Beogradske novine

, Strana 2. Ali ih (a btrva neće njesti. I suviše su oui prepredeni, da učine tu glupost. Oni su se drugom jadu dovili. Na ime rešili su se da pokrenu ovde jedan list, koji bi djoja terao Pašiću opoziciju, kao ono pri Bogu što su je nekada terali u Beogradu:. OedžiDa ,,Tribuna“. biaće Savića „Mali Žmnal“ i ,,BaIkan“ i t. ć.. a da, u stvari preko tog istog lista ospu paljbu na 'ovdašnji „Srpski List“, i time parališu njegovo dejstvo, koje se već u velik .0 oseća. Hoće li iin to upaliti?, idemo da vidimo. Eto ti, moj dragi Pašo najnovije bruke srpske, — bruke koju joj i po stoti put naneše i ovde u tudjini nekoliko srpskih bednika. koji u ovoj opštgj srpskoj nesreći ničega svetoga, ničega nzvišenoga neinaju, do jedino svoju pohlapnost za bogačenjem, na rafun srpskog imena i obraza. Ja te preklinjem da nadješ puta i načina, da ovo objaviš širom cele Srbije da se oni dobri, pošteni i krivicom svojih izroda napaćeni Srbi uverc, šta se sve ovde radi na račun njihovog imcna, na račun njihove kese, i, što je najstrašnije, na račun života njihovc decc, braćc i sinova, koji evo već 6. godina ginu po rovovima, ne za račun Srbije i Srpstva, nego za račun Karagjorgjevića, Pašića, Protiča i njihovih' potrkuša, koji se narodnim znojem i krvlju hrane i održavaju. Kome i posle svega ovoga bude za njima srce čeznulo, da Bog da mu i išćeznulo. Za sada ću da završint, a u idućem pismu javiću ti još jedan lopovhik sa odclom i obućom, namenjen za našc internirce, koinc sc u Bcrnu ušlo u trag. Tarno je, toga rađi otisao nas drug S. da se na licu mesta uveri. pa kad se bude vratio javiču ti i to. A sad ostaj mi zđravo sa svlma našima tamo u našoj lepoj Srbjii. Tvoju familiju mnogo mi pozdravi, a moju pored pozdrava poljubi i budi itn u svemu tia ruci. Tebi nebrojeno srdačnih pozdrava od sviju ovdašniih prijatelia i tvog iskrenog naše M..“ Grof Hertling o belgijskom pitanju. Kb. B riin, 13. jula. Wolfrov uml javfj.i: Raz'a c a ja državnog kauoolara prcd gLavuiin odb<> rom Heichslaga o bolgij kom pi a j .i n • tačno su objavijona u nckim listovima, što bi mogio imvati nosporazume. Od» nosna raziagauja držasuog ka;;C lara saop, štavamo ovdje: Sio se tiče budućnosti Be'» gije, već j: više puta uaglafeuo, d i b'j •uiačka sniatia osvojenjo i zapo j dnuĆJ Bc!. gijo siuno kao rueuu zaiogu za budućo pregovore. lj pojmu ručna za’oga laži, da so ona no ću zadržati, ako pr;govo.i uzmu povoljan tok. Mi nc narnjorava. mo zadržati Belgiju. Mi samo že. limo, da uskrsla Belgija kao nczavisna država, a ne u vazalnom otlnosn, živi s nama u dobiim prijatoijskim odiiosima. To jo stanovište, koj; sain p'oma be’gij. skom problemn od samcg početka zauzimao, i koje i danas još zauzimam. Ova strana mojo politike stoji pstp n i u vezi sa opštun pravcem, koji sam više puta razložio. Mi vodimo rat kao odbranbo, ni rat, to smo se od samog počelka d;;» leko držali od svako iinpcrijalističkc tc » dencije, knja bi bila upravljena na svjoL. sko gospodstvo. Zato ćo tome odgo. varati i naš ciij mira. Šta ho« ćemo, io jc nepovrjedivost naže teritorije, to je slobodan vazdub za razvoj našeg naroda, naroči. to na okonomskom području. S time je naravno vezano i potrebno osi■ guranje za budućc teško oilnošajo. To jo Svo je propaio — mune Brankovk'u strašna pomisao i zasij če ga kod srca, Modaković se smijao. — 0, čcmu si Lako zaimšljen, na nilioga no glcdaš, %ao da si promaknut u peti činovni razrcd. Aii pnčrkaj, ima za to vremena, — brbljao je dalio Mcdr. ković. — Kakvog vremenn, zašto vrcmtna? upila pro-trašono i zbunjeno Branković, a u sebi jo mislio: Dakako, dakako, svo j° već poznato, on mi se samo rugal •— la naravno da iinado vromena, valjda no mkliš odmaii iz develo skočiti u potu. Branković non facit sallus. I Medaković se sam slatko nasmijuo ovoj svoj ij dulmitosti. Zašto on t..ko počinjo razgovor, >—, jnislio jo u sebi Branković. Čudnovato. 1 upita gotovo srdito: — No, što žeiiš od raene? Govorj' brzo, meni se žurf. '— Ma što jo tebi ? — nasmijo opet Medaković. — Sigurno si ustao nii lijevU jnogu. A znaš li, moj dragi, što ji no» voga? Škandal, senzacija! Branković prolme. Gotovo jol Ali u isti čas o j ć.ij opaSnosti sabere ga i on ođgovori bladno. krvno: — A šlo so ja zanimam za koj fcikvc Škandalo. Uostalom, kakva je ta smzc. cjja? Modaković jo pričao, neki neiažan đogadjaj, koji se desio u jodnoj porodici, razlažući pravom epskom opšimošću, fca. to co aoti do rastav« braka. Branković S je jedva slušao, ali u sebi ja misJio, to ipak nijo ono pravo, šta mu je btio Medakovjć rcći. Sijaset aumnjičftvib

