Beogradske novine

Ifclaze: dneyno u Jutro, ponedjeljkom posllje podne.

Pojedlni brojevl: — r -||| Wn

tš •. I Ir. iat* h diMl M

12

Oglul po dJenMcu.

MjeseCna preiplati: o ^SrtSj! “ ■ * 2 “ .... u rSh.' * U tnttnastn.

SfcednlKuo: BEOBRAO, Vuka Keradžlće uL broj 10. Telefon broj 83. Kprava I prlmanje pretpleta Toplitle venao broj 21. Telefea br. 28. Prlmanje eglaea Kneia llihajia uL broj 38. Talefon brol 243-

■■■■ -a Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Đo5, 13. jul«: Na vonecijatisbom planinsfcom! frontu -izvidjački ofcršaj. Inajče nićta od IV'ftžnoati. Načelnik glavnog stožera. IzvjeŠtaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Berlin, 13. jula;: Zapadno bojlište: Vojna skupina bavarskog prljestolonasljednlka Rupprech ta: Jugozapaduo od Bailloula odbi. Jeno jo višo naparta jakib eng’osfcib od. jolenja. Isto tako su osu; 6-'ni nep i a'el e. vi noćni napadi sjevemo od Alberta, Poslije žostokih puštanih borbi na za. padnoj olxi!i Avre došlo jo izmedju C a. utela i Ma5Uy-a <lo djeliniičnih franCuskih napada, koje jo neprijatolj poslija podn« kod Mailly-a, a uveč© po lije pjliovljono j;iko topničko priprome na cij&. iom borbouom odsjeku ponovio. U C a. b t c 1 u i na majum A n c h i n u ncpri. jatelj jo uhvatio maba. Istočno otL ove Iiiiije slomili su so njogovi napa. fli u našem protivudaru V o j u a s k u p i n a n j e m a čkog prijestolonasljednika: Izmedju Oiso i Marn© i da!j; jo fraja’.a živabna borbf-na djdatnost. Odbijoni su ponovni noprijiteljevi napadi sj vomo od Langponta i jnžno od u r c q a. Vojna sk ii p i n a A1 b r e cli t a \v urttcinberškog: Oživjola jf borbena dj lutnost u srod. hjim V o g e z i m a i na II a rt m a n s w i c. lcrkopfu. Sjeveroisiočno od ront a Mouss-ona i u podmčja Fav« nsuj'• ićoni su neprijateljski noćai napađi. U junu jo na njemačkim froniorima bborono 468 neprijateljskih lotiiica (od bvih 92 našim odbranbonim 1opav : ma protiv lotilica) i 62 osmatraČka balona. Dd ovih jo 217 letilica u našim rukama. Dstatak jo zapaž jivo obo en s on' rtrane noprijftlf jskih položaja. Mi smo u borbi izgubili 153 letilice i 51 osmatrački balon. 4 Prvi zapovjednlk glavnog stana 4 pfc Ludendorff.

Izvještaj bugarskog glavnog stožera. Bba. Soflja, 13. jula. Maćedonski front: U okolinl oko Moglene I na obadvlje strane istoone Crnc Rcko blla je od vremena na vrijeme jača obostrana topnlčka vatra. Južno od sela Z o v i k prodrle su naše jurišne trupe u neprijatefijske linlje I donljele raznog plijena. Zapadno od Vardara blla jc obostrana puščatta djelatnost od vremena na vrijcme življa.

Istočno od ove rijeke rastjetrale su naše istaknute jedinice vatrom više pojačanih esigleskih jurišmih odjelenja. Kod dojranskog jeziera kratki neprijatefljskl puščani naipadi. Na predipoložajima južno od Barakli-Džutnaje zaidobila su naša izvidnička odjelenja više zarobljenika od kraljevske grčke vojske.

