo najbližu jx>štu koja prima novac uputnicom. II. g. Bogdanu Jakšiću, pođpred. seduiku odbora cn-cnoga kis'.a u Kru« ševcu. 1350 Katarina PcrRs, učit.; 1381 Gjorgjo Stanković, magac.j'^Stalać; 1389 Dragr. tin Triumović, pregfc.lač kola iz Stalaća; 1428 Angclina Gjorgj vić, učit. iz Gulo. revca; 1458 JJorisav Petrović, učit, iz Sanca; 1510 2Iorka Mi'orada Miloševića; 1511 Je'.ena M. Uić; 1552 Tankosava udova Veljo Janićijevića, biv. vrtara; 1606 K sta Vukomanović, fabr. radnik iz G'o« bodera; 1637 Vukosava Vitoinira Neii&i, direkt. ekonom. iz Leskovea; 1671 Angjelija udova Miloša Gušića; 1692 Ka. | divka Arangjeia Knežcvića; 1699 Dana K. Pavlović iz .Tagoline; 1741 Ml'ca Gjošić, seuzalka, Brus; 1747 Porodica B ška Markovića; 1SCU5 Hristina C. Bal ić iz Kruševca; 1821 Novka Bogdauović iz Venćino preko Pav’a Stankovića, kovača; 11885 Mara Zivković; 1907 St :van Pr. trović, muzikant, A’.eksandrovac; 2137 Kristina udova Marka Pel.rovića; 2156 Mara udova Jencmije Tošića; 2172 De.a Cvctka I'c rovića; 2277 Marijo’a Svele Or. njanovića; 2295 Milka M. Ilić, učit. iz Tetova; 2381 Ruža Vasiljević, Mandrić; 2262 Kosara udova Živojinn Popovićr iz ■Alclisinca; 2587 MČhajl ) Nikolić iz S> pića; 2605 Kosta Damnjanović, že’j čin. iz AJeksinca; 2763 Stanka Mil. Davidc. vić iz Goračice preko Leke Prfotića, trg. Guča; 2775 Pe.rija udv.va And. Životića — Ropočevo preko Živana Marića trg. Sopot; 3494 Mi'cva Marka PavLvići, ma venog iekara: 3534 Draga M'ilo-jk- rić, pošt. čin. Kruševae, Dmkma’s r. 18- 8514 Stanica Ž. Božidara Petrovića — Doin . Šljanca; 3545 Ivanka Zdravka Vi:1dv:ć:i iz Kruševra; 3550 Olga N. Dinić; 3850 Pelar Gjorgjević, biv. prod. opštire, Vm> ci; 3889 Julka Živka Petrovića •—• VLš. kovića, monop. blag.; 3898 Stanica Mil. Gjorgjevića, Verli’g sir. 2, Krvševa-'; 3987 porodica Milana Lasko, vpjnog apo. tekara; 4082 Neda Jiić Ženn Vf-ljfc-i, ž> Ijezničara; 4085 R rsi ’a G. S j vić, Br.rs. III. g. Gjoki Ojorgjevićn, sudiji, Beograđ Vidinska 28. Stana M. Jovanović iz Ripnja; Jo’. ka N. Vcsović i Anlca D. L. Nikolića. Vijesti iz Hrvatske i Bosne. Dar Njegovog Veličanstva srpskoj porodlci. Čitamo u „Sarajevskom Listu": Njeg. c. i kr. apostolsko VeJičanstvo blagoizvolelo jc pTemilostivo pokloniti iiz Previšnjih privatniii sredsta>va bračnome paru Dragu i Niikoliji Đjukanović iz Obada, kotar Srebrenica — koji imaj« sedani siuova i

11. jila 1918.

BroJ 183.

svj sedam služe u vojsci — novčant dar od 500 kruna, a kao spomenznak jedan srebrni pozlaćeni broš, ukrašen Previšnjim inicijaiiina. Bračni par Drago i Nikolija Djukanović, scljaci su srpsko-pravoslaivne vjere. Svako od njiii ima preko C0 godina, a svih njihovih sedam sinova služe u vojsci. Najstariji sin Nedjo rodjen je 1879., Jovo godine 1884., Milan godine 1886., Vojin i Svctozar obojica godinc 1887., Viadimir godinc 1892., a najmladji Sekula godine 1895. Petorica od to sedam sinova sti oženjeni, a trojica u aktivnoj vojnoj službi. Obitelj Djukanović sastoji se od sedamnaest giava, ne brojeći sinovc, koji su u vojsci. Ona živi u skromnim niatcrijalnim prilikama.