KedjeUai potpuno stanovište kojo zauziniam prema Belgiji, Ovo se naravno ne mož© sađa de» taljno utvrditi. Niko no ćo htj ti pretieći buduće pregovore. Državni kancolar jc završio: Pomo. zite i vi, da u unutraŠnjosti zadržimo je. dinstvo države, kojo ji od ’tako Jzvanjcd« ne važnosti za našn braću na bojištu. Po« tnozite i vi, da opstanemo za vrijemo rata d<v njogovog časnog završetka.

Rat protiv italije. Talijausko priznanje austro-ugarske snage. Strah pred novom ofenzivom Monarhije. Kb. Lugano, 13. jula. Pojedmi vojni stručnjaci upozorava. ju s jcdne stranc na sposobnost i žiiavost austro-ugarskih trupa, a s dxugo strano na opasnost njihovih’ novih napada. Luigi Barzini piše u „Corricro della Sbra“: Vojnička organjzacija austro. ugarsk« vojske takva je piašina, ko. ja prkosi svima teškoćama. Bar. zini nagiašava takodje i jzvanrednu bor. benu snagu prolivnikovu kao i ta. da I ovaj još ima karto u svojoj igri, f \ parlija još nijo završena. U laži su kratke noge. Francuski sud o položaju na P i a v i. Žeuieva, 13. jula. Pukovnik R o u s s e t nalazi, da je talijanska situacija poprimila u z n em i r u j u ć i k ar a k t e r. Talijanima je doduše. uspjelo, da austro-ugairske trupe potisnu na lijevu obalu P i a v e, ali oni time ipak nisu postigli nikakav uspjeh, koji bi se osjećao. Sada se Talijani odjedn&in skrivaju za — poplavu rijeke Piave, onu istu poplavu, koju su talijanski izvjcštaji prije izrikom zatajivali.

