Beogradske opštinske novine

ница, која је за Србију постала Сливницом тек онда, кад јој је „пријатељ" Кевенхил^р дао разумети : „ако се мир не нотпише, ни један се вишек не пушта" 2 — једном речју — она Слгвницаза коју у ствари, и последњој инстанцији, вмају даг еко рише заслуга јевропски Палати него ли све сабље бугарских кнпетана — та Слввница, мисли ли озбиља г. Дилк, да је то победа Бугарске а псраза Србије у . једном врло озбиљном рату ?' 1 Ако мисли, онда нека му овај мали одговор („НШе гер1у") послужи као доказ да — и побеђени умеју историју да пишу ! . .. Јест, ми смо узели ово перо у руке да, као никада до сада, проговоримо с незваним судвјама гордог Албијова, да им право у брк, да им у 08611 ости њихова рође* а брвтанска оружја, покажемо, шгајеи колика је та Сливвицв; колико права „победна" метала има у тој бугарској сабљи батенбершкој, што се свуда и свакога часа, као кеба за појасом, вади да посече српски Пијемонат да уздигне Бугаре а обори Србе у оча&а света необавештена ! Уеев пак, тај задатак ва се, ми ћемо се држ&ти најпростија р&чуна: пустићемо да говоре циФре и псдатци, и то оне и онавве, за какве се г. Дилк умео постарати кад је требало доказивати да Инглезн могу тући Русе у Азији, и отети им чак и Владивосток, »ли не и кад треба са математичком неумитлошћу и стварном логиком оценити разме^е и резултате српско-бугарског рата. Дакле, понављамо, сматрате лв г , сви ви добри људи у Инглеској, да је Србиј^, разумемо као држав8, као морална и материјална чињеница и целвна, на Сливвици Слввнрцу имала ? Ако, аргумента или и уверења ради, речете да је, то, да ли и такав неусшх & г оже бвти довољан основ да се Србима оспори н оно име и оно место које се ни у најнеуспеггнијим р^тсвима не губи,"или и оно нраво, које се и самим поразима тече ? Прво и прво ,са какввм сбразом можете вк и самој Сливници одрећи Велику Србију, ви, којима је иједва Тривица, деветог у плугу, довољна да стече Вел&ку Румунију ? Зарје пеће јунаштво показао Влвх, кад је, вз страха да му Турчин, за Русом, у кућу не дође — из страха који се хтеде, али немогаде, да сакрије ни у ратној прокламацији немачка му кнеза — велим зар је веће јунаштво показао он, који у два века (од кад се исток ослобађа) приетаде да издржи је дан ворг на Плевни, него ли Србвн који и без Руса и пре Руса, са јединим споменом на дела својих старих, рат турској царевини оглашује, и сам се 2 ) Види званичне сведоџбе о овоие, штампане у латгким плавии књигама „В1ие ћоока" британског министарства сцољних послова. " ОВОМ БРОЈУ СДЕДУЈЕ ДОДАТАК

самцат четири месеца са О^мавима и Сулејманима њеним бије ! ? 0 Грцима и Бугарима и да не говорим >, где су онда били ти „ иотомци римских леги]она ?" Што се тада, с мачем у руци, не јавише за прво место у оном „ Источном Савезу " ксји има доћи на рушевинама турсаог царства у Јевропи, а које им (место) ви Инглеза тако радо дајете. Пр венство на поиитичком к<маду тече се првенством на јувачком мегдану — бар ми Срби недамо другаче — а ВласЕма је у толико лакше било такве заслуге стећи што су они и данас млого већи од нас а оада их је било и четири вута више. Уараво, што и за што да „иотомциримских легијона ," код толвке „жилавости и чврстоће народна им карактера, чекају на Коз&чки прелаз преко Дунава, да тск уз Русе, пор*'Д и иза Руса, доказују колико сумушки? кад им је и бројна п економска снага и пр вага валагала да предњ-.че свииа па и Србима на истоау. Та, не да су Србима предњачили него, да су с^мо према броју и положају свом сразмерду жртву ноднели, слободно се може рећи, да се иеточпо питан,е не би ни до давас встргло из руку источних народа. Оно бл се решавало, па без сумње и решило, њиховом рођеном снагом и заслугом, и она чувева конфедерација источна била би данас можда жива тековива у место што је папирна мрва са стола јевроаских Лилата. Е, али „потомци р »мских леги јона" од силне куражи, достојне б« з сумње опих других, све великкх, потомака — Леонидипих и Милцијадових — не смедоше проаустити Србима нв једну лађу оловних цези, већ се као зечеви завукоше у познату јазбину „међунарздне неутралности" Ну, било с тим како му драго, рећи ћете. да нчје сада реч о српско-турском већ о српсво бугарском ржту. Лримамо и ту рукавицу, и ораво ?ао у счи гледамо кад кижемо: да је веће дело, дгје сјајнаји војнички оглед а та сраска Сливаица, и та наша „нораза," него што је румун ска Гривицз, та влашка ,,победа.' ! Мало даље ћемо вам ово и опширније посведочити. За сада примите оволико на мме капаре: на Тривици и на целој Пневни бранио < један од двоуице ;* на Сливници (цаФра ће показатјб равило се дво)е од једнога !** Сливница је рана, — ал' јунака најтежих мегдана; Грввкца је ,,победна" висина, ал' висвна (читајте Езопа) еа коју царића узвећу вад се суром орлу за крвло прикаче... Баш, пигаите како год хоћете, и ружите нас к јлико вам драго — једно стоји као

*) Турчин од Руса и Влаха

**) Бугарија и ш њом Румедија, од једнс шаке Србадије младе.