Beogradske opštinske novine

264

С. Пијадо Ја ако нехтедне тамо нико да седи , шта ће онда бити? Г. С. Добривојевић. Аконестане телалница, нестаће лоиова, јатака и нечистоће, на опет је општина у добити. Г. Мајајло КротИо. Ја хоћу да одговорим госп. иред говпрнику Марку Степановићу, који хоће да се одреди једпа улица за телалнице. Рецимо, да тако учинимо. Та улица неће одговарати санитетским обзирима. Телали ће стрпати еспапе по собама и подрумима и неће бити нровејани, а сем тога и самим телалима учинили би једну несрећу. У тој би улици поскупеле кирије, па шта би онда било. Учииили би горе, него пгго желимо. Сем тега те би телалнице биле у тој улици раштркане, једна на једном друга на другом крају , док овако кад би општина направила не би много коштало, а имали би поред аога, што би задовољила све обзире, још и знат* ну корист и то можда не 20 него и 50 од ето и онет би за продавце јевтиније и корисније било, него кад би приватнима кирију плаћали. Па не само ово него и оно што рече г. Стева Добривојевић не би било јатака и лопова, а поред тога господо ни за саме наше трговце није добро ако би телали овако у вароши остали, јер овако, како изгледа да поред једне трговине дође један телал итд. Моје је мигалење да онштина подигне сама зграде и да их нод кирију даје . Г. С. Пијаде. Нико не избегава да тамо буду телали; само не треба општина да подигне дућане за њих. Г. Д Наумовић. Што се наже да за њих подигне оп штина дућане на тркалишту, ја за то нисам. То значи да ее изван вароши створи једно гњездо лоповско где ће лопови нротурати крадене ствари. Г. М. Степановић. И ја сам имао то да кажем. ОсобРто било би опасно да се дижу дућани на тркалишту, тамо, где су леђа окренута гробљу. Држим да је далеко већа сигурност за јавну безбедност и за контролисање тих нродавпица, ако се оне сместе у коју улицу у вароши : било на дорћолу, Јалији или Крагујевачком друму. Г. Н. Ђзр^звић- Оно што је казао г. Крстић да ће опгптина имати 30 и по 50 од сто ирихода то не стоји, нити треба да нас то иривуче за решење да општина гради какве дућане за телале. Опгатина има тако много својих интереса да очува и нека те не упропашћује а ово оставимо поједипим грађанима. Ми знамо како иде и са другим ошптинским приходима и губимо онде где би општина требала да има много више интереса. Г. М. Клидис. Ја, мислим да се о измегатању или не измештању телала изван варогаи, сада нема гата да говори. То је питање регаено и решило се за тркалиште. На жалбу телала питање је било, могу ли се они изместити на које друго место и полиција то није одобрила. Садаје овде главно питање које имамо да решимо само то: хоћемо ли да ошптипа подигне дућано за телалнице или не ћемо ? Што се тога тиче, разлози г. Крстића врло су умесни и ја их потпуно усвајам тим пре, што ако се остави нриватпима да подижу те дућане, опи ће онда битирагатркани но целим тркалишту а неће бити грунисани на једном месту, да би се контрола могла тачно и лако одр-

жавати како у погледу на чистоћу која се тамо мора одржавати тако и на све остало. Г. предовдник. Заиста сада је сво питање у томе хоће ли општина да подигне дућане за телалнице. Оне се морају изместити из вароши но ранијем решењу. Тоје јасна ствар. Сад, ако би се регаило зпитање у томе смислу да опгатина узме на се подизање тих дућана, ја би вам изнео предрачун који је општ. инжињер спремио, и који износи преко 20.000 динара. (Вичу : нећеми — нећемо). Дакле, ко је за то да општина подиже озе дућане нека каже за, а ко је против тога он не*?а каже протпв (Извр шено гласање). По извршеном гласању већина је решила да се опгатина не упушта у грађење дућана за телалнице. Господо, концесионар за грађење трамваја као што знате учанио је извесне примедбе на уговор. Ми смо о тим примедбама донели решење и еад да прочитамо све, да се забележе. Прво је приметио код чл. 3. у првом одељку под А да дође место последње три врсте ово: оистем локомотиве одређује одбор општински епоразумно са концесионаром ? (Усваја се). Код чл. 4. да се дода: да сагради о своме трошку и експлоатише у своју корист. (Прима се). У чл. 5 да дође око средине : „на коме ће се месту одредити земљингге за подизање ових зграда решава одбор а колико ће се земљЈшта дати за ту цељ одређује опш. одбор споразумно са концесионаром." 1 (Прима се). У чл. 1 под Б. онде где стоји: „варошка жељезница обухвата ове линије" треба да дође реч „за сада. и Код чл. 1. нод Б. да се избришу речи: „но улицама кроз које пролази жељезница и то ону" па да стоји „калдрму, која се налази између трамвајских шина" и т. д. (Усваја се). Код чл. 11 и то у 3-ћој линији озго место речи „и која ће и т. д. да дође овако: сноразумио са општинским одбором, а ако се не би општлнски одб^р и концесионар у овом питању споразумели, оида ће министар унутр дела регаити ствар. (Усваја се). Код чл. И да дође где се говори о цени и отоји цеч. „нрелажењем" још и речи „иа другу линају" (Прима се). Код чл. 18даизостане она реченица „А да ово." и т. д. до реченицо „Право својине општинске" и т. д. (Усвајаее) Код чл. 19 да дође место „а погато се и тим начином" и т. д. овако „а ако би наступио случај да се казна не би могла наплатитити" онда ће и т. д. као што стоји у тексту. Заборавио сам казати на првд код чл. 13 где се говори о умањеним ценама за ђаке да се каже да за њих вреди она такса од 3 дин. месечно само кад иду у школу и из школе. То ће се дакле тако и стилизовати. Код чл. 23. место речи одреди комисију да дође г1зпшље комисију (Прима се). Затим још има да се тач. 9 и тач 20 из концесије унесе у уговор (Прима се). Дакле господо усвајате ли све ове нримедбе као што сам изређао ? (Усвајамо). Онда ће мо ове све примедбе унсти у уговор и онда ће имати да се погпише уговор од стране коцесионара и онштине. Молим вас да решите ко ће од стране општине