Ugrožen pazar. Već odavno su odloženl aktl o tome, iz kakvilt su uzroka Sjedinjene Države ušle u svjetski rat. I suviše 5esto se dešavalo, da je iza Idealističke goinile AVilsonovili fraza provirivalo lukavo lice prevejanog Irgcvca. IzvućL koristi iz spora evropskih naroda — biia je deviza svakog AmerJkanca počevšl od diana, kad su pa!i prvi metkovi na starom kontinentu, pa da kao posljednja nada sporazumnili sila na pragu pete krvaive godine tobož baci svtt svoju težinu na terazije istorijc. A!1 što se jače Amerika upliće u evropske dogadjaje, utoliko je življa njeua želja, da uveća čistu dobit lukralivnog jireduzeića. Da su ova nastojanja u prvorn redu upućena protiv Njemačkc, to ne treba naročiio dokazivati, utoliko manje, što je upravnik američkog tireda za unutrašnju i spoljntt trgovinu, dr. E. C. Fratt, nodavno otvoreno reikao lu jednom mnogo čitanom listu u New-Yorku: „Naš ’e posao u uuištenju njemačke trgovine. Za ovaj posao mi smo hajbolje oružani. Njemačka trgovina mora prestati da postoji. 4 No — ova stvar ' nije nova. Isto tako malo iznenadjuje člnjenica, da Sjcdinjenim Državama nije samo četvorni savez zapao za oči, nego i džepovi —■ njenih saveznika. Ogromne ratne liferacije, s kojima je još ,,neutralna“ Amerika priskočila u pomoć sporazumnim silama, gol'cmi kreditl, koje je ona Rusiji i zapadnim silama, računajući i Italiju, odobrila, kao i snabdjevanja koalicije životnim namimicama — koje je u posljcđnje vrijeme zbog nestašice u brodskom prostoru naravno postalo sve rroblematičnije, — sve ovo dovoljno dokazuje. da svemu ovome nijcsu ČisM uzroci čovjeičnosti siužlli za nvotive. A!i kao što se ti životu uvijek dogadja, ako je jedam tobožnji prijatelj drugoga uvukao u poslovnu platku, ili pok iša-, va da to učlni, tako su se razvili dogadjaji i kod Amerike i njenih evropskili saveznika. Prema švajcarskim 11stovima tražila je Francuska od Unije kategorički, da ova svoje potrebe za evropsku vojsku sama platl, a tie, kao do sada. da ih regulisava francuskim novcem. Potajni šiljak, koji se nalazi u ovom zahtjevu, opaziće se tek 'ooda,

aJ(o se pomoču pariskih Ilstova j>rate vied odavna žive debate o francuskoainerikanskim finansijskim odnošajima. Poznato je, da se Francuska sa svojim glavnim liferantima, Amcrikom i Engleskom, sporazumjela, da ispllata Iiferacljd ratnog materija'la ima bitl izvršena priličjv) vrijema poslije zakijučka mira. Kasnije, kad su engleske, a zatint i amerikamske trupe u većem broju prispje'I'e, preuzela je francuska vlada isplatu plate I ishrane stranih gostiju Iz svojih sredstava, da bi savezmičkim vladama uštedjela mjenjačkie’ poslove, koji bi se na otvorenoj pijaci jedva dali realizovati. Troškovi, koji su time za Francusku narasll, ImaJi su se kotr.penzirati ratnim liferacijama. Ovo se utainačenje činilo Francuziima donekle i prijatno, Jer je pridionosilo smaujivanju njihovog blagajničkog duga. Tokom posljednjiii mjescci promiienLLe su se medjutim ove stvari na veiiku štetu Fraucuske. Broj amerikanske invazione vojske sa sviin oniin IJud'ima, koji joj se pribrajaju. 'rastao je svakog ntjeseca, a to je dovelo do snažnog izraza u stanju francuskih državnili izdateka Nojgore plaćen amerikanski vojnik diobija dnovno po fr. 5.70. Iz ovoga se može lako zaključiti, da Francuska već danas u stvari vrši isplate za ratne liferacije u tolikoj visini, da će to prije ili poslije morati ixikriti njeno dugovanje. Ali ovo se ipak ispoljava kao veoma loš pazar za „veliku naciju 11 , a kao veoma sjajaii za ntaklere s one strane Okca11 a. Ako se naime i ne uzmu u obzir teškoće ma fraucuskoj ekonomskoj I finansijskoj pija/i. pariska vlada plaća za liferacije iz Amerike danas cijene, pri čijem su odredjlvanju uzetl u obzir rokovi za otplatu više godina p o s 11 j e zaključka mira, tako da Unija kamate I kamate na kamate na svoje zajmove u robi zapravo dobija kao poklon. Drugim riječima: Francuska je njen veliki poinagač i zaštltnik \Vilson sjajno uvukao u platku.

