Beogradske novine

»' Straria 2.

CetvrtaK

Pređstavuik ruske vlade u Stockkolmu predao ostavku. - ' “• ' t Kb’. Stockh'olm, .17. jula, brtrna, vijestima, ovdašnjih li tova prc. dao je ostavku ovdašnji prcdsj dnik ruskd feovjetske vlado, koji so upravo \Tntio iz Biusij®; Finska — monarhija. (Naročltl brzolav „Beogradskih^ Novina“.) , Stockholm, 17. jula, I inski je parlamenat e 1 i k 6 m .Vecinom odlučlo, da še u Fin|koj zavede monarhija. Ali su 'na projektu ustava izvršene izvjesne jf.mjene; tako je na primjer utvrdjeno, jda kralj bez pristanka parlamenta ne !PK>že objavljivati Tat. \r , ;Njemačko-ruski savez? ' ^ (Naročit! brzojav „Beosradskih Novlna") Kdln, 17. jula. Kopenliagcuski dopisnik lista ,,K 6 Inlsctie Zeitung" javlja: Vijesti, Što doiaze iz Petrograda preko Hel'singforsa, uvjeravaju, da ruske novine ozbiljno raspravljaju potrebu revizijc ugovora sa silama sporazuma, te izjavljuju otvoreno želju. da se sa Njeniačkom sklopi savezni ugovor. Pregovori za mir izmedju Rusije i Finske. Kb. Stockholm, 17. jula. „Svenska Dagb 1 adet“ javIja: Po predlogu finske vlade imaju se tnirovni prcgovori sa Rusij o in početi 21. jula u R e v a 1 u.

Rat na moru. Propast iapanskog ratnog broda. Kb. Paris, 17. juia. Javlja se iz Tokia: 12. o. mj. odletjela je u vazduli oklopljena k r s t a r ic a u j o k o h a m s k.o m zalivu uslijed e k s p 1 o z i j e. Ubijeno je višc od 500 ljuđi. NOVA POTAPLJANJA. Kb. Bcriin, 17. jula. Wolfiov ured javlja zvanieno: Djelovanjeni naših podmornica potopIjeno je u zapadnom dijelti kanala: 3 parna broda i 1 jedrenjak od svcga 31.000 tona. Medju tim brodiovima bio jc i a m e r i k a n s k i b r od z a t r a ns p o r t o v a n j e t r u p a ,,C i n c i nnati“ od 16.339 tona, koji je pogodjcn usred velike sigumosnc pratnje. Načelnik admiralskog stožera mornarice.

Razne brzojavne vijesti. Potrebu dalje bo r be uvidjaju čak i nezavisni njemački socijaiiste. Kb. B rlin, 17. jiil.i; U ,,K reuzzeitung''»u se razlaže, oi. jo čak' i nozavisni socij lni dmiokrata morao 'jzjaviti, da so lijomačici narod uprkos svojo poštcne voije ai mir rnora i (laljo boriti, đok ratno raspo. ložonjcnjegovib ncprijatclja ne bndosavladano. Za sada ji dva da pc« lilički svijr-t može n- što učiniti, dok ic 1> > rom no zaključc za ovu godinu borbo na kopnu, kojo nam predslojo. Demanti jeđne tobožnje Kublmannove izjave. Kb. B rlin, 17. jula. „INorctdeutscne Allgemeicc Zcitung'* piše: U njeniačkim novinama izi. l > j : t.vr-

djenje, — po kbme da se državm tajnik pl. Kuhlmann, izrazio n in'imnirn kru. govima, da jo EIsar«LotaringIja najboljfi predmet za kdmpenzacije, >— potpuno j e i zmišl jeno, • Suđbina — jarac. Proig r ana karijera Kerjenskoga. Ženeva, 17. jula. Socijalisti Tbomasu, kbji s« suviso zauzeo za Kerjensktoga, prilikom njegovog bavljenja u Parisu, danas ,,T e m p s“ žesto« ko prigovara, j r da Kerjenskij ne zas’lu. žuje nik’akve potpore. „Jourpal du Eeuple“ pristaje na to i potpuno lodobrava, što j^s Kerjenskij cdiazeći iz pariskog doma radničkih savesR Vio i s« mijan od gomile. Njemačko-švedskj pregovori zbog uvoza uglja. i Kb. Stockholm. 17. jula. Scf ureda za ugalj i trgovačke komore nalazi se u Berlinu u svrhu pregovora zbog uglja. Vraćanje trgovačkih brodova Rumunjskoj. Kb. Bukurešt, 17. jula. Prema novinskim vijestima otputovaće u Odesu i Sevastopolj rumunjski mornarski časnici. da prenzmu rumunjske parne brodove, koji sc tamo naiaze.

