Beogradske opštinske novine

315

сто тога оиа високо заставу држи, и као и цела земља, све сииове навојску оирема —јест —кад је Србија, иапрегиув све своје снаге, само у доли ни Нигиаве саотавила ивт пута већу силу од слпвничке — счлу — и ио квалитету п по квантитету равну оној која се у првоме рат>' 1876 с Тур пима мерила — велим — кад је Орбија све то учинила, те оноликн колика је у ствари стала на мегдану, онда зар може бпти чудо што је оиаку реч водила на дивану ? Ако нитате, дакле, ко је закључио букарегакп мир? -— ко је и учинио да тај мир буде, п поси име „букарешки " а не „ софијски ", као што су Бугари у сливничку нм заносу успили били, па ни и/гриградски " као што су Турци предлагали — одговор гласи : Србија, доиста, али пе сливничка већ џелокуана шрОДНЗ, Србија !.. Букарешки мир садржи само једап јединствени члап — агНс1е веп1 е! ипјдпе — али нитање није колико је аачака у једном уговору мпра, већ ко је и макар једну једиту ставл.ао и натурио ? Ту једну букарешку тачку пије, доиста, могло издиктирати тридесет хиљада срнске сливничке војске али су ју — Факт стоји висок као брег, а тврд као кремен — издиктирали : СТО И П6Д6сет хвљада, осветнички наоштрених на СоФију нап^реНЕХ, бајснета српских!!! ПИСМА МВ РУСИЈБ (гха.ри:с1сом: „С-'ол:еј а .зг Иетроград 11 јула п. н 1887. Политички хоризонат почео се овде ненадно облачити. Независна штампа баца дрвље и камеље на Немачку и Инглеску. „ Поеоје Времја и водп Формалан рат противу шиијуна кнеза Бизмарка ; док „ Московске Вједомости " отворено прете „да ће потражити Инглезе тамо негде у Инђији." У исто време објављује се у завијеним Фразама, даје Немачка могла имати нрста и у прекој смрти херојеког Скобељсва, као и у болести која у мал' што не умори г. Каткова. Милијуни војника које Русија може, у случају рата. иобедпо противуставати немачком Берлину, броје се овде са ја,веом демонстративношћу. На целој западноЈ граници отворила се племенска борба — жешћа но икада. Страсти и мржње за које се држало да су се угасиле ево ее нонова распаљују. Руси, Нољаци и Јевреји гледају се душмански, и чекају само час кидања, па да један другог поједу. У осталом, као да је на реду и неко ново груписање између ових крвнич-

ких нлемена. Тако па нример, Пољаци, који су до јуче били пајжешћи непријатељи руски и највернији савезници немачки, ево их где пред племенским интересима славенства угугаују властите ио • литичке страсти и приближују се својој браћи Русима. На тај начин Немац постаје прави и оншта нишан нзмирених Руса и Полака. Што се Јевреја тиче. они, прн свом злостављчњу у Немачкој нап.њу Пру. кпј, налазећи зар, да их тамо ипак мање бију но у Русији, као што их мање мрзе но у Пољској. \ У Петрограду, за овај иарочити тренутак, два озбиљна питања занимају политичке и војничке кру гове, а та су питањч, : бугарско и мисирско. Мисир изгледа па први поглед да се тиче само Француске и Инглеске ; алк не треба дуго штудирати па се уверити : да и Русија има највишег интереса да одржи неутразност суецког канала. Покојна цар Анександар П-ги, оиако зањат великим унугарњим реФормама, изгубио је из вида овај саољни интерес и нустио Инглезе да пре дванајест година. путем откупа каналских акцита добију превагу у Миспру и скину с престола његова кедива. Сад с-ј Алексаздар Ш-ћи упео да поправи ту погрегаку. Он је рећ и ио иарави , противан Ин глеокој апн јој неће дати да се докопа суецка канала, и за то, гато би искључива власт Инпеза над тим воденим путе'4 затворила иролаз руским лађама чиме би се нанео смртни удар посеобинама руским у Тихом Очеану. П -зната је ствар, да је сан садањег цара Александра Ш-ћег, наиор и гаирење Русије у Азији а не као цараце Катарипе: освајања у Јевропи. Преко Туркестапа Русијавећ држп у својим рукама нут за Мнђију. као што преко Кавказа има пут у Персају. Исго так~- оиа, у долинн Кулџе и на горњем басену Амура, грози Китају — п може врло лако доћи до његова Пекина. Најзад, преко притежбина јој на ПациФику она влада над Јапаном и може отуда пружити руку великој Ј01 савезници прекоморској, амергсчко] реиублии.и. Мећу тим, једини нут којим наше ла1)в могу оиштити са Владивосто шм, Петропавловским и Николајевим, као и са обалама Амура и Сахаљина, то је : Суеи,ки канал. Од слободна пролаза овим каналом, и опет велимо, зависи цела будућкост Русије на Истоку. А колико је сама Одеса вајде видела од великог дела Лесепсовог, довољно је на карту ногледати па се и уверити : да је та корист ве^а но и једне вароши у свету. Дакле, даје се појмити за што се Русијатако упорно одупире инглеском присвајању Мисира. Али,