Beogradske opštinske novine

КАРАКТЕР (по Оалаолсзт - ) VIII. Дохла-ћ-е васпитаЈве, Потодима што окрећу воденице света врела су на усамљеним висинама. Хедпс. У разговору са госпођом Кампан, Наполеон I. примети: „како стари систем наставе ништа не ваља" па упита: „шта би још требало па да се народ може честито васпитати ?■' „Мајке" (требају) — одговори гоепођа Еампан. Цару паде у очи овај одговор и он се одазва са: „тако ф,! У тој једној речи дежи цео систем васпитања. Аманет вам, дакле, госпођо, васпжтање будућих-мадра !" Еме Мартен (Наставак.) У опште узев, Може ее рбћи, да оно васп^ТШе и тесање »које се- покаже као добро за муш *ш баће добро и за женски свет у мдадости му.' Сои р&злози који говоре у корист вишСг образовања муШкиња, говоре исто тако у кори(зт вашег обра80В 'ан.а женскиња. Јер, у сваком кућевнок послу' драЖи се, И добродошло је, внање домаћици. Оао ју једино може наОружати за трудзу борбу жовота, и датв'јој сн&ге да кућу подагне и одржи. ДобрО васпитана глава н,у ће боље и сигурнаје штитити но сва др^га невиност; у моралној и религИозној куЛтури оаа ће наћи богатије изворе одрЖања, но ' у свима ФИ8ИЧКИМ даровима; као тто ће се осведочити, да је самосталност и самоуздање најтврђи темељ домакој срећи и напретку. г „ > ^ Али, ако женскја Иамвт и женСки карактер треба, да се израђу ^е с'погледом на сопствено добро, а оно треба да се васпитава изарад добра друге стране. Људи сами не Уогу бити здраЈви ни душом ни телом ако су жене нездраве; и, за то, ако Иолазимб са тачке, *да морална висвна једног народа зависи'у-гл&бноме од домаћег му васпитања. онда је образовање женскиња и питање' 6л-нар'6^ног значаја.... Кад је Пре пОла века Иаполеон Први рекао, да Францусској требају мајке, онје, другим речима, хтео да каже: да Француском народу треба домаћег васпи^ања, Треба кућа и у кући ваљана и паметна жена. Прва Фравцуска револуција даје Вам најбољу слику друштвене несреће која долази од недоЛатка ]Јс#гтлог утицаја Јженског. Јер, кад се тај велики на^рвдни покрет појави, друштво ^Француско беше сво заражено бесом и пороком. Морал/ вера, образ утону у"' сладострашће. Женски карактер поернубрак се искварН рађање иостаде предмет ругања, кућа и породица проиаде. Домаћа чисто^га престаде би^и веза друштвева, Француска ^е«та без мајке, деца се откидоше и најзаД Револуција букну. „под писком и вриском жена". Па жалост и та страШналекија заборави се, јер Францускаје ипосле узастопце

љуто бтрадала од недостатка оног реда, дисцинлине самоконтроле н самоНоштовања које се једино код куће даје добити.... Кнжу, да је и Наполеон Трећи приписао последњи пораз Фраецуске — %оји ју доведе крваву и немоћну пред ног& ^победиоца Фриволности и безкарактрености н&рода г к{&* и оној страсти за ужавањем коју је, узгред буди признато и он сам (Наполеон) млого допринео да развије. А логични з&кључак из овога тај Је: да, ако Француска хоће да^буде велика и честита, она мора послушати Првога Наполеона и стећи себи добре мајке. Утицај жепске стране свуда је један исти. Жена дејствује и на морал, и на правац и на карактер Шрода у свакиј аемљ«. Г А е је она по «варена и друштво је Чкжвирено, а гди је она чиста и узвишена, и друштво је на сразмерној висини моралној. Дакле, Уаепит&тИ жен ^Значи васаитати човека; облагородити њен карактер, то 5 ]^ колико и уздићи његов, коликб И проШирити^руг душевне му слободе и обезбедити благо цеЛ8г друштва. Јер, народи то еу синови домова,* *~деца својих мајака, Ну, ако ијест§ извеШо» да се карактер једног народа дајб узвисИТа- просветом и прогресом женскиња, није ни мало доказано да, ће користи бити ако се жеИе почну- надмеФати с људма у политвци и другим мушким улога &1. Може се мислити како се хоће, бли за ^ене ниЈе мушки посао као год што за-људе ? није жећуки пОсао. Искуство сведочи, да кад год је женаЧздвб јана од свог делокруга, бДсвоје %уће и Чвоје деце , да се ту порађала дру &твена зла. Тако^ у пОСледње вреие неки од наших нај : ^бољих" ФилантрОпа скатрали су за дужност "Ј# се боре против "Ш 'ог правца , тога одвајања жене од кућњет јој к^Ова, и терања да напор&до с људма ради' по углЉам мајданима, Фабрихамав цигл&нама. Само фешењеГје у толико прешније "Шгто , на пример, у сев^рној нам Инглеској још има мужева који остајуи /Шују код к^ће докмајка и ћерке иду на рад у-Фабрике. Последица је тога, разуме се,' ваопа&о ста&е', домаће и породично. Ивте слике и прилике наћ'и ћемо у Паризу, где је ушло у мбду коју и" код нас хоћу да уведу, да жене воде ' бригу" о дућану "и назару а људи се ше!у и време убијају по б^&еварима. Наравно, д^така! 'состбм! може да донесе само: безкућство, квареж и породично и друштвено пропадање. 4 ^ ** Нити има ркзлога за вфФвање 7 да ће, као Што нагласисмо политика бати школа у к <дој Ме се же&скиње како треба васћбтати 1 "А''-облагбродити." Они који тврдо верују у свемоћност биралишта очекиваће,