Beogradske opštinske novine

54

Двс. моли да Му сада када је у крајњој сиротињн а и болоотаи, учини каква милостиња. Г. М. Ствпвновик. Он би требао да тражи од саборне цржве да му то врати, а по аакону има аа то прапо. Г. X. П»тров11 Да упутимо ову молбу одбору за милостиње, па како он нађе за добро тако нека ■ учвни. Г. Ст. Добржвојии!. Одбор мсже за милостиње да да нлјвише 4 дии. Међутим кад је он имао патриотског осећања ж пв*лои™о сиротињи 10 дун. дес. у своме добром стању дакле, имао сажалења према сироткњи, то би сад требало да сиротињски фонд има сажалења према њему; па с тога еам мишлења да му дамо два до три дуката. (Чује се до 2 дуката.) Г. Предовдннк. Пристајете лн да му дамо 2 дук. (Пристајемо) Оглашујем да је одбор решио да се Ђорђу Јоввновићу бив. трговцу да из општвнске касе 24 динара у име милостиње и то једном за свагда. Против су били г. г. Светозар Јанковић и ВасаДучић. Бр. 26 Г. Првдо*дник. Штерија Николић бив. трг, који је услед пожара пропао, те нема чиме себе и своју нородицу да раии, моли да му оиштииа да какво издржање. На молби је потписано и неколико грађана и трговаца. Г. Ј. Дилбар. Ми би у сввком случају морали нашем грађзнану да дамо помоћ, но ја држим да би корасније било кад би га примили у службу па би га председништво могло да употреби на разношење новина н др лакше послове. Тако би уживао помоћ од 4—5 дуката. Г. М. Елидио. То би се могло учинитд само ако би било празног меета; али ја ипак држим да би биао нез годао давати му службу и због тзга што је човек стар. Г. Јован Дилбер. Ја ово предлажем а ви ако хоћете да усвојитс — добро. Г. С. Станковић. Ја се слажем са г. Дилбером, а био бих мзшлења да се та ствар иовври председништву, па ако оно вађе да може да учини нека учини. Г. Јован Дилбер. Треба имати у виду да он има 8 децв, да му је ватра све сагорела и према томе решавати. Г. Васа Дуча1. Да ли има одраеле деце? Г. М. Клкдио.^И питање је јесу ли му деца тако мала да мора он да их издржава; или они њега могу да издрж^вају. (Чује се најстарије му је женско дете од 15 год). Овда да му се даје дупла милостаља, дакле 8 днн. недељно, Г. Предсвлник. Усвајата ли да се даје њ<>му и детету милоствња 8 дивара недељшо ? (Усвајамо) Оглашујем да је одбор једногласно решио да се Штерији Николићу бив. трговцу да)е И8 општивске касе недељно осам дчнара њему и његовој деци у име ввдржања Бр, 27 Г. ПрвДСвДниК. На дневном је реду молба грађана са ;орћола. Хоћате ли да чујете молбу грађава или да г. Н Кики о исгој реверише (Да чујемо г. Н Кику).

Г. Е Кини. Има већ и месеца како је забрањено да се вода са Дунава носи; уелед те забране грађан« дорћолског краја принуђени су да плаћају саку воде по 4 до 5 гроша, што је разуме се врло скупо; многи су 8бог тога морали да напусте станове и таво скд има у оаом крају до 120 цразнах сганоза. Ал« како је заразна болест престила, то грађанство тог* краја моли да му се, до појаве заразе, дозволи н.шења воде са Дунава, рааумо се у малим судовима. Г. Др. Ђ. ДимитриЈвви!. Ј* ммслкм да ће и самасанитетска полиција у саоје време наредвти што требв; у противном, учиниће се за то корак ив миннсгаретва. Према овоме, одбор рвшава да се молба са мнењем општинског шеФК лекара уаути санитетској поаицији на решење. Бр. 28 Г. Предсвдник. Да би зааисници на време (одмв прве недеље) били штампани потребно је да се рукопис предаје штампарији у уторак изјугра, јер кад би се доцније давао морао би се повећчти број радаика на општ. листу за шга би ми морали више плаћати а*о би се дало да одборзка радња излази на јавчост прве недеље. Ииачо чекало би се ранно 15 дана, да се види шта је у одбору решено. Због тога деловодстао предлаже да држвмо састанке суботом, па ће се оида удесити да одборс*и зиписници ивлазе на коацу недеље, дакле, у другу суботу по подне, под недељним датумом. По саслушвњу реФЗрата одбор је решио: да сј седница одб.рске држе суботом. Г. Предоедник Пре но што би се коикурсом, који је по одлуци одборсаој од 11 нов. одређен за 10 март тек. год. пр. год. решило питање о грађењу каиала у вароши Бео граду, нужао је да се пронађу нзвори из којих би се израда тих каналаод плаћив&ти могла. По мишлењу комисије која је по решењу одборском проучавала пигања о водоводима, канализацији, осветлењу калдрми и трошарини извесних европејских вароши и која је поднела реФерат општини 28 јануара 1885 год. каналгзгција вароши Београда коштала би око 3000000 див. Особиго ако се усвоји систем Варингов, може се са сигурношћу тврдити да коштање канализзције неће прећи циФру од 3,000000. Ако дакле узиемо да ће каналазација коштатн општину 3,000000 динара и ако предпоставимо да ћемо на конвурсу добити предузимача која ће нам саградити канале под уеловом да му општина плаћа годишње 6 °/о интереса и 2°/о одплате, свега 8°/о онда нам је за подмирење и одплату тога рада нужаа годишња сума од 240.000 динара. У редовн:>м доходку општинском немамо не само толике но ни далек.) мање циФре , и с тега би ју морали створити новим дажбинама од страае грађанства. По приблиан^м рачуау Београд има око 3000 кућа. Ако би се узаконило да су сви притежаоци кућа дужаи