Beogradske novine

flro] 203. fnašović Radul, Srcdska, Prir.ren; 1402 Tmjbović Andrija, Drenjak, Kumanovo; 1403 Trajković Jovan, BrašinaC (BreSanac) Bcki Veles; 1405 Trpezić Apostol, Odra, Gostivar; 1406 Trpković Filip, Nitilorc« vo Gostivar; 1408 Ugrinović Sofronije, Mavrovo, Gostivar; 1400 i 1005 Urdarv. vić Stojadin, Gluvo, Sk'oplje; 1672 Zafi» rović. Draga, Kratovo; 1671 Zafirović Mi« lan, Kuckovo; 1677 Živković Ljubica, Kratovo; 1674 Zlatković Mihajlo, Sajinac, Kumanovo; 1675 Zojić Savkn, Kumanovo; Željeznićari: Br<ij 2676, 3659 i 4787 Aćimović Milenko, kočničar iz Niža; 2082 Borić Todor, ćuvar prugo državno žcleznice; 801, 2958, 3920, 4999 i 7147 Cckić Jovan, čuvar pruge i nadzomik pč<s la; 2960, 3922 i 5040 Cuklus Josif, žel. čin.; 802 Cvctković Živojin, čuvar prugo; 4816, 3691 i 2712 Despotović SvetcZar, čin. žel.; 4826. 3702, 2723 i 7011 Djordjević Kosta, čuvnr piuge; 2724 Djor. djević Milan, skrotničar, Djurinci; 2727, 3706, 4830 i 7013 Djurdjević Vladiinir, čuvar pruge; 1266 Golubović Milovan, Čuvar prugo iz Prizreua; 3467, 4320, 6150 i 7690 Ignjatović Ljuba, križač duvaua; 2735. 3714, 4837 i 7018 llić Adam, skm'. liičar; 2089 Krstić Života, čuvar magac. na, PmL. :k:i; 2763, 3737 i 4860 Laznrcvić Dragutin, čuvar pruge; 1270 Malešević Luke, kcčničar; 2777, 3749, 4872 i 7037 Matcjić Mata, čuvar pruge; 2779, 3751, 4874 i 7039 Matović P.ista, slflŽit. žel.; 2780, 3752, 4875 i 7040 Mašić Ignjat, čuvar pruge; 2801, 3773 i 4896 Micić Ra» dovan, žel. čin., Lcskovac; 2785, 3757 i 4883 Mihajlović Dragić, žel. konlrolor, Kraljevo SeJo; 2786, 3758, 48S1 i 70i3 Mihajlović Dušan, čuvar žcij. telegr.; 2788, 3760, 4883 i 7045 Mihajlović Nikoia, fcuvar žcl. telegr.; 2781, 3756, i 4879 Mihajlović Vojislav, ložač; 2105 i 2G90 Milojković Ljuhisav, skretničar, Kragujc. vac; 2799, 3771. 4894 i 7052 Mitrović .Vasilijc, čuvar pruge; 2S02, 3774, 4897 i 7054 Mladenović Kosta, čuvar prugo; 2804 Mladenović Milorad, dese.ar; 796, 2806, 3777, 4900 i 7055 Nastasijević Kosta, ču. vaj pruge; 2S07, 3778, 4901 i 7056 Nastić Jordan, desetar; 795, 2808, 3779 i 4902 Neđcljkovič Dragutin, čuvar prugc; 4904 i 7057 Nedeljković Pavle, vlakovodja; 28ii. 3782 i 4905 Nerandžić Ljuhomir, žčii-., Bogovina; 2815, 3785 4908 i7059 Ni. koiić Ariton, čuvar pruge; 4911 Nikolič Krcta, čuvar pruge; 2825, 3794, 4917 i .7063 Nikolić Radovan, đcse ar; 4918 N:. nić Radovan, žel. čin., Kusadak’; 2827 Ohradović Zivote porodica, žel. čin., Taha« novac; 2835, 3802, 4925 i 7067 Palibrkić Vcljko, koCntčar; 2841, 3807, 4929 : 7070 Paunović Jordan, skrclničar; 797, 2832, 3800, 4923 i 7065 Pavlović Dušan, čuvar pruge; 2833 Pavlović Mihaj’o, skntniČar; 2830, 3798 i 4921 Pavlović Veljko, čin. žcl., Vlaško Polje; 2243, f!809. 