Beogradske opštinske novine, 03. 06. 1887., str. 16

244

рода. Више свега, он је добар хришћанвн ватрени патријот, као што је божаји мир шомаааник !.... Они који га не би слушали ба;и би слуге нечастивог, оруђа свтаве одметника од цара небеснога... Избегавајте, за то, о ви благочест ,ви Козади Дона, избепвајте, ове ненријатеље власти која од Бога долази"!!!.... Па какви ли су збиља ти Козаци Дона које дадас слави цела Русија и којима Александар Ш-ћи поверава свој престо и свога сина ? Име „Козак" будиће у души Француској два тужна спомена : ироааст 1812 год. и наааст 1814 год. *На против, Рус оно подсећа на прошлост пуну славне борбе. Нека намје дакле дозвољено да бацимо један кратак поглед на тај лист историје: Порекло донских К^зака (које не треба побркати са Козацима Дљепра или т#ко званом Заио рогима ) доводи се из последњих година иетнајестог века. У оно време на целом истоку било је млого незадовољника и пустолова, побуњених робова, умаклих мужика, побеглих војника , гусара и номада, хајдука и јунака. Све је то тражило уточишта око обала реке Дона, — које су онда биле још спорне границе између словенског света и земаља Ислама — и све је то примано под једним условом : да пригрли веру православну. Није прошло дуго, и два десет разних народности ту нађе места, а из њих пониче безброј разноликих типова, јевропских и азијских имена, — у модернпх Козака — страшна мешавина Калмука, Персијанаца, Букараца, Не маца, Грка и Турака, међу којима преввађује руски, или управо, малоруски живаљ. У шеснајестом веку почиње велика војна противу агарјанина, Турчина и Татарина на Криму и Кавказу. Велики број старовераца , прогнан из Велике Русије версаом нетолерантношћу цара Акексија Михајловића, дође да поткрепи козачки живаљ и загреје проселитску му ревност. Тако у 1637 год. град Азов би опет од Турава и проглашен за хришћанску варош, на велику радост цара Михајла Теодоровића који обасу поклонима дотичне главаре. Но, занети овим успехом. Козаци се дохватише лаких им лађа, и усудише пркосити бурама Црнога мора. Они запалише Синопе и Требизонт и обновише у седамнајестом веку баснословне подвиге старих норманских гусара. Најзад, Турци се реше да баце у Азов ове <трашне непријатеље Ислама ; али. по што у тромесечној борби (1641) И8губе неких 60.000 људи, успеју самотолико! да Козаке нагнају на одступање из града који су од врха до дна разорили.

Међу тимисељаваље Велико-Руса према Дону продужавало ^е тако да у 1672 год. већ је било неаих 48 паланака козачиих Петар Велики умеде задобити за се ове ратнечке чете, и посла их и ва Турке, и на Пољаке и на Шведе и на Церсијавце. Донски Козаци, нарочито, одушевљени православним Фаватизмом показаше се као најоданвји војввци Ш>р метијева и Менчикова. Царица Јелисавета, кћи цара Петрз, употребљавала их је противу Турске; а Павле 1-ви поверио био Суварову у чувену му походу по Италији. То је оно време, када, изгубљени у глечарима Швајцарске, а гоњени д«н и ноћ од победног Масеее, они сагореваху своја копља да огреју свога старог ђенерала. Улога Козак* у великии наполеонским ратовима позната је свакоме. Оаи су били и на Аустер лицу и на Бородииу; а при одступању велике армаде из Руоије, под предводништвом чувенога Платова , отели 15 застава и 864 топа, а зарсбили 40,000 непријатељске војске, у којој 10 ђеаерала са хиљаду ОФИЦира. Најзад, од пљачке коју добише у Француској 1814 год. они се побожно поревенише и подаришз Казанској катедрали у Петрограду је дан стуб од масивна сребра ; а, у спомен свију тих подвига ; цар Никола уведе 1827 обичај: да се престолоиаследник проглашује за атамана свију трупа козачких. Таква је, у кратко, историја оних донских Козака који данас у Русији уживају нраву популарност. Светковина у Новочеркаску била је, више свега, војничка. У повратку са исте, цар је обишао арсенал у Тули и све њене пушкарнице и тополивнице ; а први акт по доласку му у Петрокрад био је нов дар војсци. Сви стари војници одликовани крстом свет. Ђорђа (као вајуваженијим орденом у руској војсци) добили су радосну вест: да им цар пензију за четвртину повишава. У времену крајње ековомије у којој живимо, сматрам за вредно, да нарочито споменем ову праведну и похвалну издашност према заслужним борцама отаџбине. ОВОМ БР0Ј7 СЉЕДУЈЕ ДОДАТАК