Skandali u srpskom Crvenom Krstu. Čovjek bi mislio, da se srpski Crvcni Krst na prvom mjestu stara za siiromašne ranjene vojnike. Tako se nešto barem očelkujc od jednog humanitamog društva. Dobrovoljni prilozi, čija vrijednost idiei na miliifune, daju se baš u toj prcdpostavci, da će se upotrebiti za svrhe u smislu statuta. A baš srpski Crvcni Krst ima najvišc zadataka da isputii, ublažavamjeun nevolje i bijedie, u kojoj jjropada njegova vojska. Ali žeuevski „Srpski list“ pripovijclđa sasvim drukčije stvairi. Ovaj liist doznaje, da novac, odredjen za ranjenike, ncstaje na neki naročiti način. Tako je prilikom procesa Boio-paše izišlo na javu, da je 1 ovaj genijalni varalica p r i d i g a o j e d a n i p 6 m i1 i j u n a — i z s r p s k o g C r v e n o g Krsta, i upotrebio ili za svoje pariske planove. A priča se i za bankara Maksima Z n k a iz Parisa, da je i on ,,osvojio“ orijašku svotu iz tog istog srpskog „Crvenog Krsta“ za svoje ličnc spekulacijc i — dobit. Završujući svoj članak u pogledu tiii niahinacija, naglašava „Srpski liist", dji se uc radi možda o kakvlm rnistifikacijama, nego o jasnim i žalosnim činjenicama, koje su utvrdjene pred framcuskim sudovitna pa se nc daju naiprosto poreći. Strahovit je moral ovih skandaioznih defrauđacija: Narod skuplja za svoje ratnike, lcoji su svoju krv i zdravlje žrtvovali za zemiju, dok bcsavjesni upravljači dopuštaju, da im kojekakvi fraincuski lopovi i varalice otimaju novac. Pri tom ne treba pobliže istraživati, da Ii to nije bila kakva „kompairija", u koju sr. stupila gospoda iz Crvehog Krsta sa Bolo-pašom...

Grad i okolica Diievp! kalendar D a n a s jc čctvrtak 18. jula, po starora 5. jula. — Rimokatolicl: Ramiio prizn; pravoslavni: Atanasije aton. Casnička i činovnlčka kasina olvorena je počam od 15. februara do 11 sall u noćl.

BEOGRADSKE NOVINE.

C. i k. vojnlčkl dom: Citaonlca, soba za pisanje i lgranje, kantina. Otvoreno od 7 satl izjutfa do 9 satl uvcčt Slobodan pristup svakome vojnikti. Biblioteka za pozajmicti (Balkanska ulica br. 1. Hotcl Moskva). Otvorena od 10—1 sat prije 1 od 3—7 satl posllje podnc. ' ' “ Kincmatograti: C. i k. voinl kinematograf u Kralja Milana ulicl br. 56 (Koloscum): U 6 satl poslije' podne prcdstava za vojnike, a u 8'30 satl uveče opšta predstava. — C. 1 kr. gradjanski kino na Terazljama br. 27. (Paris): U 6 satl poslije podne i u 8 sati uvecc opšte predstavc, . Beogradski orteunj u l|clnoj pozornici vbaSta „HotclTakova 1 ' naTcraz'jama): Početak predstave u 8'30 sati uveče. Noćna služba u ljckarnama: Od 14. do uključivo 20, jula 1918. vršiće noćnu službu u Beogradu ove Ijelcarne (apotekc): S c 1 a k o v i c, Kneza Mihajla 45; V I k t orović, Terazlje 28; Prendič, Kraija