4931 i 7071 Pcjić Andra, čuvar pmge; 2849, 3815, 4935 i 7075 Petrović Milivoje, sk'ietnlčar; 792, 2851, 3817, 4937 i 7077 Pctrovič Nikod'. je, desctar; 798, 2852, 3818, 4938 i 7078 Petrović Pavle, čuvar pragc; 2846, 3812, 4934 i 7074 Petrović Vkda, čuvar piuge; 4944 Popović Aleksa, žel. čin.. Bukurovac; 2866, 3832, 4950 i 7087 rPvanović Je. Eif, kočničar; 2871, 3837, 4955 i 7091 R'adenković Nikola, čuvar pruge; 2873, 3839, 4957 i 7093 Badivojević.Ljuboinir, čnvar pruge; 3843 Rađo.savljević Diinitrije; 2875', 3841 i 4959 Radovanović Radiša, žtl. 'čin.; 2879, 3845, 4963 i 7095 Randjelc yić Jovan, čuvar pruge; 2881, 3847, 4965 i 7096 Ranković Toma, čuvar pruge; 2882, 3848 i 4966 Rašić Viđoje, skr• tničar, Lazartvac; 2SS3, 3849 i 4967 Rebul Vale;. tin, đesetar; 28S8, 3852, 4971 i 7098 Retić Toma, kočničar; 2894, 3857, 4977 i 7101/a) Sekulić Mladen, kočnitar; 2896, 3859, 4979 i 7103 Simcunovič Milutin, žel. čin.; 3861, 4981 i 7101 Slobođanović Vclimir, žcl. Čin.; 2899, 3862, 4982 i 7105 Spasić Zafir, Čuvar prugc; 2902, 3865, 4985 i 7108 Slarnenković Aleksa, čuvar žcl. lalegr.; 2903, 3866, 4986 i 7109 Sta. mcnković Zivko, čuvar pruge; 23(8, 3871, 4991 i 7113 Stanisavljević Milutin, ložač žel.; 2910, 3872, 4993 i 7114 Stanković Teša, čuvar pruge; 2912, 3874, 4995 i 7116 Slanojević Bogoljnb, ćuvar pmgc; 4998 Sfcevanović Kovan, čuvar prugo; 2920, 3882, 5003 i 7121 Sfcojadinović Živ., čiu var pruge; 5005, 3S84, 2922 i 7123 Sfcojru nović Jovan, čuvar sfanico; 5007, 3886, 2924 i 7125 Stojanović Lazar, čuvar pru. ge; 5009, 388S, 2926 i 7127 Slojanović Risla, ložač; 2927, 3889 i 5010 Stojilović Jovan, čuvar pruge; 2928, 3890, 5011 i |7129 Stojković Svelozar, čuvar pruge; 2929, 3891, 5012 i 7130 Stošić Jovan, čuvar prugc; 2930, 3892, 5013 i 7131 Stošić Krsla, žel. telcgr. čuvar; 799, 2932, 8894, 5015 i 7133 Tasić Aleksanđar, ču.var pruge i tdcgr.; 2934 i 3896 Tasić Cvotan, čuvar magaćina žel.; 800, 2936, 3S98, 5019 i 7135 Todorov ić Alcksandar, čuvar pruge; 3899 i 5020 Todorović Ata. nasko, čuvar žel. telegr.; 2941, 3903 i 5023 Todorović Nikola, skretničar, Kes. nik; 2945, 3907 i 5027 Tomić Ton:a, ču. ,var žel. magac.j Lazai'evac; '2948 i 3910 Trajković Rađomir, čin. žel.; 3915, 2953 i 5035 Tucaković Ivan, žel. čin., Ripanj'; 2952 3914, i 5034 Tulegdžić Živko, koč. ničar, Kovačevac. (smod.); 2684, 86C7, 4794 i 6990 Varagić UadojkO, kočničar; 2686, 3669, 4796 i 6992 Veličković Živko, ču. yar pruge; 5000 Vujović Milovan, žel. Ćin.; E690, 3673, 4800 i 6995 Vlajković Svc. Ibozar, skretuičar; 2693 Vujić Dušan, sadbr. Čin.; 2548, 4707 i 3945 Zarko’.ić Budi. mir, Čuvar pruge; "2549, 3946, 4708 i 7170 Živković Andrija, čuvar linije; 2553, 3950, iJ7ia i 7174 Živković Stojan, čuvar li.

