Beogradske opštinske novine

б

други напад на својину. Исто тако , и крађа са обијањем злдова неће се сматрати као опасна, већ као и свака доуга. С др ге страве, глава одассећа се на злоуоотребу поверења .аоЗиће нехолпко нових параграФа, и тицаће се нарочвто акциоаарсккх друштава. Ко год се ухвати да је скла ао лажна акцијска друштва казниће се ј-дномесечним з-.твором Исто чак> казаиће се з&твором и фчлс фиковање књига и рачуна — с том разликгм, што се неће слати у Сибир наиздрж^вање осуде, већће тобиги проста пслицијска апса. Ово је иов експерикенат, и биће интересантан за кр»-милалисте, да прате ре зултате које ће он дати Најзад, да ва^, на име карактеристш е вргмена кажем коју о једној новој књизи руској којајенаправила велику лариу 0 V Риги и у Петрогркду, али нарочито, у Моссви. То је „Историја Ливониуе" од најватренвјег међу славсн. Фалима г. Чесчиклина Тај красноречивиисторик ту доказује Немцима, как > су оеи некслило стар ?-словенскпх покрајина с«лом преотели (што се у осталом неда ни саорити) а лаље излаже квк > су ти и та Немци (тсвтогски каваљери) тер ром пагн-ли дотично и право^лав о тановништво на нримчње, ирво католицчзма а за тим протестантибма. Теза г. Чешчикчина ако је м жла и нретерана, а она је и ак озбиљш-м и ретким да ром подуа та. Наравно, да је излишно сли ати оду шевљење са којим је примљена ова књагл од н. винара обеју престоница, вечн) сретакх кад могу ударити у Немце и папств ?. Сад се очекује одг вор — на који се неће ^го чекати — од кст ричара Серлинских. Јер ако дуел с топовима још није ооче > између ова два племена, рат с пером бе- ви више но икад. Исгина је је министарство испод руке позвало уреднике но в и н а да буду обазривн према царству немачком, — и они су се томе иатересу саоља покорили — али се у накнаду свете унутра „тевтонским каваљерима" и осталвм вредставницима ст »ре Германије у Русији. Од своје стране, влада затвара очи нред овим иојавама кз ра злога: што Озе живо иду н& к уку православној и русификато} ској политкци њеној на Висли — на шт^ту немачког племства и лутер »нског становништва. При свршетку, дозволите ми да сиоменем једну ди љвву демонстрацију у част адмирала Посија, а која се у томе одликовала над св ма церемонијака последње празоичче недеље. Ништа ту није недостојало — ви цареки раскр пт, ни општинс а депутација, ни беседе, ви акламлције, па вителеграм од г. Лесепса. Адмирал Посије сад је м 1 , н ст р русквх жељезввца,а славио је педесетогодитњицу стуПћња у војничлу службу. Као врстан мрнар добар п»тријот, и вешт администратор, г. Посије ужввн у Русији гелску попуЈарност. Додајмо само, да је стар^ц Францусксг порекла. Његова претци (Посије од Розпја) беху протест*нти кО ј И морадоше оста^ити Фрбнцуску после ревовацвје „нантског едикта" под

Лудвик м Х1У. Давашњи Фравцузи ће се сетити ове храбре Фамилије војничкекнјаЈс, претоиив се и у туђу народтост, ) мела вослужити вачаст својој аостојбинг. ПОДЛИСТАК С1РБЗЛХ у ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НДПИОАО С е хз>3? сие Та/Љандије ЧЕТВРТИ ДЕО Милош Сбренови! кнез Орба IV Сиорост Мнхмудова да изврши акерманску конвенцпју. — Русија објаељууе рат Турској 26 ог апри ш 1828. - 3.«узеЛв В >рне 14 октобра. — Поход од 1829. — Руси ареко Балкана. — Папика у диало.чицији. — Једренски л«чр, (И сеатембра 1829) — Го штика Мплгтевс : ослабљепе и одржање турскв царевине. — ПоследиИ) 0 јндренског мира. — Забуна Милоиква тгмеђу иријатеља и меирнјатеља Србије. Он иаиграва све иротивне му комбинације. — Потврда Милоша ОбреновиЛа за наследног кнеза Србије од стране султани М«хмуда. — Тридесети новежбар 1830 год. (Наставак.) Вадела смо ра шсг Срба на оној скупштини од год. 1827 када Милош објави свом народу користи које му обећаваше акерманска коввевдијз. На жалост, ако је и у којој 8емљи обећаги једно а олржати дрјго , та се истина, понајпре, односи ва Турску у аеној борби са хрлгаћанским ноданицима. У ироцесу расаадања који беше тада загрозио отоманској монархији, појмљива је, што влада Махмудова није ни мало хигала да се жртвује. Нове приликејјм гле биЈи изменити њенз сбавезе Добити времена, био је за^атах од огромиог знгчаја; и у томе се толнко усоело да читава годива прођз а н>?шта се не уради. Све је, међу тј»м, било готово — ср";ски депутати и русви дипдомати Формулисалн су били услове које је Турска примила, — и само је још требао да дсђе потпае Махмудов. Ати Махмуд беше глув и ирема најжављим наваљивањима. Цару Николи ваљаше тада кидати ако нс ће да остане под срамотом; јер ова вечна одзагања п ( казивашо и сувише, да се (с турске стране) отворено презвре акерманска коввенција. Нсго, Русија је имала и других, мање више основаних, ТЈжаба противу Турске у чзсу кад јој рат објави. Срби ту нису били једини у питању: ствар се т^цала и Влагаке и Молдавмј и Грчке и невоље хришћанских ио даника султан вих, и препрека створени русао,пловидби. Нризаати ваља, да се Русија није срдила што ба п у оном тренутку има узроха д& ратује с Турц ма; она би се тада задовољала и са једвим поводом. Објашњек.а за ово цроемо из два веема озбиљна догађ^ја — уништења јаничара (15-ог јуна 1826) и уништсња Флоте мисирске (20 октобра