o :—„i,«

C.i kr. savsko kupatilo. Otvoreno cijcli dan. Za vrijemc otvaranja ratnog n;osla — od 7 do pol 9 prije podne — ne če se vršlti prijevoz posjctilaca kupatila. SaobraOaj na ratnom mostu izmcdju Beograda I Zcmuna obustavljen jc svakog dana od 7—8'30 sati prije podne od 12.30—2 sata posllje podne. Kužna bolnica: Posjeta nlje dozyoljcna. Obaviještenja o bolesntcima dnevno od 11 do 12 satl prije podnc naulazu u bašlu bolničke zgrađe sa strane Vidinske ulice. Posjet bolcsnika u bolnlcama: U bolnicl .Brčko*: od2—4 sata poslije podne, U bolnicl „Bri!iin“: od 9'30—12 sali prije podne i od 2—-1 sata poslije podne. — U c. i k. gradjanskoj bolnici: u utorak, četvrtak f ncdjclju od 1—3 poslijc j'odne.

Junačka smrt. 20. juua o. g. poginuo jc juuačkom smrću natporučnik 3. bosansko-hercc■govačkog pješadijskog poika, Aleksandar K o t e č e k, na talijanskom bojištu, kao četni zapovjednik u 31. jurišnom bataljunu. Natporučnik Koteček, bio je i>oznat i u beogradskim časničkim krugovima', pošto je neko vrijeme bio dodijeljen ovdašnjem žandarmerijskom zap.ovjedaiiŠtvu. Poginuli časnik bio je tek u 25. godini života, a svršio je terezijansku vojnu akademiju. Sahranjen je u najljepšem kraju Venecije, kod Refrontola.

Traže se porodice. Porodicc ovih urnrlih interniraniii iica iz Beograda potrebno je, da se jave sudskotti odijejeiiju opštine grada Beograda radi izvjcsnog hitnog saopšteiija: 1. Kuzmana B o š k o v 1 ć a, 2. Ojoke Lazića, 3. Ljubojnira J ov a n o v i ć a, i 4. Milana Markovića. Beogradska si r očad u Nišu. U sirotinjskom domu u Nišu naiaze se ova djeca: Dimitrijc, sm »JardJta Miiosavijevića, star 12 god.; Zagorka, kći Krste Arsovića (Arsića), stara 7 god.; Jelisaveta, kći Krste Arsovića (Arsića), stara 11 god.; Sofija, kći Kršfe r Arsovića (Arsića), stara 9 god.; Miodrag, sin Milr.liua Najdanovića, star 11 gođ.; Milcna, kći Miiaaia Stcfanovića, stara 7 god.; Nikola, sin Djorđja Ilića, star 7 god.; Zivojiti, sin Djordja llića, star 6 god., Ružica, kći Djordja Iiića, stara i 5 kod.; Milivoj, sin Mite Milovanovića, star 12 god., svi iz Beograda; i Miodrag, sin Djordja i Dane Nikoiić, star 11 god., iz Mladenovca. Pozivaju se svi, koji ma što bliže znaju o roditeijima ili najbiližim rodja-

bckrijal Suz !i bre uz taj ,,kontaivbasl“ (Urugomo): Kamo tebi lako ćemanele? (til.da u Prcdraga): Ali, gle, gi«', kako laj suče? E iK'ć'š, dragoviću moj! Erg « druzi! Steh’ auf! Hoćemo li ćekat’ d’ ovi ,,Ai'gus“ ko smuk ispije nam viuo? (O ima mu sud). Pređrag (se sm- j■ svt joj doselci). Boža : Ergo bibamusi .\a slranu sva mudrovanja! N>k' ih djavo nosi! Dosia će ih biti o ispitima. Poštovani zborol (Korruuiduje): Caše punii (Svi pune ča5e): Pozorl (Slauu mimo okb stola. Mi!u, kcj jo stao podaljo): JIoćcš li sc t: pokorava'i ča:> nim zakonima ove brižne republikc, i’i ždiš masažuitronažu? (Snuj): Tac t - hre: (Milu, koji je stao do stola): Tako ta volim dijote moj,'. (Svima): Pošto sam si ja rebi dao, časni skupo, u uvi nv>h prcdaadav. juće mesto u ovoj našoj zi sad potpuno auto« kratskoj državi, ovoj ropubhci, lapsus li •« gue, prokloti jvzikf... Maksim (dodaje): Pr kl.to vjnoI (Smcj i razgov'or). Boža (z:ipo\eda): Sub rdiia ji gospodol Prcdrag (pokazujući na vino): I kooperacija. Boža: I emamipaciju,iJi polacija, i taćifacija! No hoćete li j;dnom ćutati? Also, pozor! (Svi staju mirno); Ja, ovaj, zmte, koji povcrci.j ra tako časnog zb r.i zas zimam ovo dođijdjono mi visokb m sto, za« ldevain od časnog zljora apsoh.tuu po« slušnosl, ređ, rad i poslušuostl... Prcdra g (đodajc): Voć aps- I itista. (Smoj). . , B o ž a (nervczuo): Casni skćpe, ako ( daijo nastujd ovako nebriž j vo poštova. Iijo autoritela prodscdnika ovc nase ča:nc republik'e, ja ću biti primoran, da se z>bva. tim na ukazanom mi pov.rcnjn! (I da’je lazgovor i smoj): No, vi Idanda slaho fcr.

