Beogradske opštinske novine
5
Читавим низом државних ФјНкциЈа као пгто еу : старање о сиротињи, школе, санитетска нолиција и т. д. уиравља општина, за шта јој јс нужан, у всликим општинама , и велики апарат, кога ваља нотномагати с I носматрањима, прикупљањем н срађивањем нодатака. Наше столеће, које се одликује својим грандиозним развићем на свима нољима живота, има да благодари примени новог иосгупка (метода), за своје изненађујуће усиехе. Пређе су стваралн теорије, које носле нреносише у ираксу, а кад ове не иснадаху за руком, чињаху сс нови опити а инак се не постигоше жељсне цсљи. Данасјесваки уверен о непрактичности оваквог поступка; данас се више не екснериментише, него сс ставља па земљиште стварности, које нам даје статистика. Сиаким даном нродире статистика све дубље у све рејоне живота од кад се уопште увидело, да се помоћу ње, врло лако може упознати и са таквим стањима и појавама, к<>је до сада не дозвољаваху никзква посматрања, или се тек са вслим тешкоћама могаху констат вати. АдминпстрациЈа има да јој исто толико заблагодари за своје успехе, као народна скономија и Финансија. Ми данас сасвим с правом тежимо да упрошће1Бем усавршимо администрацију. Зар се овај велики проблем може другчијс решити, него непрекидним , континуелним, тачним познавањем правог стања, његових нромена и расвића, т. ј. помоћу статистике, која је једина у стању да да счгуран Фундамент и Јемство за успех, како за реФормисање старих, тако и за увођење н^вих мера и институција. Статистика дакле, има двојаку задаћу: Она нам даје могућности да се упознамо с правим сгањем свију материјалних, интелектуалних и социјалних односа и она нас чува од свију, иначе ненчбежних и врло скуних опита и меприза, који често у једној години више новаца прогутају, него што износе трошкови око статистике за неколико деценија. Ако признамо овакав значај овој ствари, то ће нам се она ноказати у два сасвим различна али нераздвојена правца: научни и админиотративни. Први је, као што ће се доцпије видети, неопходан базис за последњи и пе сме се никако сматрати као излишан. Кад се сумирају, резултати обојих, долази се до сазнања, колико је сваки поједини грађанип у друштву у стању да иостмне циљ свога живота. До ове мете тежи статистика да дође. Према овомо појмљиво је, што се и наша општина, потстрекиута постигнутим богатим статистичким резултатима др. европских вароши, српрема да заведе нарочито оделење за местну статистику, које би имало да редовпо арикуиља срађује и јавности иредаје сав статистички материјал на свима иољима оаштинске уираве и све иојаве које се тичу физичког, моралног, економног и иолитичког живота и науке. Одељење статистично са оваквнм задатком имало би између осталих и ове радове да врши: Метеоролошке односе вароши. Стање воде ^авске и дунавске и под земљом, Атар оиштине београдске. Стање улица, путова и тргова. Насељење кућа, броЈно кретање зграда, број станова и т. д. Бројно стање и кретање становништва.
Изборе онштинске и скупштинске. Економно стање онштине (Општ. газдинство, имао вина и дугови). Општинске мрирезе. Војачину. Пр восудство и јавпу безбедност. КонФесионалне односе. Просвету. Здраветвено стање и санитетске мере. Увоз, почрошњу и цене средстава за живљсње. Занате. Подизање нових грађевина. Јаваи саобраћај (поште и телеграФИ, пловидба, железпице и т. д. Удружења и друпггва. Сиротинску касу и јошт др. стат. радове, у чије се ближе набрајање и описивање, због малог простора овога програма немогу упуштати. Као природан задатак овога одељења, била би такође и израда годишњег извештаја, који би, снабдевен статисгичким таблицама, знатно добио у супстанцији, јасноћи и вредиости. У осталом, таквом бпроу никад неће недостајати предмета за специјална испитивања, Папослетку ппо се трошкова тиче, они неће бити тако велики као што би то на нрви поглед могло изгледати. Ви ћете се, госнодине лредседниче, о овоме уверити из предрачуна, који сљедује и кога сам саставио на основу буџетских нозиција, које су одређене на издржање оишт. статистичких биро-а неколико европских вароши и према нашим приликама. Да би се сви рсдовни статистички радови могли на врсме израђпвати, довољно ће бити ако општина за тај поса . Пађе једнога статнстичара од запата, као шеФа и нридода му јошт једног иомагача, који је вичан рачунској манипулацији. Та два раденика, као што рекосмо, вршиће текуће редовне послове, а за иериодичне операције придодаваће им се, како кад потреба захте, радеиици из оп штинског иерсонала. Статистичара и његовог помоћника требало би ставити у такав положај,како бп еа вољом ељедовали позиву своме, а то ће се постићи, ако буду пристојно награђени. Према нашим приликама, држим да би довољно било, ако се оорсди годпшња плата статистичару 2 — 3000 и иомоћник\ 1000 — 1500 дин. Што се тиче трошкова око публикације, они "ш се подмиривали из партије одређене на ненредвиђене трошкове. На сваки начип, кад би се овај програм извео, ностигли би се, и са овим малим срествнма, велики успеси, који би и материјални и интелектуелни напредак оиштине знатно потпомогли, и то са таком сумом, која неби једну онштину од близу 50.000 становнина много оитеретила. Установљењем стат. стичког одељења, ушао би у општински буџет један пов издатак, који би привидно увећао општинске издатке, а у ствари учиииле би се велике уштеде, пошто би умесним реФормама управног организма многи пређашњи издатци отпали. У осталом, главг.и добитак лежи увек у бољем оријснтирању онштинских власти, које ће она добити на основу статистичких иодатака, и помоћу њих знатне суме уштедити.