, - JrTjeHg’ ,.' )t . \ Činovhici min. finansija: Br. 1755 i 6097 Andjelić Milova, čin. niin. fin.; 2198, 3407 i 4265 Andjelković Mi. leva, čin. min. fin.; 2232, 3439, 4294, 6125 7670 Desić Milan, čin. carin.; 2227, 3131, 4289, 1435, 6121 i 7666 Gligorijević Milo« aava, čin. min. fin.; 920, 1120, 2303, 3505, 4356, 6183 i 7718 Lazić Filip, pomz. u pcnz.; 1882, 2311, 3511, 4362, 6189 i 7724 Manojlović Milenko, pomočn. knji. gov. drž. dugova u odel. min. fin.; 1884 i 2308 Majzner Ivan, poreski čin.; 1571, 2314, 3513, 4364, 6191 i 7726 Marković Aclksanđar, prakt. drž. kontole; 2318, 3517, 4368, 6195 i 7730 Matić Kosta, carin. revizor; 897, 1057, 2339 i 3536 Mićić Radovan, račun. koiitrol. u penz.; 1590 Stmjiček Andra, rev r iz. carin; 1912. 3635, 4085 i 4477 Zlatanović ’Zorka, prait. min. fin.; Čino vni ci m onopo 1 a: Broj 2092 Cvelić Alfksa, nadzom. magacina, 2177, 2289, 4344, 3492, 6173, i 7707 Klajić Vla, dimir, podkontrolor fabr. duv.;2298,1913, 3500, 4351, 6178 i 7713 Kuzmanović Mi. lan, nadzom. fabr. đuv.; 1240 i 1577 Milošević Živko, čin. fabr. duv.; 1582, 2357, 3552, 4402 i 7762 Nestorović Ri. mitrije, prakt. mon. uprave, 1924 Živkovič Slankd, pisar stov, soli; Činovuici policije: Broj 1197 i 2093 Bondžulić Jovica, Jagodina; 914, 1110, 2234, 3441, 4296, 6127 i 7672 Di. mitrijević Djordje, sreski kapct. u penz.; 1777 Jov r anović R. DimLrija porodica, u« pravn. policije, Prizrai; 1640, 2776, 3748, 4871, 7036 i 7612 Martinović Vojislav, sreski čin., Mladenovac; 2031 Milićević Mii., pblic. čin., Kragujevac; 1347 i 2886 Ristić Sreten, sreski čin., Smedeievo; 1782 Pro:'f Ris'to Milica, Član upravo, Prizrm; .1784, 2889, 3S53, 4972, 7264 i 7636 Savić Dragomir, čin. uprave varoši; 1785 St fanović Mihajlo, čin. upiave, Prizrm; Poslužitelji: Broj 1753 AudjeR ković Trajko, sreski služ., Kriva Palanka, Peaca; 1752 Atanacković Stojan, sreski služ., Kriva Palanka, Peace; 1771 Jaćimc« vić Menca, služ. gimn.; 1772 Janićijević Dim. Darinka, služ. policijo, Piizr.n; 1194 Janićijević Jovan, služ. suda, Prizren; 1773 Jovanović Doda, pol. služit., Kriva Palanka; 1775 Jovanović Despot, pcdic. služ., Prizren; 1774 Jovanović Stoji'jkd, pol. služ:, Kumanovo; 1072, 2310, 3510, 4361, 6188 i 7723 Masiić Dragulin, vluž. narodne sknpštine; 1470 Milojević Toino porodica, služ. sanit.; 1041 Mitić Staniou, sres. služ., Kriva Palanka; 1909, 2398, 4436, 35S8, 6253 Savić- Ljubomir. služ. min. fin.; 850 Pašić Goluba porodica, sanit. služ.; 829, 1653, 2591, 3985 4745, 7203 i 7822 Pcrič Ljubica Dragolj. služ., Donji Gmd; 2383, 3575, 4425, 6216 i 7778 Popović Zarije, pošl.služ.; 1552 Radov.a. nović Petar, opšt. služ.; 1715 i 860 Sa. lević Anušo porodica, služ. tehn. odjel., Skoplje; 1786 Spirić Lazar, polic. služ., Prizren; 2115 i 2116 Slajić Vlastimir, slu. žit.; 3631, 4487, 6300 i 7829 Slojanović Milan, služ. carin. upravo; 1725 Trajković Sima, famulus, Priština; 1787 Trajković Stojan, polic. služ.. Kumanovo; Razno: Broj 1200 Čelića Lazo Jele. na udova, Beograd, Palilula; 