Beogradske opštinske novine

I

влада раздор, кавга и горчипа, оида то пије кућа него дом весреће — место од кога се бежи, а ве коме се бежн — и тешко деци којој буде суђено да под такввм кровом одрасту. Наполеон I ви имао је обичај да тврди, како „само од мајке зависи хоће лн се дете добро или зло владати:" Он сам приаисује свој скок у жзвоту, у велакој мери, материнском васпигању од које је научио и да влада собом, и да даје правац својој вољч и ееергији „Нико —вели један од његових бијограФа — није већег утицаја дс Наполеона имао од љегове мајке. Онаје била наина која је, нешто строгошћу, нешто нежношћу и правичношћу, тек умела да пробуди у њему љубав, пошту и послушност. Од ње се управо он и раучио врлипи слушаша." Једап интересантач вример зависаости дечије од материне стране, налази се у једној узгредној белешци школског реФерента г. ТсФаела. „Обзла зећи — вели он —једну велику Фабрику г^и се млога деца у службу примају, доепгм да ое управници увек прегходно обавесте о карактеру мзјке детиње; па, ако је она добра, ра сигурно се рачуна да ће и дете бити на свом месту. Нико међутим нија разбирао какав је отац* Тако исто уочен је Факт, да, бага кад се отац и пргневаљали — пропвје или, као што реч иде, "оде врагу." — ако само ма;к& остане паметна и ваљана, Фамилија ће се ^ржати, и деца могу иаак из те куће сретна иваћи; док, напротив, ако ж;ва удари у весрећу, ма шта муж и стац да чиеи и ма колико да се унање, он ретко да икада усае да накнади деци губитак честите матере. Већи део утицаја који м&ти и«а и врши у тесању кћрактера остаје, по с?мој нужеости, незнав; а то за то, што се најбољи /ео тог позива изврши у тиху кругу породице, под скривеним кровом кућним Ту, добра жена и мајка неирекидним напором и неуморвим стрпљењем, ноказује детету путове дужпости, ту она добије најсјајније. победе нобеде, које, самим тим гато су домаће и приватне, оетају незабележене — али о којима ипак ми че сто читамо у историји карактера. Јест, добре мајке могу и не дочекати своју награду; али добро дело њихово живи и госле њих и вечно урађа добрим нлодовама. Ми не слушамо толико о великим жеаама колико о велиаим људма, ?ли у накнаду за то слу шамо вајчешће о добрим женама — што— кед се упореди са заслугама које оне, према мушкој страе^, нмнју у образовању карактера — излаза : да оне млого више на том кољу ураде него кад бл нам рзрадиле и н^.јбоље слик-, напнсале и најученије књиге, или ко ^пон.вале и најлепше опере. „Цела је истииа — всли ЦозеФ де Мајстр — да жене ннсу дале накакве узор — произволе. Оне низу оасгавиле никакву „Илвјаду", ни „Слободу ЈеруВиди Ш1 >игу г. ТоЈнеда, „Извештајд )вкок>ках инсис&тора у Ингле^хој и Ј!елсу" 1Н&0 год,

салама" ни „Хамаета" пи „Фидру" пи „Изгубљени Рај" ни „ г ГартуФа". Оне нису иснланирале никакву „Петрову цркву" 1 ) ни избиле из главе каквог ,.,Ме, сију", ни изрезале каквог .Дполона Белведерског 1 ' ни изживоаисале „Сграшни Суд". Оне нити су измислиле алгебру, ни изумеле телескопе и парне машине. Аш оне су ургдзле нешто више и теже од свега т.)1 а: оне су иа крилу свом одгајиле на)вр сније и на]врлије сино^е и кЛери рода људског дакле — нешто највише и најдиеније на свету\ чиш-*ПОДЛИСТАК У ДЕВЕТН АЈЕСТОЖ ВЕКУ НАПИСАО Сен-Рене Таљандије ЧЕТВРТИ ДЕО Милош Обренови! кнез Срба III Усаех Милошеве диа.гомаци]в. — Јамсгва дата Србима. — Акерманска конвенцаја (сеитембра 1826.) — Ратифика'пија руског цара (октобра 1826.) — Радост народа у Ср■ бији. — Скуаштина од 15 јануара 1827. — - Једна иарламентарна седница. — Ђеседа Милошева. — Нова заклетвг народа кнезу сраском. — Присатан живот Милогиев. Лосета једног аруског офацира иожаревачком двору (1829). — Патријахални ручак — Кнежева иородица. — Кнегиња Љубицч. (Наставак.) Оутра дан, 16 јануара 1827, скупштанари саставе једну адресу султину, у којој га моле да потврди Милошу (Иреновићу татулу књаза Србије, дату му од аегових Срба јога десет година ранијг. У исто време , они и?јаве жел.у, да султан одобри да од сада Србин заузме митронолитско место у народној цркви. На дан 17 ист. месеца врховни Суд, овлвшћен да израда нову Формулу заклетве в рности Милошу Обреновићу, сазова скупшгину пред ведику крагујевачку цркву; Формула буде на глаз изговоренг, и сваки се ту закуне. Заклетва се свршавала опим речма „аонављајућа заклетае од 1817 и 1826 ми, сви , једним срце- и једном душом, именујемо тебе за господара и књчза нашег и наше деце и даље с колена на коленз. М ми, и у своје и у нашсг пот..мства име, кунемо се тсби, и твојој браћи, и твојој деци и целој твојој Фамилији, да ћемо ти до века бити верни Јиодани." Сва ова разна акта — и изјаве благодараости и заклетве верности — буду предане књазу из руку оберкнеза нгзкаревачкој'. Кшаз их прлми, положи их по српском оба чају на голу глаау, а за тлм^нозива једаог за другим чланове

I) У Рииу.