j mato reč svoga poglavico? (Lupa čašonf 0 sto): Mirl (To izazovo još veći sm< j. Imitjraju svi: „mir“. Ljutito): Kad j ■ t:> j ko, onđa časni skupc, ja stavljam uzv'še. nu čast pređsednika našc cenjene icpubl ko prtćl t\ r ojo svetlo lice, i molim da so iz> hcra đruga dost.ojnija 1 čnost, jer natizim, da nemam dovcdjno autorit ta za ptprav. Ijajije ovako ponosne i odgovome duž. nostj.. Hvala na dosr.danj iu povr ij i!.. Maksim (povušeći): A kad podjrš sa prcstola rcpublikte nam p e niie, ti pon<« s; jeclan fićok rakije! (Smej). I. Djak (dodaje): Z:i što v š> posuif« kc inspiracije... Pcra (deklamujući): O, ostani nam na.ša diko mila! Ta nomamo nikog za za. menu. A trcba nani piti po notama! (Sm> j 1 daljc). ^ Boža (Iupa): Silcncium gospodo! Još ja de facto irnam rcči Hvala na do.-adanjem povorcnjul (U smehu): A ako bi Časni skup ldeo sada vcć da čujo glas jrdnog... (Larnia i smcj). No b.ulimo p.irl> inentamil (Nastavlja): Ako h! časni skup ht«o sada da čuje gjas jednog svog skrom. nog sugradjauina: za ča'no l'cc pređsadnika naše republike, ja predlažcin našcg opr . banog borca za spccihčka načela: go-pu'n Maksima Krivokapićn, slavnog sin.i ispođ Murtedice, Lccncijonla na. ; o Almac Mtlrisl M aks im: O, hvaJa Icpol To samo T. bi podobajot. Jer u piću si drcvna p'jui. ca, a u lx>ju ijuta uh j'ca, u istir.i uriiilažljivica. Boža (natstavlja): Ovo stoga, što i njegovi stari bchu slavni. Pravo jc, da i on đanas.., Maksim: Ne, ne. niko to bolje nc utne od tebe! i B o ž a (nastavija): ponosno nosi titiilu, pa ma kakvu. Ta za boga djed nvu b.eše ,,koniendant“ užičke kara-

