Beogradske opštinske novine

заководавво уређеље и просвеха пародва. До јуче био је Србив роб у турском царству, а од давас може слободво дисати. Његова глава и имаовива, његова кућа и његови млађи зависе сада од њега једнога, јер је он свој госаодар. Ово, довста није мала тековина." Па како се то из онаке низине дошло на толику ви сину ? Милош овде излази као сведок кога историја мора потврдити. Победа је коштала једанајест година муке> борбе, жртава и неизвесности. Јест, колико је само трошка отишло и страха се претрпило ! Колико је снаге требало, развити и буна погушити! Бивало је да баш у часу кад се доспева до мете, искочи нека нова мука и невоља. Ов (Милош) се боји немира који би га нагнали да и даље буде строг; а боји се и неискуства свог н&рода, који, кад нема да се бије с ким споља, а он хоће да се окрене противу евојих старешина, и да се слепо поведе за неверницима који ће да га упропасте. „Сећате ли се ви (наставиће Милот) оних црних дана када нисмо имали ни сенке од слободе, када смо пвштали у ропству, и када цео народ говораше: 0 ! ималн кога да заустави ово проливање крви, и да нас с царем помари ! Дакле, сећате ли со, колнко је и у том времену било људи који су мутили по земљи, сејали раздор по народу, и на сва уста викали: како сам ја властољубив, како ја тиранишем, и ударам бездушни намет ва вилајег. Па онда, колико ми се пута пребацивало, да сам уморио овог или сног протввника. Но кажите ви који то знате, кажите на шта су ишли ти људа? Јееу ла и ала да нам даду мира и благостања, или би нас сурвали у прспа т ? Шта су д^неле овој земљи буае у посљедње време ? Шта је привредио устанак Ђаков, па Чарапићев, па Абдулин и Добрњчев ? То, да је грдан свет изгинуо, да смо се ми једна браћа крвнички клали између свбе, један другом куће пализи и затирали, и за навек име своје осрамотили. А. ови што ми пребацују да сам бунтовнике квзнио, знају ли они ш а траже од нас два цара — туреки и руски? Заају ли да оба двора траже од нае мира и поретка, а забрањују свако бунтовање. Па и они што веле да ни каква сума новаца не може мене да зајази, да л' еу оеи ватали рачуна колико треба да се од Т^рака откуиимо, и да измиримо и наше и турске чановнике ? Да ли су помишљали колико нам је уштеда требало да се сретном крају приведу наши преговори са султаном и п дуору тражења наших права ? Заају ла они шга се ту милијона иште к — опет вшге. Та да висмо м одавна вегото ва страну оетавиаи, данас би нам готово немогуће било да реч с царем водимо." После овако красноречиве и веште одбране, Милош позове своје поданике на слогу. Он још заиска од њих, да се још помуче л претрпе до дана када ће Србија извојевати своја права, и додаде: како би и грехота и срамота било проиграти еве у часу кад се све може добити. „Што се мене тиче (рећи ће Милош) ја сам на чисто са својом савешћу. Чанно сам своју дужност колвко год сам могао и колико год се према приликама могло. Метао сам и главу своју у торбу, и врезнрао сам смрт , па сам дочекао и ваше неправедне прекоре. У меаи се срце парало, али сам вам ја све опраштао, јер ми је стало било да земљи овој права стечем, да их на сва времена утврдим

и вас, браћо, усрећам. Успео сам, ево ме до мете Богу да благодарим на његовој превеликој милости и неизмерну дару. Опет велим ето шта сам урадио. Мој вам је аманет да одржите ово дело; јер бн каква слаба и м&додушна влада могла све у питање и опасиост довести. Овде треба вла даоцу јака а праведна рука, ако хоће он да испуни своје дужности и према свом народу, и према царевима и према Богу и својој савести. Савест ми казује , а цео свет који зна мој рад посведочиће, да је ово цена мојих мука и трудова. Велим , зна то цео свег а знаће и наша деца као год и ми сами На ове речи захорише се благодарни узвици целе скупшгине, и свет се разиђе гласно кличући„да живи господар Милош , и оба цара: руски и турски *" (наставиће се.) СТЕЧ А Ј Оаштиеи вар. Београда потребан је још једав ста^ни енжењер, коме је општински одбор буџетом утврдио олату од 3000 дин. годишње. Према томе примају се сви они енжењери к »ји би се хтели општинске службе примити да се са документнма о спреми својој обрате Општинском суду до 1-г а избор извршиће се најдаље до 15-г Фебруара т^к. године. Нзабрани ће се одмах известити а осталима документима врати^и. Од стране суда општине вар. Београда АБр., 1992 — 31 Декембра 1886 год.

ОБЈАВА. Грађанству ове вароша ставља се до знања, да ће од идуће па еваке суботе оо једаа сзештеник изилазити ва ново гробље, ради спомеаа умрлих. Одстране Суда општвне вар. Београда Ј\в, 213. 4 Јануара 1887 г. у Београду. «. вн > ИВЈАВА БЛАГОДАРНОСТИ Гос. Навлу Поновићу војном лекару

Богу па вама г. докторе, имам да благодарим за спас мога синчића Милана ! Седам година боловаше ми дете од очиј / и беше у опасности да са свим изгуби вид. Али ви милостиво примис р ] е се, спаеосте дете за незнатно време, а мени повратасте ретку родитељску радост. Н«сам у стању, господине да материјало довољно наградим довољно наградим ваш племенити труд и успех; али ћу вам заго нерујте до гроба ост&ти благодаран. Београд 1 Јануара 1886 год. Илија Глиши! служитсљ Општине Београдске.

ВЛАСНИК ОПШТИНА БЕОГРАДСКА штам. Задруге шгам. раденика, (Обиди-лев венац)

Одговорни уредник Н. С ЈОВАНОВИЋ,