Beogradske opštinske novine

153

штампааи, нужно је, да сви будемо врло смотрени па да се на све могуће н&чине побринемо те да се сачувамо од индискреције, да се сачувамо од тога, да не изиђе у свет садржина њихова нре времена, па да дође сутра и други и трећи те да каже, па и ја нуд^м то и то, и ја пристајем нн ово и на оно. Мони се чини, да нама неће бити ни мало теретна ако овој ствари посветимо неколико часова више. За што да не почнемо прочитавати све ове ОФерте сад у плеиарним седницама, па тако да се и ја, н можда и други од мојих поштов. другова која смо овде, потнуно обавестимо о ствари онако како она и заслужује. Мени се чвни да стручно обавештење стручнијег човека него што сам ја, свах^да доноси самом мени и целој ствари више користи, него што ћу сам као пот пунце нз посвећен у ове детаље моћи да себи створим мишљење, мишљење, које мгже бити и погрешно и које после стручног обавештења можз бити не би ни постало. Мени се чини и то, да ми још немамо права да евв понуде пут.ем штампе разнесемо по целом грађанству. Но, кад би их штампали само у оноликом броју колико за нас који смо овде треба, на то би иристао. Само ипак вас молим, да размислимо о ономе што сам в ћ напоменуо а то је: да се сачувамо од индискреције. Редимо да нико од нас нећо д&ти ни једноме од повуђача ове ОФерге, као што заиста и не ће, но опет, ја би желео да нам се тто не подметне ни од самих тих странеца ни од наших грађана и пријатеља. Држим, дакле, да нећемо ништа изгубити већ само добити и сачувати се од сваке индис креције највакше таво, ако будемо овде у пленуму прочитали, и у свима појединосгима сретресли све те с®ерте. Читајмо неколико сахати једног вечерв, неколико сахати другог вечера. и т. д. док све што треба ве сазнамо, док о свему не будемо тачно обавештени, и са целом ствври тако упознати да о њој можемо свој суд донети онако као што треба, извесно је, да ћемо тако имата већега усиеха за саму етвар. Г* Н Хор^еви!. Ја не делим мишљење г. предговорника. Наиротив, држим, да је понуда једна, ствар по иуђача само донде, док се не отвори, а чам се отвори својина је општинска, ил онога коме је учињена. Ако се понуда која је учињена прими, добро, а ако се не прими 0'Јет као ствар општинска ићи ће у архиву општинску. Друга је ств! р што рече г. Црногорац да се од стручвих људа обавештавамо и да к.оа свакз нозиције тражимо обавештења. То ће бити ааиста потребно, и то ћемо ми чвнити при претресу и ретавању оввх понуда. Али ипак иретходно, треба да се са сзима нонудама и сами све трано упознамо, а то је могуће једино тако ако све п> нуде у руке добијемо. — Што се тнче нитања х )ће ли се понуде ове штампати и за ширу публику или само за чланове комисије и одбора ја, држим, да смо у томе готово сви сагласни, и од својс стране мислим, да, као год што сваки од нас који смо за ову ствар позаани има нрава да препише све ове понуде ради свог проучавања, тако исго, сви ми имамо права да решимо, да св оне за нас и одборниве одштампају, и да нам се штампане пре даду на проучавање. То ми се чинл сасвим јаоно, с тога и иотпомажем предлог г. Пачуа. Г. Мих. П. Мшајловић. Сви говорници, који еу гово-

рилио овој ствари, рааомињали су, какојеово зајиста ствар од превелИке важности, како ће коштати опш^ину много новаца и како јој, с тога, треба најозбиљнију бригу посветити. Тако и јвсте. Мећу тим, примећава се, као да се неки боје нечега, те одричу нута и начина, који је заиста најбољи, за темељно ПроуЈавање и озбвЉно штудирање ове преважие ствари — велим —, боје се или бар устручавају се да реше да имамо све ове о®ерте штампане у рукама те да их не штудирамо овде за сат и два или 8а дан и два него да их штудирамо, дуго и ноћу и дању код својих кућа, да се са њима потпуно упознамо па ондн да дођемо овде спремни и да сћесИа свО)е дуЖвости о њима одлучимо. За ово питање госпедо заиста тр<;ба, озбиљнб и дуге штудије. Ја нећу да говорим о Финансијској страни ове ствари о којој би можда могли сви и еада реч да дамо, али, ту има д р у г и х још и важвијих пигања која треба проучити. Замислите шта ту има чиСто ФеХнич^их послова, и где мора да се знг и да се каже, какав треба да је малтер при зидању водовзда и канапа, где мора да се зна и каже, накав ттеба да буде камен, каква треба да буде цигља, колико дебеле и широке цеви итд. И ја са", као техничар, о свему томе не могу сад одмах без дубље штудиЈе да искажем своје мишљење, а вамо ли да то могу људи који нису ни толико стручи,аци за ове послове. С тога мислим, ако хоћемо озбиља да се цела ствар темељно изради и добро проучи — а то извесно сви желимо и хоћемо — онда -пе остаје нам за сад ништа прече него да се све ове понуде које су учињене и отворене одмах наштампају и да нам се предаду на штудирање. Ни сам ни ја противан томе што је неко од гоеподе поменуо, да се изберу стручаи одбори или само један одбор ужи, у који би ушли поједини стручњаци за дубљу штудију ове ствари — али тај одбор, по мом мишљењу, треба да се бира онда кад будемо сви изближе упознати са целом стварју, а не још сад. Г- Е. Главини!. После овога'штоје г. Михајловић'ре као, ја не бих имао ш га више да кажем. Једино то још могу да додам: да често и спецлалиста не може да да обавештења о једној ствари чим се она нрочига, номорадајује и сам предхотно ду^ље проучи. Свакојако, дакле треба наћи пута и начина да се цела ова ствар добро проштудира а то ћз сс изаеено учинити ако се свима нама предаиу штампани примерци, јер овако важна патања не треба решаватл . ругчије, па макар се с тога морало на решење мал > и почекати. Г, Др. Пачу. У корист предлога да се све ове попуде штамиају имам да наве/.ем и овај разлог. Ми овде имамо задагак да са стране стручњачке дамо оцену о учињеним понудама, и да нашу стручњачку оцену аоднесемо на усвајање одбору оаштине београдске. Одбор општински, дакле, има да донесе главно решење о ствари, а наша стручњачка оцена њега Фактички не веже, да је мора усвојити. Самоме одбору, д а к I е, кад дође пред-ањ наша оцена, да би могао како треба ствар релити, свако;ако потребно је да проучи темељно све ове понуде и да их упореди. За то, кад их будо имао пред ообом штамЈаче заједно са нашим извешћем извесно је . ц а ће моћи са савесношћу и бољчм познавањем, целз стваре дати свој меродавни и решавајући глае. С тога је