5449 i 6303 Filipovič Danica Jovima, inon. radnika; 5726 Janković Beria, rodjona Melh r; 5554 Janković DmiiU'ija porodica, žurnaliste; 2567, 3962 i 4723 Levi Živorada porodi. ca, rez. pporučn.; 4880 Mihajlović Dragić, rač. koutrol. u penz.; 3761, 4884, 7257 Milićević Milivoja M. porodiea, r z. ppor.; 5296 Milićević Vlajka porodica; 5731 Nr. vaković Jovau, fabrikant koža, Čukai;. ca; 1126, 2373, 3567, 4417, 6241 i 7774 | Paunović Janko, vTši inžinj. (int'endant); 4011, 4774, 7252 i 7886 Pavluvić Marka porodica, invalida, poručnika; 2387, 3579, 4429, 6249 i 7781 Pržić Brarhlava Alokse, učiteljica; 4139, 4485, 6298 i 7827 Stevanović Ilija, oštrač (radnik) duvana; 856, 1721, 2608, 4002, 4761 i 7219 Stcjadinović D. Stojadina porcđica, kap't. u pcnz.; 4487 Stojanović Milan, s'užit. car. uprave; 4081 Siojanović Pcra, pošt. k'ondukt., Beograd; 3343 Stojčević Marija; 4489 'fođorović Vclja, knjig. drž. š'.amp.; 2540, 3938, 4700, 7163, 7835 i 8366 Vasiljević V. Pctra porodica, vojn. čfn.; 4317 Zarić llija, čin. u penz.; 4521 Vclimirović Olga, ćerka Dr. Nikole, Beogiad ili Vranje; 2337, 3534, 4385, 6211 i 7745 Mitrović Božidar, sckret. u penz. II. g. Svetozaru Živkoviću, učitc« Iju, Stiška 9: Stanko Bošnjaković iz Sc. naje, Milenija Nikolić iz M. Požarevca, Milosava M. Lazarevića, učiteJjic i i Mirko Mitrović, učit. u penz.

Negujmo detelinu lucernku.*) U Srbiji manjc.višo skoro svi kiajevi obiluju dobrim senokosima, to se neki naši seljaci slabo bave sejanjom deleline lucemke, koja naročito za teglcću stoku važi kao poslastica. Mnogi seljaci koji seju ovn detelinu seckaju ja na sečkari i mešaju sa mekinjama, tc jo onda daju stoci. Ovako hranjenje stoke na svakom gozdinstvu ne samo da je korisno i napredno, nego jo za stoku voorna zdrava i koris’ia hrana. Detclina lucornka se da,o stocl zelena a i osušena kao seno. Naši seljaci uo treba da zapostavo negovanjo | ove neteline, nego treba uveh da odvojo | izvestan dco zemljišta za nogovanje ove korisne biljke, bcz kojo ne treba da budo ! ni jedno bolje gazdinstvo, kcjo se bavi otbraujivanjcm stoke u voćem obimu. Dclelina lucemka najboljo uspeva u | toplom podneblju, a u hladnijim krajc ') Ostavljeno narječje piščevo

aj, j.... BEOORAPiSKE NOVINB vima treba je sejati samo na ’dobrom zerr.« ijišlu, ako hoćemo da preko godin« flo. bijemO više puta dobru žclvu. Gde je suvo pođneblje veoma dobro uspeva, a na šljun,kbvitim, brdskim, kamenitim i ostalim podvodnim zemljama ne možemo đobiti dobru detelinu. Ova detelina naročito voli rovitu krečnu ilovaču zemlju sa prc. pustljivom zdravicom, jer njon kbrcn veoma duboko u zemlju prodire. Detelinu lucernkU treba. uvek scj'ati na jcdnom zcmljištu, jer tako soljak do. bija dobro prinose za 4—5 pa i više go. dina, radi toga je napredni seljaci i 6oju na odslitom zemljištu, gdo ostaje višo gc« dirui. Ona so sejo sa os'talim proletnjim usevima a na nadjubrcnom ugaru i pc. sle repico sa ozimnLm usevima. LucernkU možemo sejali na jednom zemlišlu 5—6 godina, ali