Jedan nečuveni skandal! Jedna ovdašnja ugledna politička' ličnost, donela nam je jedno pismo, koje je dobila iz Svajcarske od svoga rodjaka, stavivši saina gornji naslov t moleći nas, da ga u cijelosti predanio javnosti, što evo i činimo bcz ikakvA komentara. Pismo glasi: „Dragl moj Pašo!” „Jedva jedtiom primih tvoje, tako žudno očekivano pismo. jer me je tvoje ćutanje baeilo u brigu, koliko zbog tebe i tvojih. toliko, istinu reći I zbog mojili ua domu. Sad, kad držiin tvoje pisino u ru-

k'ama, iz koga vidim ’da stc mi svi tarno, niilostiv'om Bogu blagodareći živl i zdravi, i da ne mislite umreti od gladi, kalco fo ovde vrlo rado pričaju ovi naši, (naši ih psi odneli), kojl su se u istini nagumtali srpske zainuke, i da je inoj Mikica slavno prošao na' školskom ispitu, — laknulo je malo, mojoj ovde napaćenoj duši. No da nebi mislio da je moja duša napaćena od gladi, i ako na to idu oni koji se krste krstom onog čudovišta i od čoveka i od Srbina (ako se i on može I sme još Srbinom nazvati), što se zove Nikola Pašić, — reći ću ti odmah', da moju i svih pravih i istinsklli Srba grdja duševna patnja mori, nego što bi bila glad ili druge- ncvolje. Našu dušu mori i naš nam obraiz crvenl od stida i srama, koji srpskom, onom poštenom srpskom, — imenu nanose, čak ovde u tudjini nekoliko izroda i nečoveka, koji sti se dokopali vlasti i puste srpske kese, pa u svojoj poblapnosti za bogaćenjem neznaju za granice. CuJ me samo, ali ne samo tl, nego daj da čuju i svi oni taino, kojima je još stalo do srpskog obraza I iincna; — čujte me svi redom, kakva nam je Srbima ponovna sramota i bruka naneta, i to naneta ni više ni manje nego od onih, koji su položajima svojim bill dužni da čuvaju još jedino preostali nam čisti srpski obraz, ma i po cenu svoga života. Francuske I švajcarske vlasti uhvatile suogromna k r i j u m č ar e n j a, koja su v r š i 11 z v a n i č n i predstavnlcl Srbije u Paris u i u B e r li u, p o d z a š t i t o m s r p s k o g m i n I s t r a! Sekretar srpskog poslanstva OlušČević, sin poznatog umrlog Okice Gluščevića, nekadanjeg „Spiritus rectora“ radikalske ,,Samouprave“ liferovao je, sckretaru srpskog poslanstva u Bernu Mirkoviću platinu, čiji je izvoiz iz Francuske zabranjen, a Mirko- . vič je njemu liferovao lekariju, čiji je izvoz iz Švajcarske zabranjen. Ovo prenašanje vršili su ,,kuriri“ tili poslanstava ! vojne srpske viade pod vidom prenašanja diplomatskih pošiljaka, koje, kao što ti jc poznato, ne podležu pregledu pri preiazu granice. To su bili u isto vreme i kuriri srpskog crvenog ikrsta, u kome kao što sain ti već ranije javio sedc i kusl i repati Pašićevci. medju kojima štrče liajveći repovi užičkog šireta Obradina I onog pritvornog tunjavka Vujičića. Po sebi se razume. da su i ti ,,kuriri“ prišipetlje ovog srpskog uzurpalorskog režima. Jedan je D. Nešić na žalost Kragujevčanin, a drugi Je svima dobro poznati zemunskl advokat Dr. K o t u r.