Uredjenje Ukrajine. Kb. ICijev, 13. jula. Hetman jo potpisao zakoa o ukrajir. skorn državnom gradjanskom pravu. 0. vaj ne đopušta istovremeno pripadauj-i nekolikim državama, dajo aktivno i p;:. sivno izborno pravo samo ukrajinskim gradjanima i zadržava dosadašnje rnsko odrcdbe obzirom na ostajanjr stranaca u javnoj. službi. Svi ruski gradjaai, koji , c e sada naiaze u Ukrajim, smalraćo se za ukrajinsko gradjane, ako ne bi prelpo-tav. Ijali, da se toga odreknu.

Intervencija sporazumnih sila u Rusiji. Rusija je, ako ustreba, spremna I na rat. Rotterdam, 13. jula. Kako ,,Đaily Express“ đoznaje, izjavila je niska vlađa, da se nada mirnom rijcšcnju konflikta zbog murmanske obale. Ali alco ustreba, ona je spreinna i za rat. P r ed diplomatskini prelomoin i ratom Rusije sa B’.gleskom? Kopenhagen, 13. jula. Prema vijestima moskovskih listova misli se, da p r e d s t o j 1 r u sk o-e ii g 1 e s k i r a t. Pronosi se glas, po kome je vjerovatan prelom diplomatskili odnošaja izmedju Rusije i spo r azumiiih s i I a, i I i i z m e d j u R u s i j e i E ug I e s k e.

Dogadjaji u Rusiji. Bijeg socijalnih revolucijonara u Tomsk. Stockliolm, 13. jula. Preina petrogradskim vijestima pobjegli su mnogi socijalni revolucijonarci, članovi izvršnog odbora, u

! misli odjednom jo niklo u nj mu, i jedna je bila mučnija od druge. Zašto on to meni priča? Šta Hoćo zapravo od menc? ■— pitao s; i mućio so da to samomo sebi razjasni. Dakako, on ne zna niišta, otkud bi i znao. On samo sumnja, nedostojno sumnja i hoćo me dovesti na tanak led. Da so s njimiej oprostim? Ne ću. Time bih još viša po» budio sumnju. On bi odmah opazib, da so nc'čega bojim. *— Meni se ne žuri n urod, — rcče konačno. — Ajdo da so maio pnošctamo. Ali u isti čas so pokajao. Kto sad, sad sam i opet počinio jeđnu glupoit. On ćo sigorno posumfljati, da so ji ni usu. djujem poći u ured, da se ix>jim. — Pa dobro, rečo Medaković, — hodi sa mnom. •— Zašlo on mor,e zove? S : gumo mo misli odmamili na redarstvo. — Branko. vić je opet dobio volju, da se s njiin oprosti i da podj'o u ured. Zastane nobd« lu&in. Gb, ja bih' morao razbiti to njc. govo sumnje. Idem ipak s njim. I posao je s Jledakovićem! i putom mu pričao, kako mu je dobio, buko zaslužujj dosla hovaca i ni na čem ne oskuđjeva. I n'» kako se nije htio rastati s Medakovićem, mislcći, da još uvij-k nij« dosla razbčo njegove sumnje. Konačno jo Mođaković, koji so dosadjivao, refcao, da mu še žuri i oprostio ae. Zasto on samo bježi od mene? ■ pomislio j« Branković. Sigumo jna jo neagodno, da ga ljudi aa mnom viđ.e. Pa i ovo, što sam' mu pričao, to su lu. dosti. Kako sam mu mogao reći da imam doeta novaca, nije li to sumnjivo? Pa koga »pt ga djavola uopće pratiol Evo već

BEOGRADSKE NOViNE Tomsk, gdje će se priključiti novoj sibirskoj vladi, i u zajedničkom djelovanju sa očckivanom intervencijom sporazumnih sila poći protiv Rusije. Sibirska viada ne priznaje brest-iitovskl niir. Preina japausklm vHcstima. Kopenhagen, 13. jula. Japanski novinarski dopisnici javljaju, da sibirska vlada nije priznala mir u Brest-Litovsku. Ona če organizovati vojsku i poslati trupe protiv Njemačke.

Rat na moru. Sudar brodova Kb. Bcm, 13. jula. „Matin" javlja iz Boulogne: Francuski brod ,,A 11 e g o n e“ sudario se sa jednim švedskim parnim brodom i potonuo. Potopljen švedski parni brod. Kb. Stocldiolm, 13. jula. Potopljen ji£ šveđski parni brod ,,F r y k e h“, o<l 943 tone.

