Beogradske opštinske novine
99
гди пост и причешће?Ово је друга годива к»ко Бог шаље на земљу сушу и град, а то није ништа друго до божија казна над земљом безбожва господара. Јеот (рећи ће још Петронијевић) ето за што је Милош постао мрзак свима, — и старим пријатељима и најстаријим слугама својим,^па и самој жени својој, светлој киегињи Љубици, која се и побунила на толике неправде и одобрила овај устанак приликом свог путовања у Крушевац. Дакле, сви пријатељи српске ствари треба сад, без оклевања, да иду ва Крагујевац, где ће им се хиљаде устала народа придружити. И ту , у самом срцу своје државе, Србија ће опет узети власт у своје руке" Тако је Петровијевић говорио, али народ који га је слушао већ не беше спреман за такве разговоре. Људи почеше колебати се и гувђати.... Осетив то, говорник, са чудесном вештином, промени тактику: „Боже ме сачувај (наставиће он) да ја што Милошу учиним ! Па зарму ја нисам кум? И зар ја не знам шта сам му дужан? Нв говорим ја ово у свом ин тересу, већ у интересу земље. Кад би ја само себе и своју корист гледао, ја бих онда ћутао — јер, овде глава игра и ја могу за оошту ствар и животом да платим — али осе> ћам за Србију и чиним ово из благодарности према самоме господару који је починио толика велика дела, и који сам није крив , него они око љега, који му подвлазе , с народом га завађају и иду да га упропасте" Сведена у ове грааице из)ава је могла бити примљена од народне војске. Кад је реч била само о томе да се књазу учине нека учтиве примедбе, свет је био готов да пође за завереницима. Него, шта ради Милош за време док се буна виЈе око капија његове столице? Он беше тада у Пожаревцу Дознав ла оружан народ са свију страна наваљује^ша Крагујевац где су смештене све касе и архиве државне, он, у први мах, подаде се слабости ко]а би била необј»шњива код таквог једног човека кад не би било гриже савести у деспота. Његове погрешке, нл гови греси можда, изађ ше тада пред њега и избрисаше спомен патријотских му за слуга. За тренут он изгуби сваки појам о својој величиви и паде испод самог себе. Несигуран у верност војна му министра Томе Вучића, који је командовао војском уКрагуЈевцу, уверен да је и сама Љубица, за време бављења јој код Стојана Симића ступила у договор са заверени цима, и видев у страху где се сва Србија диже противу њега, он се осети сам немоћан, осуђен и — хтеде да бежи. Он је, управо, н нагао био — решен да остави Србију и пошао је чак, и не објаснив се са другом јуначких му дана, ве узев збогом ни од ње ни од деце своје. Ствар би била и свршена, да не би једног човека у његовој иратњи, неког Коце сердара, који га је и молио и корио и кумио и преклињао, ради славе његове и ради имена српског, докле га није, готово на силу задржао и у Пожаревац вратио. (Наотавике се.)
Београд 6 Марта 1887 год.
ПИЈАЦА БЕОГРАДСКА ШТА ЈЕ ПРЕШЛО ПРЕКО ОПШТИНСКОГ КЛНТЛ?Л
ТЕЖИНА
18.800 200 46.000
1ИЛ
1 до 5 марта
27.956 111.880 28.434 11.447 19.132 59-703 10 700 9950 3504 57.460 12.490 2.280 16.558 390 5.340 8.797 8.520
ПРОСЕЧНА ЦЕНА
ДИН. ПР,
Пшенице Пшеничног брашна (лебног) „ „ финог Кукуруза Кукгрузног брашна Јечма Овса Арааџика Мекиња Криза Пасуља Лука црна Кчтрана Креча ....... Сена . Сламе ....... ( увих шљива саоре Ораја М< 1 сти Свиње Кромаира ...... Јабуке ....... Кајмака Ракије меке г> љ У те „ комоее .... Вина црна „ бела
16 21 11 11 11 47
20 15 3 3 3
110 75 5 20 96 100
23
50
20
50 50
50 40 65
УВОЗ ИЗ АУСТРО-УГАРСКЕ
6.450
Ђрашна ..........
Еасуља
12.360
Ме*иња
Шаиритуса
ИЗВОЗ 3А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ
ТЕЖИНА
1ИТЛР
КИЛА
10.202
3674
135
Сувих шљива Шишарака .... Комада кожа Овчији Јагње&их Кавлана Козиуих ТелеЛих
))
» )) >) )) )> )Ј