Beogradske opštinske novine

Увоз из Аусгро-Угарске 47.638 кл. брашна. 1 067 кил пасљау. 24.000 мекања 7.041 кл. шпириутса Извоз за стране земље. 2.323.425 сувех шљива 3 741 кил. пекмеза 19.826 кил. ораја 11.980 ком. кожа овчи 35.371 ком. кожа јагњећи. 21.155 ком. кожа козји 4.449 ком. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС 4 Кроз који дан почеће се штампати у мојој штампарији превод из историје словенских књижевпости од Алекс. Пипина ИСТ0РИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Преводнвк посиао ми је пре од свој са ово неколико р«чи : „Две су ме ствари потстац4ле на превођење ове исторвје српске књижеваости : што је дело врпо ваљано, и што је оскудица у нашој књижевности у таким делима. 0 поједивим оитањима из нагае историје књижевие доста је писаио, али су ти радови порастурани и много »х је тешко набавити; делу пак ваћи ћемо једва у два три дела (Шафарика. НоваковиКа и Ватр. Јаги^а). У нашим сред. школама употребљавана је Ноеаковића историја књижевноста, но како је она изишла из продаје пре 2—3 године предмет се тај јамачао „диктује" у школи, јер је врло тешко друкчије радити кад ђаци кемају нвкакве књиге у рукама. 3* оне који не знају за Пипина навешћу овде суд двојице наших литерарвих историка — Ст. Новаковића и Св. Вуловића. Још 1872 г. Ст. Новавић у ириступу ка преводу Шерове општв историје књижевности казао је да је изоетавио словвнски део, а да ће за Словене или наиисати (као што је то у сличиој прилвци учинио А. Пипие) или превести чувену књигу : преглед историје словенеких књижевносги. Међутим тај је преглед написан још 1865 године, После 14 година преглед Пивинов изи^е у другом издању као: историја словенскнх књижевности. Ево шта у њој говори о пређашњем прегледу сам иисац: „Расматрајућж пређашњи преглед увидео сам аотребу ^а га знатно проширим : било је потребно иопунвти празнмне, што је у првом издању изме^у ооталога зависило и од недостатка у књигама; сад сам и с те стране био безбржжнији. Требало је уеети истраживања , која су се појавила од тога времева (т. ј. од 1865) и дати у многим прилика-

ма ошп«фни]е историјске објашњаје и библиограФију;" и т. д. У „науца о книжевности" (стр. 12) Св. Вуловић каже за ово дело да је оно „до сад иајб ље." Српсчу књижевност поделио сам па два дела : стару књижеввост (с дубровачком) и нову; обадва биће засе^но наштампана. Гледао сам да што мање попуњам стару књвжевност из другвх писаца а више нову, где је попуњавање на неким местима врло потребно. Треба већ једном спремити ручне књиге за ђаке; господа наставвици могу онда лако скраћивати и дометати сно, што нађу боље у друг< га. Буле ви добр) примљен овај превод, превешћу, ако не сву иетори;у словевских књижевности , а а оно барем иајодабранвје ствари из њих." * Молим уредвике српских листова да прештампају (вај оглас. Господа, која усхтеју да купе превод века изволе јавити то или потоисаноме или г. Дугаану Валожићу књижару у Нишу. Децембар 1886 г. Ниш. Коста Чендеш штампар.

ПОВИВ НА ПРЕТПЛАТУ Започесмо седмо коло нашој Народној Библиотецил улазимо у седму годину овог нашег предузећа. Подруги стотина свезака, које су изагале у Народпој Библротецинајбољи су сведок оној озбиљвооти, са којом смо се ла тили издавања ове књишзвне збирке, речит су доказ за ову савесност, са којом смо у овом послу поступали Српски писци првога реда нашли су достојна меета у Народној Библиетеци, која се уз њих кити најславнијнм именима аз словевсвих и неслсвенсквх литсратура. Не ћемо овде наводити, који су све писци заступљени у на шој Народно ј Библиотеци; ко их жели знати сусрешће се у њој са првим именима. Не ћемо трошити речи ни ва врепоручивање ове праве народне библиотеке : не само јер нам није обичај да вашарским начином своја издавања намећемо и хвалимо, но и што држмимо, да је за шест година дана читалачка публика вмал, довољво при* лике да оцени праву вредно ст народној библиотеци. Ми смо гледали, да нашем народу дамо прилике да се нар. библп»те1 о.и на лак начин и за малеа новац дође до одабрана читања, до праве домаће књижнице, која ће му увек дати пријатна разговора и племенита побуђења. Ми ћемо и даље у досадањем правцу поступати у издавању наше нар. библиотеке, која ће у овом колу довети свршетак Стејићевих скупљених списа, као и крај главном делу из Рајићевог великог дела о српској исгорији; осим тога наставиће се мздавање дела Ј. С. Поповића, које се такође примиче свом концу, а даће се у руке читаоцима друго дело даровитог про*. Лазара Лазаревића. Словенске књижевности биће заступљене Тургењевим, Груђињским, Бозиохом, Јурчвћем; а од несловенских писаца доћи ће у ово коло Голдони, Шилер, Јожика, Труеба. Ми ћемо чинити, што се од нас са разлогом може искати. На народу је, да својим одзивом покаже, да зиа уважити озбиљна књижевна предузећа, као што је нар, библиотека.