Razne brzoiavne vijesti. Promjena hoiandske vlade. Haag, 13. jula. Kao kandidati za pređsjedništvo mhristarstva spominje se na prvom mjestu N o 1 e n s, zatim bivši guverner Indije, I d e nb u r g, i bivši ministar preldsjednik Ne'emskerk. Talijanski socijalistc protiv rata. Zurich, 13. jula. Švajcarski brzojavni ured iavlja iz Miilana: U dvodluevnoj skupštini u Bologni bavila se zvantčna socijalnodemokratska grupa komore prije svega razlikama u mišljenju stranačke uprave. Protivno od držanja prilikom posljednjc austro-ugarslce . ofenzive, čini se da je ovo raspravljanjci pariamentarne grupe uplovilo u vode izrazito neprijateljske prema ratu. Parlamentama grupa smatra, da bi sastanak stranačkei uprave bio potreiban, da bi se raščistifa sporna pitauja, izazvana nesporazumom. Ove je sporove_ potpoinagala talijanska vlada, da bi ugušila socijalističku organizaciju. Strijeijanjc grčkih časnika i vohiika. Kb. Bern, 13. jula. „Matin" javlja iz Soluna: Po presudi prijekog snda pušikarano je 7 grčkiii časnika i 7 vojuika, jer su bili optuženi, da su u Cefvio kovali spletke. Imali su lažne dokumeute, da bi izazvali revoluciju. Joffe kod Hertlinga. Kb. fjerlin, 13. jula. Prije nego što se vratio u vcliki glavni stan, primio je državni kancelar juče J o f f e a, opunomoćenog pređstavnika ruslce sovjetske reipublike. fv« j Isključenje kneza Lichnowskog. Kb. perfirn, 13. jula. Gospodska kuća raspravljala je u tajnoj sjednici o isključenju kneza Lichnowskog, a onda je odiložila svoja zasjedanja do 20. scptembra. Veleizdajnički proces protiv socijaiista u Tvrlnu. Lugano, 12. jula. Juče je pred ratnim sudoin otpočeo veleizdajnički proces protiv 13 socijaJista označenih kao prouzrokovača neimira u Turinu au'gusta 1917. Eksplozija u Grenoblu. Kb. Bern, 13. jula. ,,M a t i n“ javlja isz Grenobla: Šteta velike katastrofe od eksptozije, do koje je neki dan došlo, računa se na 15 do 20 milijuna franaka.

j'o pola đevet, — što ćo samo rcči velc. možni, da tako kasno dolazim u urcd. Zar no će i on posumn'fati, da so bo. jiin? i Branković j> ušao u urvdsku zgra. du i nekoliko puta zastao na stnbama, htijnći so povr/tili natrag. Plalio jo otvorio vraia svoj' pisarno i ogledavao so i ne obazirući so na p . zdrav svoga pisara, g!edajući u pcd, brzo je skinuo šešir i ogrlač i sjco fc svonra stolu, počevši naglo prcvrtati spisc. On jo to radio u zabnni, htijući odvrnuti od spbe pozomost pisaVa, koji ga j;; g'.c. dao u čudu. Skutrio sb kod stola kao ppplašona živolipja i čim bi čuo na hod. niku korakb zastrcpio bi. Osj ćao j-, da ćo sad ući kroz vrata ijudi i svi ćo prslom pokazati na nj: ,,Evo ga! Tu j I To ju on!“ Zašto mlo s'amo taj čovjck ppomatra, ’— misiio jo i plašljivo so obazirao na pisara l ako jo ovaj već đavnp odvrafio od njega pozomost i marljivo pisao, za. dubivši s)o u spise. Ali Branković je osj'. ćao, da ga taj čovjok gloda i to ga je smefalo, kao da ga netfco gura šafcom u liedja, Već jo htio, da so surovo otrese na pisara, da ga izgrdi, da vioo, kad ođ» jednom pisar prekiii« neugodnu šutnju i progov'ori: ■ Da, skoro sam zaboravio. V»!c. možni jj telcfonirao, da u đesot sati do. djoto k njcmu. • Branković osjoti, fcako ga neka k. điona ruka hvata za moždjano i stcžc ga oko srca. Od nokpg nougodnog i bijula. vog osjećaja malaksaš« rau fjclosni orga. ni, zastađ« mu dah J uhvati ga fizička mučnina. (Svršiće «e.)

