Beogradske opštinske novine

67

пустити како ко хоће дл отима. Ја сам само томе противан. Г. М. Степановић. И с&м сам одсудно противан издавању тапија на земљиште које се у будуће буде заузимапо. Но онн који докажу да то имање притежавају 20 и више година да им се тапија изда; онима који то не могу да докажу, да се тапија не даје. Г. М. Марковић. Овде је реч о заузећу земљишта. Што се таче законских прописа ја немам ништавишеда кажем после онога што је изнео г. Петровић, али миелим да и ово постоји : зиа се да тај шанац није на таквом месту да бн дао велики интерес општани, већ на иротив стоји између приватних имааа и нема никакве правилне Форме, да би се по томе дало оценити гди је и у колико заузет. Имајући ово на уму, а и то да су ове комшије заузимањем имања, пре толико годана, стекле на то законско пргво и ја сам мишлења да се танвима баш и ако немају тапије, ове не украте. Ово се односи само наЛауданов шанац. Г. М. Степанови$. Ја видим да г. Марковић желв да се оао земљиште, које појединим грађанима не припада као стечено право, взда њнма пре него другвма и вели, да општина не би бог заа шта успела у парници с њима. То изгледа тако , да општкна чини појединим милостињу,док ми сви имамо право на општЕнска добра, јер корисг од њих општа је. Али ако се онима који га држе, мора да уступе, ја би дозволио само с тим условом, да они што год доплате за такв> заузимање земљишта а не да им се поклони. Г. К. Петровић. Ја бих усвојко маењз г. СтсФлновића и тражио да им се на лати, но поштојета сгвар всћ била пред полицијом и пошто су се они одупрели тој наплати, јасно је да би општина морала то парницом да тражи а то би било исто као ш кад би општина дигла парницу противу заузећа. Ствар је иснрљена па да приђемо гласању. Г. Др. М. Леко. По свој вридзца цео Лаудапов шанац није ззузет; то бв ваљало констатовати, — па за она имања, која су у последње доба заузета, не треба тапије кздавати. У будуће не издавати тап&је без рачуна. Г. Ј. Дилбер. Г, Председник је рекао мало час да је комисија, која је испитала шта је онштинско имање, свршала у главноме посао, и да ће г. Зарић поднети закојцдан и последњи и&вештај. За то бих ја био мишлења да се то одложи до реФерата г. З&рића Г. В. Дучи&. Ваља знати да ли је то грааица општинског атара или и иза шанца има општинског има&а јер га могу ^руге спшгвне себи да приевајају. Г. К. ПетровиБ. Ја не мислим тако о закључку реФерата као што мисли г. Црногорац и г. Стевановић, јер у реФерату стоји: „Узимајући све овп у обзир, ја бих мишљења био, да се не само ништа но овој ствари не ради, но да се и онима који још нису убапггињени, не етаје на пут убашгииењу, ако би који од њих то тражио. Госиодо, пошто је напред у ре®ерату казано да је се преко полиције тражило од лица, која су земљиште заузела, да иста општини врате, а они на то нису хтели вриетати ? и пошто је према разлоаица које је и право-

бринилац изнео, јасно, да ако општина не хтеде издати таније, да ће доћи до парнице, после које општина м^ра тапије издата онда нема бојазаи да ће се оно односити и на скорашња заузећа. И према томе ми можемо усвојити предлог правобраниоца наравно прзма онима који по закону имају право на убаштинење. У будуће пак општина треба да се ппстара да се не заузме не на једно парче него ни једна стопа. Г. Д. Миловановић. И ја делам мишљење г. Црногорца, тим пре, што у акту низу наведена лица и земљишта која су заузета. За то би ја био мишљења да овај акт зауставимо до доласка ре* рата г. Зарића. Г. К. Црногорац. Оно што до сад није у'аптн>.- пг> ја као одбораик не могу дознолити да се за њ' издаје тапија, и ја скидам са себе сваку одговорност јер завључак акта гласи: „да се и онима воји још нису убаштињени, не стаје на пут убаштињењу ако би који "од њих то т р а ж и о", — одакле оно што сам мало пре казао. Г. М. Степановић, Слажем се са г. Црногорцм и и одсудно сам противан томе последњем ставу у реФерату. И ја скидам са себе сваку одговорност. (Чујс се : да се одложи.) Како је дебата овим била исцрпљена одбор је решио: да овај ре®ерат причека док комисија, која проучава општинско имањо, ве поднесе реФераг и констатује шта је право општинско имање , а шта државно и приватно, па онда дч се изнесе иа деФинативно решење; дотле пак општински суд да одлож« давања тапија, свима онима, који су са својим имањем у суседству са Лаудановим шавцем. Бр. 38 Преседник. Н» реду је лицитацаја за набавку материјала за зидање гробниц1 на новом гробљу Набавка цигаља остала је на Браћи П- Ђорђевића по 38 дин. 1000 ком., песка на Николу Трумаћа по 8 дан. куб. нет. и цемента на Јов. Глигоровића по 36'90 дан. од 100. кгр. Лицнтација је држана 13. о. м. Г. М. Симоновнћ. Што се тиче задања. ја држам да ба гробнице ваљало зидати цементом, јер ако се зидају кречом онда ће вода у њих да уђе те се не би могле да отворају кад год бн затребало. Г. Прбседник. Ше® општ. лекара поменуо ми је да је боље зидати кречом, јер онда тела брже труну, а и ваздух се од трулежи не квари. Г. Розелт. И ја мислим да је боље зидати цементом. Г. М. Симоновић. Против зндања кречом говори и то што су на старом гробљу многе гробнице проваљују а то за то што су кречом зидане. Г. М, Степансвић. Ја држим да би-онда кајбоље било да се те гробнице зидају „аортланд цементом" само ако не би то много коштало (кошта много). Г. Ј. Дилбер. Да се не штеди крвч. Добар малтер вреди много. По саслушању продокода лицитацијв као и усдо^а 1 одбор је