Beogradske opštinske novine

ДОДАТлК БРОЈУ 18-ОМ „ВЕОГРАДСЕИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА.'

ув „к што је : ,ио тежа ]е ова наша гакола гласнија је наша ха1Д7чина"! • • • На послетку, аргумента разговора ради, да речемо, да прелпоставимо и оно што није : да је Ср бија, као Србија, као народна снага и целина, еа Сливеици Сливницу имала, — опет — зар и такав неуспех може бити довољан повод, да се на обалама Темзе једнако виче : „расани га расани". Британски Пилати нису тдкве пресуде изридааи на над себе достојнијам грешницвма — нису рг:кли то ни Пруској на Јена, ни Италији на Новара, нш Аустрдји на Садови, ни Фр&нцус&ој на !,Седану. У очима њихових најумнијих државника и најхрзбријих војника, Пруска Је, и поеле парадног уласка Наполеоновог у Берлин, остала главна секга ш нада Велика Немачке, Сардинија и после Новаре Пајемонаг апенинског полуотока 5 Аустрија и посла Садове велика војничка сила, а Француска и но сле Ватерлоа и носге С Јдаеа страшиио свају сво јих победилаца... Мало даље, ви ћете видети и колика је разлипа између тих тамо ваших велеких Садова и Кустоца, Ауерштата и Седана и ових овамо нзших малих „Сливница" и „Перот&". За овај пар, на дневноме је реду ваша логика као политичких судија једаог народа на основу војничких му дела. Ваистину, Сливнаца не само да није Садова и Новара једне Србије него није Садова ни Н( вара једног доброг корауса њеног, п т или шест од којих је оеа, још као кнежевином од милијун и 41 тврт душа, кадра била да изведе, и извела, у нрви јој бој оа Турцима године 1876. Јест, тек Ђунис српски има ту тужау част да личи — ааи не на ваше „јевропске" бруке и срамоте на вагае старе Аустерлицр, нове Кевигреце -— већ п ако и е& шта а оно, на часни и горде Севастопољ руски, на ту тужну двку и првлику словенског Кожоса; јер је он, у минијатур^ само, лик овако неравне борбе каква се водвла око кримских обала а завршила над разваиинама тврда Малакова 1 )! Јест, Сливница; ма Срби знамо шта је С швница — ми Срби најбоље знамо, јер најбоље осећамо, сву тежину морална удара који се, са мало више обазривости не само избећи већ и у бугарски Велблужд иретворити дао, али ви марцијални Инглезн, ви, које су колико јуче тувли голи и боси дивљаци Зулуланда; ви, чији су м најбољи ђенераии, не изузев 1) РазЈшка које има између Севостопоља и 'Буниса говори еамо у корист маленог Срби^а, јер се Русиј V тамо ухватила билз у кештад са три пута иеком сидом, а Србаја (ако Мисир рачунамо по што је и он нг нас један контивгенат посдао) са тридест пута већом. Србија је природно р1ии'е и подгегла, али и тај рачун кзд ухватимо остајв лепа разлика у љену корист.

ни иобедиоца од. 1елел-Еебира, у место да освете бесмртна Гордона. у Картуму, побегли испред башебозучке гомиле једнога Мадије; ви, чији је војнички углед („ргевМ^е") уАФрац« тако наско пао, да се и ча брука доживела, да вам један лажни пророк шч Судана, један Арап -п из пустиње, поручује „да примате веру Мухамедову, или да му иа мегдан дођ°те" — да збиља — коме се ви ругате ? у чајем ли то оку црни трун видите? Да л' у сриском — соколовом ? (Наставике се)

ПИСМА ИВ РУСИЈЕ (париском ,,Солеј".зг) Петроград 16/28 априжа 1887. ПЗнеблеова аФера произвела је у вашш нолимч«им круговима најгори упечатак. Добро обавештени људи, иаи бар они којима је занат да то буду, сматрају Француско -немачки р%т као неизбе] жан и близак. С друге стране, уверавају ме, да се у неп@средној околини царевој не држи да ће доћи до прекиаа, И — са основом. Сама узрујаност, коју до сада изазваше веста из Париза и Лонд на, остала |е површна. Велика маса еарода ни .је се могла узбуеити догађајем који не разуме, и чији домашај она није кадра да измери Тога је било у посланствима, у страној колонији, коругвима књижевничким, ариетократским, и у опште оолитичарским. Полузванична гатамаа, видно се покор&вајући добивену мигу, прелази преко догађаја без коментара, и доноси релативно негаатне белешке о целој ствари. Једино, славеноФилски листови, и у орестоница и унутрашњосги, што се отворено изјашњују за Фраецуску.^ Док вам ово нисмо стигне, Шнвблеово ће се питање ва сву прилику решити у једном или другом смислу ; али још сад се даје оцензти држање Русије у случају рата. У случају рата између Француске и Немачке, Русаја ће се држати неутрално. — Ја знам да се у Фр&ецуској рачуна на моћву и аенобедн^ потпору руске војске, која је у исто време и најв^ћа и најдисциплинованаја војска на свету. Ја не еаборављам да би Францускоруски савез био коригтан по јевропску равнотежу, п .требан за Француску и добро виђен у Русији ели бар код сгавенофила јој. Али озбиљви разлози саоје на путу скором закључку његовом. Прво и прво, ту је по среди јака воља царева. Извесно је да садањи цар не воли млого Немце,