Beogradske opštinske novine

107

влада онака слога, каква је потребна да влада међу учитељима а и учитељкама. Из хигијенских обзкра, нарочито због инФекциозних болести, ниједобро да су уз самушколуи станови. Школа треба да је опкољена бар повећом слободном вросторијом ако не лепом баштом. Напослетку боље је давати учитељима и учитељвама и у булуће накнаду за станове, па нека они тим додатком (као и*са платом) располажу како најбоље знају, и не овим Јчигељским додатком правити неке Финансијске операције и неке неумесне штедње. — Кад би се само она сума, којом се сад плаћају баснословне крриуе еа основне школе увећала за оволико, са колико би овим предузећем био општински буџет оптерећен, уверен сам, да би могли том сумом подићи довољан број солидних зграда за основне школе, далеко боље од садањих. Истина не тако грандиозних као што би била она код саборне цркве од 20.000 дук. цес. али за тако велику школску зграду општина и нерасполеже удесним. одговарајућим простором. Држим да сам овим довољно оправдао моје одвојено нишљење. Г. Ст. ДобривојевиЈ У извештају се вели, да се плаНње интереса почиње како он почне зидати; међу тим у одбору је говорено да се плаћање почне од дана вредаје зграда. Тако исто би приметио и то, да потребне плацеве не куаује он, већ треба општина сама то ч.спод руке да се погоди са људима, разуме се да ће то бити јеотиније, а он нека помогне општини при плаћању. Каже се да су неки привремсни планови направљени. Не знам да а г и је у њима предвиђено да женске школе буду одвојене од мушких (Обраћена је пажња и на то.) Г. Св. Николајовић мисли да је уз овај план требало добити бар приближан предрачун јер се само по предрачуну може ценити солидност и вредвоћа (новчана) грвђевине. Затим вели, да је тај план (респек. планови) не иотпун, те да у њему нема ни оних свих локалитета какввх по закону о основним школама треба да има. Он је најпосле мишљења да би прм склапању уговора с' предузимачем требало сав овај рад, и планове и извештај комисије, упутити министарству просвете да га оцени са стране школ. захтева, па затим потражити и мишљења савета лекарског да ли је план с хигијенске стране добро удешен. Г. К. Пвтровиб. На првом месту примећујем, да је комисија, која је понуду и планове ироучавала, састављена из стручњака У састав номисије као што знате, ушлн су: паша два уважена артхитекта; г.г. Бугарски и Илкић- ушли су даље 4 — 5 којо проФесора које учитеља; ушла су два лекара, два правника и неколико трговаца. Ирема томе, по моме скромном мишљењу, у овом питању заступљена су сва она гледвшта, која су требала да буду заступљена. За тачвији предрачун, који се сад тражи, били би потребни де®инитивни плановн а ти би како сам дознао, коштали око 6—8000 дин. На толики пак издатак и жртву пе верујем да би и један одпредузимача, без озбиљнога изгледа на пријам његове понуде пристао, јер сваки тражи пеку извесност, па тек онда да ириступи томе послу и томе издатку? Нама т - ј. комесији било је главно да се по поднесеној шкици, средством стручњава оцени; је ли понуда екупа? да ли 0и се могла јевтиније

добити? и да ли пројектоване зграде — шкицв — одговарају правилима, које је миаистарство просвете, по саслушању стручњака, прописало. И пошто су нам стручњаци казали: да су цене солидне, да понуда није скупа, да пројектоване зграде подмирују и педагошке и хигијенске н сстале потребне захтеве, и, поврх свега тога пошто је конисиЈа узела реч и од предузимача да он буде дужан подићи грађевине такве које ће одговарати свимаЈ прописима „правила о грађењу школа која је г. министар просвете прописао,— онда, према снему томе, комисија није могла тражати деФинитивне планове; она се је задовољила и са нацртима — шкицама — које је предузимач поднео. Са тих обзара н разлога, комисија је и препоручила одбору показану понуду. Јер, што се тиче омањих ситница, као н. пр. да ли ће овај прозор бити овде или онде и т. подобно, то ће се, разуме са, удешавати доцније према поменутим правилима- По свему сад ваља решити прикамо ли ову понуду, или не? А што се тиче; де®инитивних планова и осталога, то је ствар уговора ји њима се има све то предвидети и утврдити, Г. С. Добривојевић. Ја сам хтео да допуним говор г. Николајевића: баш зато што нема предрачуна' комислја пе може да каже^да ли је то јевтино и врло добро. Г. К. Петровић. Довољно је да се из овихшкица види квадратура пројектованих шк^ла; а кад се то види т, ј. кад се зна шта по целокупној квадратури кошта ј едан квадратни метар, онда се према гоме може доста приближно ако не и сасвим поуздаао, знати: је ли или није понуда скупа. По томе су сигурно и сгручњаци комисије свој суд о понуди дали. По томе и ми сви који смо год зидали кућу, можемо то да кажемо, ма да нисмо у том стручњаци. Г. Св. Николајевић. Хтео бих да запитам г. Илкића кога немам част познавати, по чему се цени скупоћа или јевтиноћа неке грађевине? По квадратури то не може да се цени. Ја мислим да никаква друга мерила за тачну оцену нема до предрачуна, и кад би ми хтели да питамо је ли то скупо или јевтино то би ми морали знати пошго је материјал и остало. Што се тиче самих с»анова, класних соба, ја кажем да је ово оскудан план. Ми мислимо да се поред основне школе установе неке рвдионице; међутим, за то нема у плану ни парчета места. Свака школа по селима има своју библиотеку и музеј, међутим за то ми овде немамо места, до ако ће се то сместити укујну учитељеву. Дакле, план није прављен према з зкону о основним школама. Неупутно је пак пред нас сгављати да кажемо да ли је то скупо, по што нема детаљних планова. Г. Јов. Илкић. Што се тиче цене ми смо за основу узели цене школа које су до сад овде грађене. Од толиких планова који су прошаи кроз министарзтва просвете и грађевнне, и за ко;е планове су рађени тачни предрачуни, ми смо узели просечну цену и према њима смо оценили ове скице. Зидање цак, разуме се да не може другче бити него како прописује закон који изискује сталност куће. Кад буду израђени детаљни планови, онда ће се и утвр дити цена школа, за сад је као што поменух узета просечна цена оних грађевина школских које су већ у Србији иодигнуте. А та износи 110—140 дин. од квадратног метра, но, разуме се, да та цена није обвезна, него ће се при усвајаау деталних планова исастављању уго->