„Španjolska bolest“. Naši su čitioci >ieć čuli iz niznih vijcsri, kojo smo donijei u „Beograd-kim Novinama" za tzv. španjolsku lioiesf, koja se porslj’dnjih dana rasiril i po svoj Eviopi, a čini se, da nijo mimoišla ni nas ovujo u Beogradu. Sloga ćc, držimo, liiti od interesa, ako o foj bo’cTi doncscmo n ko j’animljive ’dctalje. Francuzi so o ovoj bo!es!i šalo ja kažu, da jo to najotmjenija lo’c-t., t p « riski list ,,Oeu\To“ pišc, da ja danas iz. vanmlno moderna. Daijc iaj lise ji š ■ ša. ljivo, da sada u Francuskoj sp .da upravo u dobar ton, da čovjck imad ’ špSujoisku bolest. Ko so ne hiože pohvaliti, da ju jo imao, ne in<>žo so smatrati pravim s’.noni inode. Čovjcka bo!i glava, hvaU ga nc. svjeslica i neka umornost lijo!a, pa odmah zakijuči, da jrna španjoisku iioiest. Nijo Opasna i čovjek, koji nešto drži do scb«, mora je prebo’j ’li. čovjck to zna, a op t može da imponira svim svojim pozua. njcima, ko;i ga pohodc i islraznj i mu svojo BaučeŠć©. Ali u scbi g ji b n z ra;. ioga suuinju, da se nj -govi poznauhi nadaju, rla bi i oiri ovim pohodom inog’i slcći tu otmjenu bolcst. Bolcsuik j • i kr. n, pa rado izjavijuje, da svoje boJcsti r.ije dobio opoenjcin s visokim ličnosima, a no zna, da li su jo i dmgi dobili iz (oiinjeinli krugova i iz kojeg kiaja Špcnjolske, aii zna da nj gova bd S- po ječo j iz Barce!one, jcr ju jo dobio od konc. bara, koji je doputovao jz Barce'one, a koji ja imao slrašnu hunjavi^etj, Taj mu je konobar u isto doba dao i «lva p;> tvoieua franka. •— I u B ču jo si!a svi. jcla obolj lo od iulluencc, koja j ■ slićna Španjolskoj bolesli. l’rofesor dr. Izidor Fischijj rnislij da se tu radi o običnoj influenci, koja jo valjđa doš!a sa zapada, i jer se jo najprije pojavila u Miinchenu, pa u Numhergu i Bcrlinu, a onda došla u Beč, te so sad pojavijuje i u Budim. p<;šli, Kako s<' iz vijcsti doznajc, p:;t-kla jo iz Spa.ujolske. Ali so ta bolest ne možo smalrati kao , špaojolska", ncgo stuno kao obična influenca, kojoj naravno pogođuju sadašnjo vrenrenskc prilike. Gn misli, ila se tu sigurno no radi o špmijolskoj bc. lc^fi, ncgo o takozvanoj scobi in luence, | koja sc najpr vo opa/.i'a na zapadu Eviop-<. j Takve su so scob; infiuejace — dogadjaie ' posljednjih stoljeća češćc. Pbsljtduja jo j Lila godiuo 1892. Bol-st se razvija nor. malno i može sc jrazvali nedužnom. Na. ravno možo s« ciosil.i i teških slučajcva. jProtiv ove influcnce nema d.ug> zaštitc, do one, kad So čuvaino od dmgih za« jsiznih ho’jesti. Ne sniije se đolaziti u dodir s Lio’.csnikomi, a dobro jo i u Iran • vaju nosili mkavicc, <da se ne proncsc klica bolesti. — <J Budimpešii j; pc. jarilo pctuaest slučnj.va te bol sti u \ojarnaina i zarobijcdiičkun taborima. Bolcst počinje s velikom gioznicom i kaiarom grla. Svi su slučajevi izlij ;č©ni za dan do dva dana. — U Munciierru y> biio bo. Ipsnih od to bolesti viša od 1500 duša, osobiio radnika i radtiica. Vr!o jc mnogo OSoblja od tramvaja oboijdo, a lako i tcLefonislica, pa bi daljuj • širenjo bolcsti pioglo Snietati foidefoiiskoj slnžbi. Obc. ljclo 'je takodje i mnogo poiicista. Iz drugiir gradova javijaju o toj bc. Icsti; Tat.o jo 4. o. mj. ona pohodiia i Zagieb, a prije neki dan i Sarajevo. Ni lias u Bcogradu, kao što snro u uvodu Btpomenulj, čini se, da ova l>olest nijc ininula, jcr su se mnogi Ijudi tužili na izncmoglost, glavobolju i kijavicu. No gc. rih Rosljedica nijo Liio, a ueće ih ni bili, jt-r la bokst liijo opasna, pa bolcsnik u malo 'dana opet potpuno „dodjc- k scbi". Ovo Ueka služi za umircjtjo sviraa onirna, koji 'so ixij-?, da bi od ove boics i mogli još oboijcli.