vanske želetznicc u ono doba>, kad ona preplavljavašc ulice našeg rodnog graida, noseći iuč i katran... Maksim (uvredjcno): Ali koji nije jeo creva i tulbake po varoškim kozarama kao tvoj djed!... (Okrene se.) ! Pcra: Dede, sad vi! Još trebai da predje u zbiiju i uvrede! I to zarad dedova?! Mile: Opct proklcti dugi uvodi. Prcđrag: Izgorcli od žedji i iioge mi se uštapišc od stajanjai, a oni udarili u beskrajnost i u neke visoke stilove! E moji, dragi, govorite vi samo tim visokim retorstvom i na ispltima, pa ćetc dobro proći od Drce! On osobito voli ta razglagoljstvija. M a k s i m (Za Božu): Zna da vredja! Ja protestujem! Boža: Ja! Ali nc vredjaš? No šta, zar nije istina, da ti ded prodavaše katran? l Mile: Pa šta je s tirn, kao da se i ti nisi ispilio iz opanka? B o ž a: Jai se po vlačim, kad moje šal.e uziinate za zbiije i za uvredu. Vi izvolite nastaviti veselje. I prijatna vam zabava! (Napušta svoje mesto i odlaizi do keinerice i razgovaraju.) Pera: Zaboravio si svoje berde, kako li ti se zove! Boža (u odlasku): Štai te briga! B o g o 1 j u b: E ja sam video, video; ali vi ste obojica sto gradi teški! Svcta (tužno): i tako, časni skupe. mi sad ostajemo b.ez svoga poglavice, jelte? To nije ni malo Iepo, ni bogu drago! Ergo, časni skupe. Mile: Ta dcsta te već jednom s tim; časni skupe, časni skupe. Ide to do u tandariju! Postadoh čisto nervozan.., 18. juia 1918. einia ove djece, da o tome izvijestc staraoca sirotinje opštine grada Beograda. Srpski časnik za beogradsku sirotinju. Novak Milroradović, kapetan iz zarobljeničkog logora u Orddigu kod Salzburga, jjoslao je sirotinjskom odjelenju opštine grada Beograda svotu od 50 kruna, kao svoj prilog za beogradslcu sirotinju. Promenadnl koncerat na Kaiemegdanu. Večeras, od 6 do 7 sati, daje ovdašnja garnizonskai muzika na Kalemcgdanu koncerat sa ovim prograrnoin: 1. „Svečana uvertira” od Suppća; 2. „Nilski ta!asi“, valcer od Straussa; 3. Fantazija i'z opcre „Faust“, od Gounoda; 4. Poklonički zbor iz operc „Tannhauser“, od W a gn c r a; 5. Potpuri magjarskili pjesama, od L a b s k y-a. Koncerat ćc biti održan samo u slučaju lijepog vremena. Ulaznice u park K 1.— po osobi; vojnici i djeca plaćaju 50 liciera. Brza pomoć c. i k. fonda za udovico 1 siročad i kr. ugar. ratne skrbi. Poslijc smrti narcdnika Baneta, koji je pogitiuo nesretnim slučajem, prcdali sti delegati i punomoćnik fonda njcgovoj jx>rodici ka«o prvu pomoć u nevolji K 1000.—. Ujedno su podnijeli inolbu kod predsjcdništva fonda za udovice i siročad za dalju potj>orii od K 1000.—. Tako je ltdovici i siročadi narednika Baneta odniah odobreuo K 2000.—. Bečka pučka opera u Beog r adu. Prva pređstava bečke pučke operc u Beogradu biće u subotu 20. o. ni. u pozorišnoj dvoraui stanične mcnaže, a predstavljaće se „P r o d ana nevjesta”, komična opera u tri čina od Smetane. Režiju djela vodi g. Franz Mainau; dirigent je g. Alfred L i e g e r. Podjela je uloga odlična. Početak' u 9 a svršetak u 1VU sati uveče. Sve note i tekst opera za kornade hečke pučke opere mogu se dobiti u knjižari ,,Napredak“, Knez Mihajlova ulica 9.

Istorijski kalendar. Na današnji dan, 18, jula 1639. godine unnro je u N e u e n b u r g u na Rajni, gdje se nalazio sa vojskom, znameniti vojskovodja it tridesetgodišnjcin ratu vojvoda B e r n a r d s a c h s em\v e i m a r s k i. Vojvoda 'Bernard rodjen je 6. augusta 1604. godhiei Od 1620. godine učestvovao je u tridesetogodišuiem ratu sa straaie protestanata. Kada še 1630. godine u tridesetogodišnji rat umiješao švetđski kralj Gttstaf A^olf, Beruard mu je odmah pdšao i učestvovao je ! na njegovoj strani u svima većiin bitkama, što su ili Švedjani bili na lijemačkom zemljištu. 6. novembra 1632. godine odlučio je Bernard u korist Švdd’jana bitku na Lfitzenu blizu Lei>pziga, u kojoj je kraij Gustaf Adolf poginuo. 5. i 6. septembra 1634. godine Bernard bude od carskih trmpa potučem u krvavoj bitci na Nordlingenu. Sada sc iz poiitičkili razloga katolička Francuska pridruži njeniačkim protestantima i aktivno se umiješa u tridiesetogodištiji rat, koji je u ostaloin već odavno bio izgtibio svoj isprva prvenstveno vjerski karakter i koji je sađa intao poglavito čisto političkih motiva. Odmali poslije pristupanja Francuske protestantima, Bcrnai\l stupi u vezu sa vcrsailkskint dvoront i 19. oktobra 1635. godine zaključi sa Francuskom

