Beogradske opštinske novine

54

на који би се нуждан капитал за ово нредузеће набавити могао. 11о мишлењу ове комисијс сместиштс би сс имало нодићи роред савске обале а на оном нростору барс „Нснсције", што се налази између жсљезничке и дрвене ћун1>ије. Што сс тиче нитања о капиталу, комисија ми је изјавила мишлење, да би за ово нредузсће требало саста вити једно акционарско друштво са капиталом од 2.000.000 динара али тако, да у саставу канитала и у нодели добити од нредузећа учсствују и држава и општина београгска са по једном трсћином, а само са трећом трећином да учествују други акционари. Ради бржег остварења овог предузећа ја сам већ замолио г. Министра грађевина до се испита избрано земљиште за сместиште, као и да се састави предрачун, шта ће стати утврђене савске обале и насипање извесног просгора баре ,.Венеције", и најпосле да се начини план и прсдрачун за грађење сместишта. Уиоредо с овим иредходним радовима треба да иде и предходни рад око састава канитала, који је нуждан за ово цредузсће. Ну за мој даљи рад око саетава капитала нужна ми је изјава Општине београдске да ли она пристаје да предузећу јавног сместишта које се у Београду има нодићи, учествује са једном трећином канитала и добити. С тога препоручујем Суду, да што пре ово питање о пристанку изнесе на решење нред представништо оп штине; на шта буде оно решило да ми одмах јави. При решавању овога нитања треба представништво општине да има на уму, да ће престоница највише кори сти имати од овог предузећа и да ће у саставни део оног капитала, којим ће општина судсловати при оснивању овсг нредузећа, ући вредност општинског земљишта које ће се за смсстиште узети." прецселник. То јс, господо, било у носледњој нашој седници. Ја сам на основу закључиа те седнице сазвао данас ову ванредну, која има то нитање, да реши; и ја сам но жсљи г. Стсве Добривојевића пачинио писани предлог , у коме сам казао у главном , шта би ми требали , да тра жимо. Ст. ДобривојевиК. Доиустите да скренем нажњу на јсдну значајну страну овога питања. Земљиште, на коме ће се граћевине дићи својина је општинска. Према томе нијс природио да држави при падне главна улога и да она нас позива у заједницу као главни чинилац. Ја држим, да би онштина имала прече нраво, да она прави тс антроноте а држава само да нас номогне. Тако ће антропоти бити наша својина најире, и онда нрестаје реч о наслеђивању. Ма на који начин, дакле, макар и зајмом , тек ми трсба да подигнемо антронотс, разуме сс уз номоћ државе. Самуило Пијаде. Ја мислим, да, кад у целом свету општине праве та смештита, онда и ми сами треба то да урадимо. Погледајте Пешту, Смедерсво — све су ту саме онштине правиле, а држава се није мешала. С тога сматрам, да је са свим усмено , што г. Добривојевић каже.

Председник. И ја се слажем с г. Добривојевићем у главном, али нознавајући како се наше ствари, које су мало замашније, крећу с всликим тешкоћама у напред, илашим се, да ћ( мо ми ту ствар нореметити , ако је не примимо овако, иао што је предложена. Ми немамо потребе да тражимо други правац; и да иштемо ми главну улогу; јер држава као држава, она ће и законе боље, да створи, а регулисаће и саму жсљезничку тариФу за провоз од станице до сместишта, тако., да ће бити више користи отуда. Међу тим сами не би могли лако то подићи , а колико кредита можемо, да добијемо, не знамо, јер се нисмо још задуживали; чиме се у осталом можемо поносити. За то мислим, да ће боље бити, да ми то радимо овако у друштву с државом ; тако ћемо пре добити , новаца, јер је и њеа кредит уз нас. Имајмо, госнодо, на уму, дд ми за толике друге наше варошке иотребе морамо правити сами зајмове, иа није мудро да овим црпемо свој кредит. При том нећемо ништа изгубити; баш да нас кошта овака ортачина и нешто скупље — нола или 1% — ми не треба то, да гледамо,'јср ће ту бити учасници нагиа држава и грађани. Но главпо је да ствар не трпи одлагање; и држава је овако схватила, па вас молим, да је и ми примимо, ако што и изгубимо, држава ће нам другом ириликом накаадити. Ако признајемо, да је ово животно питање за нашу варош, трговце и земљу, за којс смо дужни, да радимо, онда нам не треба ни часа часити. Молим вас да чујем ваше мишљење, пре него би прочитали мој предлог. Да поновим нешто онет. Кад би им;\1и готовог каиитала , ми би сами могли урадити, али, по што немамо, то би морали тражити кредита код какве ф шансиске груне. А што да чинимо то без нужде и што да иримамо на се главне дужности, кад без нашс Штете и са више успеха држава их узима на се. Ово јс управо наша добит. После јопЈ пешто. Наш кредит је још неопробан. У Финансиском свету не игра улогу само имућство, него тачност. Ја сам као банкар уживао много више кредита но други много имућнији грађани али за то што сам ја крсдит употребљавао а они га нису ни тражили. Што би онда ми улазили у прве тешкоће овди, гди немамо потребе. Удружењем какво држава иредлаже, ми ћемо бити само у добитку. Кад би нак какво страно друштво овде добило прилике да се користи нп штету нашу или земље , друга би ствар била. Алл кад'предузеће прихваћа држава и наши грађани, ногрешили би кад се нс би одмах одазвали. .Јован Дилбср. Има још једна околност: за сваки наш рад, ми морамо да тражимо одобрење од владе а кадбими сами иредузели ову ствар, не зна се, да ли би нам влада одобрича. Председник. Изгледа, да ће се ова ствар још ове скупштиие свршити. Нема времена више, да се чека. Ово је нитање врло важно и треба што нре, да се сврши. („Да чујемо ваш рс®ерат и ваше разлоге"). Ст. ДобривојевиК. Кад сам ово нроговорио мало ире, нисам ишао на то, да учиним што непријатно самој влади, но држим, да сам јој учинио услугу, што нудим једну мисао, на коју ова није долазила. Ја сам уверен, да влада и пређашња и садања свака у онште жели напредак овој