ako jc pak i daljo buđemO so jali na istom zemljištu, onda se zdra. vica iscrpi, te nam to zt-inljišto postano Onda ziratno. Posle 5—6 gcdina možemo na torn zemljištu i da ga no djubrimo, scjati razno mahunasto biljo, k'ojo na tekVom zemljištu dobro uspeva; takvo Zcmljišlo ne trel>a 2—3 godinc da djubrimo. Zemljišto za lucernku trcba u jesen duboko da uzoremo, pa u prokće ponov r o alinetakodubokokaoujeren nego sasviin Obično; zatim treba ovako uzorano zcm« Ijište dobro izuirviti drljačom i valjkom i dobro ga očis iti od korova. Lucerirka so seje u jcsen ili rartije u prok-ćo (a najdalje do kraja aprila sejalicom u ra« stojanju 5—7 sm. a na hektar je đovoljno 30—35 kgr. scmena. Najbolje je uze'.i semo plavičaslo žute Ix>je, jer to jo zr.ak: đa Jiijo staro. Da nam serno od lucemke dužo trajo i bude što bolje, treba đa ga proizvodimo | u onom predelu, gde ona najholje usj eva. Naročito moramo paziti, da sc u hic rnki dok je još mlada, no ugnjczdi korov. Dr. Jjanje počinjo od đrugog proleća, pa to no treba da propustimo ni jodrio goline čim se luc-’rniš' prosuši, a drljačom pokupljc. ni korov ukloniti i sagoreti. Djubraijo starijih uccruišta ugorelim. djubretom, znatno povećava prinos. Prve 2—3 godine ne trc. ba puštali ovce na lucernišle, a’.i čim pri| mctimo, da so ono proredi i ukoro’. i, treba ga odmali podorati. Lucernki jo opasan neprijat lj vilina kosica i pirevina, koja se većinorn unosi nečislim scmcnom a i prclazom sa korova na detclinište. Zato čim opazirno zaražcno mesto, treba odrnah da ga preko« pamo i opkopamo jarkom, a travuljinu i korov da spalimo. Delelina kicemka se kosi čim se po. javi cvct. Oua s'e kosi 5—7 puta na gc. dinu, te Uiko prA'o celo godine imamo svcžo ovo orniljeno hrane za s'.oku. Ona so suši kao i seno na ndrijama. Dobro osušenu lucernku treba kupiti vilama uju. tm i u veče, jer je onda mcka. Samo ovo kupljenjo moramo pažljivo obavljali, da lišćo no opadne, jer onda stabljikti irna manjo hranjivosti. —ša.

Fras i!i n dečja“ bolest.*) Jedna Sesta i strašna dečja bolest, od kojc uinoga naša deca stradaju, jcsu kiko zvano: konvulzijo v- grčevi, koje naš narod obično zovo ,,fras“ ili đečja bolest. Ova bolest jo tako česta, da je svaka starija žona dobro pcznaje. Ona izgleda J ukratko ovako: Deto, kojo je đotlc biio J potpuuo zdravo iii od koje drugo bolcsti bolesuo, izaubi najedanput svest i dobijo trzanje, grčeve u očuna, licu, rukiuna i nogama. To ncsvosno stanjo trajo k!ad kra. će, kad dužo vremo — nekađ svega ne. koliko minuta, a nekad čitav sat i više. I trzanje je, prema tomo, nekal slabije, neki put jačo — kadikađ so detetu trzajtt samo oči i lice, a kad i kađ celo telo, i to silno, kao u najjačem nastupu pada. vice. Itada trzanjo prcstane, dete parlno u dubok sati, iz kojeg so probudi mrzc. voljno, bledo, malaksalo. To jost, alčo t • zanjo prestano i ako so dete proluidi, jor se teški frasovi česlo svršavaju smrću. Frasovi su čisto dečja bokst. Naj. češćo sjKipadaju decu izmoćju Irećeg i dvanaestog