Beogradske opštinske novine

298

пројект концесије о лутрлја.; па ако г. Вајо прнзтлде на овај нројект, онда да се но том онштина, пошто и одбије овај пројекат одобри, обрати влади, да јој даде такву кокцесију за лутрију. Овај нут мени се чини био би еајпрактичнији за извођење овога питања лутрије, о коме је пи тању досад и у одбору иу комисијама било доста говора. Овај пут ако усвојите, биће по мом мишљењу не само практичан него ће бити и најсигурнији пут, по коме идући општина може доћи без икакве опасности и ризика до једног лепог прихода, Према свему овоме што сам казао било би сувишно да сад још дебатујемо, него решимо: да се понуда упућује комисији да начини пројект концесије на који, ако и Вајс прис^ане, онда да се ствар изнесе предодбор ради деФинитлвне одлуке. Никода ЂорЗјеви!., Ја држим да је ова ствар за одбор нова. Ма колико комисија било то није, за општину хрђаво но на против добро. Сав досадањи рад комисије и струч них људи сматра се само као материјал за ову ствар. С Тсга, нека комисија према овоме материјалу направи иројект и поднесе Вајсу, па ако он на исти не пристане, онда није ништа ни било, а ако пристане он нека је потаише и као своју понуду општини поднесе. Председник. Између говора г, Косте и Николе нема велике разлике. Ствар свакојако мора доћи пред одбор. Одбор дакле усваја, да се Вајсова понуда у начелу прима и да се с њим о лутрији преговара. Комисија имаће да води рачуна и од мишлења стручних људи и начиниће пројект концесије, који ће се изнети одбору и даље ствар решити. У комисији су ова лица: г. г. Коста Петровић, Јован Дилбер и Вучко Стојановић и у место Пере Манојловића који јо болестан ући ће г. Никола Ђорђевић. (Прима се). Сад да иређемо на другу ствар. Одбор је, господо једном приликом изабрао једну комисију, која ће према захтевима закона од 14 Јуна 1882 год. премерити сва општинска, имања и повући границу између општинског, државног и приватног имања. Та се комисија еастала и свој иосао свршила и поднела извештај. У комисији је било и поетставника државне и општинске власти. Онајекод мно гих општинских добара одредила јасно границу, али има неколико плацева код којих држава сропи право својине општини и то се мора парничким путем да расправи и т даље. Молим вас да чујете извештај (Секретар чита). У главноме комисија предлаже да се час пре расправе спорна питања са државном влашћу па дл се зна, шта је општинско, те да на оно, што није њено општина неплаћа порез. То је једно, а друго да се од општннске земље направи план. Никола ЗгорЗјеви!. Ја мислим да би најбоље било да г. председник општине расправи та питања са г. минис тром на ако се неспоразуму и г. мивистар буде спорио оПштини њено имање онда парничним путем да се пође, јер ја држим да онај чиновник што је оспорио то земљиште за државу, није познавао право стање ствари, па зато је тако а казао. Г. Председник. Има једно парче гди се жељезница савија па до Чукарице. То је општинско земљиште и оиштина пут насипа, а држава заузела исто парче и спори

право општини. Да је општинско то земљиште најбољи је доказ што општина насипа пут и ддржава исто земљиште. Оставимо дакле господо судуи председништву да ову ствар најпре са г. мипистром Финансије расправи с тим, да ми не устугшмо нигпта, од нашег земљишта. Оно што је јасно и што се општини не спори наредићу, да општински инжињер сними. Г. Никола Хор^евић. Ја би молио председнива да једном приликом у једнЈЈ седници изнесе то питање на среду, те да једном те ствари расправимо. Г. Јован Дилбер. Ми имамо одобрење г. министра Финансије да се извесни плацеви продају, и ми смо били у комисији и ова је имала то гледипгге да се мала пијаца измесги онамо између жељезнице.и онда би се све то расправило. Г. Председник. Ја сам добављао тапије свију сопственика ночевши од три кључа до савске пијаце, ианије могло остати ништа друго, него да инжињер иде од плаца до плаца и све да премери. Очевидно изгледа, да су оиштинско земљиште заузели и неиравилно неки и таније добили. Неки од њих имају тапије од пре 7—8 год. како су до истих дошли ја не знам, Г. Никола | Бор$еви& Ја сам јуче видио, да сумноги илацеви који се са општином граниче заграђени. Који је њима издао те тапије, То је морао неки општински чиновник учинити. Таке тапије гди год се нађу општина треба о њима да размисли како је то могло да буде. Г. Јован Дилбер. Треба сваки да поднесе скицу од свога плаца, па инжињер да прегледа. Г, Предоедник Односно оних тапија које су доцније и оних што немају лака је ствар ; али шга ћемо са онима, који су добили раније тапије и заузели општинску земљу. Излаз онога канала био је извесно на општинском земљишту, а сад је исти остао више заузетих приватних имања. Г. Никола Ђор!језић. Ја миелим да би се могло нешто учинити против тих каишарских тапија. Оне се могу судски оборити. Г. ПредседнИЕ. Ти су плацеви господо скупи а заузети бадава. Тапије су издате а било је људи који су се на истима на нросту молбу потписивали и невидећи плац. Ја мислим да позовем једну јаку комисију од правника па да им све изнесем и умолим да даду општини савета што се може учинити и како да се земља неираведно заузета може вратити, Сад да се вратимо на прво питање односно земље коју нам држава спори. Остаје ли одбор на томе да се председник са општ. судом споразуме са г. министром Финансије? (Остајемо) А што се тиче другог питања саставићемо једну јаку правничку комисију , да нам ова да савета (Добро). Вирсавија удова пок. г. Павла Векецког моли општину да јој се одреди издржање. Чујте. (Секретар чита) Господо, г. Векецки је био један од најстаријих наставника у Србији, који је толике генерације васпитао. Општина свакојако нетреба да заборАи његову Фамилију.