Pokrovitelj sviju njih bio je, — ne čudi se — glavom i bradom Stojan Protić, na sramotu srpsku, srpski ministar finamsija, kome je još pre 10 i više godina javno u štampi Jaša Prođanović rekao, dajesad e I j a n o d s a m o g n e v a I j a 1stva, a on nije na to ni brkoin mrdnuo. Kada je se ovoj srpskoj ministarsko-dlplomatskoj kurirskoj bruci ušlo u trag, t. j. kađa su n a d e 1 u u h v ać e n i, onda je Stojan Protlć od sramote klisnuo iz Nice, gde je blo, na Krf, i da bi, koliko toliko skinuo sa sebe kao člana vlade ljagu, tražio dia se žrtvuju 011 i ostall, ] tako su. uklonjcni sa svojiii položaja svi sem OIuščevića, koji je, takodje dojurio za Pro J tićem na Krf i koji se ncdu tako lako oduvati, kao ona trojica, jer je on ma10 težeg kalibra čovek, pa lli će od J leteti sa njim i Protić, i!i će i on ostatf kao ovaj nepovredjen. I mi svi ovde verujemo, da će se Gluščeviću teško što nepo\ r oljno desiti. T.a on je kumče Nikole Pašića, a zet po zlu poznatog zakutskog tribuna Kojića, koji mu je pored ’ćerke i neko stotine Iiiljade miraza, razume se od upljačkane narodne zatmike, izdejstvovao sekretarstvo pariskog poslanstva, pa naravno i patent na poslove ove vrste, jer je naše đuboko uverenje, da se je ovaj lopovluk mogao samo i vršiti inicijativom Protićevom kao ministra i njegovom kao Pašićevog kunri-i ća i Kojičevog zeta! Možda će Francuzi bitl i zadovolj« ni sa ovim što je učinjeno do sada. jer šta bi smeli više i da traže, a da no izlože još većoj bruci one, sa kojima rade, ali đa Švajcarci ne inisle na tome stati, i da već daju dokaza o tome, kako oni u svojoj zemlji ne trpe ničije ■nevaljalstvo, pa ni nevaljalstvo srpske vlade, neka ti posluži kao dokaz i ovaj fakt. Pored toga, što više ne fermaju srpski lesse passe već svakoga koji s® Srbinom nazvao podvrgavaju najstrožijem pregledu na granici (pa ma to bio 3 arhi-diplomata.), oni su obustavil! dalje davanje hartije za list srpske vlade, koji izlazi u Švajcarsk’oj i koji se zove ,,La Serbie“. Istina, oni su taj gorki prašuk za srpsku vladu, uvili u oblandu. i tu zabranu motivisal! iiemanjem iiart'je, alf je se oblanđa pocepala i srpska ie vlada morala osetiti — ako još u opšte ona može šta da oseti — svu njegovu gorčinu, jer dok za njen Iist nema 11 a r t i j e, dotle je za „Srpski List“, koji je stao ii otvorenu opoziciju Pašićevoj, po srpski narod ubistvenoj politici, a koji se takodje ovde štampa i m a h a r t i j e, što jasno dokazujc, da Švajcarska uvidja koliko smo mi jadni u pravu, kad ukazujemo celom svetu na lopovluke i nevaljalstva Pašićeve vlađe i hjegovih koterijaša. Boj se samo, đa tl ncvaljalci, kako ih je Bog stvorio, jednog dana ne graknu po svom starom klevetničkom običaju, — da su Švajcarsku podmitile ,,Švabe“, ili. sačiivaj Bože, ovdašnji opozicionarf..