meseca, a redje decu mlidju od toga ili u drugoj trećoj godini; kod još starije dece, mcdjulim, nikad se gotovo ne vide. Imaju dakle, našo žene pravo, kad ih zovu: „dečja bol-st". Uzrok fra. j sovima može bili vrlo različit. Po nekad su oni samo znak kakve bolesti u mozgu i oko mozga; katkad im je uzrok teško nesvarljivo je!o, katkad glisle u creviiua a kad što lioćc da ih izazove izncnadna jaka vika ili iznenadan jak bol, kad što i suvišo vclika vatruština, ma u kojoj bc. iesti. Ali svi ti uzroci ipak su retki, a u vcćini slučajeva frasa poslcdice su tro. vanjo krvi detinje, To pak trovanje može da nastupi u glavnoin na dvojak način: prvo u zaraznim bolestima, gdc su kužae klice; tu bakterijo proizvode otrovne matc. rijo, otvaraju im polje rađa raspadanjcm ili truljenjcm hrane, poglavito neispravno hrane. Od zaraznih bolesti najčešće se udružuju sa frasovima šarlah, male bogi« nje, vrućica, zapaljonje pluea i diflcrija, a od bolesti u crevima možo svaka da iza. ZOVe fras. Kad je rcč o tim raznim uzrocima frasa, treba mođjutim, imati i ovo na umu' No dobijaju fras sva deca podjednako lako. Kod nekog ćo se dotota poj'aviti tek u tcškom šarlahu ili zapalenju pluća, a kod nekog već posle jednog leškog svar. ljivog kok-ča. Neka, đakle deca imaju skk. nost za tu bolcst i kod njih će »> fras javljati auJo Često u 1 i 2 godini, dok će mnoga druga deea taj deo života pntu» •) Oslavljeno narječje pišč-vo.

_ 31 . jnla 1918. riti i mhogc bolesti preboloti, a nikad nećo dobiti fras. Deca koja imaju sklonost na fras to su ona bleda, mJitava deca, što pate od englesko bolesti, zatirn deca čiji su roditclji nenmzni, duševno bolesni, epileptičari, pijanico iLi sifilističari. Zato Se i frasovi u ponekim porodicama vidjaju na svoj deci i prelaze s kolona na koleno. Frasovi su teška bolest od koje jnnoga dcca propadntt. Ali ipak sa maJo više truda, pinogi bi takav nastup došao i prc. šao, a đele ne bi umrlo. No treba samo u tekvoj prilici slušati savete naših baba« Ono „dečju bolest’* smatraju kao kaznu božju od kojc se čovek ne može braniti. Zato rođitclji u toj bolesti vrlo Često ne zovu lekara, nego skrsto ruke, pa oborene glave čekaju kraj toj nesreći. A da umeju da se nadju i da uvek što prc pozovu lekiira, mnogo bi dete ostalo živo, koja ovako bez pomoći propadne. Lekara treba odmah zvati već i zato što' samo On ume da pronađj'e, šta jo uzroki frasovima, pa da ga ornda i Otkloni. Ali dok on no đodje, treba urađiti sve, što će nastup bar ublažiti, troba pre svega raskopčati i razviti đeto, da mu ništa no smeta, ni oko vrata ni oko grudi, pa mu onđa valja encrgično hladiti glavu hla': 1 « nim oblozima ili još bolje beSikom s le. ; dont Inače ga no treba dirati, niti trljati, niti mu podmetati koješta pod nos. Jedino što se osim hladjenja možo da uraui dok lekar no dodj'e, to je, da se defr klistira, naj. bolje jako r;i 2 blaženiin sirćetom, *

BEOGRADSKI ORFEUM.

U beogradskom orfeumu đanas nc će bitl pređstavc. Sutra, potpuno novi raspored.

