Beogradske opštinske novine

219

иању, То што сте хтели д»>ље говорити задржите сад па после кажите кад буде говора о уговору, Г. Мијајл"> Павлова&. Онда ћу ја продЈ'жати што се тичс самог уговора у опште, Ја незнам шта се има још тако много да штудира тај говор. У колико сам разумео уговор је начињен тако добро, да је концесионар добро везан, а општина се нема бојатл да ће бити оштећена. Од моје стране ја би овај уговор препоручио да се прими изузимајући само неке маке свтнице, које се могу поиравити, и које не треба да нас одведу да и даље развлачимо ову ствар. Г. Никола Ђор^еви!. Ја држим гооподо, да овај уговор не би требали штампати е тога, што је врло кратак и у неколико т&чака може се читањем тачка по тачку прочитати. Друга је ствар, кад би се морало проучава њем и упо^еђењем ценити и решавати, као што је то код понуда за сталне водоводе. Мени се чвни, да баш ова господа, која су противна штампању понуда, сад су противаог мишљења, и предлажу да се штампа. Како то изгледа? Г. Мвјајло КрстиБ. Узимајући у обзир све ова прамедбе, које иду у корист да се уговор штампа, ја имам с моје стране да приметим, и да вам обратим пажњу и на ту околност, што ће се трамвај везати са станицом жељезничком и обалом савском, То је пигање које засеца и у интересе државне и у интересе општинске, те с тога је и нужно да се штампа, а за то време, да се оаштива обрити министру грађевине, и да ближе дође ш њим у споразум односно те везе, јер министар може о томе са свим дфукчије мишљење имати. Општина не може да каже ми ћемо да вежемо железницу са обалом. То није у њеној власти. Што се тиче самог уговора, он је по себи врло добар и због тога, што ће се штампати, не мора се за то дуго отезати. Ми се ее можемо опет за ова три дана овде састати, а за то врсме и уговор ћемо проштудирати и зкаћемо, како се овој вези мисли влада, па ћемо лакше уговор усвојити. Г. Председник. Господо, ако се не варам баш у понуди је био говор о линаји, која би везивал® железничку станицу са савском обалом и та је ствар ишла код владе и она нам није ништа приметила. Сем тога ми опет с тим, што ћемо примити уговор не решавамо деФинитивно ствар, него ће она опет ићи влади на оцену и одобрење. Не треба дакле председништво да иде влади и да се споразумева, кад ће то после решења одборског ићи. Г. Коста Црногорац. После извештаја комисије, после нрочитаног угсвора, ја господо имам да захвалим члановииа комисиије у колико су вредни били, да нам изнесу укратко све важне појединости. којв нам дају снаге, да можемо јуначки да приступимо решењу. Али господо не мојте ми замерити што ћу казати, да ми не треба да приступимо решењу једнога оваког важнога акта, а да не дамо исти јавности, те да види и остали свет који се за ову ствар интересује. Ја сматрам ову ствар као врло важну, па и само ово питање, хоће ли се штамчати или неће. Мк не треба да приступимо раду и да примамо у тако малим цртама

поднешени уговор, пре него цсти не изнесемо на јавност у нашим општинским новинама које ће први дан доћи на ред, па дз тако имамо иети штампан у нашим новината, ако га нећемо иначе штампати, и у истоме да имамо прилике, да тај уговор проштудирамо да не остане ни једна тачкица непрошгудирана. За ову ствар свет се веома интересира. Ја вам то могу гарантовати. Ја господо украгко говорећи кажем. Ја немав куражи да приђем у детаљну ствар и дам свој глас пре, но што би пришао мнењу господе, која к»жу, да ствар изнесемо на јавност и ја приступам уз мнење господе предговорника, да се уговор штампа. Г. Мијајло Вуји^. Господо, кад је ова конзорција још први пут поднела понуду, ми смо имали све главне услове, још онда, који су сад у уговору изнешени. Тује питање о мрежи, коју је општина дозволила и друго пи> т&ње о тариФи. Ми смо оба питања примили. Друго, ми смо избрали једну стручну комасију, да и она квже своје мнење, и она нам је казала своје мишљење и о мрежи и о свему осталом, и треће, што ме руководи, да није иотребно да се штампа, то је да ово подузеће по мом убеђењу није ни близу као што су друга општинска подузећа: као водоводи, канализација итд. Ја сматрам, да )е ово подузеће ризичио само за предузимача, а не и за општину. А ми све што имамо да пазимо, то је на цену, и линију куда ће вћи. Што се тиче другог услова, да се ослободи од плаћања порезе, ту треба општина да му помогне и да поради код државе, па ако држава не одобри, то је њена ствар. Даое не налазим за потребно, да се озо штшпа, и з ^ то сам да се пређе на претрес тачкз по тачке. Г. Милан А. Павлови!. Овде се господо износи мишљење од неке господе одборника, да се уговор штампа за то, што им по говору г. Косте Црногорца изгледа, да је ова ствар нова, која не треба на брзо да се реши. (Коста Цроогорац. Ни сам казао: нова ствар) Извините, може бити нисам разумео, Али сви знате да је ова ствар била пред одбором, па је дата комисији на шгудирање, и ова је дала извештај и усвојила све садање услове. па је на основу ових прављен уговор по одобрењу и решењу одбора, и тада су постављене неке обвезе, да кад се поднесе план, да се за четрнајест дана и примиНа сваки начин у уговору стоји једна тачка, да ће општина да ради на ослобођење концесионара од плаћања порезе. То може бити да ће бити излишно, али баш та тачка стајала је к раније. На нама не стоји никаква обвеза за то, предуз^мач тражи, да ми само порадимо на томе, а не стоји нам обвеза и да мочамо израдити и да без тога уговор неће да се изврши. Ми ћемо порадити и ако израдимо добро ако не израдимо ништа није ни било, ма смо наше испунили. Кад сад у овом уговору немамо ничега новога, а није ништа непознато, ни тешко, онда, на што да ее исти штампа. Што се тиче оне обалне линије г. председнлк раче, да је то раније условима комисије одобрено. То није одобрено. Њима је одобрена савска линија а не обална. Ми смо тражили, имајући у виду, да је улица -тесна, и да