PODLISTAK Krešhmr Kovačlć: A v e t. Besvijcsna i neodredjena čanu tlnjala Je u dušl 1 pod utjecajem jednc strašne misli, rasplamsala se u crveni plaiuen boli, koji je bijesnio poput orljaškog požara i kidao živce, izmarao žile i udarao ncodoljivom snagoin u moždjane. Petar Branković bacio se izmoren I ojadjen na posteiju i zaklcpio oči. Bilo mu je lakše. Olovni i blagi umor razlio se odjednom čitavim tijeloin, ipolako je gasio unutarnji plainen i uspavljivao živce. Osjetila su još bila ■budna, ali su otupjela, da ih podražava realnost. Svijest je tonula u neki dubokl bezdan, da opet oživl za slike čudnog i fantastičnog života, koje su aia čas iščezaivalc, da opet iskrsnu u još iskrivljenijim oblicima, šaptale su nefchn čudnovatim glasovitna, kojl sc konačno sališe u jasau i odredjen metaJni zvuk. Branković se trgnuo. Starinska nra na zidu hropčući 1 slipeći udarala Je sate. Udariio je trinacst puta. — Kako Je sve to ludo! I ura je poludjela, — ponovl Branković poluglasno, a u dušl mu se pojavio zagonetan strah, od nečega strašnog 1 nelzvlesnoe. fito ie dočaravala tama.

Pritisnuo je na električno puce i zapalio svijetlo, kcje se tigotlno raziilo po sobi i ohrabrilo ga. Oko se opet privikivalo na realnc obiikc i iz duše iščeznuše nakazne i fantaStične prikaze. Dobro je! Neka bude! Samo da se čas smlrlm, — šapnuo je nesuvislo, strepeći pred nečim. što ćc izbaciti bezdani duše. kao užareni kamen iz vulkana i što će opet oživjeti misli, kojc fcinio i mnče. I odjcdnom je niknula ueka mračna slutnja, koju je nastojao ugušlti u sebi, govoreći sam sobom I nastoječi svratiti pozornost na bilo koji predtnet u solii. Uzco je kutiju, izvadio cigaretu i prijc nego što ju je princsao ustima, rastrgao ju i bacio na pod. Onda je opet prihvatio kutiju i metnuo }e 11 a drugo mjesto, tza čas je to učinio s kojim drugim predmetom, pristupio k uri, skinuo s nje batc.i poiožio ih'na pisaći stbl. I uzrujano je hodao po šobi, hvatajući čas ovo, čas ono u zbunjenosti I pobrkanosti, ne znajući ni sam, Što radi. Uzalud! Oko je hvatalo predmete i prenosilo ih u nnutrašnjost, gdje se pobrkaše u čudan, ludački kaos. A ona mračna slutnja skutrlla se u Jedtiom kutiću duše i rasla s\’e više istiskivajuć! i fzbacujući svaku misao, koju je on litio silom narinuti! Branković je zastrepio. Stara 1 strašna sumnja, koja ga Je mučila u tollkim besnenim noćima, oživjela je u jedan čas I razum je bio nemoćan, da ie potisne. on le klonuo od silne snage.

kojom je rasla ova sumnja i zahvatila čitavu duševnost poput polipa, razbivši se za 6as u sijaset tričaviii misll, koje su grizle i točile kao crvi. Crni11 a noći postajala je sve sivkastijoin kao da netko u nju ulijeva bjelkastu tekućinu. Branković Je pogledao na svoju džepnu uru. Bilo je pet sati. Dau je počeo svitati i Branković lagano izadje iz kuče i podje u vrt. Zastao je na jednoj stazi, bojeći se poći napred, sluteći nešto neobičiio i podje drugom stazom I pod utjecajem slutnje, koja ga je mučila, vrati se natrag, dok nije nemoćno klonuo 11 a jednu klupu. Poludjet ću! ipomisli u sebi. Vratio se natrag u kuću, uizco šešir. ogrtač i štap i pošao kroz druga vrala na ulicu. Ulice su još bile tihe u sanljivoj sivosti proljetnoga osvita. Lampe su joŠ gorjele i bacale preko ceste mlakc i biijcde sjene. Proljetni zrak blagoga jutra zalio je u dušu meletn i Brankoviču je opet bilo lakše. Na uglu uLice sastao je nekoga mljekara s kolima, zaustavio ga i nagovorio i ncdočekaivši odgovora požurio nestrpijivo korake i pošao dalje. Ole, taj se je nakresao — poviče za njim mljekar. Branković je osjetio u sebi bijes, htio je da se povrati, da se svadja i viče. Ali doskora se preplašio od ove svoje pomisli i još jače ubrza korake i skoro trčeći dodje do ugla ulice, gdje je sastao stražara, koji ga pozdravi. U Brankoviću se pojavio strah I zla slutnja, te je brzo zakrenuo u drugu ulicu s osjećajem, da net-