S. v e ( a (u prkos Milu, ltaglašujući): Časni skupe, ja predlažem, da se ... (Predragu, koji uzima svoju čašu da pije): E ruke k sebi devere! Medj’ nama mora biti stroge disciplinc, ako želinio da očuvamo već stečenu reputaciju naše na daleko i na široko čuvene republike. I Predrag (uzimajući čašti): Jest pripoveđa se to. Čak ćemo sa te svoje slave 1 lepo vladanje poneti iz školc ... (nateže čašu). S v e t a (primoravajući ga da ostavi čašu): Taiko, da. — Dakie, predlažcnt, da naš stari i vrsni prcdsedm'k.., B o g o 1 j ti b: Skrati, skrati. ugnja. vi nas! (Smej), ; Pera: Ne presecaj čovcku reč, bre! j Bogoljub: E da šta i iz Jagodinu može biti dobro: ! „ne presecaj mu reč“! (Smej). I Djak: Brzo đovršuj! Sveta: Dakle, p'redlažem, 'da se naš vrsni predsednlk u interesu svojiit sugradjana vrati na svoje staro niesto! Bogoljub: Što ti jc disciplinovan bokalističa'r, jal’ po notama, jaT drukčije ne može da pije. S v e t a: Prima ii časni skup moj predlog? I Svi: Prima, primai' S v e t a: Onda... (Okreće se Bo. ži) — Ali gle!... Vidite, morei... E, dragi moj predsedniče, ne ćemo tako! Mislint, da je to priličnijc nanta; tvojiin potčinjenhn! , Bogoljub: Plepsu.. Sveta: Badava, stari kurmaher! Ama neka je samo kecelja! Predrag: A kad si ti njega,