IZVJEŠTAJ BUGARSKOG GLAVNOG STOŽERA. Bba. Sofija, 30. jula. Maćcdonski front: JugozapadnO od \Tela Skumbo prc. drla su naša pjcšadijsba odjelenja u n pri. ] jateljsko položaje, otkuda su so povratila natrag sa raznim ratnim materijalom. Sje. vemo od Bitolja obostrani kiatlci projoadi vatrom. Na istoćnoj obali Crne Reke bila je obostrana topnička paljba . s vremena na vrijemo živahna. IstoČno očl I V a r d a r a valrom su rastjerana engle. ] ska izvidjačka odjelenja, koja su pokušala, da se približe našim stražama južno od Stojakova i kod Doldjeli-a. VEĆEKN.I! IZV.IEŠTA.T. Kb. Berlin, 30. jula, IVolffov ured javlja: Poslije nc. ; voga jučerašnjeg poraza, neprijatelj je da. nas mirovao. O BOMBARDOVANJU CALAISA. & Bern, 30. jula. Lyouski Iistovi donose nove pojedinosti o učincima bombardova« nja na Calais. Prema tim izvještajiraa bombardovanje toga grada u oči ponedjeljka bilo je po svojim posljedicama silnije no ikoje ranije bombardovanje. Službeno se priznaje, da je bilo veliike materijalne štete i 27 mrtvih. Od početka rata u CaJaisu je 507 puta bilo uzbuna zbog pojave, neprijateljskih Ietača, a da nijesu izbačene bombe, dok su 102 puta letači bacali bombe na grad. Osiin toga je C a 1 a i s više puta bombardovan iz ,,Zeppelina“. a 11 đana ga je tukao neki dalekosežni njemaoki top. POSLJEDICE FRANCUSKOG PORAZA NA CHEMIN DES DAMES-U. Bem, 30. jula. CI c m e n c e a u jo pređuzeo prve ko rake za parnicu protiv vojnih vodja zbog poraza na Chemin dos Damer-u. Jedna velika grupa poliiičara i parlamentaia. ca traži čak smrtnu kaznu za ge. nera'Ie, koji su prouzrokovali nepolreb. ni gubitak hiljade ljudskih života. UMRO BIVŠI VELIKI VEZIR HAKIPAŠA. Berlin, 30. jula. Sinoć kasno u noć umro je ovdje turski poslanik bivši vcliki vezir H a kVp a š a. Listovi izriču svoje iskreno žaljenje povodom smrti ovog izvrsnog čovjeka, koji je neumorno radio na izgradnji njeinačko-turskih odnosa. SLABI USPJEH REGRUTACIJE U IRSKO.T. Bem, 30. jula. Prvi jo mjesec nove regrulacije u Ir. j skoj iskazao manje od jodne deseiin© zahtijevanog kontingenta od 500.000 Ijudi u tri mjeseca. JAPANSKA INTERVENCIJA U SIBIRU. Rolterdam, 30. jula, Japancto nastopanjo u Sibiru ograi. ničuje so za sail na isk'rcavanju japanških trupa na raskoj polovini osirva S a h a 1 i n. Objflodanjenjo ove vijesti biio je u Lon,donu u pm Čas zabranjeno. ZATVORENA FRANCUSKA GRANICA. Ženeva, 30. jula. Fraucuska je granica ponovo zr.« tvorena. Kao uzrolr uavodi so ■— špa. njolska bolcst.

Sfrana gk Jk NE ĆFP

UKRAJINSKA SE CRKVA NE ĆI ODVOJITI OD VELIKORUSKE. S Kijev, 30. jula. Duhovni kongrcs je odbio prijecl log Skoropadskoga, za odvuja!! nje ukrajinske crkve od velikoruske,] Naročito se arhijepiskog Bulogiot zauzeo, da Moskva i dalje ostane xu viša instancija u svima crkvenim po.-j siovima u prkos državne diobe. •_ SPORAZUMNE SILE NA MURMANt SKO.I OBALI. Berlin, 30. jula. £ Nasuprot nepotpunom R e u t e r v o m izvještaju berlinski listovi p Oj ruskom listu ,,N a š V i j e k“ donosai; potpuni tekst ugovora, što ga je spo? razutn zaključio sa murmanskim so'-jl vjetom. Iz njega se vidi, da se ugovoi) prostire na a r h a n g e 1 s k i i kemi s k i sovjet. Unutarnja uprava isključid vo je u rukama murmanskog sovjetaf a sporazumni se predstavnici ne će v[j nju miješati. Sporazum po mogućstvtn snabdijeva hranom murmansku oblasq s time da se tom prilikom učlnjenl^ troškovi dodadu rnskom državnoni dugu. Ovaj ugovor važi sve dotlc, dolcj ne nastanu norinalni odnosi izmedju' središnje ruske vlade s jedne i mu£f manskog sovjeta, Engleske, Francuske i Amerike s druge strane. A ENGI.ESKA POSLANICA POVODQM ĆETVRTE OODIŠNJICE RATA. J Berlin, 30. j'ula. „Taglicho Rundschau'* doznn» jo iz Bcrna, da je Lloyd Gcorgc odielion da so za čctvrtu gođišnjicu objavc nta' cngleskoj naciji svuda pročita poslanird ( vlade. Ova-je dostavljena svirua upravarna,: Jinema'tografa i konccrtnih sTona u zv'« tvorenom zavoju. Ovi će sa zavoji otve.J riti u 9 sati uvočo i tada će se poslanica; pročitati publici.