ko ®a njim leti i da ga progoni. i tjeran nagonom da se nekud skloni i skrije, zaleti se u jedau otvoreni dućančić i kupi neku sitnicu. Kad je Izišao lz dućana, zahvatto ga jc praznovjerni strah, da će mu ta stvar donijeti nesreču I baci je tia ulicu, plaho se obaziruči da ga tkogod ne vidl. Zašao je u jednu kavanu, koja je još bila posve prazna i izabravši jcdan stol u' kutu, okrcmio se leđjima prema vratlma, osjetivši neko zadovoijstvo, što je sakriv'cn. Naručio je kavu i novine. Listao je i gledao slikc, koje ga nisu zanimaie, da se bilo čim eabavi i rastrese. Opazio je, da se konobar naslonlo kod drugoga stola 1 da ga promatra. I opet je u njemu tiikmik luda i bezrazložna suinnja, koja ga je natjerala u _bjesnilo i 011 se surovo izdcrao na konobara. — Koga vraga buljite 11 mcnc! Konobar se glupo nasmiješi i povuče se. Božc moj — mislio je Brankovič — ja sam zbilja lud. Što me se tiče taj čovjek? Zašto sam ga uvrijedio? I sad ga je uhvatio strah, da bi svojim čudnim postupkom mogao izazvati kod konobara sumnju, da ćc sc ovaj raspitivati i pričati okolo, da če to doznati njegovi neprijatelji, koji će ispitati i doznati sve. Ta ja se sam odajem — pomislio je, i ova ga je misao griizk i zasHdila. Pozovc konobara, dade imt bakšiša i ispriča se. — N«nojte ništa uzoli za zlo; noćfus pam bio -u veselond društni, pa aam mr«

hniran. He, he, bo — smijao S« siiom Branković. Konobar se i opet glupavo nasrnijao i zalivalivši so udaljio. Branković opet osjeti u sebi liezado. voljstvo, što je slagao, <!a je bio 11 vesc« lom drušLvu. — Zar to no 6 » pobuditi Buninju, da s» ja po noći zabavljam i trošim novac? •— A onda ga obnz> stitl i krv mu nđari u lic©, šlo sc ispri« čavao pred konobarom. Zar to nije gh'« pavo i smiješnol Cemu je to bi ! o p.-« trebno? I on ncstrpljivo usla.no i izaflj> iz kavane 11a nlicu, i podjo u park, koji se nalazio preko puta. Opet se je itmirio, jor jo našao klupu, koja jo bila jako okrr. žena grmljem, da j ■ bio sakriven od pr©. laznika. Ivako jo ovdj' lij 'po — pomisli on sa zadovo'.jstvom. Lšitko me no viđi, n tb> no zna, da sant ovdjo. Ostat ću ovdj© čitav dan i no idem danas n nod. —• Ali so u isti čas pokajao radi t' pomisli. Kakva jo to ludorij t, zar baš nc bi t me pobudio sunuiju? Oni bi ođmah posum« njali, zašto nisam doŠao. Sto l>i tek ini« slili, da mo traže kod kućo, pi da rr.e no nadju? Držali bi da Sam pobj»?iio, istraživali bj i doznali bi sve. Uostalom vcć jo viij r.ro da pođjem. BrankoOć po. gleđa na urti. Pošao jo opet ulicom, bu. ljoći u zemlju i nc osvrčuči se ni na koga. Prod vratima ureda ncodlu'-no za. stano. — Hej Brankoviću! — ĆUO »• g’as iza njoga. — Branković se Irgne i pro. blijodi. Za njegovim ledjima stajao je n e. gov znanac, redardverti činovuik M-fl'« ković.