Broj 190. i » tajni ugovor u St. Oermainu, gdje nnf Francuzi u slučaju tispjttlia obećaš* Elzas kao suvercnu državu. Kao sa*[ veznik Francuza odnio je nekoliko pobjeda (na Rlieinfeldenu itd.) nad car-' skim trupama i 1638. godhtc zauzeoj je B r e i s a c h. Baš, kada je izgledalo, da sc njcgovi aimbiciozni planovi, približuju svomc ostvaTcnju, obolio jo vojvoda Bernard od kuget, koja ga je/ pokosila tta današnji dan 1639. godineJ Vojvoda Bernard vrlo jc intcresantna pojava ti istoriji sedamnaeistoga vijc-' ka. Intao je mnogo odiičnili ličnih osobina. Njegova je pojava u više maha književno i dramatski obradjena. 18. jula 1721. god. umro je u Nogcntu blizu Vinncencsa znamcniti francuski slikar Jean Antoine W a 11 e a u. RojJ djcu je 10. oktobra 1684. god. u Wa4 ienciemtesu. Obradjivao je u svim slP karskim sujetima prvenstveno pejsa-, že, seoskc slike, a naročito dvorskc svečanosti. Kod Wattcau-a opažama nešto usiijca tip, ali mu je crtež vrlof dobar, a kolorit prijatan. — 18. julai 1811. godine rodjen je u Kalkutti, glavč nom gradu britanske Indije, engleski romansjer Wiiliam Makepcace Thac k e r a y. Otac mu je bio činovnik ta* kozvane istočno-indijske kompanije; koja je upravljala britanskom Ittdijom? prije no što je engieska država samaJ uzela u svoje ruke upravu nad tom svojont kolonijom. Mladi Tliackera^ vrlo je brižljivo vasj>itan. prvo u'Londonu, pa zatim je stupio na univerzrteti u Cambridgeu. Svršivši studijel puto^ vao je po ostaloj Evropi i medju ostalim bavio se neko vrijeme i u WeD maru (1830.—31. god.), koji je grad u ono vrijejne, još pred samu Goetheovti snirt još jedmako bio književno sre-j dište Njemačke. Pošto je njegova po^ rodica materijaino itosnmia, Tiiackeray se odao kujiževnosti. U prvo ja vrijemc pisao pod razmint pseudoni-j tnima. Tada j-a radk> za časopis „Fra-j sers Magazin e“.Hz toga njegovogj mJadalačkog perioda valja prije svega pomenuti djelo ,,T h e S u o b p ajpers“, u kojemu opisuje prividiio’ besprikorne „gentlemene”, koji u stvari ni najmanje nisu ispravni ljudH Ovim je djelom pripremio svoj prv! čuveni rontan ,,Vanity fair“ (1847? god.; „Trg sujete”). Giavno je lice toga romana neka guvemanta, kojaf se udaje za nekog mladog plemića i igra vrio sumnjivu uiogu u velikoni londonskom društvu. Ovim romanoni stekao je Thackeray gias dobrog poznavaoca ijudskog karaktcra. Drugi njcgov znameniti roman bio je ,,P e nj đennis 1 ’, koji do duše po svojoj knjii ževnoj vrijeđnosti nije ravan maiočas spomcnutom romanu, ali koji sc ipali odlikuje jedinstveniin iiumorom i lijepo obilježenim karakterima. Za ovim djelom pojavi se 1851. god. knjigal „The Kickl0burys on the RltP n e“. Poslije toga držao je Thackeray javna predavattja po Engleskoj i Americi, i to u prvom redu o engleskint humoristima osanmaestoga vijekaJ Kao proizvođ njegovilt studija o tfirl humoristima jtojavi se 1852. god. njegov rornan „Esmond”. Ovo je djelo? u kojentu ima vrlo lijepih prilcaza života i društva u Engleskoj za vrijetnd viadavine kraljtce Ane. Zatirn se jav-f Ijaju znamenita djela: ,,T h e N e \v c m e s“, društveni roman i ,,T h e V i rginians”, koji je kao neki nastava^ ,,E s tn o n d u“. 1860 god. primio se( Tltackeray izdavanja časopisa ,,C o r n-| h i 11 M a g a z i n e“. Thackeray je ttmro 24. decembra 1863. god. u Londottu. Njegova cjelokupna djeia poja-' vila su se prvi put 1878. god., a od to-'

doktore, i video santog? More, akoi nema velike, pročiče ti on bar s ne-l kom devojčicom!' Sveta: No sad mi baš pade ne'-i što na pamet... / » II Djak: Šta, đa nm pokvarintd apetit ?. I ■ v, Bogoljub: E kad je samo to^ Sveta: Bržc atno svi! Pazite:! ,,za dvajcs’ para“... (Intonira): Tay‘ ra, ra. No paizi: ta, ra>, ra! Pijanisimo! Jedan, dva, tri! (Diriguje i svi pcvaju)r Daj mi čiča za dvajes para m... m... m...! (vrte glavom) ^ p... p... p...! (daju poljubac) ; č... e... ć...! (od'oacuju poljubac)’ s... s... s...! (odsviruju poljubac)i ha-ha-ha! (udare u stnej). Kelnerica: (kad to čuje po-* begnc, što oni proprate smejom) > Boža (u sitteju prilazeći im): R> jeste, jeste, atna ste prave djakele! B o g o 1 j u b: O molim lepo. poštovani gospodine, izvolite vi vratitl reč natrag; ne vredjajte ovako časnd i uvažene glave! Boža: Atna, u čijoj se to ćupt stvori, da mi je da znam? (Sveti) To je tvoje maslo bitango jedna? Predrag: O bon djorno sinjorl A vi ste to bio? (Smeje se) S v e t a: Na mesto, štranjgovčmO. i odanait zauzitnaj svoju pozu! Vi paki tužni skupc: pozor! (Galama i smej):' Cuješ ti tamo, dok dchvatim samo. „kontarbas!” (Maksimu): . Ti sediš i zevaš, a? Što ti je Užičanin, Bože bla-t gi! Drugovi, šta vi misiiie o ovoni slučaiju? <■Bogoljub: Po sredini su šamcr dva fakta: nepokorajvanje zakonima repultiike i boiest. (Nastaviće se)