14 . Jul* 1918.

BroJ 188.

Grad i okolica Dnevni kalendar • D a n a s jc nedlclja 14. jula, po starom 1. jiUa. — Rlmokatolld: Bonaventura pravoelavnl: Vrač, Kuzm. I Damnj. Klncmatografi: C. I k. vo|nl k U nematograf u Kralja Milana tdW br. 56 (Koloscum): U 4 I 6 satl poslije podnc predstave za vojnike, a u 8'30 s.iti uveče opSta predstava. — C. ! kr. gradjanskl kino na Terazljama br. 27. (Parls): U 3 i 6 satl poslije podne I u 8 satl uvcčc opžte prcdstave, Bcogradskl orfettm u ijelnoj pozornid ibašta „Hotel Takova“ naTerazijama): Dvije predstavc, prva u 4 sala poslijc podna điuga 8'30 safi uvcče. Noćna sl užba u lj ekarna m a ; Od 14. do ukljufivo 20. juia 1918. vržiće noćnu službu u Beogradu ove Ijekarne (apotekc): S c 1 a k o v I c, Kneza Mihajla 45; V i k t or o v i ć, Terazijc 28; P r e n d i ć, Kralja Aleksandra 64; S t o J i ć, Sarajevska ui. 70. Smotra mtiškog pučanstva u Srbiji. Kao što je oglasima objelodanjeno i zvanično proglašeno, obaviće se u najskorijc vrijeme smotra cjelokupnog muškog pučaustva u Srbiji od 17. do navršene 55. godine. Ova temeljem član-ka 52. Iiaaške konvencije opravdana odireidba, koja prema đosadašnjein stanju ne će stvarati nikakve nove prilike, poikazala se preina dosadašnjim opažanjirna u svrhu pouzdane koutrole bezuslovno potrebnoin, da se uzmogne sastaviti tačna i potpuno iscrpljiva očevidnost svili za rad sposobnih muškaraca naročito obrtnika i onih, koji imaju Iegitimaciju. Očevidnost potrebna je i za to, jer se ’želi stati na pmt tome, da opšb'na označuje i za javne radnje odredjuje uvijek jedine te iste osobe, koje su pretežno iz siroinašnijih slojeva. Odrcdbenini Iistovima, što će ih dotični đobiti nakon provedene smotrc, nioći će se bair đonekle spriječiti, da se stranci, često i nepouzdana lica, kojih u zadnje vrijeme imade sve više, ovarno đosde i ovdje borave. Oni, koji su pronadjeni sposobnima, biće 'svojedobno pozvani za dotične radme. posve naravno uz naplatu. Red slnžbe Božje u r imokatoiičko] crkvi. U neđjelju, 14. jula 1918., vršiče sc katolička 'služba Božja oviin redom: A) U clvoru: U 8 sati u jutro njemačka i hrvatska propovijed i sv. misa za vojništvo. U 10 sati talijanska propovijed i sv. misa za talijanske zarobljenike. — B) U ž u p n o j c rkvi: U 8 sati u jutro tiha sv. misa. U 10 sati njemačka propovijed i pjevana šv. misa. U 3 sata poslije podne večernja. — U radne dane prva sv. misa počinje u pola sedam, a druga u pola osam sati u jutro. Gostovanje bečke pučke opere. Kao što smo več javili, zapoeecei 20. o. mj. u Beogradu svoje duže gostovanje umjetnici bečke pučke opere pod ravnanjem g. Franza Mainau-a. Za prvu nfedjelju odredjen je ovaj repertoar: U subotu 20.: „Prodana nevjesta“, koiinična opera od Smetane; u nedjelju 21.: „Rigoletto", opeia u 4 čina cd Verdia; u utorak 23.: „Hoffrnannove priče“ od Offenbacha; u srijedu 24.: ,,Traviata“ od Verdia; u četvrtak 25.: ,,Faust“ od Gounoda; u subotu 28.: „Ples u operi", opereta od Heubergera; u nedjelju 28.: „Prodana nevjesta" od Smetane. — Pretprodaja karata započeće skorih dana. Isplti ii privatnoj ženskoj reahioj ghnnaziji u Beogradu. Učenice, kojima je odobreno polaganje privatnih ispita u ovoj školi. polagaće ove ispite od 26.-29. Jula po rasporedu, koji je objavljen u Školi. Da se jave porodice. Porodice ovih u m r 11 h I n t e rniranih lica iz Beograda potrebno^ je, da se jave sudskom odjelenju opštine grada Beograda, radi izvjesnog važnog i hitnog saopštenja: 1. Stevana Ojorgjevlća; 2. Milosava 0 j o k o v i ć a; 3. Ivana Ojonića; 4. Nikole 0 j o r g j e v i ć a, i 5. Marka 0 j o r g j e v i ć at. Zabrana torbarenja. Odlukama opštine grada Beograda, a na osnovu člana 95. tačke 5. zakona o opštinama i člana 24. zakona, o radnjama, postoji još od ranije naredjenje: da se prodaja robe može vršiti samo po_ stalnim rađnjama i pljacama. Prodaja robe po ulicamas trotoarima, kapijarna, kao 1 torbarenje po kućama strogo se zabranjuje. Postupanje protlvno ovoj naredbi kažnjava se do 200 kruna ili zatvorom 20 dana, pa se o ovome skreče paž-' nja gradjanstvu. Jeđna prijatna zabava. Jeclna od najprijatnijih zabava u sadašnjosti, to je bioskop-na tenasi u Kinu (pređje Koloseuin). Pravo je uživanje i zadovoljstvo šjediti u divnim Ijetnjim večerima pod vedrim nebom, gledajući najmodernije i savremenije blcskopske programe. Pored odiičnog bifea za vrijeme odmora, gleđaocima se pruža ^ priiika, da uživaju u čistom vazduhu i prijatuoj noći dugo u noć. Cirkus za ratnu skrb. Danas se u cirkusu za ratnu skrb na ma-lom Kaiemegđanu đaju dvlje predstave: prva u 4 sata poslije podne. a druga kao obično u 8.30 sati nveče. ' • - v I