PREURANJENO UKIDANJE BEZ* MESNIH DANA U FRANCUSKOJ. Žcneva, 30. jula, Pariski lisl ,,Lo Potit Parisieri-1 veli, da jo ukidanjem bezmesriih dana, štri ga je naređila vlada, naopnka mjora, poštoj veli, liferanti nisu u slanju da zaduvoljei uveć nu jiotrebu, pa su stoga n«x>phc<InO polrcbna ogranifienja, koja su ranije važiii la za t rošerijo mesa. TROELSTRA I FRANCUSKI SOCP’ JALISTI. Paris, 30. jula. ’. Kako saznaje ,,T e m p s“, T r o e f stra, koji ovih dana odlazi za Ve< v e y, uputio je francuskim socijalisti^ ma pismo, u kojem ili poziva, da se sa njime sastanu radi vijećanja o moguć ; nostima za mir. Francuski su socijalf-A sti odgovorili, da se ne mogu odazvatlj tom pozivu. KERJENSKU OBUSTAVLJA SVOJA3 DALJA PUTEŠESTVIJ.A. , Kb. Berlin. 30. julav - v Kako javlja ,,L‘ O u e v r e“, K e rjenskij je ne samo odustao od putai u Italiju, nego i od putovanja u Sjedi-< njene Države. DEGRADACIJA FRANCUSKOG v NOVINARA. it Kb. Paris, 30. jula. Bivši glavni urednik lista „Boii net Rouge“ koji je osudjen na osau godina robije, u subotu je lišen voj< ničkog čina.

Zvanične objave C, i k. vojna glavna gubernija u Srbiji. \ Postavljanje srpskog nastavničkog osobija. Vojna glavna gubemija u Srbiji tro ba za školsku godinu 1918./19. poveći broj kvalifikovanih srednjoškolsl.ih profesora ( profcsoiki, odnosno nnstavničkog osob'j« bivšili si-pskih viših djovojačkih skola. Komj>etcnti tih katcgorija, ko.i za saxf nisu postavijeni na nikakvoj srrdr.joj šicoli/ treba da jxxlnesu svoje molbo cdjelcnju 8/b vojne glavne gubcrnijo u Srbiji dc* 15. augusta 1918. , U siučaju jx>tiebc mogu biti postav* Ijeni i umirovljeni profesori i profesori ke, to zato mogu i tc kategorije podnijeti svoje molbe. Svakoj molbi ima da se prikijuči svojot dobni dckrct naimenovanja i i zvanična jxx, tvrda, kao i svjcdodžba o vladinju. U molbama možo so r.avesti škoia, kojoj moiitelj odnosno moliteljka želi da siuži, ali vojna glavna gubernija Z’.držaV va sebi pravo da odrcdi mjesto siužboi vanja. Mjcsečna plata, ođg’ovarajuća golinima službovanja, utvrdićo so kasnije. SIužk ba ćp se imati da nastupi ntjkasnijo do 25. septembra.

OBJAVA c. i k. vojne glavne gubernije n Srbiii Utvrdjeno je, da se u zemlji u jav,< t nom saobraćaju naJaze tako zvani te-/ govi na feder (s viskovima u vidu saF ta). koji nisu baždareni. Upotreba takvih mjera I tegovl se ovim zabranjuje za javni saobraćaj, oni se mogu upotrebljavati samo u do> maćiin kuhinjama. Trgovci, koji takve mjere i tegove prodaju, dužni su, da; kupca obavijeste da postojl zabrana o njihovoj upotrebi u javnom saobraćaju.. Ko protivno ovome postupi, biće strogo kažnjen prema propisuna, kojl o tome postoje. - —\