Mjesec juli. U Hrvatskoj zovu taj mjesec, naročito u književnom jezikn, „srpanj". Narcd ga zove takodje „iiinskim mjesecoin" (v. Broz-Iveković). U Hereegovini, Bo-ki i Crnoj Oori ga zovu „ilijnštafc", t. j. mjesec Uijin. Latinsku riječ Jul“ (iii ,,julij“) usvojUi su svi evropski jetziei. Stari sn Rimljani zvali taj injesec „guintilis", jer je bio peti u godini. Markantonijc ga je prozvao ,g'ulom“ po Juliju Cezaru, i tako je to ime ušk) u k-alendar, počevši od onc godine, kad je Cezar bio smaknut t. j. od godine 44. pr. Isusa. Prva je franceska revolucija ix>krstila juli u „messidor“, a Napoleon I. vratio mu je opet staro ime. Jtdi ima 31 dau. To je sedmi mjesec u godini i najtopliji. Nesnosno je „ilinsko sunce" — tako narod zove njcmački „Huudstage" (pasje dane).. U julu jc ljeto u svome napunu: bude pbično suiio i sparno, jer rijetko kađ padne kiša. (Ove je godine medjutim barera u Beogradu bilo obratno! Op.

Ur.). Ovoga mjeseca sunce mljenja ,,znak“: ono stupa u znak lava, 23. jula u 5 s. i 52 m. poslije podne. Od 1. do 31. razlika je u duljini dana velika: za čitave 54 minute! Dani su sve kraći, a noćr sve dulje. Mjgscc se mijcnja pet puta: dvaput u poncdjeljak. a tripnt u utorak, i to: 1. u 9 s. i 43 ra. prije podne ulazi u posljednju četvrt, 8. u 9 s. i 22 m. prije poune bude mlad — oba su ta dana ponedjelci —, 16. udjc u 7 satl i 25 m. prije podne u prvu četvrt, 23. u 9 sati i 35 minuta uveče bude uštap, a 30. u 1 sat i 50 niinuta ujutro udje opct u posljednju čctvrt. Sva sn ova tri posljednja dana utorci. Ovaj jc mjesec obilan hlagdanima. MuslinLani iii imaju ove gcdine najviše, a rimo-katolici najmanje. Kod ovili imade samo jcdan bLagdan: sv. Ilija, zaštitnik Bosne i Hcrcegovne (Siavi se samo u Bosni. Op. Ur.). On pada 20. jula. Kod srpsko-pravoslavnih su dva: Roždenije Jo'vana Krstiielja — Ivanjdaa — koji pada 7. jula. iii po starome 24.. juoa, i apostoli Petar i Pavie, 12. jula, i!i po starome 29. juna. Musliinani imaju 6. jula, 27. đan Ramatz<ina, Lcjleikard, a 10., 11. i 12. jula — t. j. L, 2. i 3. ševaia — Bajram (Idi fitr). Jevreji svetkuju postom 18. jula 9. aba Razorenje lirama, a 24. jula — 15. aba — imaju Radostan dan. Kao goil š!o je juli obilan laloiiđar« skim blagdanima, tako je — dapače sraz. mjerno u većoj mjeri obi.'an i <lrža\Tum inaroilnun blagdanima. Ništa manjc no „đevt-r država š'avi ovoga mjescra svojr naroihic sveLkovine. U Kongn s; s'avi 1. jula kao spomen, ka<l p Kongo progb« šen državom. U Venezueli slari sc 5. jula kao spomoji progiaš’nja nezavisnos'i. U Argentini s'avi se 9. juga kao spom n pri« sege na ustav. U Crnoj Go:i je 12. ju’a i (sv. Pfctar) narodni blagdan. U Francr. ! skoj slavi' se 14. j.ila kao spornen osvo« j jenja Bastiih*. U Spaniji je 21. jula ro« j djendan kraljice rnajko, a laj sc dan slivi | kao narodni blagdan. U Beig:ji s- slave tii daua: 21., 22. i 23. jula. jer ja tih dana biia progiašcna nezavisnost B -’.gije, a kralj Ix-oj;olil I. postao je kraljem. U Liberiri slavi sc 26. jtila takodja kao spcmen proglašcnja