Beogradske opštinske novine

335

наместити ио свима гдавнијим деловима вароши иодирилике на 25 км. дужине," и ако ее са овим сравни оно што смо горе навели из његове нонуде за осветлење, из лази, да ће и његова првобитна мрежа гасоводних цеви изнети око 25 км У чл. 11 ом тражи г. Мале да сваки жижак (горач) сагорева. за један сахат горсњ I најмање 180 литара, а у члану 12. тражи опет д свака лантерна мора горети за годину дана најмање 2000 сахати. Из свега наведеног излази : а.) Ако мрежа гасоводних цеви буде дугачка 25 км. онда се мора по условима г. Малеовим уаотребити најмање 625. лантерни. Сас^им је нриродно да би се осим ових лантерии морали употребљавати и Фењери (лангерне) са петролеумом, у улицама кроз које не би пролазиле га соводпе цеви. Изгледа пак, да би се сама општина морала бринути о овом осветлењу; б.) Тража да се само за осветлење 25. км. дужине улица утроши годишње најмање 2 25.000 м 3 гаса — без осветлења опш. зграда — (625. латер. X 2000 сах. X '80 литара = 225,000 000 литара или 225.00 м. 8 ) и да му се за то плати 56250 д. годишње ио чл. 16. концесије који гласи : „цена ошптинског осветлења биће утврђеиа по времену и утрошној количини на сат за један Фењер. Цена ће бити 0 - 25 д кубни метар" ; (ка. овој суми требало би додати још и ону коју би општ. издавала иа осветлењз помоћу петролеја) ; в.) Ако би хтели да нам г. Мале иоложи 40. км. гасоводних цеви, морали би наместити најмање 1000 лантерни и тада би имали да плаћамо само за гасно улично осветлење сваке године ио 90000 дин. без иетролејског осветлења ; и г.) Ако би хтели да нам г. Мале ноложи гасоводне цеви кроз све данашње б оградске улице — без Енглезовца — морали би употребити најмање 1500 лантерни, и имали би да плаћамо за улично гасно осветлење целог данашњег Београда нреко 135.000 дииара годишње. „Уегепп§1;е 6ак\уегке" из Аугсбурга, у своме сироводноме писму од 17. марта тек год. ио новоме, веле да ће положити око 30. км. гасоводних цеви и да ће наместити најмање 600. лантерни, дакле на сваких 50 м. гасоводних цеви по једну лантериу, осим тога још и 15.) ®е њера (лантерни) см. петролејском светлошћу за осветлење онога дела вароши, у коме ее неће иолагати гасоводне цеви. У §. 8. Њихове понуде траже да свака лантерна горе годишње просечно најмање 1650 сахати и да сагорева на сахат најмање 140 литара гаса. Из овага што наведосмо излази, да „ У"егејги§;1е бав\уегке" траже да им се за осветлење 30. км. улица светлећим гасом, потроиш годишње најмање 138600 м, гаса, (603. лантер. 1650. сах. X 140. лит.) и да им се по §. 8. плати за то најмање 39600 динара; овоме треба додати још 7478 динара што би кмали да плаћамо по иетоме нараграФу за петролејско осветлење помоћу оних 150 ®ењера (лантерни) које нуде, паћемо добити 47078 дивара, као ону суму, коју би морала општина плаћати годишње „Уегепиц^в Сгавлуегке-у" за улично осветлење.

Озај понуђач тражи у §. 7. да му општина уступи за унотребу све данашње ошнтинске Фењере, бееплатно Како стоји иотрошња гаса коју понуђачи траже и цсне по којима нам гас нуде са потрошњом и ценама у другим местима, може се најбоље видети из ове - 0, упо реднс таблице. Ка овој таблици имамо да додамо још и ово : Уличне лантерне у Минхену сагоревају на сахат као и у Загребу 127,4. литара ау Бечу 141. У Бечу се плаћа за ошитинечсе и државне зграде 1 м.'' но 18 до 20 дин. п. а за приватну потребу по 20 д. п. Г. Мале у 27. чл своје понуде вели ово : „Цена гаса за приватне особе неће прећи преко (>35 д. кубни метар. Друштво ће моћи, ако хтедне, про' давати јевтиније А'.;о поеле десет година потрошња приватних особа достигне до 600.000 кубних метара на годину, цена ће за приватне особе бити сиуштена са 10% а то значи да за цело време концесије остаје иста цена гасу који ће се трошити зајавно осветлење, па ма колика била потрошња, а приватнима ће спустити цену за 3. 5 дин. паре од 1. м. 3 дакле иа 31, 5 дин п. у најбољем случају тек после 10 и више год. и то, ако годишња потрошња достигне за Београд грдну количину од 600.000 см. То јест, кад Београђани илате за то време за ириватно осветлење најмање 1,050.00) данара и за улдчно најмање 562.500 динара, дакле укуино, кад издаду за тих десет година најмање 1,612.500 динара. „Уегеш§1е (тав\уегке" по §. 8. њихове понудс спуштају цепу гасу за јавно осветлење са '/ ј0 дин . н. на сахат горсња, кад укупна годишња потрошња (за јавно и нрив Т1Г) осветлење) пређе количину од 600.000 м. 3 , или кад Б.оград плати годишње за гас најмање 224 160 динара. Озо спуштање цене са 1 / ј0 наре иде поступно док се не "веде на 3 дин. п за 1 сахат горења што бива тек онда. кад укупна годишња иотрошња иређе количину од 2,200.0 )0 м. 3 или у најмању руку 600.000 динара. За државне и општииске зграде основна је цена 36 дин. н 1 м. 3 а за ириватне 40 дин. п. и та цена остаје све д Iтле, док целокупна годишња потрошња не дође до 600 000 м. 3 ; преко овога постеиено се спушта цена док не нг.дие за јавне зграде на 26 дин. п. а за нриватне на 30 дим. п. што би било тек онда, кад целокупна годишња потрошња пређе 2,400.000 св. или иреко 700.000 динара. Да ее у Београду до ове потрошње неће доћи скоро и да београђани не би добили јевтинији гас за цело времс концеспје, видиће се најбоље из овога што ћемо навести : , Уегени|>'1е Оа8\\ 7 егке" снабдевали су гасом, концем 1886. год. девет разн х вароши, које су све укупно, утрошиле целе 18 6. год. 302.955 м. 3 гаса на улично осветлење а 967.790 м. 3 за нриватне нотребе, свега дакле за јавно и цриватно осветлење 1,270.645 м. 3 Ово је даклс укупна годишња потрошња у 9 разних вароши. Од нас пак, тражи г. Мале да нотрошимо још у почетку за улично осветлење: 225.000 св-а „Уегаш§1;е Сга8\уегке" 138.600 м. 3 годишње. Како стоји ово што се од нас тражи, према ономе што еу добили : Загреб и Панчево (код којих су такови услови, да гас мора бити скупљи но код нас) види се џајбоље из овога: У Загребу је основна цена за јавно