Beogradske opštinske novine

борци. Ко ће имни, паимттимеугс ко ли их све исписати? У току значајних дога1>аја, све је то заборављано. Па ипак, она браћа, што изгибоше овога столећа у разним борбама за ослобођеше Србије, јшп се номињу, — још се памте. Још има стараца, који знају да им је отац погинуо, кад ]е Београд јуришем освајан, или кад је Рајић на Љубићу шанчеве бранио. Још и данас спомињу верне љубе своје мужеве, што оставише кости своје у Мађарској — а другови верни, још се живо сећају оне браће своје, што изгибоше у ратовима што су вођени за ових последњих десет година. Њих би могли побројати; њихова имена могли би изнаћи и исписати. И њихове гробове иокрива трава и бусен. Пролазе данн па носе у заборав имена њихна и остане л' тако, брзо ће се и она заборавити. Али тако не треба да буде; тако несме бити, ако нам је мила ова слобода што је уживамо. Ми је љубимо, — ми је бранимо али несмемо заборавити, да смо је добили у наслеђе од оних који су гинули за то, да је ми уживамо. Слава им ! Хвала им !. Но, је ли то доста за толике жртве њихне! Миуживамо тековину њихну, ми смо им захвалили ; но да захвалност нашу покажемо још боље, дај да оставимо и деци, и унучадпма нашима видљив знак наше захвалности. Сложимо се, да дигнемо споменик свима јунацима, што су изгинули у ратовима, које горе побројасмо, да се деца наша крај споменика тога сећају оних предика својих, који су гинули, да буду слободпи они, који ће после много година у миру живећи, радом ову земљу и народ срнски узвисити и прославити. Крагујевачки округ, као срце Шумадије, дао је у свима борбама овога столећа много јуначки и одважени бораца. Од њих су многи испраћени у бој љјти да се кући више не врате; многи су се вратили и рањени и слаби да у завичају своме умру и законани буду. Имена њихова спомињу још данас кућани и рођаци; али њих треба да зна и цео народ српски. — Сложимо се дакл:е, да им дигнемо један заједнички епоменик и да испишемо на њему имена њихна, јер су они то и заслужили. Браћо Крагујевчани ! Стари наши устали су с куком и мотиком да ослободе Србију од дахија — и ослободили су је; тврда одлука њихнн, била је јача од свих препона. Слава пожртвовању њихном! Иаша је одлука, да дигнемо заједнички споменик онима, који су у овом веку нали на бојном пољу, или који су усљед добивених рана доцније поумирали. Од њих се тражио живот — и опет су га радо давали, само да ми будемо сретни. Од нас се тражи мален принос у новцу и ништа више. И с тим малим приносом, могли би да покажемо захвално срце наше. Крагујевчани ! Покажимо да поштујемо славне предке наше, што гинуше за слободу и спас отаџбине и за славу имена српског; сложимо се, и дигнимо им сноменик, што ће потоњим уиуцима нашим казивати, да је данашње покољење било захвално оцевима и дедовима својнма, који се за слободу ове земље, и за паст имена српског жртвоваше. Власник општина београдска Штамиа Медецијан и Кии

Крагујевчани! Приложите на ту цел колико ко може, а знајте, да ћс и најмањи прплог поједиица приномоћи да се ова лепа одлука изврши што скорије, још у току ове годппе. Да се ово изведе, састављен је одбор из доде цотписаних лица, а усљед оллуке и изасланика крагујевачког округа. Одбор је тај закључио, да се у свакој општини овога округа састави пододбор од три лица који ће: ирик, пљати за спомепик прилоге и слати их са списком благајнику главног одбора г. Сожи Вуловићу — Мирковићу у Крагујевац. Сваки такав пододбор имаће да прикунља још и имена ногинулих, по следећим рубрикама: 1. Име и презиме. 2. Место рођења (село и срез). 3. Шта је у војсци био (редов или је имао ка кав чин). 4. Род војске (иешак, коњаник, тобџија и т. д). 5. Година и дан кад јс погинуо. 0. Место где је погинуо. За оне, који су умрло од рана. 7. Где и кад је рањен. 8. Где и кад је умро. Спискови ови слаће се главном одбору, који ће их испитати, у главну књигу увести и ностарати сс, да се испишу на општем споменику томе и да се еваке годинс у одређени дан на парастосу помињу, који ће се код споменика држати. Сав рад свој изнашаће одбор у овдашњим општинским новинама, гдј ће се редовно штампати и списак приложника. На ову цел, примаћемо са захвалношћу и прилога из осталих крајева Србије. У Крагујевцу 10. Јануара 1888 год. Деловођа Петар ДеспотовиК настав. гимназ. Председник одбора Јов Мишкоиић пуковиик. Благајник Божа Вулонић Мирковић Потпредседник Павле Ј. Вуковић. Чланови одбора: Александар СимоновиЛ потпуковник, Цавле Шнфаркк потпуковник, Тодор Туцаковип трг., Милоје Блазнавац трг., Мијајло МиловановиК окр. начелник у пепз., Живота ОстојиК прота, Лука ИвковиК инжињер. шновић Обнлпћев вепац број 1. Уредпнк II. С. Јовановић.