nezavisuosti. I nnj/v.d s istoga se uzroka i u IVm slavi 28. juh. U ovo ratno doba najlakš: j> pod. nijeli tojesec ju’i jer se ovoga mjvscca preporučujo — već rarii samoga zdiav ja — sasvim umjereno josli i čuvati s-? oso« bito orl (cških jv!a i pića, koja uziočuju mnogu paru i top!otu u tij< lu i u o:g> Jiima za varcoje. Treba pazi i na vo(V j i ne jesti ga previše. Covj k navuče na | scl>e mnogo l>o!csti u julu baš sfcgr, što I Sc „nažtlerc" voća. Trcba sc često knj a‘i u tekućTj vodi, a’i p;i tomo lod ti j • p • zit.i, d.a nijesi unloran. Od prđcomj Tiia spavanja ticba so čuvati i u;:država!i To ! jo čovj-ku pot'CŠkb, j-r mu se baš ovaj 1 tojesec — kao za itiad — nop iesfc.no ! spava. A!i tieiKi znati, da jo znanost ut. . j dila, da je u julu prckomjomo spav.anjj ; nczdravo. Na koncu ćemo donijrii iicka suj. | vjcrja i gaianja o mj secu julu, ne va» i ljada s namjeroni, da u to čitalac v/. j rtije, vcć prosfco radi ,,kurioziteta“ i z> I bavo radi. ■— Koja se nniška dje a u julu rođe, kažu, bićo odana ženama. Afco ili so dado na nauke„ uspjećo. Biće pr. mofcni, trpeći i ranoranieci. Dcđuše, naći će ih bijrda, a’i će so izbavitL, pa će onda u miru živjeti. Kao sfarješino, biće Jjubezni, a laž se no će o njima ni čuti iii primaii. Poći će u tudjinu, obo’jiti i je. dva ćo ostati živi. ■—• Ženska djeca bić~ velo — mudra, pobožna, vitka i rjć. čita. Biće žestoko prirode, a’i spram stra. nih Ijubazna i imaće lijapu sreću. — To nijo narodno, već astnologijsko gatanji*. kao god i ovo: mjesec juli ima ’dva „na. srećna" dana, : 17. i 21. Ko se u te thn ■ redi i!i s odio, fcj je (tobože) kratkog vijeka; k’o se u to dano razi'pli, taj će teškom mukom iznijeti glavu; lco se u te dano i'i seli iii promijoni službu, toga ‘ — vc!o — liesreća čeka; a kfo U te dano poslovo vođ', laj ć,5 iznijcti 'tanji kraj. Babušlinel Jvr astro'ogija nij* znauoet, i nko jo dmgim znanoslima mnrgo pri. donijela. P a b i r c i SAVRŠEN SUPRUG. Jcdan cngleski list uputio je jediioni na svoje čitaoce pitanje o tome. koje osobine treba da ima jedan savršcni suprug. A. Hamilton, sckretar udružcnjir za poboijšanjc zakona o razvedenim supruzkiia, ovako je cxlgovorio na to pitanje: ,,Za jednog savršonog suprugu njcgova žetia treba da bude inuboija, najiepša i najotmenija dama na sv&tn, i on treba svaki put kad dodje kući nju da pozdravi sa cmoiiko isto poštovanja sa koliko pozdravlja kakvu nepoznatu dauiu koju prvi put upozua. On daJje u važnim piianjiina treba da bude cnergičtm i svoju žetiu treba da ume mirno i jasno chi ubedi n pravilnost svoga mišljeuja. U sitnicama treba da popušta, aJ! u krupuim stvarhna treba da je uepokolebljiv, jer inače njegova žena bi izgubila respekt prana njemu, a to je za nmžu nešto najgore. Najlakši put do respekta prema sefoi i do ženinog srca jeste energija sa potrcbnom otmcuošću. Mnž treba žcini da priča sve prijatnc stvari, koje mu se dese izvau kuće. Karf ima vešiJdli briga, on treba da ih saopšti i svoooj ženi, da bi nju načinio svojom poverenicora i utešiteljkom .