Fotografski unijetnički salon. U vfše izlogu Knez Mihajlove ulice mogu se po prilici od nedjeljc dana vidjeti tehnički i umjctnički jednako savršene fotografske snimke gospodja, gospode i djece. Beograđska puMika sa uživanjem posjećuje ovaj ,,modie«ii fotografskl umjctnički salon“, čiji su posjeidnici, došavši iz Budimpešte. za neko vrijeme u Beogradu otvorili svoj atcljs. Vanredno uspjeli portreti skroz na skroz su umjctnički izradjeni pa su dosada našli već mnogo interesaaiata. Atelje se nalazi u kući Knez Mihajlovc uliee broj 21. Vijesti iz unutrašnjosti Tučnjave. Javljaju nain iz Vajjcva: 23. ju» na ov. god. došlo ja do prepirke i>.rne» dju Milana i AUksandia M.Iosavij ', ića, iz Drena, koji su so najposlij: i potukli. Mila-i j'i dočepao sj kiru i AJek' a; dra la. ko ozlijedio. Istog dana sporjefkali su se kmet Jcvreni Nenado\'ić i Dragmja Daničić zbog jc-đnog orrnana. No n j: oslalo na ri« jećima, nego jo prešio i na točnjavu š.a« povirna, dok ih nijo okolina rastav la. _ Prikrivanja. U jednom hurctu, zakopanom u po« ]ju nadjena jo 26. juna čitava govedja koža. Goveče je Dragutin Vlajković, iz Drona, ljoz dozvo!« zakiao za s.aibu svo. ga sina, a kožu ukkmio. Koža je konfiskr. vana i predafa sreskom zapovi dni t;u u Obrtnovcu 25. juna, naišla je patrola kod S‘» Ijaia Živana Joftića,^ iz Stublina 50. kg. soii. Sdjak veli, da je so kupio od. rnkog ncpoznatog ribara iz K'tlnske, v p'aćao po K 2.50 za 1 kg. So j© kohiiskovana, a Jeftić je tužen, pošto po t ji sumnj’., da je htio so’ju trgovati. Čedomorstvo. Seljakinja Milenka J a k o v 1 f e J vić iz Crne Glave, uapšena je pocl sumnjom, da je itzvršila zločin Čedo-i morstva. !

