Beogradske opštinske novine

том оиштинскога суда за доказ права на иосао а у оверенум кпижицама ушсане су таксе иослова. Сваки коме се што чисти )ша права и треба да тражи да му с« и једно и друго аокаже, те ће се тако најлакше и у свачијем интересу сузбити ови кој'л се преварама користе и злоупотребљавајући право другога — свет глобе, НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ГЛАС ФРАНЦУСКОГ ПШИЈОТИЗШЛ Облак који св даже над Западом, а вије преко њега вад делом Јевропом, гони нас да ивађемо у неколико из ко!осека строго службенс и неслужбене рубрике л-.ета те, у граншама ове поСЈедње, покушамо да упознамо читаоце „Општ. Новина," са главнијим појавама и струјама у свету. Налазвћи озакав јвдан — уараво — знак времепа у 81~о« броју париског „бодеј-а:" мига|још и као слику и пршмер де пог патријотивма о«де приказујемв. Тај потез (у изводу) х-ласи; „Демократска орцзнизапија војека, к- ја ево хоће да обухвати целу Јевраву, јесте у исто време и залога мира в страшна убојна претња. Ола неће дозволити да се ратоз ;5 ол ко воде, рецзмо за љубав какве привчевске сујете, амбиције ила Фантазије. По што ће војне резерџе бити те које ћепоследњу реч им&ти у решавашу ратне судбине, то раља зн&ти да су те резерве цео с вет,иарод, ш да он веће дати да н>егове владе за ташту славу у крв газе. На једна класа друштвена неће се дати од посла свог отчупати без довољна разлога, — да јој се дарне у овога из трговиве, у онога из Фабрике , тога од п:?уга а онога од књиге, или маког другог зенимања. Ту сшо може бити нацијоналних ратова, а то ће рећи, р 1това која решавају о животу и смрти народа. Дккле, како реч „во.јска" значи цео народ, онда ће и сваки г}:ађанин бити возник и ићи у в&тру. — Ето за што ће рат взмеђу Француске и Немачке бити рат истребљевва. Кад дође до тога, да једае народ брани свој живот, ту се лије и последња кап. Можда се с ову страну реке Рајне заборавља, да је п; дед ња вгра била и сувише једвострана. Овога пута биће сретнији онај ко буде нааадну?; јер, ништа тако не даје срцз је, ном храб; ом народу кзд чувство, да си му дарнуо у образ ил у ш зависност. Фран цузи су данас (у миру) поцепани, алв ће сутра (у рату) битисложни. Они немају вла е*); али ће јју ств рити себи, па ма какво јој име било.Иеђу њима немаданас Молткеа, али ће се јавит неко, о коме зар данас нвко и не сања. Изродн ли се опет каква Комуна, тражвћемо за невољу лека и у дисциплини ©псаднога стања. Француска ће се претво ити у војначки логор, где ће пред риком топсвз умући глас и беседника и новинара јој. Овога пута наше војгке неће се дати ни опколити на затворити нн глађу ни нредају

*) Оолеј је орган монархијске— орлеанске— странке у Француској.

нагнати. Оне ће умети: цобедити или умрети. Тада ће се видети шта може да ^чини јед*н велвки народ — у очајању" ! „Х,е 8,о1еИ н . ... ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском „Солеј".у) Бетроград 40/22 јан. 1887. Ја сам ва'л чест„> говорво о нашој беди економ екој. Свога оута наћу се в-аћати на јаду народа, ни неродној ГОДИН0. ни опад њу тр> овиее, па ви затвар ^њу толвКих Фабрика око Дњепра и В >лге, него, по што су буџетска питлња ва двевооме реду, дозволићете да вам, са званичне есновице, изнесем главаије стране вашег буџета за 1887 год. Бгџ?т расхода дост же овде цифру од 881 и по мвлвјов рубзља гли од прилнке две милијлрде и двеста и три милијува дин«ра. Редовви издатци државе ту улазе за 830 милијуна рубаља, док, ван редни кредити (аричињен«, нарочато, градњом жељезвица и оправком иристанашта) износе 48 и по милчјуна. Главнвје и вредвиђене вовашшце у расходема ове су: 19 милијука рубаља на државни дуг, 2 и по мвлијуна на војно млуистарство (на оарему, нл&ту, касарне, стратегијске жељезнице у Закхснвјв в обучавање резервиста;) 1 милијун на министарство унут рњих послова (као админастрацију губернија и казневе заводе) 300.000 рубаља на минмстарство прквде (усљед завођења нових судова у балтичкам покрајинама). Осим тога; под руб; »ком „ванрелнјЈХ мздата- а" одређено је 30 мили ; уна рубаља на грађење новвх жељезн?:ца, на понравЕу млтеријала, и откуп разиих пругаЛ^ П Р 0ватној експлоатацкји. Оглш поводом мивј^тар финандаје изјашћује, како је у начелу, за откуп и експлоатацију жељезнвца од стран^г државе, али и омотрено Додаје: кпко час извршења ове велвке реФорме још ш *је куцауо. На другој странв, повећање прихода, мвнист,;-ом вредвиђено, односи се на сљедеће позицвје; 2 милијуна рубаљ'1 на ватентарини; 700.000 рубаља од вове пореле 5% жељезничке акције; 2 милијуна на ач.цизу од шећер?; - 15 милијуна од цариие (од скока у цееи металне рубље); 600.000 рубгља на жељезничкој вожљв; 600.000 рубаља на поштаринк; 700.000 на телеграфској тариФи; више од је^ног милијуна на рудама; око једпог милвјуна и по на откупу земље од сељака; од пржлике 50 милијуна на порези старих мужика царских; 18 милијуна ва обрту државне благајне; 400.000 од штамп&рских права, -регвстровања и добити при увођењу техничких завода државних. Завршујућа свој взвештај, мимастар *иванције спомвње и „јаку Финаецијску кризу" која влада у целој Јевропи; а са задовољством констатује Факт" ОВОМ БРОЈУ САЕДУЈЕ ДОДАТАК.