P a b i r c i ZAROBLJENI OD KON.JA. Sada, kad se neprestano govorl samo o ratu. interesantno je čuti i ove dve dosta neobične, aii zajemčeno istinite anekdotice iz francusko-njemačkog rata 1870./71. godine: U 14. dragonskom puku priča se s kolena na koleno, kako su dva dragonska konja sami i skoro bez čovečije pomoći ,,zarobili“. Pomenuti puk godine 1870./71. nije imao prilike, da se kao ceo puk bori protivu neprijatelja. Dok su nekoliko eskadrona bili dodeljeni drugim ko-! njičkim pukovima, ostali dragoni šu ; bili upotrebljeni kao ordonansi ili i-zviđničke patrole i sprovodnici zarobljenika. , ( Prilikom jednog takvog sprovodjenja zarobljenika đogodilo se, đa su' potporučnik i njegovi drugovi, koji su bili zaostali iza puka, zalutali u šumi i tadal bili od jednog jačeg neprijateljskog odelenja opkoljeni i zarobljeni, Trubač Vlijem, koji je bio medju zarobIjenima, jahao je „Mojsija'* jedno divno grlo, koje se osobito dopalo francuskom majoru, koji jc vodio odeleiije. Trubač Viljem, naravno dobro poznat s navikama i osobinama svogal; konja, pridje da pornogne majoru 'dai' uzjaše njegovoga ,,Mojsija“, a pri tonie je već smišljao osvetu. Samo što se major namestio ui scdlu, kad trubač pljesne konja po sapima. ,,Mojsije“ nije mogao da podnosi takve šale. Džilitajući se na sve strane, on kao oluja projuri kroz panjene neprijatelje i izgubi se. noseći majora u sedlu. Docnije. svakako vodjem signalom, „Mojsije" nadje put do svoga eskadrona i uparadi sa; pravo u red, gotovo ponoseći se zarobljenim francuskim majorom na svojim ledjima. „Dolores" se zvao drugi „juna6k^‘ , konj toga puka. Nju je jašio jedau Poljak. Iz jedne izvidničke patrole ou £ njegovi drugovi više se nisu vratilr. Posle dva dana, kad je u eskadromi! sviran zbor, najedanput dojuri „Dolores“ noseći n sedlu jeduog francuskog! generala i odtrtah se postroji na svoje' uobičajeno mesto izmedju ostalili konja. . M. —,

ERSPOZITURA PESTARSRE-OGARSKE KOMEROiALME BANKE U BEOGRADU KNEZ MIHAJLOVA 50. i OLAVNA UPRAVA C. I K. MONOPOLA | PETROLEJA I SPIRITA Bavi se svima bankarskim poslovima, pošiljkama novaca iz AustroUgarske i za Austro-Vgarsku, savezničke i neutraine države. Specijaino odjelenje la šgljanje novaca ratnim zarobljenicima i interniraniana. Prima uloge i obavlja mijenjanje novca po najkulantnijim dnevnim kursevima. ZflSebnO OdjEietlje ZQ robn zo sve vrste trsov. poslova. n Osoovna slavnlca I prlinve n J 1 231000.000 hruna. 1